Јовановић, Љубомир.
Млава, СЕЗ V, НИПС 2, СКА, Београд, 1903, стр. 349-354.
Рашанац.
Положај села. — Рашанац се налази на брдској коси, а на обалама Рашаначког Потока и то више на десној, него на левој страни његовој. Куће су сеоске на брдским странама, те их поток никад не плави.
У селу има више извора, али су ова три главнија: Ристин (Фонтењ Ла Мошул Риста), Маркоњи Извор и Бунчоњи Извор. Осим ових има доста бунара од којих је најдубљи 11 хвати.
У атару сеоском има још извора, као Шушур код Црљенца, Приод и Мошул Мијаил. Овај последњи сматрају као лековит и к њему долазе да се лече од »очију«. Још је јачи извор код друма у Петровац, близу рашаначке механе.
Земље и шуме. — Земља је за рад ван села на местима: Приод, Стиг, Бело Поље, Млава, Чокордин, Грмање, Кулина, Поток и Преко-Потока. Најдаљи је крај Чокордин до Врбнице. На овим местима је имање појединаца махом њиве и ливаде. Шума има мало и то је разређена.
- 349 -
Општинска је земља код извора, код механе на потоку, поред друма и црквени плац. Овај последњи је купљен. Ову земљу дају под аренду.
Тип села. — Рашанац је село збијеног типа, али тако развучено поред потока да треба добро пола сахата да се прође.
У селу имају два главна друма који иду готово паралелно са потоком, све док се не пресеку са друмом, што из Пожаревца води у Петровац. Куће су обично на одстојању од 50—80 m., а обично су у средини авлије.
У средини села на десној страни потока налази се једна механа, школа, судница и три дућана, а испод села поред друма находи се такође једна механа.
Поток дели село на два краја. На левој страни потока је
Прибић, у коме има до 100 кућа, а све су остале на десној страни потока. Куће су груписане, махом према породицама, које обично исту славу славе и исто презиме носе, а према овоме се зове и мала.
Задруга великих нема; највећа је Пауна Голубовића, која има 16 душа. Чим се син ожени одмах се и дели и отуд долази то да у селу има до 420 кућа, а 516 пореских глава.
Заветина је сеоска о Тројицама, а преслава је Вартолома.
Салаши. — Салаша у Рашавцу има до 40. Ови се ничим не разликују од салаша у околини.
Приче о имену села. — О имену села нема никаквих прича. У извештају Максима Радковића од 1733. год.
1) налази се споменуто место
Ражанци, које од Каменова одстоји за један сахат, а имало је 30 »хљебов«. Како је и кад ово име Ражанци постало нисам могао наћи забелешке, а ни сељаци не знају.
О постанку села. — Старац Анта Јанковић, од 95 година прича о постанку села ово:
Село није било на овоме месту него испод данашњег места, поред друма, где је сада механа. На ово место дошао је први из Ждрела неки Јаков, прадеда породице Стефанешће, чији су старији у Ждрело дошли из Влашке. Овај Јаков родио је сина Стевана, по коме се прозвала породица Стефанешће. Стеван је
_______________
1) Гласник Ученог Друштва LVI, 148.- 350 -
родио Јанка, а Јанко је Анту Јанковића, који ми ово причаше, који има сада 95 година, а није запамтио деду.
Кад је Јаков ударио колац селу, почеле су се досељавати поједине породице код њега. Тамо су прво наишли неки бегунци из Добре, и то је породица Добријењи. За овима су дошли Куријоњи из »прека«, па Беженари из Крајине. За овима је дошао неки пандур Ђорђе из Мајдан-Пека. од кога је породица Пандурешће. Тада није било у селу више од 15 кућа и то нису биле све на једном месту. Пандурешће су били близу Црљенца, а ови други поред друма. Али доцније их спахаја сједини и натера, те Пандурешће пређу овамо. Ово је могло бити још у почетку XVIII столећа.
Али, прича Анта, када се заратише Турчин и Шваба, и они напустише своје место, па се повуку уз поток у шуму. Кад је Шваба победио Турке долазе остале породице. Тако тада долази из Алмажа у округу арђалском у Ердељу неки Павле. Овај је имао сина Пају, од кога је сада породица Пајкоњи, која броји 30 кућа. Паја је имао сина Павла, Павле Јанка, Јанко Јована, који има до 40 година. Са Павлом је дошао и неки поп Вида. После су долазиле ове породице и од прилике овим редом: Сароњи из Церовице (Звижд), па Мачокоњи (Цигани), па Калинешће из Крајине (из планине), па Гроздоњи из Крајине.
На измаку XVIII столећа дошле су ове породице: Предоњи из Шокаја у Влашкој, Маринкоњи из Крајине, Костоњи из Црне Реке, Степањони из Крајине, Драгуљешће из Брезнице, Маркуљешће из Крајине и Бунчоњи из Крајине.
У почетку XIX столећа дошле су ове породице: Радоњи из Крајине, Туфароњи из Тополовника, Лацоњи из Крајине, Паскоњи из Крајине, Марецоњи из Крајине и Јаношеви из Крајине.
После устанка дошле су ове породице: Лазароњи из Крајине, Петкоњи из Чешљеве Баре, Маркоњи из Крајине, Станкоњи из Голобока у Шумадији, Јоцоњи из Церовице (на позив рођака породице Сароња), Голубоњи (такође на позив Радоња-рођака) из Крајине. За овима дошли су Лунгоњи из Ждрела и после њих Николићи из Мораве, Аврамовићи из Неготина, Оранешће из »Немачке« и Баџоњи из Крајине.
Иза овога није било досељавања, него је село расло прираштајем док није достигло број домова, који сад има.
Ред досељавања и остали подаци о породицама видеће се из следећег прегледа.
- 351 -
У селу су ове породице:
Стефанешће и
Маринешће (36) у средини села, досељеници из Ждрела, а у Ждрело су дошли из Влашке. Славе Св. Аранђела.
Добријењи (30) у Добријењској Мали, из Добре, а старином су из »прека«. Славе Св. Јована.
Животоњи (2) у Добријењској Мали, из Добре. Славе Св. Јована.
Куријоњи,
Трифоњи (10) рођаци, испод механе, из »прека«. Славе Св. Алимпија.
Беженари (12) на крају села, из Лукова у Црној Реци. Славе Петковицу.
Пандурешће (20) растурени, из Мајдан-Пека. Славе Светог Аранђела.
Пајкоњи (30) у Пајкоњи-Мали, из Алмажа. Славе Св. Аранђела.
Сароњи (5) у средини села, из Церовице у Звижду. Славе Св. Аранђела.
Мачокоњи (40) растурени, из Крајине. Славе Св. Николу. Зову их Циганима.
Калинешће (25) у Прибићу, из Крајине. Славе Петковицу.
Гроздоњи (15) по Рашанцу, из Крајине. Славе Петковицу.
Предоњи (20) у Прибићу, из Шокаја у Влашкој. Славе Ђурђиц.
Маринкоњи (15) у врху Прибића, из Крајине. Славе Светог Јована.
Костоњи (15) у Прибићу, из Црне Реке. Славе Велику Госпођу.
Степањони (15) растурени, из Крајине. Славе Ђурђиц.
Драгулешће (15) у Рашанцу до потока, из Брзохода у Морави. Славе Св. Јована.
Маркулешће (12) у Рашанцу у брду, славе Св. Стевана;
Бунчоњи (15) на крају села у брду, славе Св. Стевана;
Радоњи (10) у Рашанцу доле, славе Св. Николу. Рођаци су и доселили су се из Крајине.
Туфароњи (10) растурени по Рашанцу, из Тополовника. Славе Митров-дан.
Лацоњи (12) у Прибићу, из Крајине. Славе Св. Аранђела.
Паскоњи (8.) у Прибићу, из Крајине. Славе Св. Аранђела.
Марецоњи (7) у Прибићу, из Крајине. Славе Велику Госпођу.
Јаношеви (5) у врх Рашанца, из Крајине. Славе Петковицу.
- 352 -
Лазароњи (5) до Јаношева, из Крајине. Славе Св. Аранђела.
Петкоњи (5) растурени, из Чешљеве Баре. Славе Петковицу.
Маркоњи (5) до потока, из Брзохода у Морави. Славе Св. Стевана.
Станкоњи (3) поред друма, из Голобока у Шумадији. Славе Петковицу.
Јоцоњи (4) растурени, из Церовице. Славе Св. Николу. Рођаци Сароња.
Голубоњи (3) у Рашанцу, из Крајине. Славе Св. Николу. Рођаци Радоња.
Лунгоњи (7) у Рашанцу доле, из Ждрела. Славе Малу Госпођу.
Николићи (1) у Рашанцу горе, из Полатина (Морава). Славе Петковицу.
Аврамовићи (1) у Рашанцу горе, из Неготина. Славе Св. Танасија.
Оранешће (1) у Рашанцу горе, из »Немачке«. Славе Светог Николу.
Баџоњи (1) у Рашанцу, из Крајине. Славе Св. Аранђела.
Види се да је много већи број домова код оних породица, које су досељене раније, те се према томе може узети да је село расло више прираштајем, него досељавањем.
Старине, селишта, гробља и др. — Рашанац је био на два места: код Црљенца и поред пута у Петровац. На оба ова места сада су селишта, на којима се налазе рбине од посуђа и по која парица. Старих селишта има такође у атару рашаначком. Тако око кладенца Мошул-Мијаила налазе се и сада тугле, зидине од цигала и стубови од камена, покривени земљом, а прича се да је ту била и црква.
На истом месту нађена је једна гомила разне гвожђарије. Одатле, па целом страном брда до потока пуно је тих старих остатака и налазе се и римске паре.
Осим тога, одмах испод друма, на месту Облежђу налазе се парице римске, посуђе и темељи од тугала. Трагови старога пута још се и сад познају у атару овога села, а зову их калдрма. Калдрма је ишла од кладенца Мошул-Мијаила, где је била црква, на старо гробље, затим на Бело Поље, па на Пландиште у Дубочку и Трновче. С друге стране калдрма је ишла од кла-
- 353 -
денца Мошул-Мијаила, па на Приод, поред Шумера у Калиште.
Старога гробља има близу механе на путу у Петровац. Ово је гробље из доба, кад је Рашааац био на истом месту. Друго је старо гробље усред села више суднице, такође сеоско. Садање је више старог гробља поред друма.
Занимање становништва. — Сељаци се занимају земљорадњом и сточарством, а има их и занатлија, као: ковача, колара, абаџија, туфегџија и дунђера. Цигана нема, а оне породице, које зову Циганима, у свему су се изједначиле с осталим сељацима овога села и говоре влашки, као и они.
- 354 -
