O KONGRESU KOJI USTVARI NIJE NI ODRŽANili vlaška alternativa nisu surogati već neopterećeno i pošteno komuniciranje o Vlasima i njihovim pravima sa institucijama sistema svuda, sa svakim - uvek i bilo gdeSkup u Donjem Milanovcu 06. novembra 2010. godine, u Hotelu „Lepenski Vir“, planiran je sa idejom i namerom da se unutar vlaške zajednice aktualizuje razgovor o tri teme: (vidi link:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=826.0)
1. O pojmu „rumunizacija“ koji se na srbijanskom prostoru vrlo nejasno i opterećeno koristi;
2. O vlaškom jeziku, oko čega se obično u javnosti iznose mnoge neodmerene izjave neukih „vlahologa“ u težnji da se vlaški jezik „izoluje“, odnosno na pogrešan način razgraniči, van njegove lingvističke pripadnosti lingua daco-romanae sive valachicae (jeziku dako-romanskom ili vlaškom);
3. O pripremama za predstojeći popis stanovništva sledeće godine.
Međutim, desio se vrlo interesantan obrt.
Ariadnae Filum – Društvo za kulturu Vlaha (Rumuna) severo-istočne Srbije - organizator i sazivač skupa, nametnuo je sasvim drugačiji smisao očekivane rasprave. To se moglo pretpostaviti i po tome što je na plakatu velikog formata u holu Hotela, vidljivom za učesnike i goste, bilo prvo na rumunskom jeziku navedeno ime skupa - „Kongres Rumuna Srbije“, a odmah ispod toga i na srpskom - „Kongres Vlaha (Rumuna) Srbije“. Tako je valjda trebalo pokazati da tu za Vlahe nema mesta!
Pomenuti organizator je time pokazao svoje skrivano lice i delegitimisao je sebe i svoje članstvo za bilo koje inicijative koji se tiču Vlaha u Srbiji. Još određenije,
Ariadnae Filum se od glave do pete, zajedno sa svojim saveznicima i uvoznom podrškom, uključila u sistematsko ukidanje Vlaha i obesmišljavanje rezultata popisa stanovništva u Srbiji. Uticaj takvih manipulacija se proteže do Vlaškog Nacionalnog Saveta (VNS) preko nekih njegovih izabranih članova koji se često javno iskazuju kao Vlasi-Rumuni.
Namera je tako postala veoma jasna. Neće se na sazvanom skupu razgovarati kako da se prevaziđu razlike u okviru vlaškog etničkog korpusa. Ićiće se u sasvim drugom smeru. Tema su Rumuni i kako „neverne“ Vlahe pribrojiti savremenim Rumunima.
Oko toga su potrebna dodatna objašnjenja. Naime, na popisu 2002. godine Vlasima se deklarisalo 40.054 a po maternjem vlaškom jeziku identifikovalo 54.726 građana ove zemlje. U istočnoj Srbiji, na osnovu analize rezultata popisa dolazi se i do cifre od 2.331 građana koji su se izjasnili Rumunima sadašnjeg savremenog etno-kulturološkog i nacionalnog identiteta, jednakog Rumunima u Rumuniji.
Kao što je poznato, posledica rezultata popisa u skladu sa slobodnim opredeljivanjem građana Srbije, uključujući i izjašnjavanje kao Vlasi i Rumuni, bila je da su se stekli uslovi za dva zasebna nacionalna saveta – vlaški i rumunski. VNS je već po drugi put izabran i konstituisan - ove godine na osnovu neposrednih izbora. O samom procesu tokom ovogodišnjih izbora, pa i rezultatima izbora, postoje prilične zamerke, koje nisu samo proceduralne prirode, pa su vlaški učesnici na ovom skupu očekivali da se ta priča nekako prevaziđe i ovom prilikom privede kraju. Ali, bili su u zabludi. O tome racionalna rasprava nije ni otvarana.
Treba podsetiti da je rumunska strana posle popisa 2002. godine, preko državnih zvaničnika Rumunije, insistirala da se spreči izbor VNS. Čak je o tome bila i jedna vrlo neodmerena nota države Rumunije prema srpskoj strani – u vreme kada je ministar s ove strane bio gospodin Svilanović. Bilo je i mnogo javnih nastupa na rumunskoj strani o Vlasima, u kojima je broj Vlaha licitiran neverovatnim brojkama. Od 503.000 hiljada (ministar
D'nku), preko 1.100.000 (ministarka
Muska) do čak 2.000.000 (neke rumunske NVO). Naravno uvek kao obespravljenih Rumuna. U ovoj priči se veoma angažovala i Zajednica Rumuna Vojvodine iz Vršca preko svog čelnika i partnerska organizacije slične orjentacije iz Zaječara koja deluje u ime „manjine u manjini“ od 2.331 Rumuna. Na liniji pomenute spoljne intervencije, ocenjene kao mešanje u unutrašnje poslove ove zemlje u to vreme, došlo je do ponavljanja elektorske skupštine za izbor Rumunskog Nacionalnog Saveta (RNS). Rezultat je bio povećan broj članova RNS iz grupe „2331“, koja je dala i zamenika predsednika RNS i jednog potpredsednika tog organa. Međudržavni raskorak se pojačao i zbog nesporazuma sestrinskih pravoslavnih crkava – srpske i rumunske – oko gradnje rumunske crkve u Malajnici kod Negotina. Iz takvog proteklog iskustva, eto logičnog pitanja: Da li je „Kongres“ trebalo da ponovi i overi navedene rumunske stavove? Kako to da se ne prihvata novozavetna maksima, „ne ide staro vino u mešine nove“!?
Vrlo je teško pogoditi razloge zbog čega se sve ovo dešava. Nagađanje bi moglo biti da je to izazvano potrebom odmeravanja političkih snaga u Rumuniji u čemu Vlasi, izgleda, predstavljaju veoma zahvalnu i interesantnu temu. Oko toga treba podsetiti i na zahteve makedonskih Vlaha, Armana (u Srbiji su poznatiji kao „Cincari“), građana Rumunije, da se poštuje preporuka br. 1333 Komiteta ministara EU o njihovim posebnim etničkim pravima, što se u Rumuniji vrlo teško doživljava. Tim Vlasima se otprilike poručuje: „Pošto su Vlasi i Rumuni jedno te isto, a još ste i građani Rumunije, šta vam još treba?!“ Samoukidanje imena od strane samih Vlaha negde u brdima Balkana, bila bi lepa podrška ovakvom kritikovanom stavu orjentisanom prema većinskom mišljenju relevantnih rumunskih političkih i institucionalnih faktora. Sa druge strane, interpelacija „Kubreakov“ u Parlamentu Evrope i na osnovu toga isposlovana rezolucija koju je na tom temelju predložio
Jürgen Hermann, sa mnogim zamerkama Srbiji, a najveća je bila da tobože Srbija i srpske vlasti Rumune južno od Dunava primoravaju da se deklarišu Vlasima, pomenutim eventualnim samoukidanjem Vlaha postala bi ponovo aktuelna.
Kada se sve ovo zna, možda može da se razume ono što se na štetu Vlaha preinačilo u Donjem Milanovcu, na skupu koji je trebalo da bude Kongres Vlaha Srbije. Ispalo je da su ravnopravni učesnici ovog skupa, po ko zna kom kriterijumu organizatora, bili oko 15 zvaničnika organa Vlade Rumunije, uključujući i diplomatske predstavnike u Beogradu i člana Senata/Parlamenta Rumunije, te dvoje univerzitetskih radnika, zatim episkopa rumunske pravoslavne crkve iz Vršca i stavrofora Rumunskog protopopijata „Dacia Ripensis“ iz Malajnice kod Negotina. Zapaženo je da su prisustvovali i rumunski mediji pored skoro neprimetnih iz istočne Srbije. U ime vojvođanskih Rumuna prisustvovao je jedan narodni poslanik u Parlamentu Srbije, te više članova Zajednice vojvođanskih Rumuna. Iz dva suprotstavljena tabora, koji se međusobno optužuju za nezakonitost izbora rukovodsta. Njih je bilo oko 10. Zastupnici grupe „2331“ iz Zaječara, koalicionog partnera u dugododišnjem potiranju Vlaha sada već gubitničkog dela Zajednice Rumuna Vojvodine, bilo je 4. Nadalje, iz Moldavije, iz Kišinjeva, prisustvovao je bračni par Kubreakov, nama poznato ime po pomenutoj neuspeloj rezoluciji u Parlamentu Evrope protiv Srbije na osnovu „interpelacije Kubreakov“.
Dakle, broj Rumuna van istočne Srbije bio je oko polovine ukupno prisutnih na ovom skupu. Može se reći da su već po tome imali kvorum za donošenje odluka, ako je tako nešto već predvideo organizator. Naime, po njihovom ponašanju videlo se da se ne smatraju gostima već faktorom odlučivanja među učesnicima „Kongresa“. Ili, bolje rečeno, gosti su se premetnuli u domaćine, kao u nekoj novoj, ovog puta organizatorovoj verziji „Ivkove slave“.
Treba pomenuti i prisustvo doktora istorijskih nauka iz Kladova, koji je bio zamenik predsednika Rumunskog Nacionalnog Saveta u prošlom sazivu. Isto tako i doktora nauka iz Zaječara. Oni se nisu uključivali u potonje diskusije.
Rumunskoj grupaciji mogu se pridodati i članovi i simpatizeri organizatora koji se legitimisao imenom Vlaha (Rumuna), te dva aktivista „Kulturne inicijative Vlaha-Rumuna“ i čelnik Saveza Vlaha Srbije - poznati optanti za pomenutu rezoluciju
“Jürgen Hermann“. Ukupno, po ponašanju, nevlaških učesnika sa ove strane Dunava, uključujući i neke prisutne članove VDSS, nije bilo više od 20.
U svakom slučaju i u ovom broju, verovatno odbijajući nekoliko članova VDSS koji su bili rezervisani prema toku i sadržaju diskusija ali to nisu javno pokazivali, dominirala je podrška idejama iskazanih retorikom prekodunavskih gostiju, tj. nevlaških učesnika. Pojednostavljeno gledano, te ideje su negirale pravo Vlasima da čuvaju svoje tradicionalno ime, niti kao spoljnje ime na srpskom niti kao unutrašnje ime na vlaškom. Samim tim ni pravo i potrebu da se bore za očuvanje svojih narečja kao bitnog etničkog svojstva funkcionalnog vlaškog jezika u kontekstu definicija Evropske platforme o regionalnim jezicima. Alternativa koju nameću je odreći se svega vlaškog i integrisati se u savremenu „rumunsku nacionalnu manjinu“, uz rešenja o kojima se Vlasi ne pitaju, već samo pomenuta „manjina u manjini“ od 2.331 deklarisnih Rumuna na ovom prostoru.
Srbija, pak,
mora to da podrži da ne bi ugrozila komšijsku podršku na svom mukotrpnom putu ka Evropskoj Uniji.
Dokle je išla antivlaška artikulacija gostiju, nekako pretvorenih u učesnike „Kongresa“, moglo se zaključiti po jednoj priči koja je potegnuta u kuloarima, u pauzi rada skupa. Otprilike glasi da je deklarisanje Vlaha takvim imenom na srpskom jedna separatistička nakana sa namerom stvaranja Vlaške na ovom prostoru. Tek da se i po ovoj besmislici podseti da je ona izrečena i napisna svojevremeno u ovdašnjim domaćim glasilima i na srpskom i na rumunskom, u vreme kada je vršen pritisak da se odustane od formiranja prvog Vlaškog Nacionalnog Saveta. Tvorci i promotori te besmislice su poznati i bili su sa ove strane Dunava, iz pomenute „manjine u manjini“ od 2.331 Rumuna.
Na pitanje koliko je bilo prisutnih Vlaha na ovom „Kongresu“ odgovor je – sigurno ih je bilo petorica. Iz Foruma za kulturu Vlaha (FKV) trojica i po jedan iz Zajednice Vlaha „Paulj Matejić“ iz Melnice i iz Vlaške stranke iz Manastirice.
U nastupima FKV traženo je da se rumunska strana odredi prema „amandmanu Basesku“ kojim je sasvim drugačije definisana i uvažavana specifičnost Vlahe južno od Dunava. Naime, poštujući taj naziv iz srpskog okruženja, ali i vlaško samosvojno ime. Međutim, kako to prisutna rumunska strana na ovom skupu miri sa svojim intervencijama nije odgovoreno. Zloupotreba rumunske strane je i to što njihovi brojni diskutanti ovom prilikom nisu primenjivali ovdašnji autohtoni naziv na vlaškom
Rum'n, Rum'nj, sa značenjem na srpskom
Vlah, Vlasi, već su se držali porumunjenog knjiškog termina
„Vlah, Vlahi” , koji uopšte ne postoji niti je ikada postojao u ovdašnjem vlaškom leksičkom fondu.
Dakle, ako je sve što je prethodno rečeno trebalo da dokumentuje kakav je to skup održan u Donjem Milanovcu, dato je dovoljno elemenata da se shvati da to nije bio skup Vlaha niti u ime Vlaha, već je bio pokušaj da se aktualizuje pritisak na Vlahe, uz dodatna obećanja da se Vlasi odobrovolje (pomenuto je i davanje rumunskog državljanstva) da preinače svoje ranije popisno opredeljenje. Da se pridruže pomenutoj grupi ranije deklarisanih Rumuna (2.331) konstatovanih 2002. godine. Mečka je plašena rešetom kroz tvrdnju da van naziva i na srpskom
Rumun, Rumuni, koje mora da usvoje ovdašnji Vlasi odbijajući na srpskom prevod svog imena sa
Vlah, Vlasi, rumunska strana neće da podržava ovdašnju vlašku zajednicu. I oko toga rumunska strana duguje objašnjenje u čemu je bila ta dosadašnja podrška!?
Vlaški odgovor na takvu pretnju je bio da bez usvajanja „amandmana Basesku“, u čijem bi redigovanju učestvovali i vlaški predstavnici, ne može da se nađe zajednička tema o Vlasima sa rumunskom stranom. To je i granica za saradnju vlaških organizacija sa nevlaškim ovdašnjim organizacijama koje se lažno predstavljaju da su vlaške, sada je već bilo jasno - orjentacije
Ariadnae Filum. Istine radi u svom svodnom obraćanju i to mu služi na čast, lider VDSS, koji je bio u predsedništvu ovog skupa, skrenuo je pažnju prisutnima da mora da se poštuju nazivi
Rum'n, Rum'nj na vlaškom i njihovi prevodi –
Vlah. Vlasi na srpskom jeziku, jer je to jedino važeće ime za Vlahe u Srbiji. Verovatno je to razočaralo i izazvalo prisutnog rumunskog ambasadora na dopunsku reakciju, koja se fokusirala na FKV i njegove brojne intervencije, sa zamerkama njegovom predsedniku da unosi previše nauke u raspravu. Uzgred, možda nije obratio pažnju, u pozivu za „Kongres“ prizivana je nauka za razjašnjavanje nesporazuma i kontroverzi među Vlasima i o Vlasima.
Za analizu rumunske patetike i retorike na ovom skupu, treba znati jedan detalj iz vremena posle promena u našoj zemlji 2000. godine. Naime, 2002. godine, tadašnji predsednik SRJ, gospodin Koštunica i predsednik Rumunije, gospodin Ilijesku, parafirali su (4/5. novembra 2002. godine) Sporazum o zaštiti nacionalnih manjina u svojim zemljama. Evo ključnog člana tog Sporazuma, na koji se na rumunskoj strani neki pozivaju mešajući „babe i žabe“:
“U skladu sa ovim Sporazumom smatraće se da srpsku nacionalnu manjinu u Rumuniji odnosno rumunsku nacionalnu manjinu u Saveznoj Republici Jugoslaviji čine lica pod njihovom jurisdikcijom sa zajedničkim etničkim poreklom, jezikom i tradicijama sa većinskim stanovnicima druge strane.” Na rumunskoj strani glorifikovana i preferirana, tj. jedina uvažavana i konsultovana grupacija Vršac-Zaječar u to vreme, u svom nastojanju da na prečac diktatom “razvlasi” Vlahe, podrazumevala je da su u prethodnoj formulaciji smešteni i Vlasi.
Zaboravili su da o tome mora i Vlasi da se pitaju, koji su već dali odgovor na popisu, a ne umesto njih samozvani tumači pretpostavljenih a nikada i identifikovanih vlaških želja i potreba kroz primerena naučna socio-lingvistička, socio-istorijska i etno-psihološka istraživanja, kakvih nije nikada bilo na rumunskoj strani, pa ni na srpskoj strani. U pokušaju da se ukaže na zablude da se navedeni član odnosi i na Vlahe, održan je jedan susret sa predstavnicima vlaške strane u Temišvaru. O tome rumunska strana može da se obavesti kod gospodina Korlecanua u Parlamentu Rumunije.
Prema tome, na temelju voluntarističkih teza, inače u javnosti i političkom životu zemlje Srbije potpuno neprimetnih korifeja 2.331 ovdašnjih “savremenih” Rumuna, otvara se i otvarana je galama o vlaškom etničkom entitetu kao ugroženoj “rumunskoj nacionalnoj manjini u Srbiji”. Tome je trebalo još samo da se doda odluka da je vlaški književni jezik, inače bez konzumiranja odgovarajuće književnosti kojom se to dokazuje, ustvari “rumunski savremeni normirani književni jezik”. Ne razmišljajući o posledicama takve odluke, prethodni VNS je tako dao vetar u jedra tim uvoznim nastojanjima bez pokrića
u današnjem vremenu i pri današnjem stanju vlaške iliterarnosti. Elem, u Donjem Milanovcu vrlo inteligentno su stvari izokrenute. Baš kako je govorio i pisao poznati Ava Justin: “Visoka inteligencja, ali bez ljubavi, osobina je nečastivog”! Pored neuvažavannja vlaške posebnosti, izgleda u ime nekih rumunskih ideja o etničkoj unifikaciji, bila je ovo i parada neznanja. Prema onoj Isidora de Sevilje, hrišćanskog enciklopediste iz VI veka:: “Neznanje je majka svim nevoljama”! Tako se iznedrio sledeći rezultat:
1. Nediplomatskim jezikom je rumunska strana nagovestila loše scenarije za Srbiju na njenom putu u Evropu, kao prepreke koje bi mogla da postavi na tom putu prijateljska Rumunija.
2. Vlasi su prosto oglašeni nekompetentnim da rasuđuju o sebi i optuženi su da hoće da izmisle i primene, rumunskom i rumunističkom retorikom kritikovano, nepostojeći vlaški jezik, te da cepaju rumunsku naciju.
3. Primenjena je činovnička retorika iz koje se vidi neznanje o Vlasima kod prisutnih visokih rumunskih zvaničnika, uz njihov izraženi prezir prema Vlasima.
Definitivno, dok ne prođe „Baseskuov amandman“ u Parlamentu Rumunije u korist vlaškog narodnog imena na srpskom jeziku i na vlaškom jeziku, navedenih u originalnom obliku (izgovoru) sa terena istočne Srbije, kao osnove na kome može da počiva podrška Vlasima zbog etničke i jezičke srodnosti i bliskog tradicionalnog običajnog nasleđa, sve ovo što se desilo je pokazalo da ne postoji zajednička oficijelna tema za saradnju između vlaških predstavnika i rumunskih zvaničnika. Rumunska ponuda na „Kongresu“ bila je ultimativni diktat po principu „uzmi ili ostavi“ a ne razumna ponuda saradnje.
Kao vlaško očekivanje moglo bi da se istakne da Rumunija napravi ozbiljan izbor ko, kada i kako od oficijelnih predstavnika Rumunije može sa Vlasima da komunicira – pošteno, bez predrasuda i nasleđenih starih i novih stereotipa. Bez ružne retorike kao zamene za ozbiljnu politiku. Isto tako da će se na toj strani proveriti i revidovati oni stavovi koji se već 20 godina grade na neistinama koje joj plasiraju isti informatori sa ove strane Dunava i iz Banata, sa vlahofobne linije Vršac – Zaječar. Učešće u rešavnju „vlaškog pitanja“ ne može da ostane zarobljeno na nivou razmišljanja nevlaških interesnih grupa i da se tretira kao trgovačka kategorija njihovog međusobnog usaglašavanja.
Ako se već govori o podršci zemlji Srbiji, ona ne treba da bude uslovljena temom o Vlasiima. Zar se tako ne oživljava jedna stara isforsirana priča? Vezano za tzv. Ligu Timočkih Rumuna, osnovanu u Kišinjevu za vreme Prvog setskog rata, uključujući i kasnije delovanje dr Atanasija Popovića – Furnike u njeno ime, jedinog člana odbora osnivača, ali i potonjeg jedinog aktivistu po poreklu s ove strane Dunava!
Umesto ružnog makijavelizma na delu, putevi saradnje mora da budu temeljitije odmereni i usaglašavani. Vlaško jezičko pitanje ne može se rešavati odbacivanjem vlaškog funkcionalnog jezika okonturenog sa postojećih tri narečja. Uostalom, zar taj arhaični vlaški narodni jezik, koji je i rumunski narodni jezik nekih ruralnih prostora u Rumuniji, ne čini ovaj jezik dobrom osnovom za brzo učenje savremenog rumunskog jezika za one kojima je on neophodan? Zašto bi se rušio takav rustični jezički temelj? Čemu ta opsesija rumunskih urbanih “mandarinskih“ propagandista i njihovih sledbenika na ovom skupu? Što se ne ogledaju prvo u proveri njenog ružnog ishodišta iz XIX veka (svedočenja u radovima:
V. Arvinte / D. Philippide - 2004, N. Bănescu - 1803, Şt. V. Priscupescu - 1829, J. F. Neugebauer - 1848). Ostaje na kraju uverenje da ovo što se čulo ne misli i predsednik Basesku, odnosno Rumunija s njim na čelu, niti Srbija na čelu sa predsednikom Tadićem, kao i da će obojica bolje da odmere i da nastave onim tragom koji je nekada tako angažovano, na početku očekivane kalvarije u Prvom svetskom ratu, izrekao veliki rumunski i svetski istoričar Nikolaje Jorga: „Rumunija ima dva prijatelja – Srbe i Crno More“! Valjda je to dvosmerna ulica koju ne treba da raskopavaju nedostojni takvog saznanja, odnosa, kulture i komunikacije!?
U Boru, 11. novembra 2010, god,
D. Dragić, predsednik FKV,
JMBG 2810944751016,
l.k. 001123896
DETALJI SA DOGAĐAJA
Dragomir Dragić za govornicom
Učesnici 
Zvanični plakat Kongresa
