VLAOLjICA-Lj.B.KICI

[ljubisa.b.kici]

                                  ВЛАОЉИЦА— Љ. Б. KИЋИ
ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ
                                                       ВЛАОЉИЦА
                                 трєбє сй шћије – уому карје врја сй скрије.

                             аА   Єє бБ   вВ   гГ   дД   ʤДз   ђЂ   еЕ   ѫѪ   жЖ
                          зЗ    йЙ    иИ   јЈ    кК    лЛ   љЉ   мМ   нН   њЊ   оО
                                 пП   рР   сС  тТ   ћЋ   уУ  фФ   хХ   цЦ  шШ  Ҹҹ

                          єЄ            галбинє (жута), албє (бела),  бунє (добра)
                       ʤ Дз  (ʤ = дз)     ауʤ (чуј),  вјеʤ (види),  ʤама (чорба)
                        ѫѪ  (ѫ = жј)  ѫејту (прст),  фуѫ (бежи),  ѫемје (стење)
                       йЙ            йнтрјег (цео),  йнаинће (напред),  мйна (рука)
                       ҹҸ  (ҹ = шј)  ҹоака (брдо),  ҹерју (небо),  ҹара (восак)

 Ukoliko postoji poteškoća u očitavanju pojedinih slova vlaholjice potrebno je ugraditi font Roman Cyrillic
                         (My Computer/Windows XP (C: )/Windows/Fonts/RomanCyrillic_Std)

Неко је кроз шалу рекао: "За текст написан влахољицом Власима је потребно пет минута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и успешно савладали читање на влашком језику."

Основне поставке влахољице концепирине су октобра, новембра месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и дотериван поступно. Влахољица представља ћирилицу из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику, (то су: ч, џ ) а придодата су слова за гласове којих нема у српском а има их у влашком (то су: є, й, ʤ, ѫ, ҹ). Употреба влахољице – влашке ћирилице, уз коришћење Вуковог непревазиђеног правописа, за Влахе је најбоље решење јер они користе и ћирилицу и сјајни Вуков правопис, те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку. Мукли самогласници є, й по свом изговору су адекватни руском тврдо е, тврдо и, односно муклим самогласницима ë, ü у немачком језику. Због уважавања примедби да влахољица треба да има само ћирилична слова, из руске и ромâнске азбуке преузето је: є, й, ʤ, ѫ. Слово ҹ замишљено је као пресликано (као у огледалу) слово ћ, тако да ће се у царанској верзији лако користити као ћ а у поречкој верзији показаће да је то ҹ = шј. Међутим, с обзиром да у фонду компјтерских фонтова нема таквог знака, одабрано је слично решење ҹ
Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског алфабета не могу у писменој форми изражавати свој говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на свом матерњем језику.

Култура Вларумуна није злато које сија. То је дијамант на коме треба радити, да би могао просијати.

Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹе љикурє. Ја је дајманту ла карје трєбє лукра, ђе ар пућа страљикура.

Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја, налази се у деветом слоју остатака надошлих цивилизација. Треба наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог мозаика речи, које ће, након што се подесе, бити велико богаство.

Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сє афлє йн стратура а ђе ноуо лу рамасатурљи ђе цйвиљизацйј ҹе са петрјекут. Трєбє афла, куношћа, аљеѫа шй кићи парҹељиљи а лу єла мозаик ђе ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фије марје газдарије.

ШТАМПАНО ВЛАХОЉИЦОМ
2003. године: АЛБИНА – влашке приповетке
2004. године: ВОРБАРЈУ – влашко-српски речник (са око седам хиљада речи)
2005. године: МАРИЈА – влашке песме
2006. године: ЈЕВАНГЕЉА СФЙНТЄ – превод Новог завета на влашки језик
2010. године: МАРИЈА – влашке песме (допуњено издање)
                 Аутор Љубиша лу Божа Кићи

ВЛАШКО ПИСМО

Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.
У пслератном периоду штампане су и постојале су новине на влашком језику. Такође, Јанко Симеуновић издао је збирку влашких песама писану ћирилицом. Значи, очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом, међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик, уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У данашње време слична пропаганда пропагира другу бесмислицу, прихвата се да влашки језик може да се изражава у писменој форми али тврди да то мора бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично писмо –латиница се идеализује као мерило за европске вредности, ствара се идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис, граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то значи да за употребу влашког језика у школском систему треба увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа, врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С обзиром да не постоји систем за образоавање Влаха на влашком језику а уз то и немогуће је организовати за одрасле особе описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује целокупна влашка популација која још увек зна и говори аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би онемогућена у коришћењу језика у писменој форми. Када се то деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор –нема га, постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су неизвесни – у сваком погледу.
Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик. Та мисао гласи: "Који човјек жели доказати да Србљи (ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога (РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска (ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати."
Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки а део њих за влашки језик су се заинтересовали тек након студирања у Романији, присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање влашког језика, треба потсетити да то није губитак само Влаха, то је општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког дијалекта или наречја. Посебно је то губитак за ромâнистику, јер преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским забитима где савремена цивилизација је најспорије продрла. Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово познавање и међусобни утицај народних култура.
У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине.
Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица из које су изостављена слова за гласове којих нема у влашком језику а додата за допунске гласове којих има у влашком (пет за поречку варијанту или само два за царанску варијанту) афирмативно је названа 'влахољица', ради популаризације влашког језика.

УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ

Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а неки га према месту настанка називају и балканским, међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо, односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије (која је у то време називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103), створили су посебно писмо које би било подесно за ширење хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то име у част свом учитељу –Ћирилу. Нити је Ћирило био антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму и свецем проглашен.
Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто тако и ћирилица је европско писмо али настало у каснијој фази. По форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, па чак већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене (униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од специфичности језика код појединих народа постоје специфична слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом. Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то, да је то лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају, оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом. Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50 година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим тим биће излишне и расправе о влашком језику и Власима.
Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти потрбно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити та поменута слова?
Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо за писање на језику Черокија.
"Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине."*
Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио  слоговно писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?
                                                                                Љубиша лу Божа Кићи

*Ђаред Дајмонд: Микроби, пушке и челик, "Досије",  Бгд. 2004. стр. 205.


                                  ВЛАШКЕ  ПЕСМЕ -- КЙНЋИҸЕ ЂИ ПИН  ЛУМЈЕ

АЈ  МАРИЈЕ ЛА ПАДУРЈЕ

Ај Марије ла падурје
зорзољано фа,
Ај Марије ла падурје
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја.

Аш мјерѫjа да нам сакурје
зорзољано фа,
Аш мјерѫjа да нам сакурје
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја.

Ну ће кјем јо ла ҹопљит
зорзољано фа,
Ну ће кјем јо ла ҹопљит
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја.

На ҹопљит њиҹ тајка ал мјеу,
зорзољано фа,
На ҹопљит њиҹ тајка ал мјеу
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја

Н'о сй ҹопљеск ба њиҹ јеу
зорзољано фа,
Н'о сй ҹопљеск ба њиҹ јеу
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја.

Јо ће кјем ла јубит
зорзољано фа
Јо ће кјем ла јубит
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја.

Ла јубит мјерг најкє ш' јо
зорзољано фа,
Ла јубит мјерг најкє ш' јо
зорзољано фа, мйндра мја, драга мја.


АСАРЄ ЛА НУНТА МЈА

Асарє ла нунта мја
Надојна надојна
Тоаће фјећиљи жука
Надо надо надојна
Ееј доруље, доруцуље
Вино йн брацє пујуље
Ееј доруље, доруцуље
Вино йн брацє пујуље

Нума уна ну жука
Надојна надојна
Сє плйнжjа шй сє вајта
Надо надо надојна
Ееј доруље, доруцуље
Вино йн брацє пујуље
Ееј доруље, доруцуље
Вино йн брацє пујуље

Најкуца са йнсурат
Надојна надојна
Шй пи миње ма ласат
Надо надо надојна
Ееј доруље, доруцуље
Вино йн брацє пујуље
Ееј доруље, доруцуље
Вино йн брацє пујуље


АЈ МЙНДРО

Ај мйндро сє ње јубим
Кє амйндој ње потривим
Шй ла окј шй ла спрйнҹјење
Ка дој голймбјорј йн пјење

Ај мйндро сє ње јубим
Кє амйндој н'о сй мйј фим
Јеће врјемја ње ђиспарцйм
Пи лумја албє ну мйј њи гасйм

Уну збоарє шй сє дуҹе
Йн рат шй батєј мулће
Пи шанцурј пљињ ђи сйнѫе
Унђе куцйт шй плумб страпунѫе

Уну рамйње шй сє плйнѫе
Ку лакрймје баш ђи сйнѫе
Йн лакрймје јел сє скурѫе
Ашћепта карћа во ажунѫе

Карћа виње шй сє дуҹе
Ла до'о ињим ворба адуҹе
Карћа виње, бумбак алб
Тот ку вјаста а ђи драг
–Да кйнд виње бумбак његру
А перит Јован ҹербу

Вєдува рамасє ла каса тоатє
Шй фиҹору фйрђе татє
Тот йн лакрймј сє сугрума
Пи лумја њагрє сй во афла

Кйнћику лу Ромањица Кићи, кйнтат ђи врјемја дусулуј йн рату алђинтйј.
(Ймпљињирја лу Љубиша  лу Б. Кићи)


КЙНЋИКУ ЂИЛА НУНЦ

Кйнтє лаутарјуље ла нашуцу
Сйц мйј ђа шй јел бануцу
Кє шй јеу цаш да мйј врун бан
Да њиш пи єла нул мйј ам

Кє јо кумпєр стално пйње
Да њишкйнд нумйј рамйње
Да мйј кумпєр шй пјешће
Да њиш јел нумйј уђешће

Кумпєр вро паклє до'о ђи тутун
Мєре насу сй мја афум
Да аш мйј ʤйҹе шй ђи сарје
Сйм сарјеʤ шй вро мйнкарје

Ама баш ми рушйње тарје
Ҹ'о сй ʤйкє ш'ал мик ш'ал марје
Вајђе јел ку аша лукрарје
Кє баш њимика нумйј арје

Да вој гошћилор ајлалц
Да шй вој ҹе мйј ашћептац
Лаутари йнкє на пљекат
Тома акума пи кйнтат са дат

О сй кйнће пйнє'н зорј
Шй одатє шй ђе мулће орј
Шй ђи жок шй ђи дор
О сй кйнће пйнє мор

Ла йнсамнат Драгомир Цулє


МАРАЋИЊЕ

Мараћиње, мараћиње
Пикарја фрунʤа ђин ћиње
Мараћиње, мараћиње
Пикарја фрунʤа ђин ћиње
Сй рамйнє љемну гол
Кум ам рамс јо ку дор
Сй рамйнє љемну гол
Кум ам рамс јо ку дор.

Мараћиње мараћиње
Пикарја фруʤа ђин ћиње
Мараћиње мараћиње
Пикарја фрунʤа ђин ћиње
Кє ђила умбрица тја
Ма мйнкє ку драгостја
Кє ђила умбрица тја
Ма мйнкє ку драгостја

Најкуцє ђи ҹај пљекат
Шй пи миње мај ласат
Најкуцє ђи ҹај пљекат
Шй пи миње мај ласат
Ма ласаш йнтрє душмањи
Да ту ну ај вењит ку ањи
Ма ласаш йнтрє душмањи
Да ту ну ај вењит ку ањи

Примовара ажунс йндатє
Ту нумйј вењиш ла касє
Примовара ажунс йндатє
Ту нумйј вењиш ла касє
Мараћињи а йнфлорит
Да ној нумйј њам ваʤут
Мараћињи а йнфлорит
Да ној нумйј њам ваʤут


АРДО ФОКУ ДРАГОСТЈА

Ардо фоку драгостја
Кй нумйј грја боалє ка ја
Ардо фоку драгостја
Кй нумйј грја боалє ка ја
Њиш ну ʤаҹе ну ће доарје
Да ће ускє ђин пиҹоаре
Њиш ну ʤаҹе ну ће доарје
Да ће ускє ђин пиҹоаре

Њиш попи њиш доктори
Нумйј поаће љекуји
Њиш попи њиш доктори
Нумйј поаће љекуји
Нума драга дакє врја
Кй јам шћије боала мја
Нума драга дакє врја
Кй јам шћије боала мја

Ђе кйнд драга ми са дус
Његура прє кас са пус
Ђе кйнд драга ми са дус
Његура прє кас са пус
Шй прє поми ђин грађинє
Шй ла миње ла ињимє
Шй прє поми ђин грађинє
Шй ла миње ла ињимє
Шй прє поми ђин грађинє
Шй ла миње ла ињимє


АСАРЄ ПИЛА КИНЂИЈЕ

Асарє пила кинђије
Ћам ваʤут драгє Марије
Асарє пила кинђије
Ћам ваʤут драгє Марије
Ћам ваʤут драгє Марије
Кйнд трјеҹај ђила кймпије
Ћам ваʤут драгє Марије
Кйнд трјеҹај ђила кймпије

Ћам стрйгат сй вињ лаваље
Да ту ће дуҹај мйјтаре
Ћам стрйгат сй вињ лаваље
Да ту ће дуҹај мйјтаре
Ђикйнд нумйј ћа ауʤйј
Ђе доруцу тјеу јо муриј
Ђикйнд нумйј ћа ауʤйј
Ђе доруцу тјеу јо муриј

Да ту јерјај ђипартатє
Трєбуја сй ажунѫ ла касє
Да ту јерјај ђипартатє
Трєбуја сй ажунѫ ла касє
Сй скоц апє ђин фйнтйнє
Сй уʤ флориљи йн грађинє
Сй скоц апє ђин фйнтйнє
Сй уʤ флориљи йн грађинє


ДОР МУЈКИЦА МЈА

Биње мујко ца парут
Кйнд пе миње мај факут
Дор мујкица мја.

Мај факут нумај крјескут
Кє алт лукру ај авут
Дор мујкица мја.

Кє баш моарћа ћа луват
Шйн помйнт ћа багат
Дор мујкица мја.
Шй сарак ма ласат
Дор мујкица мја.

Кє баш моарћа ће лувє
Шйн помйнт ће багє
Дор мујкица мја.
Шй сарак ма ласє
Микућик ма ласє
Дор мујкица мја.

Да јо мумє ам крјескут
Шй ђи биње нам шћиут
Кум пи алцй ам ваʤут
Дор мујкица мја.

Ђискулцат шй накажйт
Кє опинҹ нам авут
Дор мујкица мја.
Кум ла алцй ам ваʤут
Дор мујкица мја.

Кйнд ма ујт ла фйртац'ај ми
Ку мумиљи лйнгє ји
Дор мујкица мја.
Да ту мујко ај мурит
Помйнту ћа кутрупит
Дор мујкица мја
Њиш акума нај јешйт
Дор мујкица мја


КОЛО ЙНВАЉЕ

Кймпу лат да јарба вјерђе
Коло йнваље ҹе сє вјеђе
Дој бајац шй до'о фјеће

Коло йнваље јарба крјацє
До'о фјеће да марјацє
Дој бајац ље стрйнг йн брацє

Коло йнваље јарба моаље
До'о фјеће фак ла уоље
Дој бајац ље цйн ђи поаље

Коло йнваље ла фйнтйнє
До'о фјеће спалє лйнє
Дој бајац ље цйн ђи мйнє

Коло йнваље жос ла рйу
До'о фјеће спалє грйу
Дој бајац ље цйн ђи брйу

Коло йнваље пи огаш
До'о фјеће принд ла раҹ
Дој бајац ље цйн ђи краҹ


Кйнћику кум ла кйнтат
Докија Голубоање


СТЄЈ  НАЈКУЦЄ

Унће дуҹ мєј пујишор
Ла Крајна сй ма йнсор
Унће дуҹ мєј пујишор
Ла Крајна сй ма йнсор
Ка аиҹ фјећиљи ну вор
Кй аиҹ сйнћем даторј
Даторија ку ймпрумут
Нушћу ђиунђе сй дау мйјмулт
Стєј најкуцє йнтрʤйу
Кє аиҹ фјећиљи ће шћиу
Стєј најкуцє йнтрʤйу
Кє аиҹ фјећиљи ће шћиу
Кє јешћ ћинєр бајат
Њенвацат ла сарутат
Њенвацат ла сарутат
Њиш мустаца ну ца дат

Лас' сй фије лас' сй фије
Нума уна йм плаҹе мије
Лас' сй фије лас' сй фије
Нума уна йм плаҹе мије
Каре ма факут даторј
Ш'акума ну пот сй ма 'нсор
Каре ма факут даторј
Ш'акума ну пот сй ма 'нсор

Ма дук мйње сйм винд вија
Шй сйм плаћеск даторија
Ма дук мйње сйм винд вија
Шй сйм плаћеск даторија
Да тот ма 'йнсор ку Марија
Да тот ма 'нсор ку Марија
Шй с' йнҹепе драгоста
Сй нум стрйҹе ҹињива
Шй с' йнҹепе драгоста
Сй нум стрйҹе ҹињива


ЂЕ ТРИЈ ОРЈ

Ђе тијорј јерјам сй мор
Пи брацйљи куј ми дор
Ђе тијорј јерјам сй мор
Пи брацйљи куј ми дор
Јо ну мор ђи боала р`а
Нума ђи драгоста тја
Јо ну мор ђи боала р`а
Нума ђи драгоста тја
Најкє Јоање ну ми мйндру
Тот ла ћиње сйнт ку гйнду
Најкє Јоање ну ми мйндру
Тот ла ћиње сйнт ку гйнду
Шй ђи ћиње ну ма лас
Сй фак ла фјеће наказ
Шй ђи ћиње ну ма лас
Сй фак ла фјеће наказ

Спуње спуње пуј дорит
Унђе ај фост кум ај трајит
Спуње спуње пуј дорит
Унђе ај фост кум ај трајит
Унђе ам фост нам трајит биње
Шй ма принс дору ђи ћиње
Унђе ам фост нам трајит биње
Шй ма принс дору ђи ћиње

Да єла ҹе ну јубјешће
Ну моарје њиш ну трајешће
Да єла ҹе ну јубјешће
Ну моарје њиш ну трајешће
Сй баће ку гйндурљи
Ка плоаја ку соариљи
Сй баће ку гйндурљи
Ка плоаја ку соариљи


ПАСАРИКЄ АЛБЄ ЙН ЋОК

Пасрикє албє йн ћок
Пасрикє албє йн ћок
Пистриҹоарє пистє тот
Пистриҹоарє пистє тот
Супцйрикє ла мижлок
Пистриҹоарє пистє тот
Супцйрикє ла мижлок
Пистриҹоарє пистє тот

Сйм јеј кйта ку нарок
Сйм јеј кйта ку нарок
Сй трајешћ ку пуј ку тот
Сй трајешћ ку пуј ку тот
Сйм јеј кйта јо сй мор
Сй ну ту ку пуј ку тот
Сйм јеј кйта јо сй мор
Сй ну ту ку пуј ку тот

Пасарикє мутєц кујбу
Пасарикє мутєц кујбу
Кє виње најка ку плугу
Кє виње најка ку плугу
Унђе кујбу цај факут
Јо ку најка ам шаʤут
Унђе кујбу цај кујбит
Јо ку најка мам јубит.


ПОАЋАКА ЂИ ПЕ КУЛМЈЕ

Мулт ми дор мије пи лумје
Ђи поћака ђи пи кулмје
Мулт ми дор мије пи лумје
Ђи поћака ђи пи кулмје

Ђи поћака ђи пи кулмје
Унђе трјеҹе мултє лумје
Ђи поћака ђи пи кулмје
Унђе трјеҹе мултє лумје

Унђе трјеҹе бун шй рєу
Ва трјеҹа шй најка ал мјеу
Унђе трјеҹе бун шй рєу
Ва трјеҹа шй дору ал мјеу

ҸИЊЕ БАЋЕ ЛА  
  ФЕРЈАСТА МЈА

Ҹиње баће сара ла ферјаста мја
Ҹиње баће сара ла ферјаста мја
Јо сйнт драгє Маријоарє ну ће спомйнта
Јо сйнт драгє Маријоарє ну ће супара

Драгє Маријоарє ма дук сй ма'йнсор
Драгє Маријоарє ма дук сй ма'нсор
Дуће драгє Јоање унђе сату гол
Дуће драгє Јоање унђе сату гол

Драгє Маријоарє ма дук сй ма омор
Драгє Маријоарє ма дук сй ма омор
Дуће драгє Јоање дакє нај ту дор
Дуће драгє Јоање дакє нај ту дор


ЂИЛА ПАДУРЈЕ ЛА САТ

Оф, ооф фрунʤє вјерђе нод ускат
Оф, ооф, ђила падурје ла сат
Њиш ун кйње н'а  латрат
Њиш ун кокош на кйнтат
Шй мам пус прє шујерат
Кй с'аудє дајка йн сат
Оф, ооф шй јар оф мє
Њиш ун кйње н'а  латрат
Њиш ун кокош на кйнтат
Шй мам пус прє шујерат
Кй с'аудє дајка йн сат
Оф, оф шй јар оф мє

Оф, ооф, ја кйнд ауђе шй виње
Оф, ооф шй с'ашаʤє пингє миње
Фаҹе уокишори роатє
Шйм дє гурица тоатє
Кйнд мјо дє, тоатє рошєшће
Атунҹ вєд кйт ма војешће
Оф, оф шй јар оф мє
Фаҹе уокишори роатє
Шйм дє гурица тоатє
Кйнд мјо дє, тоатє рошєшће
Атунҹ вєд кйт ма војешће
Оф, оф шй јар оф мє

Оф, ооф јо аша н'о сй мйј пот
Оф, ооф моарє сй фим лаунлок
Ку дајкуца лйнгє миње
Ђила рєу пйнє ла биње
С'о јау ла миње а касє
Шй ја сйм фије мирјасє
Оф, оф шй јар оф мє
Лаутари сй њи кйнће
Тоатє лумја сй њ'аскулће
Кє дакє јо мам йнсурат
Шам луват ҹе мја фост драг
Оф, оф шй јар оф мєј


ФОАЈЕ  ВЈЕРЂЕ

Фоаје вјерђе ка ропану
Јеће најка Oмољану
Јеће најка трјеҹе ђалу
Йј куноашће дајка калу

Калу луј ка ковору
Паларија ка бужору
Арjе фрйу ђи марѫеље
Факут ђи мйнљи мјеље

Ла фйнтйна ку ропану
Унђе адапє најка калу
Ну 'ладапє к'йј сєће
Ма 'ладапє пинтру фјеће

Мєј најкє, најкє бајаће
Ну ћи мйј ујта ла фјеће
Кє фјећиљи ћ'а ласат
Шй тоаће ћа бластамат

Нума сйнгурикє јеу
Ошћеʤ ђи дору тјеу
Нума сйнгурикє јеу
Боалє ам ђи дору тјеу


ФЛОАРЈЕ АЛБЄ

Флоарје албє ђин грађинє
Флоарје албє ђин грађинє
Рупиће ђин радаҹинє
Рупиће ђин радаҹинє

Сй ћи дау ла најка йн мйнє
Сй ћи дау ла најка йн мйнє
Сй ћи дукє ла фйнтйнє
Сй ћи дукє ла фйнтйнє.

Сй ћи сађаскє ла моарє
Сй ћи сађаскє ла моарє
Сй расарє ластарјоаре
Сй расарє ластарјоаре

Кйнд дајкуца ва вењире
Кйнд дајкуца ва вењире
Флориҹикє ва рупјаре
Флориҹикє ва рупјаре

Рупе флоарја шй ћи дуре
Рупе флоарја шй ћи дуре
Јар флоарја ва ластарире
Јар флоарја ва ластарире
Јар флоарја ва'нфлурире.


ВИЊЕ МЙНДРА

Виње мйндра ђилаваље
Ку камаша лабдатоарје
Рйндурикє микє

Кићитє ку тамйјоарє
Вйнту баће љи добоарє
Рйндурикє микє

Ја бајату ку капу йн поалє
Шй'л йнтрабє ђи ҹе боалє
Рйндурикє микє

Ва фи боалє ђи мујерје
Вин'ла мујка ђи ма ҹерје
Рйндурикє микє

Мујкица ну ма ва даре
Вино ноапћа ђи ма јаре
Рйндурикє микє

Вино ноапћа ђи ма јаре
Ђи ма фє соцйја тјаре
Рйндурикє микє


ПАДУРЈЕ СОРО

Падурје, соро, падурје
Падурје, соро, падурје
Кум јеш' 'налтє шй супцйрје
Фрумос кйнтє куку йн ћиње

Фрумос кйнтє куку йн ћиње
Шй мйј грос, шй мйј супцйрје
Ђе сакє ињима йн миње
Ђе сакє ињима йн миње

Падурје, соро падурје
Ну ма мйј спуње ла лумје
К'ам трајит о варє йн ћиње
Ку дајкуца лйнгє миње

Падурје, соро, падурје
Кум јеш' 'налтє шй супцйрје
Падурје, соро, падурје
Ну ма тот пйрй ла лумје

Ну ма тот пйрй ла лумје
Кй ну'ц сйнт њимик ђи винє
Кй ну'ц сйнт њимик ђи винє
Да ашћепт мйндра сйм винє


ДОАМЊЕ

Доамње сй ну ма оморј
К'ам јубит до'о сурорј
А мйјмарје мја плакут
Да пра микє н'о заујт

Цукумиће јо дй пуј
Да ланоапће а куј сй фиј
Да ланоапће а куј сй фиј
Каре ми ће ва јуби

Доамње сй нум дај пакаће
К'ам јубит до'о кумнаће
Прађинђал шй прадйнваље
Прамикє шй прамйјмарје

Доамње бат ам фост асарє
Ш'акума ма'мбєт јо јарє
Ш'акума ма'мбєт јо јарє
Пйнтру кумната мйјмарје

Доамње йм виње кйћодатє
Сй дау ку кйцйту йн пјатрє
Дйн пјатрє сй мјаргє фум
Сй дау ла ињимє друм


ЈОЋЕ НАЈКА

Јоће најка сује ђалу
Јоће најка сује ђалу
Кй'ј куноашће дајка калу
Кй'ј куноашће дајка калу
Йл куноашће мйнкалар боала
Кй ја дат ја зоб ку поала
Кй ја дат ја зоб ку поала.

Йл куноашће мйнкалар моарћа
Йл куноашће мйнкалар моарћа
Кй л'ашћептат тоатє ноапћа
Кй л'ашћептат тоатє ноапћа
Е л'ашћептат баш асарє
Пила ја сй винє јарє
Пила ја сй винє јарє

КЙТ ФУСЄЈ ЈО ФАТЄ

Кйт фусєј ла мујка фатє
Пуртај китє рєуратє
Пуртај китє рєуратє

Да ђи кйнд ма маритај
Да ђи кйнд ма маритај
Соакрє рє јеу капатај

Пусє кита ђи макриш
Пусє кита ђи макриш
Поћакуца ми са'нкис

Њиҹ ку парј њиҹ ку нујеље
Њиҹ ку парј њиҹ ку нујеље
Ку а љи рєље ворбе грјеље


ДОРУЉЕ

Доруље мйнкаћар фоку
Тот ла миње йц ва фи локу
Да мйј дуће шй  ла алту
Кє ва фирје марје сату

Сату марје досу мик
Тот ла миње ћај оприт
Да мйј дуће дор пустйј
Ла најка ла капатйј

Да ђи астєʤ пйнє мйње
Дору мјеу куј рамйње
Тримјес дајко ђила миње
Сй рамйње јел ку ћиње

Сйј дај гура сй манйнҹе
Да гурицє ђ'а тја дулҹе
Йнлєтурј сй ну апуҹе
Йн пат ку ћиње сй сє кулҹе

Дајко, дајко йн пат ла ћиње
Јерјај кулкатє лйнгє миње
Йн пат ла ћиње, йн пату тјеу
Унђе а фост шй локу мјеу


ЂИПАРЋЕ НАЈКЄ

Ђипарће најкє ђипарће
Мулће ђалурј ње ђиспарће
Ла ћиње ну пот страбаће
Кй сйнт љемње 'налће

Кй сйнт љемње 'налће
Друмишоарљи аступаће
Шй поћеҹ йнкисє
Тот ку крјенѫ купринсє

Ђипарће нјкє, ђипарће
Шапће ђалурј њи ђиспарће
Шапће ђалурј ш'о падурје
Ш'о грађинуцє ку мурје

Ној сакурја с'о лувєм
Шй падурја с'о тајем
Мурйљи сй куљеѫем
Ш'амйндој сй љи мйнкєм

Ку мурљи сй њи'ндулҹим
Да'н грађинє сй њи јубим
Ла умбрє сй шађем
Пи јарбє сй њи кулкєм


ЈАНО РОГОЖАНО

Ку пушка ма потривит
Јано, рогожано
Рєу ку плумбу сйнт ловит
Јано, рогожано

Солдатуље ал ђин пук
Јано, рогожано
Ла болњицє сй ћи дук
Јано, рогожано.

Ну сйнт јо ђи љекуит
Јано, рогожано
Нума сйнт јо ђи мурит
Јано, рогожано.

Траѫимє йнтрє о пађинє
Јано, рогожано
Ш'аструкємє ку царйнє
Јано, рогожано.

Таје пйнʤа йн доуо фој
Јано, рогожано
Ш'аструкєм уоки амйндој
Јано, рогожано.

Кйнд коркањи ва треҹарје
Јано, рогожано
Њиҹ уоки ну'м ва скоћарје
Јано, рогожано.

ЂИМИЊАЦА
   ПЙНЄ'Н ЗУОРЈ

Ђимињаца пйнє'н зуорј
Ђимињаца пйнє'н зуорј
Кйнд опри пригивиторј
Кйнд опри пригивиторј

Ам јешйт ш'ам аскултат
Ам јешйт ш'ам аскултат
Пригивитоарја мја кйнтат
Пригивитоарја мја кйнтат

Йн мижлоку кймпулуј
Йн мижлоку кймпулуј
Ја ка пују кукулуј
Ҹе ла ласат мума луј

Ка пуицу йн гиоаҹ
Ка пуицу йн гиоаҹ
Нарје єрпиј ђи збурат
Њиҹ глаҹарє ђи кйнтат

Јо ђискулц ку капу гол
Јо ђискулц ку капу гол
Лєлє дајко ам сй мор
Лєлє дајко ам сй мор

Цйнће најко ну мурире
Ба ту најко ну мурире
Пйнє вара ва вењире
Пйнє тоамна ва мйј фире

Примовара ва вењире
Примовара ва вењире
Ва вењи шй вара йн паҹe
Јо ла ћиње ма'ј йнтоарҹe


АЈДЕ СЙ КЙНТЄМ

Ајде, ајде, сй кйнтєм
Кйнћику ђи солдацєј
Кйнћику ђи солдацєј

Ун фиҹрјел мујка а авут
Фиҹрјел мујка а авут
Фиҹрјел ла крескут

Кйнд ђи солдацйје а вењит
Солдацєлу ҹа ворбит
Солдацєлу ҹа ворбит

Фирјај мујкє бластаматє
Ҹе ну ма факуш ту фатє
Ҹе ну ма факуш о фатє

С'йц рамйн пингє ватрє
С'йц адук јо кйта апє
С'йц адук јо кйта апє

Ма факуш мујкє фиҹор
Сй дау царилор окол
Сй дау царилор окол

Да солдацй кйнд пљекарје
Њивјастйљи ћињерјеље
Њивјастйљи ћињерјеље

Пи поалє ку љегањеље
Ку копиј миҹ тот йн јеље
Ку копиј миҹ тот йн јеље

Мјерѫа трјену да фрумос
Ја солдац йн рат фрикос
Ја солдац йн рат фрикос

Ардєће фоку ђ'аша воз
Кй адунаш солдацй тоц
Кй адунаш солдацй тоц.

Мјерѫа трјену пиоњинд
Шй мујкицйљи плйнгйнд
Шй мујкицйљи плйнгйнд

Тренуље машйнє њагрє
Ҹе ма дуҹ йн лумја албє
Ҹе ма дуҹ йн лумја албє

Нај ту милє шй пакаће
Ҹе ма дуҹ аша ђипарће
Ҹе ма дуҹ аша ђипарће

Мјерѫ трјенуље мйј ушор
С'лас ла мума кйта дор
С'лас ла мума кйта дор

Мјерѫтрјенуље нумйј ста
Кй мај ђепартат ђи мума
Кй мај ђепартат ђи мума

Тренуље пикацар роата
Ҹе мај ђепартат ђе тата
Ҹе мај ђепартат ђе тата

Тренуље пикацар шйна
Мулт мај ђепартат ђи мума
Мулт мај ђепартат ђи мума

Тоц солдацй сє дуҹаре
Тоц пушкица о луваре
Тоц пушкица ла спинаре.

Пасарјеље тот мйј кйнтє
Да солдату ҹе мйј ʤйҹе
Да солдату ҹе мйј ʤйҹе

Пасарикє а мйј микє
Ја ћи сује пи о петриҹикє
Ја ћи сује пи о петриҹикє

Сй'ц тримјећем о карћиҹикє
Албє карће, словје њагре
Албє карће, словје њагре

Ла мујкица тот сй мјаргє
Сй ма вадє, сй ма крјадє
Сй ма вадє, сй ма крјадє

Ђи кйнд ђ'а касє ам пљекат
Малај гатат ну ам мйнкат
Малај гатат ну ам мйнкат

Тот таjин м'јам мйнкат
Ку трајстуца йнкрошйнат
Ку трајстуца йнкрошйнат

Да ц'ам спус, мујкє ц'ам спус
Кй о сй фиу фиҹор' ал дус
Кй о сй фиу фиҹор' ал дус

Ту йн касє ну ма вјеʤ
Јеш афарє лакримјеʤ
Јеш афарє лакримјеʤ

Ђиаја кйнћику кйнтај
Фиҹорјелу ну'л мйј ај
Фиҹорјелу ну'л мйј ај

Ђе ај мйндри солдацєј
Кй са дус йн солдацйј'
Са дус тоц йн солдацйј'

Ђиаја кйнћику са кйнтат
Кй мујкица ја ашћептат
Да мујкица ја ашћептат

Ја'шћептат да  н'а мйј вењит
Кй пи шанцурј а уђит.
Кй пи шанцурј а уђит.

Ној мйј кйнтєм кйнћиҹеље
Кйнћиҹеље ђила солдацєј
Кйнћиҹеље ђила солдацєј.


СЙ ФИЈ  МУЈКЄ
 СЙНАТОАСЄ

Сй фиј мујкє сйнатоасє
Мај факут фатє фрумоасє
Ѫjаба мај факут фрумоасє
Кйнд ма цйњ йнкисє йн касє
Ку фироанка ла ферјастє
Шй ла апє ну ма ласє
Траг фиронка ла о парће
Шй ма ујт ла најка йн коастє
Најка сєҹерє ла грйу
Ку пјешкиру мјеу ла брйу
Јо јил ҹер сй мил ђаре
Јел сє лабдє ђи ма јаре
Сй шћиу кє мє ва луваре
Йнкє уну ја'ш мйј даре
Сй шћиу кє ну ма'р луваре
Ма'ш дуҹа ла спйнʤураре
Ђе вйруцу вйрйлуј
Ђи крјенгуца нукулуј
Йн поћака фјећилор
Йн фаца данаҹилор


КЙНД ЈЕРЈАМ ЙН
   ВРЈЕМЈА МЈАРЕ

Кйнд јерјам йн врјемја мјаре
Збурам ка о пасарјаре
Шй сарјам ђин крјанг йн крјангє
На'вја њима ҹе сйм факє
Дар акума ам'батрйњит
Шй нумйј шћиу јеу њимик
Батрйњацо Домну батє
Ђе вењиш аша ђи'ндатє
Шй'м луваш пућерја тоатє
Ардо фоку батрйњаца
Зо је рє ја шй грозавє
Њима ну ће багє йн самє


ЗО ЈЕ БУНЄ

Зо је бунє ђи њивастє
Ње'нвацаће примењиће
Ибомњока ће привјешће
Ибомњика бато Доамње
Ће фаҹе ђи морј ђи фоамје
Кум ће ја ку ворбица
Ђи ће фаҹе ђи суфла
Кйт йм фу кјесаоа пљинє
Ма цйну мйндра пи мйнє
Ја'жунсєј ла жуматаће
Ја ма ђацє ла о парће
Мја'жунсє кјесаоа йн фунд
Ја ма лу'о ку фурка йн лунг
Шйм спусє сйм кат ђи друм
Ма ујтај йн фунду пунђjи
Нумајастє ђи мамаљигє
Трумурє карња пи миње
Ка пи пјешће пи карбуње
Ће на ласат Думњʤєу
Ће јубјеск сй фије ал мјеу
Јубиц унђе а фјећилор
Да ној ҹофу вјрʤйлор

****

Гиҹиљи миҹиљи, карје ну во гиҹи, мацйљи йј сй во згйрҹи.
(ʤаљиљи)

Оп дроп, блєњ йнгроп, ћиј йнћинг, гјеме астрйнг.
(Довљецй пи лок)

О скроафє кокошатє, ла коадє ймпанатє, да кйнд пашће, сє куноашће.
(Коаса)

Каʤу татєту ђин под, шй о фрйнсє ђин нод.
(Довљећиљи)

О пурҹао йрбє, тот локу манйнкє.
(Сєҹера)

О скроафє сурдє, какє урдє.
(Моара)

О пєтурє йнваргатє, пистє огаш лападатє.
(Кулкубєу)

Албє ка лйна, лунгє ка мйна, да њагрє ка таҹуњиљи.
(Коцофана)

Ђиҹ пйн ла мунће, тот ʤаље марунће.
(Фурњиѫиљи)

Јо суфлу кйтрє ћиње, да ту ће рйʤ ла миње.
(Љегумја фјербинће кйнд сє суфлє йн љингурє)

Јоћо – нује.
(Скинћија)

Кйнд о љјеѫ, мјерѫе; да кйнд о ђизљјеѫ, ну мјерѫе.
(Опинка)

Ла кап ка пјепћину, ла коадє ка сєҹера, ҹе је аја? Да карjе нушћије луј йј сє ʤйҹе: кокош, поркуље, приҹепиће магарјуље.
(Кокошу)

Ла кап ка шєрпиљи, ла буртє ка блана, шєљиљи ји ка стракина.
(Броаска ку ҹован)

Ноуо фрац , йнтро камашє ймбракац.
(Устуроју)

Нума уну йн каса тарје, да кйнд пљакє каса карє.
(Кукумјелку)

О бабє стє йн кот, ку йн гаурє батут доп.
(Пућина)

О бутоаркє ђи ћиј, пљинє ку скинћиј.
(Пипарка)

О вакє ку цйца йн шєље.
(Кољиба ку кошу)

О вакє сє мулѫе пи коадє.
(Лула)

О јапє ймпјеђекатє, тоаће боруѫиљи катє.
(ҹаца)

О кошєрје пљинє ђи кај, да нума уну пи тоц йј баће.
(Љимба ку ђинцй)

О кошєрје пљинє ђи кај, да тоц ку коʤйљи афарє.
(Љингурљи йн стракинє)

***
Дзйљиљи йн сйптамйнє (стамйнє)

Понедељак – Луњ
Уторак – Марц
Среда – Мњеркурј
Четвртак – Жој
Петак – Вињерј
Субота – Сймбйта
Недеља – Думињика

***
Луњиљи  пи ану ђи ʤйље

Јануар         – Кољиндарју, кйнд сє мјерѫе ку кољинʤйљи йн мйнє
Фебруар      – Фаурарју, пи луна лу фаурарј баће вйнт тарје ла нарј
Март          – Марцйјарју, кйнд виње баба Марта ку нуоє кожоаҹе
Април             – Пријеру, кйнд њинѫе запада мљијилор
Мај               – Флорарју, кйнд йн

[caslav]

    Ljubiša, moj veliki pozdrav i podstrek u radu. U suštini i ja negujem vlašku ćirilicu ali su moja iskustva drugačija kao što je i govor u kraju u kome yivim drugačiji. Ako malo izlistaš teme po forumu, naići ćeš na tekstove koji to potvrdjuju.
   Ziveo!

[Paun]

Поштовани Љубиша,
да би се било каква сувисла дискусија могла водити о твом материјалу, морамо сви овде на Флоруму бити сигурни да његов едитор, и бровсери које посетиоци користе, тачно приказују твоја ортографска решења. У то не можемо бити сигурни јер си ти своју ортографију засновао на фонту који није у стандардном сету оперативног система ни једног рачунара који ради под Виндовсима. Пошто не постоји (засад) никаква могућност да се такви фонтови укључе у поменути сет, предстоји ти једно просто решење, које се већ увелико користи у белом свету, а то је да свој текст из свог Ворда извезеш у ПДФ формат, али да притом обавезно изабереш опцију да ПДФ креатор укључи у фајл и твоје фонтове. Флорум има уграђену могућност да веома прегледно прикаже такве ПДФ фајлове, и ако си правилно укључио свој фонт, тај приказ ће и у свему бити онако како си га ти замислио, пишући свој текст у свом Ворду, на свом кућном рачунару.

Ако ниси вешт у креирању ПДФ формата, можемо да ти помогнемо.

Поздрав, и добро нам дошао!

[Volcae]

Љубо како записујеш ВЛАОЉИЦОМ царанске гласове ď и ť ?
Пауне где да нађем у ком фонту велика слова за исте гласове ď и ť а да изгледају овако D' и T' , ја налазим само ову комбинацију  Ď ď и Ť ť  ?

[Paun]

Пауне где да нађем у ком фонту велика слова за исте гласове ď и ť а да изгледају овако D' и T' , ја налазим само ову комбинацију  Ď ď и Ť ť  ?

У најкраћем: не губи време şă nu tîmpi uoki, kă nuĭe!
Надам се да свако разуме зашто морају словоликови да буду исте "логике" и у "малој" и у "великој" варијанти?
Kare nu-nţaļaźe, or kă ginđaşće kă ĭe lukru-şală, нека учи програмирање, па онда управљање базама података, па онда индексирање, па ће и једном тренутку да схвати у чему је zminta, ако га пре тога не удари кап, or nu uloźaşće ...

Само један фонт (Segoe UI) има слова са основом на d i t која ово правило задовољавају, и та слова изгледају овако: ḋḊ, ṫṪ
Проблем је numa kă ńima-nţaļes не узима за стандард (што ће рећи: правило које треба да буде општераширено, и лако примењљиво!) решење које садржи само један фонт из јуникод фамилије! Горе од тога је само оно решење које за ортографски стандард нуди фонт који само он има у свом кућном рачунару! Fraţîĭe, a trĭekut vrĭamĭa кад су се слова резала у Јерменском намастиру! Имамо пред собом највећу школску таблу коју је икада имала људска цивилизација - интернет, а пред том таблом се већ налази највећи број наших "ђака". Ко не верује, нека прегледа фејзбук и нек види где су (нам) млади Власи и Влајне!

Што се конкретног проблема тиче, јесте да би решење ď-D' и ť-T' било идеално, јер испуњава и свето фонетско правило дијалектологије ("једно слово, један знак"), и естетско, јер су словоликови сочињени на истој ликовној логици, али "квака" је у томе што је ď једно слово, а D' није, јер је састављено од два знака која имају различите јуникод вредности: D + ' ... Ја сам - после силног тупљења вијуга, у својој књизи ствар решио тако што сам се опасно наљутио pi fîrtatu Bil Gates, firĭar masa luĭ afurisîtă, и "сео" и направио себи читаву групу фонтова са решењем kum mi drag miĭe. Али, то је добро за PDF и штампане верзије, али није за "стандардизацију" уопште, bato śerĭu s-o bată, kă pănă nuoĭ ńi stăndărduim - ļimba о să krîape!

Kînd am fi tuoţ adunaţ pi lînga o masă, la taĭnă fraţaskă să raşîm ka lumĭa-nţaļasă, kum ar fi măĭ bun să skriĭem glasurļi t', T' şî d', D' în graĭu ţarańesk, ĭo aş ḑîśa aşa: Ď ď - Ť ť.
Śupim kîta đin pîrdańika đi "estetikă", îngiţîm kîta vr-un nuod amară kă nuĭe baş tuot pi plaku nuostru, ama lukru ar mĭarźe ńi-npiđekat ...

Da dakă pi masă va fi bardaku ku rakiĭe, puaće ļesńe kă dupa vr-o duauă-triĭ paruşîaļe, skimb minća!
Kă minća ļesńe s-a skimbă unsă ku kîta ţuĭkă!
Fara ĭa, minća baće-n luok şî faśe bîtatură!

[Volcae]

Да ли постоји неки уџбеник односно књига из које би смо могли да научимо актуелни стандард који се користи у румунској дијалектолошкој и књижевној верзији за записивање наречја дакорумунског језика?

[Paun]

Да ли постоји неки уџбеник ...

Ако и постоји, ја не знам за њега. Знам само да, у принципу, сваки дијалектолог решава ортографију у складу са циљевима које је себи поставио у конкретном пројекту. Боље рећи, од "дубине" истраживачког захвата, прецизности неке дијалектолошке црте коју жели да проучи, и, на крају, од основне намене материјала који публикује. (На један начин ће они писати текстове за своје уже стручне публикације, на други начин ће приредити неко фолклорно сочињеније за масовно читатељство). Важније од знакова, јесте фонетски принцип, што значи: одабраним системом мора се што прецизније приказати гласовна црта конкретног говора. Из тога извире сама "азбука": ако се те особене црте могу приказати неким постојећим писмом, које познају читаоци којима је материјал намењен, онда се оно узима као основа, ако је реч о неким заиста специфичним гласовима, онда је дијалектолог принуђен чак и да направи неки нови знак. Најбоље је да то себи представимо у поређењу са мелографијом, односно записивањем музике. Некад нам је довољна само тзв. скелетонација, односно упрошћен, једноставан приказ музичке основе мелодије, а не и све њене финесе, па и неке индивидуалне особине које у песму уноси само тај певач: место где узима дах, шкрипа гудала и сл. Некад, међутим, ово друго је неопходно, па када погледамо такве мелографске записе, видимо нотни текст препун ситних нота и којекаквих знакова изнад линијског система.

Прегледао сам до сада брдо румунског материјала из области народне књижевности, и могу ти рећи да нисам нашао два издања а да буду приређена по потпуно истом ортографском систему. Зато је од непроцењиве помоћи (добра) пракса да приређивач грађе да на почетку основне напомене о систему фонетске транскрипције коју је користио.

Прелистај, у вези са нашим материјалом, Пикотов начин записивања, па онда Вајгандов па, на крају, К. С. Тимока. Овај последњи није давао пет пара за дијалекатске (фонетске) црте говора, јер би онда у записима из његовог родног села Злокуће (Александровца) била африката дз (ḑ) која је тамо сачувана (у што сам се лично уверио кад сам био на терену), да не помињем записе, рецимо, из неких "нецаранских" места, у којима, према његовим текстовима, Власи говоре чистим књижевним језиком. (Мислим на једну другу његову збирку, не на ову из које си ти пренео песме). Мени је веома много помогао приступ, и уопште, "дијалектолошка филозофија" др Радуа Флоре, која је имала за циљ да буде практична, тачна и лако разумљива за читалачко подручје коме је наменио своје студије. Проблем је у његово време био у томе што га је у многим детаљима ограничавала (као и увек) типографија, па је морао да се служи "ручним" интервенцијама на тексту, што тај текст у појединим случајевима, графички веома оптерећује.

Ми већ имамо једну нашу Влајну која је недавно докторирала на Сорбони на влашким дијалектима.
Када будете видели њену ортографију, схватићете да су ствари врло једноставне, када човек има пред собом сасвим практичан циљ, и кад је ослобођен којекаквих мистификација.
Она је, иначе, члан нашег Флорума, и ја се искрено надам да ће сада, као "долтур" да нађе више времена за размену искуства са нама!

ПС. Настојаћу да што пре на Флорум поставим ону "поњаву" од знакова коју сам добио од др Николаја Мокануа ... Можда ће бити од користи, ако не да добијеш идеју како да неке дијалектолошке проблеме решиш, а оно, барем, да видиш којих идеја можеш да се ослободиш, без икаквих лоших последица. Јер су, као што и сам видиш, у вези са "ортографијом влашких наречја" у оптицају којекакве "неортографске" идеје које немају никакве везе са суштином ове ствари. А још кад нас закачи "стандардизација", о бехљирîм!  


   

[Volcae]

Захваљујем се за објашњење, ја сам исто претпостављао да свако од дијалектолога има свој систем али нисам био сигуран, јер нисам имао прилике да прегледам брдо материјала од разних дијалектолога.

Да за влашке царанске народне песме које је сакупио С. К. Тимок стварно је штета, што није прецизно записао све гласове, овде мислим на прву збирку коју је издао 1943. године.
Мислим да могу да се реконструишу с обзиром да знамо где се по правилу изговарају поједини гласови и још ако се узме и место из којег је материјал сакупљан.Лако може да се схвати где су гласови ľ, ń, ď, ť и ḑ остали ненаглашени.Када је ḑ упитању он није карактеристичан за царане али има и места где се користи како сте и сами сазнали са терена.

Поставите знакове од Николаја Мокануа а надам се да ће наћи времена и наша Влајна са Сорбоне да нам представи своју ортографију.

Ако већ не постоји строго дефинисани стандард важно је наравно да се нађе наједноставнији и најпрецизнији начин записивања влашких говора.

[Paun]

Ако већ не постоји строго дефинисани стандард...

Постоји, рекох, један, и он је нека врста "светог писма" за дијалекте, и тај се "стандард" зове фонетски принцип, илити: пиши као што сељак говори!
Ми смо у ранијој дискусији о проблему "влашки језик" контра "румунски језик" (што је, иначе, једна голема ступидерија!) дошли до једног - за "на српском језику" згодног начина именовања ствари, па смо се (тада) сложили да је умесно - у нашем случају - говорити о румунском књижевном језику, и румунском народном језику ...

[Volcae]

Ако већ не постоји строго дефинисани стандард...

Постоји, рекох, један, и он је нека врста "светог писма" за дијалекте, и тај се "стандард" зове фонетски принцип, илити: пиши као што сељак говори! Ми смо у ранијој дискусији о проблему "влашки језик" контра "румунски језик" (што је, иначе, једна голема ступидерија!) дошли до једног - за "на српском језику" згодног начина именовања ствари, па смо се (тада) сложили да је умесно - у нашем случају - говорити о румунском књижевном језику, и румунском народном језику ...

Биће и тога једног дана јер је неопходно за прецизно записивање наречја како јужно тако и северно од Дунава.Није уопште практично да сваки лингвист - дијалектолог има своју ортографију.
Зато је и потребна само једна строго дефинисана ортографија за наречја по фонетском принципу и то за сва дакорумунска наречја, која ће бити прихваћена као стандард за записивање свих наречја дакорумунског језика, како северно тако и јужно од Дунава.
Само тада може да се реши проблем и недостатак који има дакорумунски, јасно је да нема јасно дефинисан стандард за наречја, књижевни је уреду али код наречја је направљен велики пропуст што је то остало недефинисано.

[Paun]

Зато је и потребна само једна строго дефинисана ортографија за наречја по фонетском принципу и то за сва дакорумунска наречја, која ће бити прихваћена као стандард за записивање свих наречја дакорумунског језика, како северно тако и јужно од Дунава.

Врло је важно да овако "тврдо" гледиште сместиш у "реално" време у коме живимо.
Најпре, мало теорије.
Научно гледиште које оперише појмом "потреба" зове се функционализам.
Творац је Бронислав Малиновски.
Крајње упрошћено, ова теорија гласи: све што постоји, има неку функцију и задовољава неку потребу.
Дакле, у овом случају, треба одредити "носиоца" потребе.
Чим до сада није урађена "једна строго дефинисана ортографија", значи да за њом није постојала потреба.
Потреба је постојала за "једним строго дефинисаним књижевним језиком", и та потреба је "државна", "национална", и такав језик је створен ...
О (вечно нетрпељивом!) односу књижевног језика и народних говора -види више у овом топику:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=8.msg13#msg13

И одмах да упростимо ствар, ради уштеде у времену, енергији, живцима и неутемељеним надама.

1) пошто "носилац" потребе за записивањем и изучавањем дијалектолошког материјала није (био) никакав државни ауторитет, већ наука, и то оличена у јако, јако, јако малом броју стручњака-дијалектолога, није се чак никад озбиљно ни размишљало о дизању дијалектолошке ортографије на "државни" ниво; а и данас потезати такве идеје било би анахроно, да не ређам остале "изме" које би - с правом - биле окачене покретач/у/има такве идеје. (У највећем броју случајева, "носилац потребе" поступа овако: фолклорни материјал из области "народне књижености", записан на било ком дијалекту, пробира се и "транспонује" у код књижевног језика, и као такав се даје млађарији да је надахне патриотизмом, романтизомом, и осталим измима ...)

2) сваки народ који данас има своју националну државу, имао је у својој историји такве прекретнице, када се одлучивао који од дијалеката да укроти, дисциплинује, и натера га да служи озбиљним државним потребама.

3) овде, под "три", стави "нас", "нашу ситуацију (у свим димензијама)", "наше потребе", "наше право" и све остало из текућег арсенала дневне и ноћне политике, тајне и јавне, како хоћеш и можеш, и пробај да решиш ту - назовимо је - "влашку квадратуру круга"!  

... ја тренутно (због велике заузетости), даље нећу ствар да елаборирам! Али сам само хтео да спречим "цурење" (и твоје) енергије на очекивања у том правцу (мислим на твоју подвучену реченицу), и да скренем пажњу на оно што заиста (ову реч поновите у себи једно 100 х) може (и ову реч ваља поновити исти број пута!) да се ради, а то је: прибор за меморисање у шаке, шаке на тело, тело на ноге а ноге на терен и снимати, снимати, снимати, снимати ... (ову реч поновити једно 1000 х).