САСТАВ НОВОГ ВЛАШКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА

[Volcae]

Kada bi se na to nadovezalo i "ČIŠĆENJE" (ISKORENJIVANJE) svih nerumunskih reči iz VLAŠKOG JEZIKA kako to Volcae predlaže:

Исто тако мислим да би време употребе оваквих речи требало искоренити и вратити праве влашке или праве румунске речи (како је коме драже да се изрази влашке или румунске) у употребу.

Ево на шта мислим, нека пример буду речи из ваше поруке:
- Права,  крају, реакцијиљи, противјештје, информисйт, комуникације, црногорцăштје, ћирилица, слова, летеницă, проблему, брукă, ентитетурљи, дилема, вештакă, постăвитă, глодорим.

Rezultat bi bio konačno iskorenjivanje VLAŠKOG JEZIKA i njegova zamena rumunskim.

Kako iskorenjivanje podrazumeva vađenje nečega što je već pustilo korenje i odomaćilo se, zahteva određenu primenu sile. Dakle, radilo bi se o nasilnoj promeni VLAŠKOG JEZIKA

Kao i svakom VLAHU, cilj mi je očuvanje, a ne iskorenjivanje jezika koji sam naučio od svojih predaka i koji neprekidno učim u razgovoru sa VLASIMA.

3. Kao optimalno rešenje, već 20 godina koristim VLAŠKU verziju latinice, a koju ste u mojim postovima na VLAŠKOM, koje sam pisao na Forumu mogli i sami videti.

Sadrži kako slova srpske (ali i slovenačke, hrvatske, bosanske) latinice: Ž, Ć, Č, Š, Đ.
Slova svojstvena samo vlasima (odnedavno i crnogorcima): Ź, Ś, Dz
Takođe, što da ne, i rešenja iz rumunske latinice:Ă, Î

Nije ova verzija savršena, ali je praktična, a pruža najviše mogućnosti za očuvanje VLAŠKOG JEZIKA u autentičnom obliku.

Па ми г. dPasujoni и говоримо румунским језиком, и зашто би било лоше ако би рецимо искоренили стране речи и употребљавали наше аутентичне румунске речи. Боље је рецимо речи vecin, ă него comşiu, că.

Можемо да видимо да и румунски језик занемарује старе и праве румунске речи, и да то није добро, а ако би ми чували оно што је код нас пустило корење, тек би онда пропали.

Што се тиче записивања и комуникације, зато служи румунски књижевни језик а не наречја румунског. Наречја језика се уче код куће, ако је могуће рехабилитовати наречја то би требало урадити и ништа више, а не да чувамо коров који је пустио корење.

За записивање наречја постоји решење и то се нас не тиче, јер ми нисмо лингвисти и нисмо способни да прецизно записујемо како говоримо.

[Absinth]

Sve ove priče me podsećaju na vreme od pre dvadeset godina.
Kako se čitavo pitanje vlaškog pisma nije pomaklo dalje od početka, bar kad je rasprava na Forumu u pitanju, da neke još tada raspravljane stvari, ponovim.

       Pitanje pisma jeste važno, svaka opcija ima svoje prednosti i mane.

Rumunska verzija latinice predstavlja potpunu novinu za 98% VLAHA i u sklopu sa rumunskim pravopisom bi se svelo na učenje rumunskog jezika. (O ovome je takođe bilo reči na Forumu!)

Kada bi se na to nadovezalo i "ČIŠĆENJE" (ISKORENJIVANJE) svih nerumunskih reči iz VLAŠKOG JEZIKA kako to Volcae predlaže:

to je već uradjeno sa nastankom Rumunskog jezika.

jer ako budu dodavali srpske reči na staro vlaški To smo već videli
to je bugarsko - piroćanski a kasnije će iz njega nastati srpskohrvatski
ako li pa dodaju nove moredne reči iz romanskih jezika francuskog španskog i italijanskog na vlaški
i to smo videli - to je rumunski.

Pitanje je šta je nama bliže?
Jesmo li Romani ili nismo?
Šta nam pomaže da sačuvamo tradiciju i identitet a šta nam pomaže da se asimilujemo ?
Šta nam više treba kao osnova za jezik u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj budućnosti u Evropi?

[Vlad]

За записивање наречја постоји решење и то се нас не тиче, јер ми нисмо лингвисти и нисмо способни да прецизно записујемо како говоримо.

[dPasujoni]

Па ми г. dPasujoni и говоримо румунским језиком, и зашто би било лоше ако би рецимо искоренили стране речи и употребљавали наше аутентичне румунске речи. Боље је рецимо речи vecin, ă него comşiu, că.

Можемо да видимо да и румунски језик занемарује старе и праве румунске речи, и да то није добро, а ако би ми чували оно што је код нас пустило корење, тек би онда пропали.

Што се тиче записивања и комуникације, зато служи румунски књижевни језик а не наречја румунског. Наречја језика се уче код куће, ако је могуће рехабилитовати наречја то би требало урадити и ништа више, а не да чувамо коров који је пустио корење.

За записивање наречја постоји решење и то се нас не тиче, јер ми нисмо лингвисти и нисмо способни да прецизно записујемо како говоримо.

Ja g-din Volcae govorim VLAŠKI JEZIK, koji za suseda koristi termin: komšîja, komšîka.
Čak i kada se radi o reči vecin, vecină (mislim da se izgovara kao većin,većină), sam izgovor je kod VLAHA drugačiji nego kod rumuna i glasi: veśin, veśina.
Kod Braničevskih Vlaha se ovaj izraz za suseda i susetku veoma retko koristi, dok je uobičajeno: komšîja, komšîka

Samo su mrtvi jezici nepromenjljivi i imuni na promene. Svi živi jezici su podložni promenama, štaviše to je pre pravilo nego izuzetak.

Rumunski jezik nam može poslužiti za zapisivanje i komunikaciju isto koliko i bilo koji drugi strani jezik, štaviše ja sam uveren da bi korišćenje engleskog ili nemačkog mnogo bolje poslužilo toj svrsi.

Ako su reči koje VLASI vekovima govore na ovom prostoru, "korov koji treba iskoreniti" onda i nemate o čemu govoriti, niti što zapisivati. Ako se g-dine Volcae stidite tog "korova", stidite se sebe, jer ste u tom "korovu" stvoreni, tim ste "korovom" od malena odnegovani i mimo vaše volje ono je sastavni deo Vas.

Ako nismo lingvisti ne znači da nemamo šta reći ili zapisati, a još manje da nismo sposobni za to.


dPasujoni

[Vlad]

Čak i kada se radi o reči vecin, vecină (mislim da se izgovara kao većin,većină), sam izgovor je kod VLAHA drugačiji nego kod rumuna i glasi: veśin, veśina.

Претпостављам да је уважени г-дин уредник ово написао у журби,  пошто чисто сумњам да  би, да је само мало више размишљао, себи дозволио овакву грешку.

О којим се то "ВЛАСИМА" и "румунима" овде ради? veśin, veśina изговарају како Власи унгуреани тако и Румуни банаћани. Не постоји ама баш никаква разлика у изговору!
Док "većin,većină" изговарају како наши Царани, тако и Румуни у Олтенији.

О каквој подели на "ВЛАХЕ" и на "румуне" може онда бити говора и о којим разликама било ко, ко за тренутак напрегне мождане вијуге, може да овде распреда.
Значи ли онда да под Влахе можемо сврстати наше Унгуреане и Румуне банаћане, а под Румунима Царане у Тимочкој крајини и олтенце у Румунији?

Kod Braničevskih Vlaha se ovaj izraz za suseda i susetku veoma retko koristi, dok je uobičajeno: komšîja, komšîka

Када би се господин уредник мало више заинтересовао, знао би да је у једном делу војвођанског Баната, код Румуна, то такође случај.
И они уобичајно кажу komšîka а ређе  veśina.
Али, како смо кренули, можда неком из ове анти-румунске скупине на крају падне на памет да закључи да ни у Банату нема Румуна - већ Влаха, које Басеску и "страни плаћеници" желе да румунизују.

[Volcae]

Ja g-din Volcae govorim VLAŠKI JEZIK, koji za suseda koristi termin: komšîja, komšîka.
Čak i kada se radi o reči vecin, vecină (mislim da se izgovara kao većin,većină), sam izgovor je kod VLAHA drugačiji nego kod rumuna i glasi: veśin, veśina.
Kod Braničevskih Vlaha se ovaj izraz za suseda i susetku veoma retko koristi, dok je uobičajeno: komšîja, komšîka

Samo su mrtvi jezici nepromenjljivi i imuni na promene. Svi živi jezici su podložni promenama, štaviše to je pre pravilo nego izuzetak.

Rumunski jezik nam može poslužiti za zapisivanje i komunikaciju isto koliko i bilo koji drugi strani jezik, štaviše ja sam uveren da bi korišćenje engleskog ili nemačkog mnogo bolje poslužilo toj svrsi.

Ako su reči koje VLASI vekovima govore na ovom prostoru, "korov koji treba iskoreniti" onda i nemate o čemu govoriti, niti što zapisivati. Ako se g-dine Volcae stidite tog "korova", stidite se sebe, jer ste u tom "korovu" stvoreni, tim ste "korovom" od malena odnegovani i mimo vaše volje ono je sastavni deo Vas.

Ako nismo lingvisti ne znači da nemamo šta reći ili zapisati, a još manje da nismo sposobni za to.

Ви г. dPasujoni не говорите влашким језиком, пошто такав језик не постоји, наводно ради се на њему, кажу господа из новог ВНС, "стандардизација влашког језика", јавите ми када буде готова та стандардизација, овако само ширите дезинформације.

Како се изговарају речи vecin и vecină је моја лична ствар, а не ствар неких лингвиста и научника, ја говорим наречје румунског и наш језик може бити само румунски књижевни језик, а ви ако хоћете сачекајте стандардизацију да добијете нов матерњи језик.
Пошто вам је очигледно потребан нов језик који би употребили у ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ, које немају никакве везе са нашом културом и идентитетом.

Ја знам добро како су генерације из 10тих година прошлог века говориле, и наравно да се језик променио, али на горе, и то није за похвалу, то сам назвао "коровом", србизме, којих има све више у нашем говору, а и раније је језик пропадао мање или више, све у зависности од околности.

Не стидим се уопште свог наречја, то што говорним наречје румунског језика од малена, као свој први језик, је и доказ да припадам том народу.

Тачно имамо шта речи и записати, али смо неспособни да записујемо прецизно, и комуникација би била немогућа, то је ствар научника, а не обичних људи, уосталом после стандардизације, имаћете језик па га говорите, неће бити наречја сигурно, када је реч о комуникацији и др. стварима.

[dPasujoni]

О којим се то "ВЛАСИМА" и "румунима" овде ради? veśin, veśina изговарају како Власи унгуреани тако и Румуни банаћани. Не постоји ама баш никаква разлика у изговору!
Док "većin,većină" изговарају како наши Царани, тако и Румуни у Олтенији.
...

Tačno da nemam previše vremena, ali je suština u tome da ja nisam imao prilike da uživo čujem da VLASI u mom kraju govore: većin, većina; ali ni veśin, veśina.
Ne govorim o mlađim naraštajima, već o sada pokojnim ljudima od kojih neki nisu ni u srpske škole išli, da bi mogli reći da su bili "kontaminirani" srpskim izrazima.

Ključna stvar na koju želim da ukažem zagovornicima "iskorenjavanja korova" jeste da je baš to što Volcae smatra "korovom", u stvari jedna od odlika koja nas čini posebnim i koja dokazuje našu razlišitost.

Uostalom tu razlišitost indirektno nam priznaje i gospodin Basesku u obraćanju Savetu Evrope, svrstavajući nas rame uz rame sa Aromunima, meglenskim i Istarkim vlasima.

...Romania pune problema in fata unui for european a recunoasterii aromâni, vlahi, istroromâni şi meglenoromâni ca minoritati romanesti.  ...

(Druga je stvar što želi da VLASI dobiju status rumunske manjine.)


dPasujoni

[Paun]

...suština u tome da ja nisam imao prilike da uživo čujem da VLASI u mom kraju govore: većin, većina; ali ni veśin, veśina.

Să n-a fi aļergat dupa pîrdańiśiļi đi ibomńiś, tu aĭ fu auḑît pista radio kum kîntă o Rumînă anuastră:

Veśină, soro, veśină,
Ţîńeţ barbaţălu bińe!  

La draku ń-ar duśa noĭ ĭuta kînd masura-r fi numa vorbiļe-ļa kare ļi şćim noĭ, sîngurĭ!
Vorbarĭu al nuostru atunśa ar avĭa numa duauă-triĭ suće đi vuorbĭe!
Măĭ mulće fĭelurĭ đi kînćiśe ar avĭa grĭanguru đi pi krĭangă, đi kît lumĭa nuastră în kruśiş ş-în kurmĭeḑîş!
Numa sa ĭa-n samă şî alalće lukrurĭ kare traĭesk în lumĭe: kînćiśiļi, povĭeşćiļi, đeskînćiśiļi, giśituoriļi, blastîamiļi, înjuramînturļi ...
Şî sa ĭa-n samă şî un arit kîta măĭ mare şî măĭ larg đi kît śi ĭe aăla kare-l kunoşćem numa nuoĭ, în viĭaţa-nuastră!

[Volcae]

Tačno da nemam previše vremena, ali je suština u tome da ja nisam imao prilike da uživo čujem da VLASI u mom kraju govore: većin, većina; ali ni veśin, veśina.
Ne govorim o mlađim naraštajima, već o sada pokojnim ljudima od kojih neki nisu ni u srpske škole išli, da bi mogli reći da su bili "kontaminirani" srpskim izrazima.

Ključna stvar na koju želim da ukažem zagovornicima "iskorenjavanja korova" jeste da je baš to što Volcae smatra "korovom", u stvari jedna od odlika koja nas čini posebnim i koja dokazuje našu razlišitost.

Uostalom tu razlišitost indirektno nam priznaje i gospodin Basesku u obraćanju Savetu Evrope, svrstavajući nas rame uz rame sa Aromunima, meglenskim i Istarkim vlasima.

...Romania pune problema in fata unui for european a recunoasterii aromâni, vlahi, istroromâni şi meglenoromâni ca minoritati romanesti.  ...

(Druga je stvar što želi da VLASI dobiju status rumunske manjine.)

То зашта се ви залажете као и ваша кључна ствар на коју желите да укажете, да је то једна од одлика која нас чини посебним и која доказује нашу разлиЧитост, може довести до нове поделе, на Влахе Царане (Олтенце), Влахе Унгурјане (Баначане и Мунћане) и Влахе Буфане.
Ја нисам за такве поделе, културно богатсво се огледа у другим стварима, да би видели све што имамо не можемо да подигнемо кинески зид између нас и Румуније. У Румунији је добар део и наше културе и са осталим румунима делимо све и оно што смо сачували и оно што се у Румунији сачувало.

РазлиЧитост се огледа код Влаха у ИЗГОВОРУ САМИХ РЕЧИ, а исто тако и у ФОНДУ РЕЧИ који није исти код свих Влаха.

У вези индиректне разлиЧитости коју сте приметили да вам признаје г. Басеску, no comment, мало је превише за мене ако можете да ме разумете, па не бих све што напишете да коментаришем.

Ви имате навику да кажете и Io mis Vla, а знате добро да је ваше да кажете Io mis rumân, према томе no comment!

[Volcae]

Да ставим тачку на ову реч vecin и vecină, то су за нас архаизми, речи које су застареле, али су праве влашке речи наслеђене из латинског.
VECÍN, -Ă Lat. vicinus

Исто тако имамо архаизме о којима нису ни румунски лингвисти бринули, па из тог разлога имамо нпр.

- AGRU Lat. agrum (ţarină)
- ARINĂ Lat. arena (nisip)
- AÚĂ Lat. uvam (strugure)
- DEZIDERÁ Lat. desiderare (a dori)
- FÚȘTE Lat. fustis (toiag)
- GENÚNE Lat. gyronem (adâncime)
- GINT Lat. gentem (neam)
- JÚNE Lat. juvenis (tânăr)
- MĂRÍT Lat. maritus (mire)
- A SE NUMĂRA Lat. nominare (a-şi spune pe nume)
- PĂSA Lat. passare (a merge)
- PĂSA Lat. pensare (a apăsa)
- URĂCIÚNE Lat. orationem (binecuvântare)
- VIPT Lat. victus (grâu, bucate)
- VERGÚRĂ Lat. virgula (fecioară)
- OP ESTE Lat. opus est (trebuinţă este, trebuie)

итд.

[Rosu]

Да ставим тачку на ову реч vecin и vecină, то су за нас архаизми, речи које су застареле, али су праве влашке речи наслеђене из латинског.
VECÍN, -Ă Lat. vicinus

Исто тако имамо архаизме о којима нису ни румунски лингвисти бринули, па из тог разлога имамо нпр.

- AGRU Lat. agrum (ţarină)
- ARINĂ Lat. arena (nisip)
- AÚĂ Lat. uvam (strugure)
- DEZIDERÁ Lat. desiderare (a dori)
- FÚȘTE Lat. fustis (toiag)
- GENÚNE Lat. gyronem (adâncime)
- GINT Lat. gentem (neam)
- JÚNE Lat. juvenis (tânăr)
- MĂRÍT Lat. maritus (mire)
- A SE NUMĂRA Lat. nominare (a-şi spune pe nume)
- PĂSA Lat. passare (a merge)
- PĂSA Lat. pensare (a apăsa)
- URĂCIÚNE Lat. orationem (binecuvântare)
- VIPT Lat. victus (grâu, bucate)
- VERGÚRĂ Lat. virgula (fecioară)
- OP ESTE Lat. opus est (trebuinţă este, trebuie)

итд.

Se pot întâlni şi în graiurile româneşti nordice astea: ARINĂ, AÚĂ, GENÚNE, URARE (în loc de urăciune), VERGÚRĂ. Le-am auzit cu urechile mele prin Ardeal.

[Volcae]

Se pot întâlni şi în graiurile româneşti nordice astea: ARINĂ, AÚĂ, GENÚNE, URARE (în loc de urăciune), VERGÚRĂ. Le-am auzit cu urechile mele prin Ardeal.

Ştiu, din graiurile româneşti nordice şi sânt, ar fi bun să le avem şi în limba română literară, şi să le folosească toţi români.
Eu le am văzut în Istoria literaturii române vechi – vol. I, De la origini până la epoca lui Matei Basarab şi Vasile Lupu, N. CARTOJAN, Bucureşti, 1940, p. 52