То је последица палатализације, односно умекшавања која је, опет, последица такозване лењости језика! А лењост језика је, даље, последица једног од најважнијих антрополшких закона који се зове закон о минималном утрошку енергије. Језик сточара је један од "најлењијих", односно најмекшијих, јер му такав "ритам" намеће, боље рећи омогућава, његова економија.
Умекшавања у унгурјанском наречју се у румунској литератури, колико ме сећање служи, зове банатска палатализација [нисам сигуран, давно сам читао, нек ми се опрости ако грешим
]. С тим у вези, чини ми се да је у румунској лингвистици још увек отворено питање њенога порекла, јер има аутора који палатализацију приписују утицају словенских језика, чија је то изворна црта, док је, ако сам добро разумео, палатализација у латинском језику, хајде да будем опрезан, мање заступљена!
Било би добро да неко коме је ово струка, или ко има одговарајућу литературу при руци, да нам ово разјасни, јер је од необично велике важности за разјашњење других, нелингвистичких аспеката, наше културне историје.
У вези умекшавања гласова, чини ми се да се у радовима Р. Флоре може наћи пример који објашњава како је настао специфични унгурјански глас
ś. По Флори, овај глас је настао умекшавањем гласа
t, који је у следећој фази дао
tj, па даље
ć и на крају
ś! И ово наводим по сећању, јер тренутно нисам у прилици да консултујем одговарајућу литературу.
