2. Показали смо да je градска популација Илирика већ у последњој
четвртини VI века отпочела појачану миграцију пут безбеднијих делова
Царства, налазивши уточишта, највероватније у Солуну и Тракији.
Међутим, такође смо изрекли становиште да je бројније било сеоско од
урбаног становништва, те да je оно могло преживети први словенски талас и
склонити се на места мимо главних кретања Словена или у пределе који
придошлицама нису привлачили пажњу. Тако je ромејски живаљ, потиснут
из својих насеља, нова станишта организовао у неприступачнијим пределима
где je извесно време остао на периферији словенског света.
3. Оно што смо закључили, на основу историјског, археолошког и
лингвистичког материјала, дакле мимо антрополошких показатеља, јесте да
су староседеоци остали на просторима средишњег Балкана у далеко већем
броју него што се то раније претпостављало. У питању je један широки појас
који je попут какве раселине раздвојио источну од западне јужнословенске
групе a το je могао да учини само у случају да je та ромејска популација била
изузетно бројна. Поред овог широког, етнички хомогеног простора чије
постојања пре свега заснивамо на антрополошким и лингвистичким
изучавањима, постојала су и острва Ромеја/Романа оријентисане у правцу
север-југ почев од Сингидунума, Арсе, Призрена и потеса између Охридског
и Преспанског језера. Историјски извори упућују на постојање изолованих
група Ромеја/Романа у околини Сингидунума, Арсе и охридско/преспанског
територија, док за Призрен податке црпимо из антрополошког материјала.
Даља археолошка истраживања подручја за која смо претпоставили
да су била настањена ромејским живљем била би од непроцењиве важности
за боље и подробније сагледавање ових простора где се аутохтони елеменат,
како смо претпоставили, задржао неколико столећа после слома царске
власти почетком VII века.
Закључили смо да славизација није била брз и једноставан процес који
се одиграо већ почетком VII века. Другим речима, претпоставку да су
Словени приспели на фактички испражњен простор, где су се
Ромеји/Романи581 задржали на далматинској обали и по брдима, у основи
прихватамо али уз ограду да су ти староседеоци били бројнији него што се то
____________________
581 Израз Ромеји/Романи користимо да бисмо олакшали сам ток излагања. Наиме,
Ромеји су, без обзира на етничку припадност, били сви поданици Царства, како они
којима je матерњи језик био грчки, тако и они којима je το био латински. Овом
сложеницом заправо означавамо у исто време све аутохтоне етничке популације
Балканског полуострва које су ту живеле у време трајања царске власти и
истовремено упозоравано да у оквиру тог становништва постоје они који су
припадали грчкој, односно, латинској културној групи.
стр.174
