RASPRAVE O JEZIKU

[caslav]

         Ну сйнт атйт дје тјинăр кйт сйнт ноу ла интернет. Йм парје рăу кă ам аузйт прја мултје норозйј  ворбитје фăрă ун рăспунс сумјерњик.

         Акума сă мă зăбăвјеск ку пуцйнă историје.Ну политикă .

         Љимбјиљи Балкањештј ну са афирмат мултă времје йнтр' о формă скрисă, ку азбукă ши ку о  граматикă , пинтру кă дјин 'тро партје јерјау љимбје стандардизатје (грчаскă ши ромăњаскă) , дјин партја алалтă ај ноштји бăтрњ ну прја а авут времје йн историје сă с'апучје дје ун лукру прја грјеу ши дје цивилизациј мăј рйндуитје дјекйт цивилизација ноастă.

         Ромањи вјењинд пје Балкан йнкă дјин ану 229.-168.п.е.н*. а романизат Илири ши Македонија йнтрјагă  (Вардарă, Пиринă ши Егејикă). Йн ану 84.п.е.н. Луције Корнелије сă йнтоарчје контра Келцй Скордиштји  дупă че порњештје рату ку Дăрданцй пје карје 'л сфршештје Гај Скрибие Курион йн ану 73. п.е.н. ажунгйнд ал дјин 'нтйј пăнă ла Дунăрје.
Ймпăрату Тиберије , пăнă 'н ану 9. п.е.н. романизăштје Панонија (астăз Мăђерија ку Бăнату) ши тоатă лумја пăн ла Колубара ворбја романеште (аша кум ворбјау Ромањи, аша кум сă ворбја ла Рома) .Илирику йнтрјег пăн'атунч јерја 'нпăрцйтă йн глобал йнтрă Далмација ши Панонија Ла ваљ'дје Дунăрје , дјин Колубара пăнă 'н Марја Њагрă, рăзор ку Тракија ши ку Македонија (Вардарă, Пиринă ши Егејикă) је регија нумитă Мезија (мњез, мижлок). Аста нума ка пинтру сă рăспундјем ла йнтребарја :" Ундје сă ворбја Романеште?". (Атунч Дачи ворбјау нума  Дăчештје).
 
           Акума ши сйнгурј кăтац локалитăцйљи романе (сатје, орашурј, штациј,кăрăуље...).Кум с-а ворбит йн јеље штјим. Дакă гйндјиц аминтрăља , авјец дрјепт. Путјем сă фăчем ши о комедије ор ундје дупă атйта йнвăцат .Дупă че штјим кă Гали ворбјау романеште акума зйчем кă романи ворбјеск франчеза (дакă је тексту ал комедији скрис дје Фрăнцуз), ка кум ши Руши ворбјеск америкањештје (дакă је скријиторју текстулуј Американц) . Комедија терминă ку тексту :" НОЈ СЙНТЈЕМ ТОЦ ..."

*п.е.н. - пăнă 'н ера ноуо

[nena]

Нума ка љимба аја да каре ту ворбешћ нује мај аша кум а фост кинд а ворбито уоамини дела Рома инка дин 300. дупа Крист. Ку логика тиа атунша ши лимба Италиана, Француза, Португ. Шпан. (ну шћиу кум са ље дзик аље дуао мај дин урма) ис туате љимб Романи!!! А јуо рјаш дзиша ка нима ну ље кјама аша!

[dPasujoni]

... лимба Италиана, Француза, Португ. Шпан. (ну шћиу кум са ље дзик аље дуао мај дин урма)...

La nuoj să dzîśe:

... ljimba lu Italijeań, Francuž, Portugalcî šî Špancî...

Kînd nu šćiu kum să dzîśe vro vorbă, askult kum vorbjeašće lumńa kînd să află la zbuor.
La mulće luokuŕ aud, asta je điŕept, da asta je strîmb.
Ńima nu spuńe dî śe je śoava điŕept, da alta strîmb.

Šî aja śe je dî o parće điŕept kînd să kată dî altă parće je strîmb.

Aja śe je dîn perspektiva lu Sîrbj or Romań strîmb, dî nuoj puoće sî fije điŕept!


dPasujoni

[Volcae]

Нума ка љимба аја да каре ту ворбешћ нује мај аша кум а фост кинд а ворбито уоамини дела Рома инка дин 300. дупа Крист. Ку логика тиа атунша ши лимба Италиана, Француза, Португ. Шпан. (ну шћиу кум са ље дзик аље дуао мај дин урма) ис туате љимб Романи!!! А јуо рјаш дзиша ка нима ну ље кјама аша!

Ни романизовано становништво није говорило истим језиком, из народног латинског у провинцијама Панонија, Илирик, Дакија, Мезија и Македонија настало је више романских језика.

Далматски језик (спадао је у западно романске језике)
http://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmatski_jezik

Морлаци или Nigri Latini незна се ништа о језику Влаха из Илирика који су се повукли у планинске пределе Динаре. http://hr.wikipedia.org/wiki/Morlaci

Панонски језик незна се тачно и данас се воде дебате о томе да ли је био источно романски језик или западно романски језик.
http://en.wikipedia.org/wiki/Pannonian_Romance

Румунски језик или Дакорумунски говори се у некадашњој римској провинцији Дакији а говорио се и у горњој и доњој Мезији (Добруџа - Власи Дичени и др., Власи Старе планине, Власи југоисточне Србије и западне Бугарске), једино смо ми Власи Србије и Бугарске данас говорници дакорумунског на малом простору некадашње римске провинције Мезије.

Армански језик (Цинцари) римска провинција Македонија, Епир и Тесалија, по другим историчарима они су староседеоци и у Мезији, а по неким линвистима и историчарима да су пореклом из Румуније.

Мегленски влашки у регији Меглен, постоји три теорије о њиховом пореклу, две да су јужно дунавски Власи (Мезија) и једна да су Власи пореклом са севера Дунава (Дакија).

Румерски језик говори се на Истри и о њима постоји више теза, једна од лингвиста да су пореклом из Румуније, друга да су једини Морлаци који су сачували језик.
http://www.istro-romanian.net/index.html
http://istro-romanian.com/index2.htm

Још у 18. веку поставило се питање прапостојбине Румуна а ово се тада а највероватније и сада односи на све источне Романе (Дакорумуне, Армане, Мегленске Влахе и Истарске Влахе), неки сматрају да је Дакија и Мезија (углавном румунски историчари), док неки страни историчари заступају тезу да је Мезија романизована.

[caslav]

       Наравно да сам упознат са тим делом материје иако о њој нисам говорио.
       Основа свих европских језика је пре свега романска . Радећи у Welcheim - u , имао сам прилике да видим део северне границе Рима и да схватим зашто се у ствари дуд, мушмула ,багрем, лисица ... кажу са латинским кореном , као и све језичке промене променљивих речи  (деклинације) кажу и на латинском ... о томе да је 7000 галицизама присутно у француском још из галско - романског периода ... о томе да је енглески језик настао на латинској основи kao "lang d ' oc"... o пет вулгаро -латинских говора на Балкану ...Лепо смо се у сваком случају разумели.Ћирилица којом ја пишем је писмо које су моја баба и деда користили у свакодневном записивању у дописивању.Кад будете упознали мој лексикон схватићете да ретке речи код мене нису непромишљена случајност.Имам у комшилуку човека 90 година кога све питам шта ми није јасно.Још има старих бистрих умова који нам ово што знамо поверише у наслеђе.Има и међу њима разлика - но непремостиве нису.

[Volcae]

      Наравно да сам упознат са тим делом материје иако о њој нисам говорио.
       Основа свих европских језика је пре свега романска . Радећи у Welcheim - u , имао сам прилике да видим део северне границе Рима и да схватим зашто се у ствари дуд, мушмула ,багрем, лисица ... кажу са латинским кореном , као и све језичке промене променљивих речи  (деклинације) кажу и на латинском ... о томе да је 7000 галицизама присутно у француском још из галско - романског периода ... о томе да је енглески језик настао на латинској основи kao "lang d ' oc"... o пет вулгаро -латинских говора на Балкану ...Лепо смо се у сваком случају разумели.Ћирилица којом ја пишем је писмо које су моја баба и деда користили у свакодневном записивању у дописивању.Кад будете упознали мој лексикон схватићете да ретке речи код мене нису непромишљена случајност.Имам у комшилуку човека 90 година кога све питам шта ми није јасно.Још има старих бистрих умова који нам ово што знамо поверише у наслеђе.Има и међу њима разлика - но непремостиве нису.

caslav ДОБРОДОШАО НА ФОРУМ, драго ми је што сам после толико дуго времена имао прилике да видим како неко пише ћирилицом на Влашком језику.
Поздрави и човека из комшилука односно комшију који има 90 година, слободно настави са писањем на влашком уопште није важно да ли је ћирилица или латиница, ми одавно имамо два писма и мени је то добро познато.
Ворба Ноастрă је примера ради 40тих година излазила и писана је влашком ћирилицом.

ПОЗДРАВ!

[Volcae]

Etymologisches Wörterbuch der rumänischen Sprache

I. Lateinisches Element

Dr. Sextil Puşcariu

Heidelberg 1905

http://www.archive.org/stream/etymologischesw02pugoog#page/n8/mode/1up
http://ia311340.us.archive.org/1/items/etymologischesw02pugoog/etymologischesw02pugoog.pdf

Речник румунског језика из 1905. године, који садржи 1947 речи које је румунски језик наследио из латинског језика.

[caslav]

Фрацйлор буњ,
       Јеу аича вăд нума о бăтаје ку ун резултат чје аратă йн кăтрă биње – бăтјец ворбиљи дјин кујерје ујтатје , скотјецă -ље дјин спјетје мйнкатје дје карј , трјечецă -ље пин ицă , фăчецă -ље  ку фăрфури фетјилор ши дацă- ље друму ‘н лумје; сă рйдă сă – куј је дје рйс; сă букурје-сă  - карје ку плаку ‘н ињим’- а рăмйнс.
       Ворба , фије бунă фије ра , је ун пăсăрјел чје фйлфăје дјин ăрпиј йн кујб. Дацă –‘ј  друму са збоарје, сă ‘ндрăзњаскă сă факă о фигурă фрумоасă , кйт дје фрикос.Ну прја жудјекац пје њима,
йнвăцацă –ј арăтйнд чје йнцăљеђец да ну чје ац чићит.
       Ној н’авјем њич о јеширје ку политика ноастă крудă да кјоарă. Мјергйнд нума ње ‘нвртјим пилйнгă ăла буштјан ундје ње припоњеск јар аăја ај кујиља ље лăсăм фуњијиљи ‘н мйнă. Ну њ’ажутăм пунйнд пједјека л’ај чје траг, њ’ажутăм дјесприндйндуј пје ăја чје ну дă њам ‘н  рăстјиу – сă ‘ш  ја кймпи.

[Vlad]

Etymologisches Wörterbuch der rumänischen Sprache

I. Lateinisches Element

Dr. Sextil Puşcariu

Heidelberg 1905

http://www.archive.org/stream/etymologischesw02pugoog#page/n8/mode/1up
http://ia311340.us.archive.org/1/items/etymologischesw02pugoog/etymologischesw02pugoog.pdf

Речник румунског језика из 1905. године, који садржи 1947 речи које је румунски језик наследио из латинског језика.

Hvala onoliko

[Volcae]

Корист прилику, пошто су на овом форуму, присутни и неки кандидати разних листа који ће се на предстојећим изборима за ВНС, кандиовати за ВНС.

Хтео бих да покренемо овде расправу о стандардизацији влашког језика, па би хтео да нам објасне и да дискутујемо о томе како би спровели ту стандардизацију и који би био крајњи резултат те стандардизације.

Па изволите објасните (односи се на оне који се залажу за стандардизацију влашког језика) како ће то да стандардизују влашки језик?

Мислим да је ово право место за то, да се не би друге теме спамовале овим питањем.

[filiposnic]

http://www.youtube.com/watch?v=NznC4JiQ1FY