ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ЉУБИЧЕВАЦ

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 261-262
       
              2. Љубичевац1). - Ово је село на шљунковитој и песковитој дунавској тераси, између Дунава и села Грабовице, Велеснице и Велике Каменице. Куће су поред Дунава, где је обала висока, те не могу бити плављене. Пијаћа се вода узима из бунара, а у хатару су Блиндарски извори и Барбарош.
              Зиратна је земља добра и измешана са ливадама на местима: Брдо (Гламеја), Лубенициште (Лобенициште), Живица, Смрдан, Мала Каменица (Каменица Мика), Цигани, Врела, Пивнице (Пимнице), Периш, Папук, Насип, Биљевина и "Острова" (у Дунаву). Нешто шуме има у Фршатури и Малој Реци (Река Мика). Утрине су: Закаторе, Живојта и Бејкан.
              Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-40 м. Подељено је у крајеве: Дунав (Дуњери), Средина Села (Мижлок) и Покрај Села. У крајевима су куће једног рода јаче груписане. У Љубичевцу је испитано 32 рода са 210 кућа. - Гробље је северно од "села" на месту "Утрина".
              Раније се село звало Бордељ, па је указом названо Љубичевац. На Малом Брду (Гламеја Мика), поред Дунава, има трагова од зида који је из времена "Лаћина". Црквина (Бисерика) је место где је раније била црква, а ту је и Старо Гробље (Морминц Батрњ).
              Село је новијег постанка; не помиње се до времена присаједињења ових области Србији. "Бурдељ" је 1846 год. имао 138, 1866 год. 157, а 1924 год. 289 кућа2).
____________________
              1) Испитивано 1921 и 1921 године.
              2) В. у VI одељку Општег дела.

- 261 -

              По предању село су засновали неки "бегунци", који су у овом, тада јако пошумљеном и склонитом крају, дуже времена становали у "бурдељима", по којима је, веле, и насеље названо Бордељ. Најстарији су људи причали да су им дедови, као и њихови старији преци, "бежали у Влашку" и враћали се чим су се прилике измениле.
              У најстарије родове који су се "повратили или дошли из Влашке" рачунају се: Гушати (9 к., Св. Арханђео и Св. Никола), Стојкуљешти, Тукуљешти и Зарешти (18 к., Петковица) сви један род; Ноенешти (4 к., Св. Алимпије), Сандулешти (3 к., Петковица), Микуљешти (8 к., Св. Јован), Шогарешти (18 к., Петковица), Јепурешти (9 к., Св. Арханђео), Нинешти (5 к., Петковица), Андришешти (8 к., Св. Арханђео), Бађешти (3 к., Петковица), Марешти (8 к., Св. Никола) и Чуруљешти (3. к., Петковица).
              Из "Влашке" су се после првих родова доселили:
              Јанешти (7 к.), Флорикешти (6 к.), Белегешти (7 к.), Паунешти (10 к.) и Вулпешти (7 к.), сви славе Петковицу. - Вражигешти (15 к., Св. Арханђео): дед или прадед деде Димитрија доселио се из Буриле у Румунији, где су имали старо кумство. - Стагарешти1) (4 к., Св. Арханђео): чукундеда се доселио из "Влашке". - Попешти и Балтанешти (11 к., Св. Никола) су један род: прадед, "поп", дошао из Љеу-а у Румунији, где још имају рода.
              Родови досељени у 19. веку. Кадешти (9 к., Св. Алимпије) и Предоњи (6 к., Петковица). Прадедови су досељени из "Влашке". - Пуљешти (9к., Св. Алимпије): дошао дед (старцу од 80 г.) из "Влашке". - Абраши и Гогешти (5 к., Петковица) су један род; дед им се доселио из Буриле. - Жукуљешти (3 к., Св. Арханђео): из Олте у Румунији. - Новочешти (8 к., Митровдан): из Слатине у Крајини. - Ђовићешти (4 к., Петковица) и Јонаскешти (4 к., Св. Никола): из Буриле. - Антони (1 к., Петковица): дед се доселио из Извора у Румунији. - Рашкешти (1 к., Св. Никола) и Царан (1 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Маринкешти (3 к., Св. Павле): отац (старцу од 70 г.) дошао из Рткова. - Пакаја (1 к., Петковица): отац је из "Влашке", ушао у кућу Шогарешта. - Пурчела (1 к., Петковица): из Циганаша у Румунији. - Патраула (1 к., Петковица): из Кривине у Румунији, ушао у изумрлу породицу Папаљећи.
              Заветина је о Тројицама.
____________________
              1) Стагар значи црквени барјак.

- 262 -

[Paun]

Mulţamĭesk, şî s-îm traĭeşć mulţ ań!
Parkĭe-m śećeşć gîndurļi?
Dakă aĭ vrĭame şî vuoĭe, puńe şî saćiļi-lalalće đin Kĭaĭe, karĭe nu sînt pusă la Florum, kî baş ĭaļe akuma m-ĭa veńit la rînd să ļi "maśin" đi karća-ĭa pi lînga kare "mîraśesk" luńi-ļe-şća, ḑîua-nuapća!
Uf, mult m-ĭaĭ fi ajuta sî gaćesk lukru măĭ ĭuta!

[Volcae]

Mulţamĭesk, şî s-îm traĭeşć mulţ ań!
Parkĭe-m śećeşć gîndurļi?
Dakă aĭ vrĭame şî vuoĭe, puńe şî saćiļi-lalalće đin Kĭaĭe, karĭe nu sînt pusă la Florum, kî baş ĭaļe akuma m-ĭa veńit la rînd să ļi "maśin" đi karća-ĭa pi lînga kare "mîraśesk" luńi-ļe-şća, ḑîua-nuapća!
Uf, mult m-ĭaĭ fi ajuta sî gaćesk lukru măĭ ĭuta!

Io am avut frică să nu puńem tot odată (şi io şi tu) ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ЉУБИЧЕВАЦ  :)
Văd cât am vreme, şi pun câť-un sat când pot ,ca să găťiţî lucru măi tare.
Şi io vă mulţămesc mult, pintru ďe Florum VLASI SRBIJE şi abia aşťept să fie carťea gata.

[Volcae]

По предању село су засновали неки "бегунци", који су у овом, тада јако пошумљеном и склонитом крају, дуже времена становали у "бурдељима", по којима је, веле, и насеље названо Бордељ.¹


Такође по предању оснивач села Бурдељ² није имао кућу веч бурдељ³, по којем је и село добило име Бурдељ. Пимиц⁴ ла дјал⁵ је првобитно место где је село основано. Пошто је место на којем је село основано, оскудевало водом, село је премештено на самој обали Дунава, где је такође изграђен бурдељ/и. Немци су за време II светског рата на том истом месту изградили бункер, на том месту је војска Југославије саградила касарну која и сада постоји. Село је само једном премештено са места на којем је настало.
_______________
    ¹⁾ Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 262.
    ²⁾ диј. вар. Borďia  —  рум. Bordei — срб. Бурдељ  
    ³⁾ диј. вар. borďiu  — рум. bordei — срб. бурдељ    
    ⁴⁾ диј. вар. Pimiţ — рум. Pimniţe / Pivniţe — срб. Пивнице    
    ⁵⁾ диј. вар. la ďal  — рум. la deal — срб. на западу, пошто се Пивнице налазе западно од села

[Volcae]

     Село је новијег постанка; не помиње се до времена присаједињења ових области Србији. "Бурдељ" је 1846 год. имао 138, 1866 год. 157, а 1924 год. 289 кућа

     Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 262.


    IZ ISTORIJSKE PROŠLOSTI RUMUNA SA
    PROSTORA ISTOČNE SRBIJE    
    Hronologija nekih sela sa rumunskom populacijom

    Selo Bordei (danas  Ljubičevac) i pripada opštini Kladovo:
    Selo Bordej po rumunskom nazivu, a kasnije kako se vidi u srpskim kartama dobilo je naziv Ljubičevac, kao što slučaj i sa selom Brloaga. Po postojećim podacima ovo selo datira iz starijeg vremena. U 1783. godini selo je imalo 22 kuće naseljene, bezsumnje, Rumunima. Takođe u 1916. kao i kasnije u 1921. godini populacija je ostala čista rumunska.
    To podrazumeva, da su u 1916. godini bili 914 stanovnika Rumuna, dok u 1921. bili su 1073.

    Vorba Noastră, Anul XV, Nr. 29, Zaiecear, martie 2009, p. 4.

[Volcae]

Mappa specialis Walachiæ [Kartenmaterial]  / ex acuratissimis singulorum districtuum ichnographiis collecta, delineata, et dedicata excellentissimo domino comiti de Hadik sac: cæs: reg: apost: Mattis consiliario intimo, campi mareschallo [et] supremi consilii aulæ bellici præsidenti per F. Jos. Ruhedorf in offis cæs: reg: ad suprem: armor: præfecturam ; Hier. Benedicti scrip. ; Kil. Ponheimer sculp. -  [S.l.] : [s.n.], 1788 [001278910]
Standort: Bern UB ZB. Sammlung Ryhiner | Signatur: ZB Ryh 6505 : 9

На овој мапи која датира из 1788. године, видимо и село Бурдељ записано под именом Burdegali, између Дунава и села Грабовице, Велеснице и Велике Каменице, где се и данас село налази.