dnevne novine "POLITIKA" O VLASIMA

[dPasujoni]

Vlasi ili Rumuni  

Zaječar – Od početka raspada SFRJ, prvih godina poslednje decenije prošlog veka, počinju rasprave i sporenja i o "vlaškom pitanju". Ipak, nema još pravih naučnih odgovora o tome ko su, u stvari, Vlasi. Podeljena su mišljenja o njihovom poreklu, o tome koliko ih stvarno ima i da li su i koliko ekonomski, politički i kulturno obespravljeni. Umnožavaju se proizvoljna tumačenja lidera novoosnovanih političkih stranaka, naročito uoči izbora, a posebno je "zbunjujući" bio dvodnevni Međunarodni simpozijum o Vlasima – Rumunima na Balkanu (za okruglim stolom o pravima nacionalnih manjina u Jugoslaviji, Rumuniji i Bugarskoj). Skup je održan u Zaječaru 6. i 7. aprila 2002. godine, neposredno uoči popisa stanovništva u SRJ.
Konačno, osnovan je i Nacionalni savet Vlaha (zvanično registrovan 31. jula ove godine), ali sporenja među liderima sedam vlaških stranaka u Boru, Zaječaru, Negotinu, Kučevu i Petrovcu na Mlavi ne prestaju. Otuda nema ni jedinstva u Nacionalnom savetu. Najžustrija su upravo sporenja o poreklu ove etničke zajednice i čestim manipulacijama u "tumačenju" ove teme. Još na pomenutom simpozijumu u Zaječaru (sazvale su ga nevladine organizacije Srbije, Rumunije i Bugarske, a među učesnicima je bio i jedan rumunski akademik) usvojen je zaključak da Vlasi naučno ne postoje. Postoje, navodno, samo Rumuni i Arumuni, a u pozdravnom telegramu ovom skupu Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, upozorila je da se "najozbiljnije ističe vlaški problem" i da bi lako moglo doći do "radikalizacije, etničke mobilizacije i sukoba".
Žuti leci i crkveni skandal
Ali, ma koliko da se trude, ni predstavnici najmaštovitijih stranaka i nevladinih organizacija ne mogu da ubede ovdašnji vlaški živalj da je on rumunskog porekla i da je zato navodno normalno da se u popisima stanovništva svaki Vlah izjasni kao Rumun. U agitaciji za ovakvo opredeljenje tribunima takvih stranaka zdušno su pomagali i emisari iz Rumunije, i oni zvanični, iz rumunske ambasade u Beogradu i Rumunske pravoslavne crkve iz Vršca. Kružili su masovno 2002. godine i žuti leci kojima su Vlasi pozivani da budu Rumuni.
Došlo je ubrzo i do međupravoslavnog crkvenog skandala kada je, 4. decembra 2004. godine, u negotinskom selu Malajnica episkop rumunske eparhije iz Vršca Danijel osveštao novopodignuti seoski hram, obavljajući obred na rumunskom jeziku. Oštro je reagovao vladika timočki Justin, pozivajući se na sporazum pravoslavnih crkava po kome se nepozvani ne mogu mešati u poslove druge eparhije. Umešali su se i lokalni političari iz Negotina koji su zatražili da se hram sruši, a zatim su rumunski zvaničnici, preko rumunskog Ministarstva kulture i vera, upozorili "srpske rušitelje" da ne ruše rumunski hram.
I pored nastojanja srpske države da pomogne u rešavanju položaja nacionalnih manjina, i posle osnivanja Nacionalnog saveta Vlaha, sporenja se nastavljaju. U zaječarskom mesečniku "Timočanin" (pod naslovom "Vapaj ugnjetenih ili vlaški ekstremizam") n a ovu temu upravo su se ovih dana oštro suočili dr Slavoljub Gacović, koji je pre šest godina osnovao nevladinu organizaciju Ariadnea filum (u prevodu sa rumunskog "Arijadnina nit"), Dragoslav Zajkesković, predsednik stranke Demokratska zajednica srbijanskih Vlaha, i Dimitrije Kračunović, predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije. Gacović je izjavio kako "pojedini Srbi i te kako ugnjetavaju njegove sunarodnike Rumune" (ne Vlahe). On je, veli, organizovao rasturanje 8.000 onih žutih letaka, uoči popisa 2000. godine, ali nije mnogo vredelo. Popisi su, veli Gacović, bili namešteni, pa se Vlasima (Rumunima) izjasnilo "samo" 46.000 stanovnika istočne Srbije. A njegovih sunarodnika, tvrdi on, u ovom kraju ima oko 350.000. I svi su oni Rumuni, bez obzira na što su se izjasnili kao Vlasi. Sa njegovim procenama očigledno se ne slaže Dimitrije Kračunović, koji kaže da u istočnoj Srbiji "nas Rumuna ima 740.000".
Zagonetne donacije
– Vlasi ne potiču od Rumuna, oni su autohtoni narod – kategoričan je Dragoslav Zajkesković. – Ideje koje propagiraju Dragomir Dragić (osnivač Foruma za kulturu Vlaha, 1992. godine) i Dimitrije Kračunović sputavaju Vlahe da razmišljaju kao svoj narod i teraju ih da prihvate Rumuniju kao zemlju maticu.
Zajkesković je optužio nevladine organizacije "koje navijaju za Rumune" da dobijaju novac iz Rumunije. Tvrdi kako je nedavno Ariadnea filum "od Rumunije dobila 70.000 evra radi očuvanja rumunskog jezika i rumunske kulture". Koji rumunski jezik, pita Zajkesković, toga ovde nema...
Suprotno Zajkeskoviću, Kračunović kaže:
– Mi smo Rumuni. Vlasi ne postoje. To je pogrdan naziv za nas. Kao kada Rome nazivate Cigani. A kada već govorimo o Ciganima, da kažem da oni imaju veća prava od nas.
Zvanična statistika je, ipak, neumoljiva. Ljubaznošću Milinke Milojević, zamenika načelnika Odeljenja Republičkog zavoda za statistiku u Zaječaru, zvanično smo obavešteni o tome koliko ima Vlaha i Rumuna u Timočkoj krajini prema popisu iz 2002. godine.
Zvanično, dakle, u četiri opštine Borskog okruga (Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo) živeo je tada 146.551 stanovnik, a među njima je bilo 16.449 Vlaha i 659 Rumuna. Te popisne godine susedni Zaječarski okrug (Zaječar, Boljevac, Knjaževac i Sokobanja) imao je 137.560 stanovnika. Među njima Vlaha je bilo 7.155, a Rumuna 309. Izvesno je, veli gospođa Milojević, da onih koji govore vlaškim jezikom ima i više, ali većina, po tradiciji, sebe smatra Srbima. Svako se, veli, slobodno opredeljuje, bez ikakvih pritisaka, decenijama, i tu nikakve agitacije mnogo ne pomažu. Bar za sada...
--------------------------------------------------------------------------
Nastavak rumunizacije
Da se proces rumunizacije timočkih Vlaha nastavlja – svedoče i dve najnovije provokacije, koje tradicionalne Vlahe i mnoge Timočane nimalo ne ostavljaju ravnodušnim. Najpre je 22. septembra ove godine, odlukom većine u Nacionalnom savetu Vlaha, a na žestoko protivljenje ostalih, doneta odluka da se ubuduće sve sednice ovog foruma održavaju samo na rumunskom književnom jeziku.
Timočka javnost zatečena je, takođe, nedavnim otvaranjem Centralnog biroa za istočnu Srbiju Zajednice Rumuna Srbije. Već pominjani "Timočanin" navodi kako je ova kancelarija, u Zaječaru, otvorena "poluilegalno". Šta će Vlasima kancelarija Zajednice Rumuna, otkuda tu opet ataše za kulturu ambasade Rumunije u Beogradu i zašto na taj "zagonetni skup", osim novinara lokalne televizije, nisu pozvani predstavnici iz svih ostalih medija.

[dPasujoni]

SLUČAJ KUPROM
Prodaja RTB Bora rumunskom "Kupromu" napadnuta je u našoj javnosti zbog dva razloga: kao ekonomski loše napravljen posao i zbog zanemarivanja nacionalnih interesa. Ekonomska kritika prodaje RTB Bor cilja na slabost "Kuproma" kao kupca i na nejasan ugovor. Za "Kuprom" se veli da je mala firma za ovu vrstu posla. On sam, kažu, ne vredi više od 30 miliona evra, a promet mu je tek stotinak miliona.

Kako onda može da nađe 400 miliona evra, koliko je obećao da će da plati RTB Bor i povrh toga uloži još 200 miliona? Da "Kuprom" stvarno ima teškoću sa isplatom, vidi se i po njegovom pokušaju da RTB Bor založi i da tako dođe do novca za isplatu prodavca. Kritikuje se i neuobičajeno dugi rok za plaćanje, koji iznosi 120 dana. Zašto ostali kupci, na tenderskim privatizacijama, moraju da izvrše isplatu za desetak dana, a "Kuprom" je dobio čak četiri meseca? Tvrdi se da je i sam kupoprodajni ugovor problematičan, pošto nije dostupan za uvid svim zainteresovanim stranama. Sumnja se da sadrži nekakvu klauzulu o "korigovanoj ceni", koja omogućuje kupcu da, nakon potpunog uvida u preuzetu imovinu, smanji dogovorenu cenu (?). Sumnja se da ugovor sadrži i otpis kupcu od 80 miliona evra od obećane cene na ime njegovog budućeg ulaganja u ekologiju itd.

Kritika ovog posla sa stanovišta državnog i nacionalnog interesa tiče se tzv. vlaškog pitanja. Na poslednjem popisu se 40.054 građana Srbije izjasnilo kao Vlasi. U istočnoj Srbiji 154 sela imaju čisto vlaško stanovništvo, a 46 mešovito. Predstavnici organizacija koje otvaraju vlaško pitanje tvrde da je Vlaha zapravo mnogo više i da ih ima i do 250.000. Tu tvrdnju potkrepljuju podatkom da se na popisu iz 1991. samo 19.000 građana Srbije izjasnilo da su Vlasi. To znači da se za deset godina broj Vlaha udvostručio, iako nije bilo ni doseljavanja, niti demografske eksplozije. Ovo je, po njima, učinak samo probuđene nacionalne svesti.

Ali, za neke vlaške aktiviste vlaško pitanje je zapravo rumunsko pitanje. Već 2.500 Vlaha počelo je da se izjašnjava kao Rumuni. Rumunska pravoslavna crkva ušla je u ovo područje. Bilo je već i fizičkih sukoba oko hramova. Procenjuje se da nekih dve hiljade mladih iz tog kraja uče srednju ili visoku školu u Rumuniji. Kada se budu vratili u Srbiju, oni će predstavljati elitu koja će verovatnije imati rumunsku, nego vlašku nacionalnu svest. Članstvo Rumunije u EU još više će povećati privlačnost Rumunije kao matične države Vlaha. Ukoliko bi Srbija pala u dalju izolaciju, mogućnost dobijanja rumunskog pasoša mogla bi imati snažan učinak na ubrzanu rumunizaciju ovdašnjeg vlaškog življa.

U takvim okolnostima, prodaja Rumunima najjačeg strateškog resursa u istočnoj Srbiji, smatraju kritičari, jeste u najmanju ruku nešto što je nacionalno nesmotreno. Slaba Srbija je, inače, plodno tle za svakojake autonomističke, pa i independističke ambicije lokalnih elita. Samo joj nedostaje još i vlaški problem. A rumunska kontrola nad RTB Borom mogla bi predstavljati važnu tačku oslonca za rumunizaciju Vlaha i usmeriti delovanje lokalne elite ka zahtevima za teritorijalnom autonomijom. Ovo bi svakako vodilo ka novim problemima u funkcionisanju države i dodatno destabilizovalo Srbiju.

Neke od ovih kritika verovatno su preterane. Ali, nema sumnje da neke od njih zvuče dosta uverljivo. Što je najneobičnije, ovo je prva velika privatizacija koju je samostalno izvršio DSS. Čak petorica DSS ministara učestvovala su u sklapanju ovog ugovora. DSS je do sada imao imidž stranke koja možda i nema vrhunske ekonomske eksperte, ali koja svakako radi pošteno i patriotski. U ovom slučaju, međutim, dovedeni su u pitanje i jedna i druga strana tog imidža. Ako je tačno da je ovaj posao tako loš, onda to može biti ili rezultat nečije nesposobnosti ili rezultat nečije korumpiranosti. Sve je to praćeno i očiglednom neosetljivošću za strateške nacionalne interese, što čitav događaj pokazuje u još gorem svetlu.

"Slučaj Kuprom" je u našem javnom mnenju nekako prekriven sa dva druga pitanja. Jedno je pitanje Kosova, kao nacionalno i državno pitanje, a drugo je pitanje sastava nove vlade, kao pitanje kompetencije i odsustva sukoba interesa. Nisam siguran da slučaj "Kuproma" ne povezuje upravo i jedno i drugo pitanje. I nisam siguran da i po jednom i po drugom pitanju upravo vladini službenici iz DSS-a ne duguju srpskoj javnosti dodatna objašnjenja.

Politički analitičar

[gornjane]

Postovani Vlasi!

Bili smo i ostacemo svoji - Vlasi. Nismo ni Rumuni, nismo ni Srbi. Mi smo - Vlasi. O nasem poreklu ce istorija, sociologija, lingvistika, etnologija... i pre svega genetika dati svoj konacni sud. Za sada ja nase poreklo ovako razumem:

Vlachs descend predominantly from the Romanised Dacians, Thracians and Illyrians, the indigenous populations of the Balkans, and Roman colonists (from various provinces of the Roman Empire).

izvor:

http://en.wikipedia.org/wiki/Vlachs

Srecno!
S.M.

[vlawag]

Ako Vlasi kao što si i sam citirao potiču od romanizovanih dačana,onda su rumuni:Putaj svog dedu da li je RUMAN ili VLA na svom maternjem jeziku.
NE ČINITE GREH PREMA SVOM NARODU

[gornjane]

^

Nisam strucnjak za istoriju, ali se postavlja pitanje da li su uopste Dacani prezveli genocid koji im je priredio Trajan i ostali njegovi pajtasi Rimski Imperatori koji su dosli nakon njega. Nazalost, mnogi od tih kasnijih Rimskih Imperatora bili su Dacanima "braca po krvi" - Tracani. Ako su Dacani bili fizicki unisteni, logicno je da je na nas Nas (Vlaski) genetcki kod uglavnom uticali oni koji su preziveli - Tracani (Tribali)! A zasto smo braca po krvi? Zato sto su svi ti stari narodi pristigli iz Persije, tj. Irana preko Jermenije i Kavkaza gde su jedno vreme ziveli... No, necu vise o tome. To su poznate stvari ja to prepustam strucnjacima...

Ali, dok genticari i ostala naucna bratija ne rasciste oko naseg porekla, predlazem nesto vrlo prakticno, da se sveukupno Vlasko kulturno blago postavi (cim to bude moguce!) na EUROPEANA sajt:

http://www.europeana.eu/

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Riznica-Evrope-privremeno-zatvorena.lt.html

http://www.mikro.co.yu/main/index.php?q=vest&datum=2008-11-24&ID=11019

Tako cemo spreciti nas nestanak i lakse cemo se izboriti za nas identitet i nasu buducnost, tj. za:

Malo Vlasko Mesto Pod Velikm Zutim Suncem!

Srecno!
S.M.

---
http://www.earth-blade.com/
http://my.fotolia.com/stanisa/

[Paun]

Još na pomenutom simpozijumu u Zaječaru (sazvale su ga nevladine organizacije Srbije, Rumunije i Bugarske, a među učesnicima je bio i jedan rumunski akademik) usvojen je zaključak da Vlasi naučno ne postoje.

Ако није новинарска патка, онда остаје човеку да се двоуми да ли да се смеје, или да плаче?
Какви су нам лаици ако нам је оваква наука?
Не могу да се отмем утиску да се неко тешко, веома тешко спрда са нама!
Истовремено се питам, какве вајде могу да имам од тога што је научно доказано да више не постојим?
Какве све правне последице производи овакво озбиљно научно откриће?
Рецимо: могу ли да прекинем са плаћањем комуналија, да некажњено лајем на државу, да крадем по самопослугама, да ... Хм, одједном се указује велико поље слободе коју не знам како све да искористим?!

Ајте, помагајте непостојећа влашка браћо и сестре, да смислимо стратешки план шта нам све ваља чинити док смо научно непостојећи? Или, да најпре пребацимо ову тему у конференцију "Хајде да се сви насмејемо!"

Kă îm vińe sî ma rîd şî ku kuru, şî ku kapu!

[dPasujoni]

Kă îm vińe sî ma rîd şî ku kuru, şî ku kapu!

I ja sam se tako osećao kad sam slušao Kračunovića devedesetih, ali sto puta ponovljena laž,vremenom kažu, postaje istina.

Skupilo se Paune mnogo Jarčevića, šî numa pîrśesk!

Što se nauke i naučnika tiče, do skora sam sebe smatrao za laika u mnogim stvarima, ali posmatrajući i slušajući mnoge "novokomponovane naučnike" uviđam da sam verovatno mnogo potcenio i sebe i svoje znanje.

Da to nije sve pustiću još tekstova o Vlasima i tome kako smo dovde došli.
Samo da se podsetimo šta se sve govorilo i pisalo!

Ku sînataće!

dPasujoni

[dPasujoni]

Ovo nisu tekstovi koje je objavila Politika, ali mogu da nas podsete kako se sve odvijalo i kako se sve o Vlasima pisalo. Kako se insistira na unifikaciji sa Banatskim Rumunima bar po pitanju Nacionalnih Saveta evo prilike da vidimo kako se sve odvijalo od 2002. do 2008. godine.

2002.

Osnovan Nacionalni savet rumunske grupacije
Zavadili se Vlasi
VRŠAC (Beta) - Nacionalni savet rumunske nacionalne grupacije osnovan je u Vršcu na skupu koji su obeležile rasprave i međusobna neslaganja raznih rumunskih organizacija koje deluju na teritoriji SRJ.
Alijansa vojvođanskih Rumuna objavila je da napušta koaliciju sa Zajednicom Rumuna u Jugoslaviji i nevladinim organizacijama sa juga Srbije, kako bi nastupila sama, a zatim je 62 elektora napustilo skupštinu.
"Napuštamo Skupštinu i nećemo priznati legitimitet ovog Nacionalnog saveta jer on ne priznaje našu braću iz Timočke Krajine. Osnovaćemo svoj Nacionalni savet", rekao je predsednik Zajednice Rumuna u Jugoslaviji Jon Čizmaš.
On je, takođe, kazao da mu je žao što je interes Rumuna u Jugoslaviji "pobeđen od strane uskih, ličnih i interesa vojvođanskih političkih stranaka".
Nakon odlaska 62 elektora, brojanjem je ustanovljen kvorum, tako da je Skupština nastavila sa glasanjem i izborom 21 člana Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Jugoslaviji. Članovi saveta izabrani su sa predloženih spiskova Alijanse vojvođanskih Rumuna i Demokratskog saveza Rumuna.   

   
Saopštenje Foruma za etničke odnose
ULOGA LIDERA RUMUNSKE, VLAŠKE MANJINSKE ZAJEDNICE U SAMOORGANIZOVANJU
ZA DEMOKRATSKU MANJINSKU POLITIKU
Beograd, 09. mart 2002. 

Forum za etnicke odnsose (FER), Komietet pravnika za ljudska prava (YUCOM), u saradnji s Gradjanskim Parlamentom – Slobodni grad Vršac (GP), organizovali su u Vršcu, Hotel Srbije, Radionicu na temu Uloga lidera Rumunske, Vlaške manjinske zajednice u samoorganizovanju za demokratsku manjinsku politiku.

Pod vodjenjem Virdžinije Marina, Predsedniva GP, Biljane Kovacevic – Vuco, Predsednice YUCOM, Dušana Janjica, Koordinatora FER i Jon Cizmaš, Predsednik Zajednice Rumuna Jugoslavije i poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Radionica je protekla kao slobodna razmena mišljenja i iskustva lidera Rumunske, Vlaške manjisnke zajednice o mogucnostima zajednickih aktivnosti u ostvariovanju nove, demokartske manjinske politike.

U radu Radionice ucestvovali su predstavnici udruženja i asocijacija Vojvodjanskih Rumuna i Vlaha iz Timocke Krajine, predstavnici medija (rumunske zajednice Libertatea, Radio - Novi Sad, TV - Novi Sad, kao i predstavnici lokalnih medija).

U radu panela Osvrt na zakonodavne promene i njihovo mesto u izgradnji demokratske manjinske politike; Problemi samorganizovanja i samoadministriranja manjinskih zajednica u okvirima demokratske manjinske politike; Kako Rumuni, Vlasi vide sami sebe, aktivno je ucestvovalo devetnaest diskutanata.

Posebna pažnja poklonjena je problemima primene saveznog zakona o nacionalnim manjinama. Razmatrana su i rešenja sadržana u Predlogu Teza za republicki ustavni zakon o pravima i slobodama manjinskih zajednica i njihovih pripadnika, koji je pripremio FER. Istaknuto je da mesto zakondavnih reformi , pa i promena u saveznom zakonodavstvu do sada otvorenih , zna c ajno i da potvrdjuje politi c ku volju nove vlasti da vodi novu , demokartsku politiku . Ali, da se još uvek ne može govoriti da se u Srbiji vodi demokratska manjinska politika. Najpre, u zakonodavstvu Republike, u praksi vladinih organa a i medjusobnim odnosima gradjana, odnos prema pripadnicima manjinskih zajednica opterecen je mnogim primerima diskriminacije, medjusobnim nepoverenjem i izuraženom etnickom distancom. Ovo je svakako i posledica decenije Miloševiceve vladavine, brojnih etnickih sukoba i ratova kroz koje je poršla bivša Jugoslavija, odnosno Srbija.

U ostvarivanju prava na samoorganizovanje manjinskih zajednica, kao jedne od važnih institucija demokratske politike, polazna tacka može biti Savezni zakon. Medjutim, istaknuto je, ova problematika bi mora biti celovitije i dosledno uredjena. S tog stanovišta je podržano rešenje sadržano u ponudjenim Tezama.

Na Radionici su analizana rešenja iz saveznog zakona, a u nastojanju da se razreše postojece nejasnoce oko nacina izbora Nacionalnih saveta. No, opšti zakljucak je da rešenja u Saveznom zakonu nisu profesionalno, pa ni politicki, najsrecnije izvedena. Ukazano je da ce biti mnogo problema, pa i politickih sukoba, zbog Zakonom uvedene mogucnosti da se, pre celovitog regulasanja materija Nacionalnih saveta i manjiske samouprave, biraju Privremeni nacionalni saveti. Jedan od argumenata za to je da se iza institucije elektora prikriva monoplo nad manjinama onih manjinskih politickih stranaka i vodja koji su unutar DOS-a osvojile najviše mesta u loklanom i republickom parlamentima, a da to ne izražava celovite potrebe manjnske zajednica, a ni stvarni politclki uticaj unutar ovih zajednica. Ukazano je da su preveliko ovlašcenja i sloboda ostavljeni Saveznom Minsitru i Ministarstvu u uredjivanju pravila izbora privremenih nacionalnih saveta, cak i pravo odlucivanja u slucaju spora koji je Nacioanlni savet legalan a koji ne. Ukazano je na cinjenicu da ce, pri sadašnjim zakonskim rešenjima, teško, a i skoro nemoguce biti da se ostavri odredba Saveztnog zakona da jedna zajednica ima samo jedan Nacionalni savet. To se odnosi na Bošnjake, Madjare i Rome koji imaju duboke unutrašnju politicke i medjuliderske podele i animozitete.

Kad je u pitanju Vlaška zajednica uoceno je da je tu problem složen i zbog cinjenice da je rec o staroj zajednici koja se tek poslednjih godina izborila za manjinski status, jer je ranije bila tretirana kao etnicka grupa, a da, pri tome, unutar Vlaške zajednice postoje razlicita vidjena nacionalnog idenitet. Po jednom vidjenju, Vlasi su, u stvari, Rumuni i trebalo bi da, zajedno s Vojvodjanskim Rumunima, formiraju jedan Nacionalni savet. Poo drugom vidjenju, Vlasi su, u osnovi istog etnickog korina kao Rumuni, te bi trealo tretirati kao Vlaho - Rumune- Zato bi mogli da imaju zajednicki ili odvojene nacionalne savete. Po trecem vidjenju, Vlaška zajednica je posebna i do Rumuna razlicita zajednica, ali je njeno nacionalno oblikolvanje sistematski sprecavano diskriminacionom politikom što se najviše odrazilco na zastoj u razvoju jezickog standarda. S toga, bi oni morali da imaju svoj posebno Nacionalni Savet, a država bi trebala da osmisli program afirmativne akcije da pomogne ovoj zajednici.

Opšti zakljucak po ovom pitanju je da bi bilo najbolje da, s obzirm da jedna zajednica može imati samo jedan Nacionalni savet, pripadnici odnosno lideri svake od zajednica poušaju da sami postignu unutarnacionalni politicki kompromis i da formiraju jedan Nacionalni Savet, kao i da, pre toga, pokušaju da se izbor za jasniju i celovitu regulative ovog pitanja.

Preporuceno je da se organizuje sastanak predstavnika Vlaha iz Timocke Krajine, Vojvodjanskih Rumuna i Republicke vlast. Ukazano je na potrebu i zajednickog projekta s nevladinim organizacijama Rumunije oko uporednog monitoringa statsu rumunske i srpske manjinske zajednice u Srbiji i u Rumuniji.

U radu Radionice ukazano je na brojne primere diskriminisanje Vlaha iz Timocke Krajine. Te je dogovoreno je da se organizuje poseban skup u Majdanpeku, Timockoj Krajini na kome bi se posebno razmotrilo pitanja statusa Vlaha.

UPRKOS NESUGLASICAMA RUMUNSKA NACIONALNA GRUPACIJA KONSTITUISALA NACIONALNI SAVET
Vlasi još uvek nisu Rumuni
VRŠAC – Nacionalna grupacija Rumuna u Jugoslaviji, na elektorskoj skupštini, održanoj 7. decembra u vršačkom Narodnom pozorištu "Sterija", uprkos velikim nesuglasicama, burnim obrtima i normativnim nejasnoćama, konstituisala je Nacionalni savet.
Dan pre postojale su dve liste kandidata, međutim, na samoj skupštini pojavile su se tri. Alijansa vojvođanskih Rumuna odlučila je da nastupi sama, izlazeći iz koalicije koju je činila sa Zajednicom Rumuna Jugoslavije, Demokratskim pokretom Rumuna Srbije, "Ariadne Fillum" iz Zaječara i Kulturnim centrom Rumuna iz Brestovca. Po rečima dr Jona Sfere, predsednika Alijanse, bio je to strateški potez koji nije baš dobro odigran do kraja, ali je "ipak izvojevana pobeda". Tim činom, skinute su rukavice i počelo je otvoreno "ratovanje".
Drugi problem je nastao u vezi sa utvrđivanjem broja Rumuna u Jugoslaviji radi određivanja maksimalnog broja članova Nacionalnog saveta. Predstavnica Saveznog ministarstva za nacionalne manjine i etničke grupacije Vesna Mitrić izjavila je: "Jugoslavija ne priznaje Vlahe kao Rumune!". On i Zoran Martinović, sekretar u istom ministarstvu, prisutnima iz Timočke krajine, javno su preporučili da osnuju svoj, vlaški nacionalni savet, i time otvorili goruće pitanje – ako ih ne priznaje za Rumune, kako je to isto ministarstvo Vlasima odobrilo preko 30 elektorskih mandata za osnivačku skupštinu nacionalnog saveta rumunske nacionalne grupacije?
JON ČIZMAŠ
Pobedili stranački interesi
- Nećemo priznati legitimnost ovog saveta sve dok on na prizna našu braću iz Timočke krajine. Oformićemo svoj nacionalni savet. Žao mi je što su interesi određenih vojvođanskih političkih stranaka pobedili interese rumunske nacionalne manjine, rekao je Jon Čizmaš, predsednik Zajednice Rumuna u Jugoslaviji, načelnik Južnobanatskog okruga i republički poslanik.
Reakcija Slavoljuba Gacovića, predsednika nevladine organizacije "Ariadne Fillum" iz Zaječara, bila je tvrdnja da će poslednji popis stanovništva pokazati da u Jugoslaviji ima oko 200.000 Rumuna, zajedno sa Vlasima "koji su se sada probudili i shvatili ko su". Gacović je zatražio da u nacionalnom savetu bude 29 članova. Međutim, zakon je jasan jer po popisu stanovništva iz 1991. godine, koji je još uvek važeći, u Jugoslaviji ima preko 42.000 Rumuna, a Vlaha oko 17.000, što znači da će nacionalni savet ipak imati 21 člana.Posle višesatne diskusije i dosta teških, neodmerenih reči, radno predsedništvo je objavilo pauzu kako bi se nosioci lista ipak dogovorili oko spiska. Međutim, dogovora nije bilo. Predstavnik Zajednice Rumuna, prof. Aurel Berlovan, obavestio je skup da će njihova koalicija sa Vlasima povući listu. Ubrzo zatim, 62 njihova elektora napustila su Skupštinu.
Naknadnim brojanjem elektora utvrđeno je da postoji kvorum, tako da je skupština ipak nastavila, glasanjem za preostale dve liste kandidata, na čelu sa dr Jonom Sferom, odnosno, dr Lukom Viorelom. Na taj način je izabran Nacionalni savet rumunske nacionalne grupacije u Jugoslaviji. S obzirom na veoma zategnute odnose između preostalih organizacija koje su formirale Nacionalni savet, ne može se očekivati smirivanje strasti unutar rumunske nacionalne grupacije. Zanimljivo je, takođe, da je dobar broj prisutnih koji su u prethodnoj diskusiji branili interese Vlaha, ipak ostao u sali i glasao za predložene liste bez predstavnika Rumuna iz Timočke krajine.
A. Čupić

[dPasujoni]

2004.
Vršac -- Predstavnici rumunske nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori, konstituisali su u Vršcu novi Nacionalni savet.

Nacionalni savet čine kandidati izabrani pre četiri dana na elektorskoj Skupštini.Većinu, 11 od 21 mandata, dobila je koalicija Zajednice Rumuna u Srbiji, Alijanse vojvodjanskih Rumuna  i Demokratski pokret Rumuna u Srbiji.

Pored konstituisanja izmenjen je i Statut. Savetom će ubuduće predsedavati tročlano predsedništvo, a sedište će mu umesto u Novom Sadu biti u Vršcu. Konstituisanje ipak nije prošlo bez ekscesa. Nezadovoljni razvojem dogadjaja, predstavnici koalicije bivših rukovodilaca smenjenog Nacionalnog saveta napustili su sednicu pre usvajanja dnevnog reda.


2006.

Nacionalni savet Rumuna kod Baseskua          

četvrtak, 05 oktobar 2006
NOVI SAD, 5. oktobar - Na poziv predsednika Rumunije Trajana Baseskua, predsedništvo i orkestar Nacionalnog saveta Rumuna boraviće od 10. - 12. oktobra u Bukureštu - saznaje Manjinska Informativna Agencija. Kako za MIA kaže Todorel Raša, član predsedništva i tehnički koordinator orkestra, predviđen je prijem kod rumunskog predsednika i koncert u palati Kotroćeni. "Ovo je za nas ogromna prilika da se napokon predsednik Basesku izjasni da li priznaje Nacionalni savet Rumuna ili ne. Svaki put kada bismo tražili neku pomoć, Vlada Rumunije je bila rezervisana prema Nacionalnom savetu uz obrazloženje da oni sarađuju sa Zajednicom Rumuna u Srbiji. Mislim da je došlo vreme da predsedniku Baseskuu i njegovim saradnicima objasnimo šta je Nacionalni savet, koje su njegove nadležnosti i ko je legitimni predstavnik rumunske nacionalne manjine u Srbiji" - kaže Raša. On je dodao da će na sastanku sa predsednikom Rumunije biti reči o budućim odnosima matične države sa Nacionalnim savetom u oblasti obrazovanja, o lakšem dobijanju viza za studente koji žele da upišu fakultete u Rumuniji i o pomoći koju Rumunija može da pruži nacionalnim manjinama u Vojvodini.



Poturaju nam rumunsku azbuku da zaboravimo vlaski jezik

BOR - Mica Micarevic iz Valakonja kod Boljevca, clan i jedan od osnivaca Saveza Vlaha Srbije (SVS), odlucio je da sa svojim istomisljenicima napusti ovu organizaciju. On je naveo da ne zeli da ucestvuje u rumunizaciji Vlaha na prostorima istocne Srbije. Iz ovog saveza, iz istog razloga, otisli su i Drustvo za kulturu Vlaha "Duga", Vlaska organizacija "Paulj Matejic" i "Dolina Timoka".

- Savez je napustio i bivsi predsednik Nadzornog odbora Slavoljub Smetanovic i jos 11 clanova iz opstina Petrovac, Bor, Kladovo, Zajecar i Kucevo. Vrh Saveza ogrezao je u licnim interesima. Na nedavnoj skupstini u Kucevu videlo se da je nestalo 31.130 evra donacije ("spominjalo se da su to pare rumunskog departmenta") za koju ne postoji trag. Iako je deo tog novca namenjen opremanju kancelarija za ispostave Saveza - to nije uradjeno, tako da smo u Boljevcu ostali bez prostorije koju je obezbedila opstina - kaze Micarevic, napominjuci da se ocekuju nove ostavke.

Micarevic i grupa odbeglih smatraju da vrhuska SVS Vlasima potura rumunsku azbuku kako bi vremenom nestao vlaski maternji jezik. Za taj dil sa stranim donatorima, naglasavaju nezadovoljnici, pojedinci primaju nemali novac, sto ce dovesti do toga da se najkasnije za godinu dana detaljno rekonstruise tek osnovani Nacionalni savet Vlaha Srbije. Glavni odbor Saveza Vlaha Srbije imao je protekle subote Glavni odbor na kome je ponovo doslo do sukoba izmedju dve "zavadjene" strane, ali novinarima nije dozvoljeno da prate taj skup.

Predrag Balasevic, celnik GO Vlaske demokratske stranke Srbije, rekao je da su opstinski odbori ove stranke u Boru, Kucevu i Petrovcu - suspendovani. Iz stranke su iskljuceni predsednici odbora Milivoje Janosevic, Sinisa Davidovic i Sinisa Maksimovic. Razlog je u grubom krsenju statuta stranke. Pre raspustanja ova tri odbora, u Boljevcu su podneli kolektivnu ostavku.
B. F.
Objavio: Glas Javnosti



"BLIC"
Bura na osnivanju Nacionalnog saveta
Jaz između Vlaha

BOR - Da li su Vlasi u stvari Rumuni, ako se na lokalnom jeziku te nacionalne manjine Vlah kaže Rumunj? Upravo je ta reč izazvala žestoke podele dve struje vlaških organizacija na istoku Srbije prilikom osnivanja Nacionalnog saveta Vlaha.
Polemika koja se povela na elektorskoj (izbornoj) skupštini u subotu u Boru, prilikom izbora 21 člana Nacionalnog saveta Vlaha, pokazala je udaljenost dve suprotstavljene izborne liste. Elektorska skupština sa dve izobrne liste, odakle su se članovi Saveta birali po proporcionalnom sistemu, obilovala je optužbama jedne strane da suparnici pripremaju ,,rumunizaciju i asimilaciju Srba".
Predvodnik jedne izborne liste Zajednice Vlaha ,,Paulj Matejić" Siniša Maksimović iz Petrovca na Mlavi optužio je svoje oponente da pripremaju asimilaciju Vlaha u Rumune, dok je Dragomir Dragić, vodeći sa druge liste, rekao da su to nebuloze, i podsetio da su svi koji su hteli da budu u Rumunskom nacionalnom savetu mogli to da urade prilikom formiranja tog tela u Banatu.
- Ovde postoji jedna lista gde se Vlasi deklarišu kao Vlasi i druga na kojoj su Vlasi Rumuni. Neću nikada priznati da sam Rumun, daleko im lepa kuća. Ja sam Vlah i tačka - obratio se govornice Siniša Davidović iz Neresnice.
Njegov istomišljenik Ljubiša Ilić smatrao je da se Vlasima potura rumunsko pismo i da raspolaže informacijom prema kojoj Rumunija priprema radio i TV program za stanovništvo sa istoka Srbije koji će se emitovati iz te zemlje.
Maksimović kaže da želi da uđe u Savet kako bi ,,spasao Vlahe od izdajica, od ljudi čiji su pasoši puni rumunskih štambilja zbog prekograničnih aktivnosti".
Predsednik Foruma za kulturu Vlaha i predvodnik druge liste Dragomir Dragić kaže da niko do sada nije objasnio šta znače termini ,,rumunizacija" i ,,prorumunski" i da je to u stvari politička zloupotreba.
- Vlasi, onako kako su definisani srpskim zakonima, i vrlo dobrim rešenjima koji su u skladu sa evropskim načelima, izabrali su svoj nacionalni savet. Da su hteli da ga urade sa Rumunima, onda bi to uradili ranije. Ne bi došli da to urade u Boru - kazao je Dragić.
On je dodao da kod ,,druge strane" postoji iluzija da će pet do deset miliona dinara, koliko država izdvaja za nacionalne savete, biti u ingerenciji tog tela, i da će svako moći da zavuče ruku i deli novac kapom i šakom po sopstvenom tumačenju.
- To su strogo kontrolisane pare i imaju sasvim jasnu namenu - da nešto pobude i promovišu - rekao je Dragić.
Sa liste Dragomira Dragića u Savet je ušlo 14, a sa druge sedam predstavnika


2007.

Vlasi suoceni sa krizom identiteta
Nacionalni savet je osnovan da bi se vlaska manjina ujedinila. Umesto toga, ona je danas podeljenija nego ikada.

Pisu: Suzana Bozinovic iz Zajecara i Sasa Trifunovic iz Bora

Spor oko toga da li Vlasi, kao najveca manjina u istocnoj Srbiji, predstavljaju zasebnu etnicku grupu ili su isto sto i Rumuni uneo je razdor u ovu malu zajednicu upravo u trenutku kada vlada pokusava da zadobije poverenje manjina osnivanjem etnickih nacionalnih saveta.

Debata na ovu temu izazvala je zestok sukob na osnivackoj skupstini Nacionalnog saveta Vlaha odrzanoj prosle godine u Boru, gradu na istoku Srbije.

Polemika je ubrzo prerasla lingvisticke podele u shvatanju jedne reci i jasno prikazala udaljenost dva suprotstavljena tabora. "Ja nikada necu priznati da sam Rumun. Ja sam Vlah i tacka", rekao je Sinisa Davidovic iz sela Neresnica.

Ljubisa Ilic iz Petrovca na Mlavi slicnog je misljenja. On je optuzio protivnike da pokusavaju da izvrse "rumunizaciju" Vlaha na istoku Srbije, da naturaju latinicno pismo Srbima koji koriste cirilicu i izjavio da vec postoje planovi da se u Rumuniji blizu granice postavi radio i TV repetiror sa koga bi se iz susedne zemlje emitovao program za podrucje istocne Srbije.

U poredjenju sa etnickim Madjarima, Bosnjacima, Romima i Albancima, Vlasi u Srbiji predstavljaju relativno malu zajednicu. Na poslednjem popisu samo 40.054 ispitanih su se izjasnili kao Vlasi. 

Medjutim, sa padom Milosevicevog rezima 2001. godine, pitanje vlaskog identiteta je dobilo novi znacaj. Tada su se u rumunskoj stampi pojavile tvrdnje da su Vlasi etnicki Rumuni kojima su uskracena demokratska, nacionalna i ljudska prava. 

"Beogradski politicari su samo promenili spoljni izgled, i zato se rumunska manjina oseca izneverenom od strane novih vlasti kojima je bila saveznik u borbi protiv Milosevicevog rezima", pisao je rumunski dnevnik "Evenimentul Zilei".

Iz ekonomskih i politickih razloga, pripadnost Rumuniji se nije znacajnije potencirala u istocnoj Srbiji sve do pada rumunskog diktatora Nikolae Caueseskua.

Nakon otvaranje te zemlje prema svetu i posto sto su mnoga deca Vlaha iz ovog dela Srbije pocela da pohadjaju rumunske skole, forimrane su nevladine organizacije i politicke partije koje su propagirale blizu kulturnu saradnju sa Rumunijom.

Otvoreno je pitanje ravnopravnosti ljudi koji se osecaju kao Rumuni, a ne kao Vlasi, zatrazeno je uvodjenje vlaskog-rumunskog jezika na bogosluzenjima i pokretanje programa na vlaskom-rumunskom jeziku.

Uzavrele strasti dva tabora pokusao je da ublazi tadasnji sekretar Saveta za nacionalne manjine u vladi Republike Srbije, Petar Ladjevic, koji je kazao da je sasvim siguran da ne preti nikakva "rumunizacija" istocne Srbije, isticuci dobrosusedske odnose dve zemlje.

On je objasnio da formiranje saveta treba da zastiti nacionalni i kulturni identitet Vlaha, a ne da doprinese asimilaciji bilo od strane Rumuna ili Srba.

"Oni su imali mogucnost da se na popisu izjasne kao Rumuni, ali to nisu ucinili. Ja ne osecam da neko zeli da 'rumunizuje' Vlahe, isto kao sto ne osecam i da neko pokusava da ih 'srbizira', zakljucio je Ladjevic.

Zivoslav Lazic, predsedavajuci Nacionalnog saveta, apelovao je na sve da se uzdrze od koriscenja teskih reci jer je "poznato do cega moze dovesti nacionalizam na prostoru Balkana".

Takvi dobronamerni pozivi, medjutim, nisu imali efekta, i uzajamne optuzbe su se nastavile. Nosilac izborne liste zajednice Vlaha iz Petrovca na Mlavi, Sinisa Maksimovic, smatra da je protivnicka lista "proruminski orijentisana" i da je njen krajnji cilj "asimilacija ovdasnjeg stanovnistva". Dodao je: "Ja predvodim listu obicnih ljudi iz Petrovca na Mlavi koji zele da odbrane identitet Vlaha".

Glasovi sa druge strane ograde jednako zustro tvrde da su Vlasi iz regiona Timoka bili liseni svojih prava i izlozeni "necuvenoj asimilaciji i srbizaciji".

Slavoljub Gacovic, osnivac rumunske nevladine organizacije "Ariadnae filum" decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje. "Svi smo mi Rumuni. Popis iz 2002.godine je namesten, nas ima oko 350.000", tvrdi Gacovic.

Dimitrije Kracunovic, penzionisani oficir bivse Jugoslovenske narodne armije i predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije, tvrdi da u jugoistocnoj Srbiji zivi cak oko 740.000 etnickih Rumuna, da Vlasi kao narod ne postoje, i da se izjasnjavaju kao Vlasi samo zbog indoktrinacije.

Neki pokusavaju da dodju do kompromisne pozicije. Dragomir Dragic, autor "Bele knjige o Vlasima", kaze: "Niko nam do sada nije objasnio sta tacno znace termini rumunizacija i prorumunski. Ta cinjenica se sada zloupotrebljava za politicke svrhe".

Strucnjak za etnologiju iz Zajecara, Dejan Krstic, smatra da izmedju Vlaha i Rumuna postoji mala ali znacajna razlika. "Vlasi i Rumuni imaju iste pretke, govore istim jezikom, zive na istom prostoru, ali nemaju istu svest o nacionalnoj pripadnosti", izjavio je on.

On kaze da je jezik kojim govore Vlasi neknjizevni, arhaicni rumunski, sa velikim brojem srpskih reci.
Spor izmedju dve grupe ima i svoju versku pozadinu, jer neki od Rumuna na jugoistoku Srbije odbijaju da priznaju autoritet Srpske pravoslavne crkve.
"Mi nismo pod patronatom srpske pravoslavne crkve i ne priznajemo vladiku", izjavio je Slavoljub Gacovic. "U selu Malajnica, kod Negotina, sazidali smo svoju crkvu u kojoj se vrsi bogosluzenje na rumunskom jeziku, a jos dve nase crkve su u izgradnji".
Spor oko bogosluzenja se produbio 2002. godine, kada je rumunski ambasador u Beograda, Stefan Glavan, zajedno sa predstavnicima ambasade – i bez prethodne najave - prisustvovao sluzbi u okviru proslave povodom desetogodisnjice formiranja Demokratskog pokreta Rumuna Srbije u selu Slatina kod Bora.
Na uzasavanje Srpske pravoslavne crkve, liturgiju u sali mesne zajednice Slatina sluzio je episkop Rumunske pravoslavne crkve iz Vrsca, Danil Stonesku, na rumunskom jeziku.

Isti episkop je 4. decembra 2004. godine osvestao crkvu u selu Malajnica, podignutu na porodicnom imanju Aleksandrovica. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve su bili besni zbog toga i cak su zapretili rusenjem crkve.

Pitanje da li su Vlasi Vlasi – ili Rumuni – nece brzo biti reseno. Neki tvrde da u svemu tome postoji i finansijska strana problema. "Rumunske organizacije se takmice ko ce vise novca da izvuce od rumunske vlade", smatra jedan provlaski lobista. Isti izvor optuzuje Kracunovica za ekstremizam.

"Oni pokusavaju da dokazu da su razne istorijske licnosti sa ovih prostora bile Vlasi, odnosno Rumuni. Tako su cak tvrdili da je (bivsi jugoslovenski lider) Tito bio rumunskog porekla", kaze on.

Suzana Bozinovic je dopisnik dnevnika "Blic" iz Zajecara, Sasa Trifunovic je dopisnik agencije Beta iz Bora. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.

Ovaj clanak je publikovan uz podrsku Ambasade Britanije u Beogradu i Nacionalne fondacije za demokratiju – NED, u okviru BIRN-ovog projekta medijske obuke za izvestavanje o manjinama.



Živoslav Lazić, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine

Svedeni smo na vlaško kolo

Požarevac - Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine osnovan je 31. marta prošle godine u Boru, a već gotovo godinu dana nije registrovan i jedini je nacionalni savet manjinskih zajednica koji ima taj problem. Na skupštinu u Boru pozvana su 102 elektora od čega je prisutno bilo 99, što je maksimalna prisutnost.
- Smatramo da se ovde očigledno radi o namernoj opstrukciji Vlade Srbije koja ne želi da i ovaj Nacionalni savet zauzme mesto koje mu pripada u našem društvu. Ovakvo (ne)činjenje je samo još jedan od dokaza da je vlaška zajednica potpuno marginalizovana u ostvarivanju svojih kolektivnih prava. Ovo je istovremeno i apel budućoj vladi da učini sve što propisi nalažu i time našoj zajednici pruži tretman kao i svim drugim nacionalnim zajednicama - kaže za Danas Živoslav Lazić, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.
On objašnjava zašto Savet nije registrovan.
- Zvanično, posle održane konstitutivne skupštine u Negotinu, predali smo zahtev Ministarstvu za manjinska i ljudska prava. Tada nam je rečeno da treba da dopunimo zapisnik sa zvaničnim sedištem, jer smo napisali da je sedište u Negotinu, ali je trebalo navesti i ulicu i broj. Mišljenje funkcionera Ministarstva Zorana Marjanovića bilo je da, pošto vlaški jezik nije standardizovan, pečat treba da bude urađen na srpskom jeziku. Na prvom konstitutivnom skupu smo odlučili da se koristimo i vlaškim i srpskim jezikom. Dok se ne standardizuje jezik koristićemo švajcarski model, odnosno koristićemo zvanično rumunsko pismo. Mišljenje Ministarstva je pak bilo da se može koristiti samo srpski jezik, što nije u domenu zakona, i nije razlog da se ne dozvoli registracija - objašnjava Živoslav Lazić.
On navodi da je Nacionalni savet vlaške manjine ispunio sve što mu je rečeno u Ministarstvu, ali da i dalje zvanične registracije ove institucije nema. U međuvremenu je došlo i do raspada državne zajednice.
- Jedino što smo dobili je odgovor Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra Zorana Lončara u kome se navodi da Vlada ne može da nas registruje jer nije donet zakon o ministarstvima i njihovim nadležnostima. Međutim, 14. maja, dakle nakon toga, formiran je nacionalni savet Egipćana i oni su registrovani. Njih je registrovalo Ministarstvo za nacionalne manjine Rasima Ljajića. Ako je to tako, postavljamo pitanje zašto onda nije registrovan i Nacionalni savet Vlaha. Bićemo prinuđeni da povedemo upravni postupak i tražimo zaštitu na sudu. Nažalost ovo je već viđeno kada je u pitanju odnos prema vlaškoj zajednici - Dodaje Živoslav Lazić.
On upozorava da, što se tiče kolektivnih prava, Vlasi imaju ubedljivo najlošiji položaj od svih nacionalnih manjina u Srbiji. U sferi informisanja, samo je Radio Zaječar, nedavno, pokrenuo emisiju na vlaškom jeziku i to zahvaljujući sredstvima koja su dobijena na osnovu konkursa Ministarstva kulture. Ni u elektronskim ni u pisanim medijima nema inoformacija na vlaškom jeziku.
- Slično je i u oblasti kulture. Ranije su, u Kučevu, postojali Homoljski motivi koji su promovisali izvornu tradiciju Vlaha, međutim poslednjih godina ima svega samo nema više Vlaha i njihove tradicije. U Žagubici u srcu Homolja organizovana je manifestacija srpskog pojanja, gde ima ubedljivo najviše Vlaha. Tamo je bilo izvođača i iz Sibira, iz Bosne, iz Srbije, ali nije bila ni jedne interpretacije na vlaškom jeziku - primećuje Lazić.
Na poslednjem popisu se 40.054 građana Srbije izjasnilo kao Vlasi, a u Istočnoj Srbiji se njih 2.500 izjasnilo kao Rumuni. Utvrđeno je da 154 sela imaju čisto vlašku populaciju, dok su 46 mešovitog sastava.
- Vlasi, osim u seoskim naseljima žive i u gradovima. I njihovo je pravo da se izjašnjavaju kao Vlasi, Rumuni ili Srbi. Zato i procenjujemo da ih pored 40.000 nacionalno opredeljenih, u našoj zemlji ima oko 250.000. Mi, međutim, ne licitiramo tim brojem već gocorima o jasno opredeljenoj populaciji. O kakvoj je diskriminaciji i asimilaciji reč potvrđuje i podatak da se na popisu iz 1992. samo 19.000 građana Srbije izjasnilo da su Vlasi - kaže Lazić.
On tvrdi da je očigledno, da u međuvremenu nije toliko narasla vlaška populacija, niti da je bilo demografske eksplozije, već je to rezultat promena i probuđene nacionalne svesti Vlaha. U crkvenim knjigama su, navodi Lazić, Vlasi popisivani kao Rumuni pravoslavne vere.
- U sferi obrazovanja tragično je da ni u jednom udžbeniku nema ni slova o Vlasima. Sve ovo ostavlja prostor za manipulaciju. Vlasi imaju svoju tradiciju i kulturu, ali se ona nigde ne pominje. Sve o Vlasima se svelo na folklor i na popularno vlaško kolo. Možete da igrate kolo i da se bavite folklorom, ali ako se tamo nađe više od pet organizovanih Vlaha, onda nastaje problem. Čini nam se da se država još nije oslobodila predrasuda o nacionalnim manjinama. Mi samo tražimo da se Nacionalni savet Vlaha registruje i da država počne da odvaja sredstva za kulturu i obrazovanje, pa tek onda možemo da sa merodavnim institucijama razgovaramo i o standardizaciji vlaškog jezika - zaključuje Lazić. Mile Veljković



2008.

izvor:
Nataša Kopilović - Sremac
Osvežen izveštaj
Od 29.septembra do 03.oktobra u Strazburu održano je redovno jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na kojem se posle nekoliko odlaganja našao i ujedinjeni izvešaj o položaju nacionalnih manjina I utvrđivanja istog identiteta Rumuna i Vlaha. "Izveštaj je završen krajem 2007.godine a konačna verzija je iz februara 2008. godine a od tada se situacija u Vojvodini bitno promenila pa je samim tim i izveštaj bio zastareo I nije oslikavao realnu situaciju u zemlji" – istakla je Elvira Kovač članica srpske delegacije ispred SVM-a I dodala da je od februara meseca ponovo postavljeno Ministarstvo za ljudska I manjinska prava kao i da sve manjinske stranke sada podržavaju Vladu odnosno da su deo vladajuće koalicije. Usvajanjem svih 16 predloženih amandmana izveštaj je osvežen a izmenjena je ocena o "jačini" incidenata odnosno da je danas incidenata sve manje kao I da je u tom pogledu situacija zadovoljavajuća mada istih još uvek ima I neki od njih se ne mogu okarakterisati kao "blagi". Na zasedanju je takođe predloženo da se što pre usvoji Zakon o izboru, nadležnostima I finansiranju nacionalnih saveta kao I da se što pre počne sa primenjivanjem ,u svim regijama, proporcionalnog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim institucijama odnosno da se APV povećaju finansijske garancije. Na temu drugog dela izvešataja , a tiče se utvrđivanja istog identiteta Vlaha i Rumuna Elvira Kovač je istakla " Ako se 45.000 izjasnilo da su Vlasi I imaju svoj registrovan nacionalni savet nije potrebno nalaganje SE da se oni preimenuju u Rumune jer svako ima pravo na svoj identitet."

08.10.2008.

Kovač Elvire (Elvira Kovács) - narodni poslanik Skupštine Srbije.
na press konferenciji u prostorijama Doma mađara.

Tema: Izveštaj o pravima nacionalnih manjina, odnosno o situaciji Rumuna u Srbiji.
Od 27.09. do 03.10. u Strazburu je održano redovno jesenje zasedanje  Plenum Parlamentarne Skušptine Saveta Evrope (PSSE). Ja kao predstavnica poslaničke grupa nacionalnih manjina u srpskom parlamentu, sam član srpske delegacije i lično sam puno radila da bi se izveštaj koji je bio na dnevnom redu poboljšao. Pošto sam čitala u nekim medijima, neke poluistine i pogrešne informacije želela sam  da objasnim danas šta se desilo u Strazburu, kako on (izveštaj) izgleda, kako se radio, od kada se radi na njemu.

Zbog međuetničkih incidenata 2004 - 2005 . pokrenuta je incijativa u oktobru 2005. da Parlametarna Skuština  Saveta Evrope odredi izvestioca i da oni pišu o temi situacije svih nac.manj. u Vojvodini. Paralelno sa ovom rezolucijom u aprilu 2005. takođe je pokrenuta inicijativa zbog razlike između Rumuna i Vlaha u istočnoj Srbiji, sa naslovom određivanje da li su Vlasi Rumuni ili nisu, odnosno da li je to jedan identitet. Kasnije 2006. je određeno da se te dve teme spoje u jedna izveštaj i da izvestilac na tu temu bude nemački poslanik Jurgen Herman iz Evropska narodna partije.

g. Herman je 2006. posetio Srbiju što se tiče prvog dela, situacije nac.manj. u Vojvodini a 2007. ponovio je svoju posetu, međutim tada se isključivo bavio pitanjem rumuna i Vlaha.  Konačna verzija izveštaja je iz februara 2008. Na žalost g.Herman, nije zadnjih meseci, skoro godinu dana, radio ništa na tome izveštaju. On je trebo da se nađe ispred Plenuma PSSE, najpe u januaru, pa u aprilu ove godine, međutim svaki put, zbog izvesnih problema se ta rasprava, o tom izveštaju, odlagala  a izveštaj je postajao sve stariji - nije više odslikavao situaciju u zemlji.

Konačna odluka biro ja bila je da taj izveštaj bude na jesenjem zasedanju septembra - oktobra u Strazburu.

Kada je srpska delegacija stigla, u ponedeljak, na početku kada se bira dnevni red, svaki put pričamo o tome koje su te goruće teme u Evropi i naravno to jesada rat između Gruzije i Rusije, zbog hitnosti te teme, predlog j ebio da se ovja izveštaj skine sa dnevnog reda i da se odloži za zimsko zasedanje. Međutim konačno smo se izborili da ovaj izveštaj mora da ostane na dnevnom redu i da pričamo o njemu.

Moj predlog je bio da se taj izveštaj vrati Pravnom komitetu, jer komitet bio zadužen za njega, međutim, baš zbog toga što je bio zastareo hteli smo puno da radimo na njemu.

Naravno g.Herman koji je radio na njemu nije se ni sada pojavio pa je nemački poslanik preuzeo njegove obaveze i ja sam najpre sela s njim da pričamo o najnovijim dešavanjima u Srbiji pa su najpre očigledne stvari, kao što je ponovno  postavljanje ministra za ljudska i manjinska prava u Srbiji i ta činjenica da manjinske stranke i SVM podržava novu vladu, da su oni deo vlade Srbije, vladajuće koalicije, smo mi zapravo je odmah ušlao u  izveštaj. Brisali smo deo gde se predlaže Srbiji da razmisli o ministru za ljudska i manjinska prava jer znamo da postoji.

Dogovorili smo se oko kompromisnih rešenja, lično sam imala 16 amadmana na ovaj izveštaj da bi on bio pravi, da bi i odslikavao realno situaciju trenutnu u Srbiji. Većina amandmana je jednoglasno prihvaćena.

Želela bi da naglasim to su famozni peti i sedmi paragraf, koji se odnosi na međuetničke incidente koji su se dešavali 2004-5.

Ja sam tražila brisanje dela u kome bi samo spomenuli da je međuetničkih sukoba bilo u tom periodu a da je danas situacija zadovoljavajuća. Pošto je naš stav, da naravno danas tih incidenata ima sve manje ali nisam mogla da dozvolim, pošto sam predstavnik tih ljudi o  kojima je reč u izveštaju, da ostavimo formulaciju da su ti incidenti blagi. Incidenti su blagi kada su oni verbalni, a ako na žalost i 2008. dolazi do nekih čak i brutalnih incidenata, onda ne možemo u tom izveštaju ostaviti da je situacija zadovoljavajuća i da tih incidenata nema. Ima ih manje, ali  brisali smo deo "da su oni blagi".

Naravno vi ste pre nekoliko nedelja, mesci od g.Pastor Balinta čuli od naših pet gorućih problema. Naravno da smo radili i na tom da u  preporuci PSSE preporuči vladi Srbije šta zapravo treba uraditi za poboljšanje situacije pripadnika nac.manj.

Na prvom mestu je bio moj amndman da se traži donošenje zakona o izboru nadležnostima i finansiranju nacionalnih saveta nac.manj. jer znamo da su njima istekli mandati pre skoro dve godine.

Drugi amandman koji je prihvatio pravni komitet (PK) je da... Naravno da SE pozdravlja postojanje vladinog programa o proporcionalnoj zastupljenosti pripadnika nac.manj. u državnoj administraciji  - znači da se proporcionalno zaposle u sudovima, policiji itd... Ja sam tražila da se taj program proširi na svaku opštinu, sve teritorije na celu regiju i da se taj program konačno počne i primenjivati

Treći deo su finasijske garancije Vojvodine. Tu se spomenuo novi ustav koji je donet 2006-te i naravno SE traži da se  AP Vojvodini i povećaju i osiguraju veće finasijske   garancije.

Razgovarali smo još i o tome, pošto je u izveštaju stajalo da pripadnici nac.manj. nemaju dovoljno poverenja u vladu, i da je to zaista zastarelo. Dogovorili smo se oko kompromisnog rešenja da se pozdravlja, to što mi sada podržavamo novu vladu i da se traži od vlade Srbije da nastavi ophođenja prema pripadnicima nac.manj. da bi zaista svi pripadnici zaista imali veće poverenje u vladu.

Veoma sam zadovoljna time što je izveštaj konačno bio na dnevnom redu plenuma u sredu uveče. Izveštaj je prihvaćen sa velikom većinom i svi amandmani, i moji lični ispred poslaničkog kluba manjina i SVM su prošli, tako da smatramo da je ovo veliki uspeh, pošto je izveštaj bio zastareo i sa tom temom se skoro niko nije bavio. Da vas podsetim ja sam deo delegacija Skupštine Srbije od oktobra 2007. i od tada se ta tema odlaže , odlaže..

Što se drugog dela tiče, bila je velika debata oko toga da li su Vlasi zapravo Rumuni?





Mi smatramo, da ako se po zadnjem popisu stanovništva 45.000 ljudi izjašnjava kao Vlasi i kao oni imaju svoj samostalno registrovan nacionalni savet, znači da  ne treba PSSA da im nalaže, mada je rumunska delegacija čvrsto stajala na tome da ih izjednače  da ih nazovu samo jednim identitetom, srpska delegacija je imala više amandmana i na svim mestima smo naglasili da su Vlasi Vlasi, Rumuni Rumuni. Da su to dva različita identiteta i da je svako slobodan da se izjašnjava kako on želi o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Ja sma lično predložila jedan amandman da svi pripadnici nac.manj.bez obzira bili oni Rumuni ili Vlasi, Slovaci itd...treba da budu jednaki.

Rumunska delegacija je čak išla do toga da se potpuno ovaj izveštaj, koji treba da odslikava multikulturalnost Vojvodine, pređe u problem Rumuna i Vlaha u istočnoj Srbiji i da se zapravo nalaže da sva pozitivna diskriminacija i pozitivne mere koje se predlažu vladi Srbiije odnose najviše na Rumune.

I naravno da je taj amandman prihvaćen sa velikom većinom.