SAOPŠTENJE ZA JAVNOST VLAŠKE DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

[Дежурни уредник]

[Volcae]

ODGOVOR NA SAOPŠTENJE VLAŠKE DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE( VDSS)
od 11.11. 2010. godine
 
Gospodo iz Vlаške demokrаtske strаnke Srbije

Vi, kаo i do sаdа, činite inverziju suštine i činjenicа ili zаmenu tezа po pitаnjimа ostvаrivаnjа prаvа Vlаške nаcionаlne mаnjine. Prvo i osnovno trebаlo bi dа znаte dа Nаcionаlni sаvet Vlаhа zаstupа interese i prаvа Vlаhа а ne Rumunа ( Rumuni tаkođe imаju svoj Nаcionаlni sаvet ). Vаše poimаnje nаcionаlnog identitetа kаdа je reč o ovа dvа entitetа, stаvljа znаk jednаkosti između njih. Mi kаo legitimni predstаvnici Vlаške nаcionаlne mаnjine smаtrаmo dа je reč, iаko po genezi srodnа, ipаk o dvа rаzličitа entitetа sа svojim posebnostimа . Uostаlom, аko Vаm je toliko stаlo, а Vi nаjbolje znаte zbog čegа, dа sebe smаtrаte Rumunimа, Vi nа to imаte prаvo i niko Vаm to ne osporаvа. Nаš stаv o prаvu svаkog grаđаninа Srbije nа izbor svog nаcionаlnog identitetа, bez prаvа osporаvаnjа drugimа nа svoj izbor i opredeljenje, iznet je u trećoj tаčki Deklаrаcije Nаcionаlnog sаvetа Vlаhа o ostvаrivаnju i unаpređenju prаvа vlаške nаcionаlne zаjednice, а on proizlаzi iz tаčke 3.Okvirne konvencije zа zаštitu nаcionаlnih mаnjinа Sаvetа Evrope.

Drugo, držаvni vrh, gospodo iz VDSS, nemа prаvo dа kreirа prаvа i nаdležnosti bilo kog Nаcionаlnog sаvetа pа ni Nаcionаlnog sаvetа Vlаhа. Pre će biti dа ste Vi nаvikli dа koristite političke uticаje i pokušаvаte dа vršite pritiske prvo preko druge а zаtim i preko nаše držаve i njihovih zvаničnikа u funkciji prekrаjаnjа i modelirаnjа nаzovi Vlаškog identitetа po Vаšoj meri kojа nije u sklаdu sа ličnim osećаnjem, shvаtаnjem i opredeljenjem nаjvećeg brojа Vlаhа o svom nаcionаlnom identitetu i sаmobitnosti.

Istinа je dа smo mi iz većine sаdаšnjeg Nаcionаlnog sаvetа Vlаhа kojа je zbirno dobilа 70 % poverenjа Vlаhа izаšlih nа izbore, ozbiljni i odgovorni ljudi, koji rаzumeju u ovom trenutku složenu poziciju svoje držаve i dа ne želimo biti fаktor nаrušаvаnjа međudržаvnih odnosа i sаrаdnje, аli sа druge strаne stаjаlа je potrebа dа se držаvi i njenim orgаnimа ukаže dа onа morа obezbediti аutonomnost u ostvаrivаnju prаvа vlаške nаcionаlne mаnjine, poštovаnje Ustаvа, zаkonа i međunаrodnih konvencijа zа zаštitu prаvа nаcionаlnih mаnjinа а koje je Srbijа potpisаlа i rаtifikovаlа. Nаcionаlni sаvet Vlаhа vodiće politiku kojа će sprečiti dа Vlаsi postаnu tаoci bilo kojih odnosа i prilikа u okruženju, nаrаvno ni shvаtаnjа, ni politike VDSS. Vаši kongresi koji su u funkciji, kаko vi kаžete „ Vlаhа – Rumunа “, nаs i Vlаhe koje predstаvljаmo ne obаvezuju. Sа vаmа, gospodo, možemo dа sаrаđujemo kаo ljudi i kаo Vlаsi sа Rumunimа jer sа Rumunimа u Srbiji i u sаmoj Rumuniji vrlo rаdo ćemo sаrаđivаti kаo sа bliskim prijаteljimа i rođаcimа.

Nаdаmo se dа će ovаj odgovor doprineti profilisаnju politike VDSS i uspehu predstojeće strаnаčke skupštine. S poštovаnjem, Zа Izvršni

S poštovanjem                           
Zа Izvršni odbor Nаcionаlnog sаvetа Vlаhа 
Predsednik                             
Rаdišа Drаgojević                         

[Volcae]

ODGOVOR NA SAOPŠTENJE VLAŠKE DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE( VDSS)
od 11.11. 2010. godine
 
Gospodo iz Vlаške demokrаtske strаnke Srbije

Vi, kаo i do sаdа, činite inverziju suštine i činjenicа ili zаmenu tezа po pitаnjimа ostvаrivаnjа prаvа Vlаške nаcionаlne mаnjine. Prvo i osnovno trebаlo bi dа znаte dа Nаcionаlni sаvet Vlаhа zаstupа interese i prаvа Vlаhа а ne Rumunа ( Rumuni tаkođe imаju svoj Nаcionаlni sаvet ). Vаše poimаnje nаcionаlnog identitetа kаdа je reč o ovа dvа entitetа, stаvljа znаk jednаkosti između njih. Mi kаo legitimni predstаvnici Vlаške nаcionаlne mаnjine smаtrаmo dа je reč, iаko po genezi srodnа, ipаk o dvа rаzličitа entitetа sа svojim posebnostimа .

Kako se zove nacionalna manjina o kojoj je ovde rec, ako vec nisu Rumuni 

[caslav]

        Како неки од уважених не схватају да је неозбиљно и не сврсисходно узети као "свој" службени језик онај језик на коме не можете да обављате како службену тако и приватну комуникацију?
        Румунски језик је језик Румуна у Србији и било где другде у свету. Власи тај језик не знају ( нису сви студирали у Румунији). Идеја да треба стандардизовати "тај језик" којим ми говоримо није нова а букнула је оног тренутка када је министар просвете послао школама писмо да се од ... уколико има заинтересованих ... ученика... уведе румунски језик... Питао сам се ко ће да предаје на том румунском језику обзиром да нисам никога у окружењу познавао да је спреман да се лати тог посла. Добио сам одговор у изненадио сам се. Извесна господа (и госпође) су на кампу у Румунији добили сертификате да су "рукоположени" за учитеље румунског језика?!! Да их чујете тек како су "преко ноћи " научили језик који би "од сутра" требали да предају деци. Брука и срамота слушати како читају и говоре (знам неке људе лично). Спас за влашки језик је нови стандард најближи нашим животним потребама. То је доличније него да панталоне које нам се добаце узмемо без обзира на њихову величину.
         Најлепше вас молим да се не шегачите оним што за шегачење није. Мислим да су неки лепо и на време осетили суштину огласивши се текстовима који овај проблем видно стављају у жижу.

[Volcae]

       Како неки од уважених не схватају да је неозбиљно и не сврсисходно узети као "свој" службени језик онај језик на коме не можете да обављате како службену тако и приватну комуникацију?

Mislim da ni sami ne znate sta ste ovim hteli reci.

       Румунски језик је језик Румуна у Србији и било где другде у свету. Власи тај језик не знају ( нису сви студирали у Румунији). Идеја да треба стандардизовати "тај језик" којим ми говоримо није нова а букнула је оног тренутка када је министар просвете послао школама писмо да се од ... уколико има заинтересованих ... ученика... уведе румунски језик... Питао сам се ко ће да предаје на том румунском језику обзиром да нисам никога у окружењу познавао да је спреман да се лати тог посла. Добио сам одговор у изненадио сам се. Извесна господа (и госпође) су на кампу у Румунији добили сертификате да су "рукоположени" за учитеље румунског језика?!! Да их чујете тек како су "преко ноћи " научили језик који би "од сутра" требали да предају деци. Брука и срамота слушати како читају и говоре (знам неке људе лично). Спас за влашки језик је нови стандард најближи нашим животним потребама. То је доличније него да панталоне које нам се добаце узмемо без обзира на њихову величину.

Niste mi odgovorili koja je nacionalna manjina upitanju ako Vlasi o kojima je ovde rec nisu Rumuni, na primer Vlasi u Makedoniji su Cincari (Armani, Aromuni) a u Srbiji  
Ideja o standardizaciji je potekla od rumunofobicara i predstavlja antirumunski cin ili zlocin protiv rumunskog naroda za koji ce neko da odgovara kad tad.
Znaci po vama rumunski jezik nije uveden u skolama jer ne postoji strucni kadar koji bi predavao rumunski jezik u skolama, ne bih rekao da je to bio problem.
Ko to standardizuje i stvara nov jezik koji niko nije cuo a treba da ga dozivi kao maternji i jos i da ga razume, kazite mi, da li imate barem jednog lingvistu ili se radi sve o strucnjacima koje ste pokupili kako ste stigli.

        Најлепше вас молим да се не шегачите оним што за шегачење није. Мислим да су неки лепо и на време осетили суштину огласивши се текстовима који овај проблем видно стављају у жижу.

Ja bih vas isto najlepse molio da odgovarate na pitanja ili da ne odgovarate, jer se niko ne segaci vec se radi o veoma ozbiljnim stvarima, koje ce imati teske i duboke posledice, ako se nastavi na nacin na koji se to do sada radilo i radi.

Prema tome ko su ti Vlasi o kojima je ovde rec ako nisu Rumuni  

[raleg]

  

 Prijatno sam iznenadjen (ovim i ovakvim) odgovorom NSVNM na saopštenje za javnost VDSS.

Ovakav odgovor sam odavno očekivao i još duže priželjkivao. Moram da priznam da sam bio u velikoj dilemi da razumem dosadašnju(ne)spremnost ili sposobnost aktuelnog rukovodstva NS, znajući da na funkcije u njemu ovi ljudi imaju dosta politički difuzna gledišta. Šta više oko pitanja vlaške etničke posebnosti (utisak iz ranijeg posmatranja) razlike su im bile još i veće.
 
Zaista, odgovor je dobro, profesionalno obradjen i izbalansiran. U njemu je sadržana suština i bit onoga što čine sličnosti(ili istosti) i naravno razlike izmedju Vlaha i Rumuna.  Upravo su te razlike davale argument vlaškim asocijacijama (uslovnim predstavnicima) da nakon 2000.  pred  zakonodavcem predoče evropska iskustva (o svakoj grupi-etniji, brojčano dovoljno reprezentativnoj, koju odlikuju nasledja kao što su: običaji, jezik i kultura,  kao i zainteresovanost  takvih  za njihovo očuvanje i razvoj) kod donošenja  Zakona o nac. manjinama. Za donošenje odluke o izboru prvog NSVNM, pred resornim organom,  dok za to još nisu postojali uslovi. Pre nego i da bi se oni stvorili, bilo je takodje dugo potrebno predočavati obilnu i validnu argumentaciju.  Kroz mnogobrojne  susrete sa zainteresovanima za veliki skok, jer ranije nikada ništa slično nije kod srbijanskih Vlaha uradjeno,  iskristalisalo se saznanje i stav da u ogromnoj većini kod naših ljudi, jedino postoji svest o velikoj i (uprkos nauci)nepremostivoj razlici sa Rumunima u Banatu kao i onima u samoj državi Rumuniji.
Vrlo je važno podsetiti da je u jednom kratkom vremenu do nekih nivoa,  razmatrana mogučnost da  Vlahe može da predstavlja  jedan zajednički Nac. Savet koji bi birali zajedno sa Rumunima iz Banata.

Takodje treba isticati i to da u celom tom vičegodišnjem procesu („budjenja Vlaha“ ), država je bila potpuno po strani, te smo joj to dodatno priznavali kao demokratsko dostignuće. Sa te strane zaista niko nije mogao da je optuži ni za ni protiv bilo čega.. Prepustila je Vlasima da se sami pronadju. Pa ipak istina je, i tada  su je mnogi(ne znajuči da to isključivo od njih zavisi)optuživali da ne želi da primeni rečeni zakon kada su Vlasi u pitanju. Valjda zato jer neće na silu da im pravi institucije i ustanove za očuvanje jezika i kulture.
 
Iz saopštenja VDSS se ne vidi objašnjenje kakve su to prave namere državnog vrha Rep. Srbije. Možda to znači da bi trebalo da ih natera da se izjasne  onako kako oni to ne žele a kako to ta stranka očekuje, i da ih sledstveno tome utera u već postojeći mehanizam ustanova za tu manjinu.  To je kontinuitet jedne politike koju je najuži vrh VDSS ( sada se dobro vidi), vešto prikrivao.  Zaista ne znam kakve  više ima potrebe da stranka i dalje u nazivu zadrži ovaj  prisvojni pridev „ Vlaška“. Pristojnije bi bilo da bude u skladu sa ciljevima – „Rumunska“ ili čak, a zašto ne „Vlaško – Rumunska“.
  
Iz vremena osnivanja prvog saziva Rumunskog Nac. Saveta a pre izbora NSVNM,  pečatom i potpisom prvaka ove stranke i nekoliko rumunskih partija i udruženja iz Republike Srbije, overena je jedna deklaracija po kojoj  je trebalo po svaku cenu sprečiti osnivanje najvičeg organa kulturne autonomije Vlaha. Niko u vrhu rukovodstva, ni u predsedništvu ni u glavnom odboru (osim dvojice) ne zna za ovaj dokumenat. Ova dvojica su, ne slučajno,prethodno učestvovali na izborima za NSRNM(ali, bez uspeha). Ali su zato vrlo uspešni bili i instalirali se u nakon toga konstituisani NSVNM.
  Dokumenat i dalje postoji, nemam saznanja da se od njega ikada odrekli i pravo je čudo da sadašnji vrh ove stranke ne oseća zbog njega,ni pred drugima ni pred svojim članstvom, nikakvu nelagodu.  Evo im prilika da se povodom ove deklaracije oglase  još jednim JAVNIM SAOPŠTENJEM i našoj vlaškoj javnosti  pojasne tu stvar sa sprečavanjem konstituisanja NSVNM. To bi  kazalo nešto o ozbiljnosti  njihove politike, ali i rekao bih i o moralu. Premda, opšte mišljenje je inače da u poltici moral ne važi.
 
Zato gospodine Dragojeviću, drago mi je što sam u delu Vašeg odgovoru VDSS,  prepoznao logičan,realan, racionalan i  jedini moguči, jasan stav o tome ko je kompetentan i nadležan da u se u ime  Vlaha (ili kod Rumuna kada je o njima reč) zauzima,  predstavlja, brine, i bavi poslovima njihove kulturne autonomije. FKV već godinama pokušava da na istovetni način to kroz platformu za rad nac. saveta( svim igračima je ponudjena) definiše.  
Što se tiče apela VDSS-u na kraju Vašeg odgovora, mislim da je to uzaludno. Godinama smo to još neki pokušavali, jer u interesi je naše zajednice da ima jednu ozbiljnu i jaku stranku koja bi brinula o njenim celokupnim interesima. Umesto toga izgleda jedino su se sprovodili tudji. Oni su gospodine taj Rubikon nepovratno prošli.  Okrenimo se ostaloj ne maloj mislećoj masi.
 
Hajde krenite gospodine Dragojeviću, na potezu ste. Statut je sasvim u redu. Onaj drugi dokumenat, dal beše deklaracija je potpuno nepotreban. Malo je udvorički ali dobro, ne smeta.

Ako se krivicom svih nas toliko dugo čekalo, sada su sve naše oči uprte u Vas.





 

[Volcae]

Zato gospodine Dragojeviću, drago mi je što sam u delu Vašeg odgovoru VDSS,  prepoznao logičan,realan, racionalan i  jedini moguči, jasan stav o tome ko je kompetentan i nadležan da u se u ime  Vlaha (ili kod Rumuna kada je o njima reč) zauzima,  predstavlja, brine, i bavi poslovima njihove kulturne autonomije. FKV već godinama pokušava da na istovetni način to kroz platformu za rad nac. saveta( svim igračima je ponudjena) definiše.  
Što se tiče apela VDSS-u na kraju Vašeg odgovora, mislim da je to uzaludno. Godinama smo to još neki pokušavali, jer u interesi je naše zajednice da ima jednu ozbiljnu i jaku stranku koja bi brinula o njenim celokupnim interesima. Umesto toga izgleda jedino su se sprovodili tudji. Oni su gospodine taj Rubikon nepovratno prošli.  Okrenimo se ostaloj ne maloj mislećoj masi.
 
Hajde krenite gospodine Dragojeviću, na potezu ste. Statut je sasvim u redu. Onaj drugi dokumenat, dal beše deklaracija je potpuno nepotreban. Malo je udvorički ali dobro, ne smeta.

Ako se krivicom svih nas toliko dugo čekalo, sada su sve naše oči uprte u Vas.

Novi Vlaski Nacionalni Savet ne pretstavlja Vlahe (popisnu kategoriju), vec je instaliran od strane drzave, Vlasi su samo popisna kategorija i nista vise, sa jasnom i izrazenom rumunskom nacionalnom svescu, dok vlaska nacionalna svest nikada pa ni sada nije postojala, niti postoji.

[dPasujoni]

Novi Vlaski Nacionalni Savet ne pretstavlja Vlahe (popisnu kategoriju),

vec je instaliran od strane drzave,

Vlasi su samo popisna kategorija i nista vise,

sa jasnom i izrazenom rumunskom nacionalnom svescu,

dok vlaska nacionalna svest nikada pa ni sada nije postojala, niti postoji.

Zanimljive tvrdnje, još kad bi bile istinite (a nisu) ili kada bi ste bar dokazali to što tvrdite!

[Vlad]

Novi Vlaski Nacionalni Savet ne pretstavlja Vlahe (popisnu kategoriju), vec je instaliran od strane drzave, Vlasi su samo popisna kategorija i nista vise, sa jasnom i izrazenom rumunskom nacionalnom svescu, dok vlaska nacionalna svest nikada pa ni sada nije postojala, niti postoji.

Bravo!!!
Gde su bi svi ovi silni novokomponovani Vlasi kada se konstituisao prvi saziv Nacionalnog saveta? Ko se od njih bavio vlaškim pitanjem dok nije bio konstituisan ovaj drugi savet?
Gde su, da mi je znati, bile sve te Tiće, Kiće, Miće i ostali "znalci" pre 5 ili pre 10 godina?
Neko na ovom forumu je jednom prilikom rekao da "nisu imali potrebe da se 'opterećuju' vlaškim pitanjem pre nego što su raspisani izbori za ovaj drugi Savet".
Pa kako to da ih je od jednom spopala želja da se "opterećuju", ako ne uz jasne instrukcije i insistiranje državnog vrha i pojedinih episkopa SPC?

A koliko se država meša u rad Nacionalnih saveta, najbolje vidimo kroz skandal vezan za osnivanje Bošnjačkog nacionalnog saveta.

[dPasujoni]

Novi Vlaski Nacionalni Savet ne pretstavlja Vlahe

vec je instaliran od strane drzave,

Vlasi su samo popisna kategorija i nista vise,

sa jasnom i izrazenom rumunskom nacionalnom svescu,

dok vlaska nacionalna svest nikada pa ni sada nije postojala, niti postoji.

Očekivao sam da Volcae iznese dokaze za svoje tvrdnje ili bar argumente kojima će potkrepiti te svoje tvrdnje.

1. Zašto Vlaški Nacionalni Savet ne predstavlja VLAHE?

2. Vlaški NS jeste organ države (formiran na osnovu zakona te iste države) i on predstavlja volju VLAHA pred tom istom državom.

3. Šta sa svim onim VLASIMA koji postoje i VAN popisnih lista?

4. Ljudi sa "jasnom i izraženom rumunskom nacionalnom svešću" su RUMUNI!
   
5. Kod koga to ne postoji vlaška nacionalna svest? (Jel to kod onih pod 4.)?


dPasujoni

[Vlad]

Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine je organ koji treba da predstavlja izjašnjene Vlahe i da pred državom brine o pravima izjašnjenih Vlaha. Njih je na Popisu bilo 40 054. Da li je kod izjašnjenih Vlaha prisutna rumunska, srpska ili centralnoafrička nacionalna svest, to je sasvim nebitno.
Ovde se na forumu vešto i uporno protura jedna besmislica, smišljena u kuhinji koja nema veze sa Vlasima. Po toj sumanutoj tezi svako onaj ko ne negira da su Vlasi severoistočne Srbije po jeziku i etnogenezi isto što i Rumuni, treba da se izjasni kao Rumun i da njegova prava treba da predstavlja Rumunski nacionalni savet!!!
Sa druge strane nam se serviraju besmislice tipa " Šta sa svim onim VLASIMA koji postoje i VAN popisnih lista".
Ako su VLASI, zašto se na popisu izjašnjavaju kao SRBI?
I po kom to kriterijumu oni Vlasi koji sebe smatraju Srbima, mogu da budu VLASI, a da se u isto vreme onima koji se smatraju Rumunima, a izjašnjavaju se kao Vlasi, osporava pravo da kroz Nacionalni savet Vlaške manjine ostvaruju svoja manjinska prava.
 
Umesto da predstavlja izjašnjene Vlahe, ovaj Savet predstavlja izmišljene Vlahe.
Tako da imamo situaciju da  u jednoj TV emisiji čelnici novokomponovanih Vlaha, na pitanje voditelja ko ima pravo glasa na izborima za Nacionalni savet Vlaha, kao iz topa odgovaraju "svi koji tog dana žele da glasaju"?! Pa onda dodaju da na izborima mogu da glasaju i oni koji nisu etnički Vlasi, već i pripadnici većinskog, ali i pripadnici drugih manjinskih zajednica koji su, parafraziram:"Imaju ili su imali devojku Vlajnu ili je nisu imali, ali vole da igraju vlaško kolo". Dovoljno je, kažu, da se upišu u Posebni birački spisak i stvar je gotova!
Na kraju, da bi umirili, potencijalne glasače ne-vlaške nacionalne pripadnosti, ti isti "legitimni" predstavnici Vlaha, napominju da "to nije stalna kategorija" već nakon izbora "svako može da se ispiše iz biračkog spiska", drugim rečima : Svako može da bude Vlah na određeno vreme - dok i kad zatreba!
Bitno je, valjda, da se pobede oni koji zagovaraju "rumunizaciju", makar se ogromna većina na popisu 2002. godine izjasnila Vlasima.

U Hrvatskoj pravo glasa za manjinske liste na izborima imaju isključivo oni koji su se na popisu izjasnili kao ne-Hrvati, odnosno pripadnici neke od manjinskih zajednica.
Zašto Srbija nije primenila isti princip?

[dPasujoni]

Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine je organ koji treba da predstavlja izjašnjene Vlahe i da pred državom brine o pravima izjašnjenih Vlaha. Njih je na Popisu bilo 40 054. Da li je kod izjašnjenih Vlaha prisutna rumunska, srpska ili centralnoafrička nacionalna svest, to je sasvim nebitno.

Nacionalni Savet Vlaške Nacionalne manjine je organ konstituisan na osnovu Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina:

"Član 2.
Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj
upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da
izaberu svoje nacionalne savete. Nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u
oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene
upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih
oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti."

"Član 9.
Nacionalni savet ima najmanje 15, a najviše 35 članova. U slučaju nacionalne manjine
čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica ili nije
posebno iskazan, nacionalni savet broji 15 članova. U slučaju nacionalne manjine čiji je
broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva veći od 10.000 ali manji od 20.000
lica, nacionalni savet broji 19 članova. U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema
rezultatima poslednjeg popisa stanovništva između 20.000 i 50.000 lica, nacionalni savet
broji 23 člana. U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg
popisa stanovništva između 50.000 i 100.000 lica, nacionalni savet broji 29 članova. U
slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva
veći od 100.000 lica, nacionalni savet broji 35 članova. Mandat članova nacionalnog
saveta traje četiri godine. Mandat prvog saziva nacionalnog saveta započinje od dana
upisa u registar nacionalnih saveta."

http://www.zenta-senta.co.rs/doc/zonsnm_sr.pdf

Kao i na osnovu Zakona o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina:

"Odredenje nacionalne manjine
Clan 2
Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa državljana Savezne Republike
Jugoslavije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na
teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u
dugotrajnoj i cvrstoj vezi sa teritorijom Savezne Republike Jugoslavije i poseduje
obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnicka pripadnost, poreklo ili
veroispovest, po kojima se razlikuje od vecine stanovništva, i ciji se pripadnici odlikuju
brigom da zajedno održavaju svoj zajednicki identitet, ukljucujuci kulturu, tradiciju, jezik
ili religiju.
Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatrace se sve grupe državljana koji se
nazivaju ili odreduju kao narodi, nacionalne i etnicke zajednice, nacionalne i etnicke
grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog clana."

http://www.ombudsman.rs/attachments/Zakon%20o%20zastiti%20sloboda%20i%20prava%20nacionalnih%20manjina.pdf


Kao što se iz navedenih članova Zakona vidi, Nacionalni Savet predstavlja nacionalnu manjinu, dakle sve one koji se smatraju pripadnicima date manjine, a broj izjašnjenih Vlaha je bitan samo za brojnost članova Sveta i nema nikakvog drugog uticaja na sastav i rad Nacionalnog Saveta.

Bitna je samo činjenica da postoje stanovnici Srbije koji se izjašnjavaju kao VLASI i time se etnički diferenciraju i od Srba, i od Rumuna.
Kolika je brojnost tako definisane manjine utiče samo na brojnost članova NS-a, ali ne umanjuje prava koja data manjina ima po Zakonu.

I po kom to kriterijumu oni Vlasi koji sebe smatraju Srbima, mogu da budu VLASI, a da se u isto vreme onima koji se smatraju Rumunima, a izjašnjavaju se kao Vlasi, osporava pravo da kroz Nacionalni savet Vlaške manjine ostvaruju svoja manjinska prava.

Manjinska prava se ostvaruju na osnovu dva navedena zakona o manjinama.

Ako je neko Vlah on svoja manjinska prava ostvaruje kao Vlah preko NS Vlaške nacionalne manjine.

Ako je neko Rumun on svoja manjinska prava ostvaruje kao Rumun preko NS Rumunske nacionalne manjine.

Srbi kao pripadnici većinskog naroda nisu obuhvaćeni odredbama ovog zakona.

Na osnovu ovih zakona VLAH je svako ko:

pripada grupi stanovništva koja je u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Republike Srbije i poseduje
obeležja kao što su vlaški jezik, vlaška kultura,  vlaška etnicka pripadnost, vlaško poreklo, po kojima se razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednicki VLAŠKI identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik.

dPasujoni


 

[Volcae]

Bitna je samo činjenica da postoje stanovnici Srbije koji se izjašnjavaju kao VLASI i time se etnički diferenciraju i od Srba, i od Rumuna.
Kolika je brojnost tako definisane manjine utiče samo na brojnost članova NS-a, ali ne umanjuje prava koja data manjina ima po Zakonu.

Popis stanovnistva Kraljevine SHS iz 1921 godine, nasi preci su Rumuni.

Bitna je i cinjenica da su stanovnici FNRJ i SFRJ od 1948 do 1991 godine popisivani kao Vlasi i to zbirno, nisu postojale dve ili vise nacionalne manjine Vlasi, vec samo jedna. Na taj nacin smo imali Vlahe u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj odnosno u celoj Jugoslaviji kao jednu, jedinstvenu etnicku grupu.

Sta je to tada trebalo da znaci  

Sta smo to mi iz te komunisticke Jugoslavije nasledili, Vlahe (popisnu kategoriju)  

Vlasi su apsolutno nista, samo popisna kategorija, stvorena od etnickih Rumuna kada je rec o Srbiji, i nama srodnih Armana (Cincara) i Rumera (Istarskih Vlaha).

[Vlad]

"Član 9.
Nacionalni savet ima najmanje 15, a najviše 35 članova. U slučaju nacionalne manjine
čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica ili nije
posebno iskazan, nacionalni savet broji 15 članova. U slučaju nacionalne manjine čiji je
broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva veći od 10.000 ali manji od 20.000
lica, nacionalni savet broji 19 članova. U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema
rezultatima poslednjeg popisa stanovništva između 20.000 i 50.000 lica, nacionalni savet
broji 23 člana. U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg
popisa stanovništva između 50.000 i 100.000 lica, nacionalni savet broji 29 članova. U
slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva
veći od 100.000 lica, nacionalni savet broji 35 članova. Mandat članova nacionalnog
saveta traje četiri godine. Mandat prvog saziva nacionalnog saveta započinje od dana
upisa u registar nacionalnih saveta."

Jasno kao dan
Popisom stanovništva se, između ostalog, utvrđuje:
1. Da li u Srbiji, pored Srba, žive i drugi narodi
2. Jesu li pripadnici dovoljno reprezentativni da bi kroz institucije sistema ostvarivali svoja manjinska prava.

Ako se na popisu stanovništva neko izjašnjava kao Srbin, svojevoljno i bez da je na njega vršen pritisak da se kao takav izjasni, onda se za to lice ne važi ovo:

Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatrace se sve grupe državljana koji se nazivaju ili odreduju kao narodi, nacionalne i etnicke zajednice, nacionalne i etnicke grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog clana

Jer Srbi u Srbiji nisu nacionalna manjina niti će ikada to biti.

Kao što se iz navedenih članova Zakona vidi, Nacionalni Savet predstavlja nacionalnu manjinu, dakle sve one koji se smatraju pripadnicima date manjine, a broj izjašnjenih Vlaha je bitan samo za brojnost članova Sveta i nema nikakvog drugog uticaja na sastav i rad Nacionalnog Saveta.

Zašto bi broj izjašnjenih pripadnika jedne nacionalne manjine uopšte bitan za broj članova Nacionalnog saveta ako ne zbog toga da bi ti izjašnjeni pripadnici imali svoje legitimne predstavnike u državnom organu koji brine o njihovim manjinskim pravima.
Zašto se uopšte, kao minimum, pominje cifra od 10 hiljada izjašnjenih?
U protivnom bi sve nacionalne manjine, bez obzira na brojnost (koja se precizira na osnovu rezultata popisa), imale isti broj članova.

Bitna je samo činjenica da postoje stanovnici Srbije koji se izjašnjavaju kao VLASI i time se etnički diferenciraju i od Srba, i od Rumuna.
Kolika je brojnost tako definisane manjine utiče samo na brojnost članova NS-a, ali ne umanjuje prava koja data manjina ima po Zakonu.

Upravo tako! A popis služi da bi se na njemu, oni koji sebe smatraju Vlasima, izjasnili kao takvi.
Ako se neko na popisu izjašnjava kao Srbin, ne vidim kako se on to "diferencira" od Srba.

Stvar je u tome da se ovde primenjuju dupli aršini.
Sa jedne strane se Vlasima, koji sebe smatraju Rumunima, osporava pravo da budu Vlasi, dok je izjašnjenim Srbima to pravo nikako ne dovodi u pitanje.
Da stvar bude gora, oni koji su se na popisu 2002. godine izjasnili da su Srbi, koji su se do pred raspisivanje ovih poslednjih izbora za NSVNM busali u "srpske grudi", osporavaju nama, izjašnjenim Vlasima, pravo da naše interese zastupa Nacionalni savet Vlaha.

Biti Vlah ne znači negirati istorijske i lingvističke činjenice!
Biti Vlah nije i neće biti sinonim za anti-Rumuna!!!!!!

Iz svega priloženog je jasno kao dan da Nacionalni saveti brinu o pravima izjašnjenih pripadnika određene nacionalne manjine, a ne o onima koji po partijskoj liniji uoči izbora za nacionalne savete postaju, a nakon izbora prestaju da budu pripadnici određene nacionalne manjine, kako im to sugerišu novokomponovani "lideri".







 

[dPasujoni]

Popisom stanovništva se, između ostalog, utvrđuje:
1. Da li u Srbiji, pored Srba, žive i drugi narodi
2. Jesu li pripadnici dovoljno reprezentativni da bi kroz institucije sistema ostvarivali svoja manjinska prava.

Da, pored ostalog, to da u Srbiji pored Srba žive i drugi narodi i etničke grupe utvrđuje se  i Popisom.

Nikako nisam to negirao, ali ako bolje pročitamo član 9. Zakona:

Član 9.
Nacionalni savet ima najmanje 15, a najviše 35 članova. U slučaju nacionalne manjine
čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica ili nije
posebno iskazan, nacionalni savet broji 15 članova. U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva veći od 10.000 ali manji od 20.000
lica, nacionalni savet broji 19 članova.

Vidimo da je broj popisanih pripadnika jedne manjine bitan samo za veličinu NS-a, ali da Popis nikako ne utiče na samo postojanje manjine i njenog NS-a.

Dakle, ako u Srbiji postoji:

"...grupa državljana Republike Srbije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Republike Srbije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i cvrstoj vezi sa teritorijom Republike Srbije i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnicka pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od vecine stanovništva, i ciji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednicki identitet, ukljucujuci kulturu, tradiciju, jezik ili religiju..."

Izjašnjavanje na Popisu jeste olakšavajući, ali ne i presudni faktor postojanja manjine i njenog NS-a.

Zašto se uopšte, kao minimum, pominje cifra od 10 hiljada izjašnjenih?

Cifra od 10.000 uopšte nije minimum!

Imamo kategorije nacionalnih manjina prema broju izjašnjenih na Popisu:


1. manji od 10.000 lica ili nije posebno iskazan

2. od 10.000 do 20.000 lica

3. od 20.000 do 50.000 lica

4. od 50.000 do 100.000 lica

5. veći od 100.000 lica


Navedene kategorije imaju sledeći broj članova NS-a:

1. 15
2. 19
3. 23
4. 29
5. 35

Da bi nacionalna manjina imala NS od 15 članova ne mora biti posebno iskazana u Popisu, a ako postoji kao popisna kategorija svakako ima NS od 15 članova čak i kada imaju manje od 1.000 pripadnika!

...Sa jedne strane se Vlasima, koji sebe smatraju Rumunima, osporava pravo da budu Vlasi,...

Oni sami sebi osporavaju to pravo smatrajući sebe Rumunima.

Ili kao Volcae tvrde:

Vlasi su apsolutno nista,...

No comment!


Ali, biće da ipak ima tu nešto!?
 

dPasujoni