ПРИЛОГ ЗА ПОЗНАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ СЕЛА САМАРИНОВАЦ КОД НЕГОДИНА

[Paun]

[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/lasta-djapovic-jovan-mijuskovic.pdf[/pdf]

[Volcae]

На ово треба обратити пажњу:

Јован Мишковић – заборављени етнограф и
географ

             Осећајући   се   Србином,   што   је,   чини   се,   некад   наилазило   на
оспоравање, у једној од својих бележница он записује о свом пореклу:

          ,,Мој деда звао се Мијајло, а отац Радован. Деда је живео у селу
          Самариновцу (од Самара), које је онда било српско, а сад је
          влашко. Моме деди умре прва жена, која је родила мога оца
          Радована, и ожени се другом – влајињом из села Џањева, која
          повлаши целу кућу. Мога оца из тепања прозва по влашки Радул,
          а мога деду – свога мужа, назва 'Мишко', и тако су та имена
          остала за свагда, и по њима држи се, да сам ја порекла влашкога.
          Али је мој деда био чисти Србин, и оженио се првом женом
          Српкињом, која је и мога оца родила. А што је друга жена влахиња
          њих прекрстила, то није чудо, кад се зна 'да је једна вла'ња у
          стању да повлаши цело село', а камоли малу децу. Мој је отац
          дошао на занат у Неготин и ту остао."3

____________________
3 Мишковић у бележници наводи да је то по причању чича Јакова Атанацковића из
Неготина; АСАНУ, бр. 7242/17, 83-84, према Б. Јововић, н. д, 168-169.

346

[Volcae]

Самариновац


Самариновац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 5 км северно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на обалама Дупљанске реке, леве притоке Канала Јасеничке реке, са обе стране пута Неготин-Прахово. Северна географска ширина насеља је од 44о 16' 06", источна географска дужина 22о 33' 18", а површина атара 1.324 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.

Убраја се у стара насеља. Током историје три пута је мењало свој месни положај (Конопљиште, Селиште, па данашње место). Први пут се помиње  у турским пописима (1530. године) као насеље са 56 кућа. Године 1586. је имало 42 куће, 1723-1725. (под називом Мариноватз) - 35 кућа, 1736 - 50 кућа, (1784. је забележено као Сумариновацз, а 1811. године као Самариновац), 1846. је имало 75 кућа, а 1866. године 89 кућа. Данашње насеље није подељено на 'крајеве' и 'мале'. У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола), Жугравешти (славе св. Стеван и Петковица), Флорићи (славе св. Никола и Петковица), Рајцићи (слава св. Арханђео), Маркулићи (слава Митровдан), Стојковићи и Стојимировићи (слава св. Алимпије), Гимишешти и Савићи (слава Петковица), Барчуешти (слава Ђурђиц), Молцарешти и Чокланешти (слава Петковица), Станојевићи и Станојловићи (слава Петковица), Чумперикићи или Јоновићи (славе св. Никола, св. Јован и св. Арханђео), Бугарчићи (слава св. Никола), Илишкићи или Јанковићи (слава св. Никола), Царани (славе Митровдан и Петковица), Унгурјани или Перићи (слава св. Ђорђе), Вујешти (слава Петковица), Првуловићи (слава Петковица), Уљешти или Петровићи (слава Петковица), Владићи или Николићи (слава св. Арханђео), Адамовићи (слава Мала Госпојина), Брнашеви или Лунгалешти (слава Петковица), Кебин (слава Ђурђевдан), Цонићи (слава св. Василије), Рагушинов (слава Петковица), Добрићи (слава Петковица), Данчике (слава Велика Госпојина), Јапулешти (слава св. Ђорђе и Петковица), Курту (слава св. Никола), Божика (слава св. Ђорђе), Димовићи (слава св. Арханђео), Јанковићи (слава св. Арханђео), Шишко (слава Петковица), Барбуловићи (слава Петковица), Јанковићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава св. Никола), Томићи (слава Петковица) и Ибраин (слава св. Арханђео).      

Заветине у насељу су Ускрс и Спасовдан.

Православни храм посвећен Светој Тројици у Самариновцу освећен је 1936. године.
Становништво Самариновца је православно и национално се изјашњава као српско и влашко. Антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. насеље је имало 141 кућу и 742 становника, 1948. године 197 кућа и 906 становника, а 2002. године 226 кућа и 474 становника. Године  2007. у иностранству је из овог насеља радио 301 становник (углавном у Аустрији и Немачкој).  

Основна школа је (почела са радом 1892. године) школске 2006/2007 . године имала 11 ученика.
Земљорадничка задруга у Самариновцу је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Јула 1960. године припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Прахова. Сељачка радна задруга 'Крајина' у Самариновцу је радила од 1949. до 1953. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету насеље добија 1953. године, задружни Дом 1957. године, асфалтни пут и сеоски водовод 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.

преузето са сајта општине Неготин:
http://www.negotin.rs/
http://www.negotin.rs/article.php?lg=cp&id_article=1151

Из књиге Косте Јовановића, НЕГОТИНСКА КРАЈИНА И КЉУЧ, Београд, 1940 види се да је овим фамилијама оспорио порекло са Косова:
Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола)
једино је прихватио да су српског порекла, питам се на основу чега?

[Paun]

Из књиге Косте Јовановића, НЕГОТИНСКА КРАЈИНА И КЉУЧ, Београд, 1940 види се да је овим фамилијама оспорио порекло са Косова:
Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола)
једино је прихватио да су српског порекла, питам се на основу чега?

Ево изворног текста К. Јовановића, па те молим да разјасниш примедбу у вези са наводним оспоравањем порекла:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=776.0

[Volcae]

Из књиге Косте Јовановића, НЕГОТИНСКА КРАЈИНА И КЉУЧ, Београд, 1940 види се да је овим фамилијама оспорио порекло са Косова:
Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола)
једино је прихватио да су српског порекла, питам се на основу чега?

Ево изворног текста К. Јовановића, па те молим да разјасниш примедбу у вези са наводним оспоравањем порекла:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=776.0

Примедба је по сећању, нисам одавно имао прилике да читам ову књигу, извињавам се за грешку коју сам направио.

[Paun]

Примедба је по сећању ... извињавам се ...

Прихваћено! Радимо даље!  :)

[Volcae]

Примедба је по сећању ... извињавам се ...

Прихваћено! Радимо даље!  :)

Како ствари стоје Самариновчани могу бити поносни на једног Јована Мишковића,
који је по оцу чист Самариновчанин.  
:)

П.С. Стеван Мокрањц би био занимљив када буде било речи о селу Мокрање, али о том потом,
о његовом пореклу тешко се налазе информације, више је његов рад и стваралаштво познато.

[Paun]

Самариновчани могу бити поносни на једног Јована Мишковића,

Јован Мишковић је понос целе Србије!

[Volcae]

Još jedan prilog za poznavanje istorije sela Samarinovca kod Negotina.




SAMARINOVAC


Korišćen materijal
Muzeja Krajine Negotin
i Biblioteke Negotin

Narator
Nikola Plavšić
viši kustos istoričar
Muzeja Krajine Negotin

muzika
Dragan Prvulović
frula

realizacija
Pro Video Boban
Multimedia Team

Negotin
mart 2009.