VNS, Šta je kod nas TO
Zašto je došlo do konstituisanja VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA, ovakvog kakog danas imamo, i zašto su neki njegovi članovi u njemu, koji po zakonu tu nikako ne bi mogli da budu. Konstituisanje je uredjeno zakonom a tehnička procedura je odradjena uz pomoć sekretarijata za manjine, čini mi se tadašnjeg Ministarstva za lokalnu samoupravu.
Jezgro svakog smislenog okupljanja onih koji su bili zabrinuti za etničko prerživljavanje vlaha već je postojalo u Boru u neponovljivom FKV, udruženju nastalom odmah nakon uvodjenja višestranačke demokratije. Činili su ga ugledni ljudi, nezavisni od svake politike i vlasti, jer su pre svega bili uspešni u svojoj stručnoj i profesionalnoj karijeri. Teritorija sa koje su nastali vapaji za artikulacijom „vlaškog pitanja“ se geografski a i simbolički može locirati na počecma ili izvorištima tri rečna sliva, ili tri susedna sela koja se oslanjaju na obronke planine Veliki i Mali Krš: Krivelja Timočkog, Gornjana Porečkog i Vlaola Mlavskog. Nije slučajno što se na popiu 2002. godine najveći broj izjašnjenih Vlaha upravo ovde desio. Samo u borskoj opštini ih je oko 10 000 ili 25% ukupno izjašnjenih. Povod (ili kapisla) je bila jedna podrugljiva humoreska u jednom borskom lokalnom listu. Cilj i dosta teška misija je bila da se ukaže na postojanje vlaškog pitanja, izvrši detabuizacija u javnosti i da se pokuša uspostavljanje dijaloga sa institucijama države. Kroz kakve sve naboje i neprijatnosti su ovi ljudi tada prolazili, sada je možda još uvek rano govoriti. Naročiti pritisak je vršen nad neumornim idejnim liderom D Dragićem. Za naše nezvanične javne ličnosti on je bio eminencija Sekuritatee. Za Rumunske romantičarsko-nacionalističke ideologe je podmetnuti agent DB. Ovi drugi to izgleda misle i sada, jer rekao bih da to čerečenj traje i danas. Ali već nakon 2000-te klima je znatno povoljnija. Donosi se zakonodavstvo o ljudskim pravima. Jasnije su regulisana i prava nacionalnih manjina i osnivanje njihovih organa(SAVETA) kult autonomije. E, ali da bi se razumela cela situacija oko formiranja treba se vratiti par godina pre konstituisanja. U mnoštvu novoosnovanih NVO pojavljuje se još nekoliko vlaških, rumunskih ili vlaško rumunskih i na početku jedna politička stranka, a zatim još jedna, kažu danas perspektivna. FKV se trudi da ih okupi i uspeva da se od njihovih predstavnika oformi nekakvo kordinaciono telo, sve sa ciljem da se izbegnu mediske bruke usled obilja frustracija koje već javno ispoljavaju njihove vođe. Manjine sa jakim kapacitetom su do tada već formirale savete, postale su korisnici budžeta i normalno dobile mogučnost da utiču na pitanja koja ih se tiču. Tad se rodila ideja da je zbog predifuznih stavova u okviru takvog vlaškog korpusa, dobro da se formira Savez Vlaha Srbije od organizacija koje će da pristupe savezu prihvatanjem tačno odredjenih načela iz programskih dokumenta ove krovne orgnizacije. FKV izradjuje sva dokumenta i za „perspektivnu“partiju i za SVS, i uzima presudnu ulogu u javnim promocijama i prezentacijama, pred medijima pa i u kontaktima sa relevantnim faktorima, kako domaćim tako i inostranim. I to čini samo zbog manjkanjavosti unutrašnjih pa možda i intelektualnih kapaciteta ostalih članica saveza. Naravno namera je da bi savez trebalo da bude nukleus za buduće formiranje VNS(Vlašk. Nac.Sav.). Pitanje koje se danas postavlja jeste, gde se i kada stvari otele kontroli? Evo gde. Čelnici nekih članica saveza iako su imali obavezu da se legitimišu, prihvatanjem jasnih načela oko Vlaških posebnosti, su to nedosledno zabašurili ili jednostavno izbegavali da se o tome razgovara. Mislilo se u početku da je večina tek na početku i nedovoljno obaveštena mlada balavurdija, gde su moguće usputne greške. Istovremeno većina su bili korisnici nekakvih pomoći koje je pružala rumunska vlada za svoju dijasporu, preko nekakvih posrednika. Ubrzo se videlu da su posrednici još kako aktivni u oblikovanju stavova sponzorisanih vodja. Izabrani predsednik, kasnije i danas direktor SVS, postaje glavni zagovornik i promoter u stvaranju liste A za elektorsku skupštinu. U medjuvremeni je i sam odustao od principa krovnei org. i priklonio se tzv prorumunskoj opciji, a možda i sam isprobao moć novca. FKV izlazi iz SVS, ali u konstituisanju NSVNM zauzima jedno potpredsedničko mesto, pošto velikom većinom pobedjuje njihova lista. Dragić i dalje računa da snaga argumenata može da nadjača brojčanu snagu glasača i da zbog mira u kući, da se stvari mogu promeniti u hodu. Izradjuje i nudi savetu na razmatranje i usvajanje dokument Platformu(okvir) za rad NSVNM. Uzalud. Majorizacija je bila već uspostavljaena još u predloženoj listi kandidata na listi A, pre same elektorske skupštine. Na toj listi su bili i ljudi koji su već, naravno neuspešno, pre toga učestvovali u formiranju RNS. Nisu, po logici stvari imali pravo da budu ni na listi za članove saveta pošto im zakonom zbog toga uskraćeno da budu i elektori i da svojim potpisom daju svoju podršku nekom elektoru. Nosilac i jedini mogući zakonski podnosilac zahteva iz SVS za pokretanje procedure je bio FKV. Kriterij je bio da registrovana organizacija koja svojim statututom utvrdjuje kulturne ili neke druge aktivnosti vezane za svoju etničku zajednicu mora da ima starost najmanje 5 god. FKV zarad mira u kući se nagutao previše knedli, ali je časno odradio posao. Pošto se više ne prihvata ništa što dolazi iz FKV, ni razmatranje Platforme za rad VNS, potpredsednik D Dragić podnosi ostavku i potpuno napušta plod svog tada 17 –to godišnjeg rada. Savet preuzimau politički strvinari. Direktor SVS prvi zavlači ruku u kasu. Daje mu se, zbog zasluga, ovlašćenje da može da bude nalogodavac sredstvima iz budžeta. Čim je novac legao, odmah je izuzeo kol,ko za jedan džip. Da se zna ko je ko kod Vlaha. Oduzima mu se potom pravo nalogodavca, ali nikakve sankcije se ne preduzimaju. Valjda da ga ne naljute. Normalno, jer previše jedni o drugima znaju
