VLASI I POJAVA PRIKRIVANJA VLAŠKOG IDENTITETA

[dPasujoni]

"U tom delu zemlje Vlasi su oduvek imali lošiju poziciju i dominantni Srbi smatrali su ih primitivnim, zaostalim, glupim i prljavim. Zato su Vlasi u javnosti sistematski prikrivali svoj etnički identitet. I obrnuto, neprestano su naglašavali svoju sposobnost da se snađu u modernoj srpskoj kulturi i drugima su se predstavljali kao Srbi. Vlaški identitet postao je neka vrsta tajne, iako su u samoj zajednici svi znali ko "ustvari" jeste Vlah, a ko nije.
Pošto je povezan s nepoželjnim i navodno neizmenjivim ličnim osobinama, za Vlaški identitet može se reći da je stigmatizovan. Onaj koga prepoznaju kao Vlaha odmah će važiti kao inferioran u odnosu na Srbe, i to je naravno jedan od osnovnih razloga za prikrivanje Vlaškog identiteta. Osim toga i sami Vlasi su prihvatili mišljenje dominantne grupe, prezriv stav prema Vlaškoj kulturi i ne žele da uče decu Vlaškom jeziku."

[Leonida Spartanski]

Moje lično mišljenje je da Vlasi koji se izjašnjavaju kao Srbi ili kao Rumuni (što je možda i gore pošto su Vlasi tokom godina srodili više sa Srbima nego sa Rumunima, po svim i kulturnim i genetskim osobinama) ne pokazuju dovoljan koeficijent inteligencije, pošto svako treba da se ponosi onim što jeste. Ja sam na svog oca veoma ponosan pošto me je celo detinjstvo odgajao kao pravog Vlaha, i možda nisam naučio Vlaški jezik kako je trebalo,tj. kao što dolikuje pravom Vlahu, ali bih se u svim situacijama izjasnio kao Vlah, u školi nikada nisam skrivao to da sam Vlah. Ostalo mi je u sećanju kada je bilo izjašnjavanje po pitanju toga koje smo nacionalnosti, ja sam se izjasnio kao Vlah, a moj profesor je to osporio pričajuci kako Vlasi nisu narod i da ne mogu tako da se izjasnim, medjutim ako Vlasi nisu narod, tj. ako su Vlasi Rumuni, iako oni sa Rumunima nemaju ništa zajedničko (sem teritorijalne granice), zasto se onda na svakih 10 godina (kada se vrsi popis stanovništva) uvek dosta veliki broj ljudi izjašnjava kao pripadnik Vlaške zajednice, ne kažem ja da nema onih ljudi koji se stide onime sto ustvari jesu, ali to samo govori da nas ima mnogo i da će nas ako Bog imati jos više.

Leonida Spartanski   

[dPasujoni]

Nisam želeo da utvrđujem jesu li Vlasi Srbi ili Rumuni, ili možda samo Vlasi, šta god to značilo.
Prosto mi je ovaj tekst podsetio na jednu zanimljivu pojavu koju sam uočio kod Vlaha u nekim krajevima, a pogotovu u mešovitim sredinama.
Forum je dobro mesto da se sazna koliko je ta pojava rasprostranjena i koliko ona utiče na poimanje, a pogotovu na prihvatanje vlaškog identiteta.

dPasujoni

[lilBeat]

Pozdrav svima na ovom forumu!

Drago mi je sto sam ovde i sto ima puno tema za diskusiju - sve teme buduci vezane za Vlahe.

Evo moje kratke price na ovu temu:
Ja sam rodjen 1982. godine u Boru. Vlaski jezik nikada nisam ucio sistematski. Vecinu vremena nisam imao u okruzenju ljude koji bi pricali Vlaski da bih mogao "pokupiti" reci. Onaj manji ostatak vremena kada sam pak ucio vlaski bili su neki raspusti gde sam provodio vreme u Gornjanu i Gamzigradu te ucio po nesto vlaskog uglavanom od starijih ljludi. Moji vrsnjaci su govorili gotovo iskljucivo srpski u Gamzigradu, dok u Gornjanu nisam imao neku grupu vrsnjaka sa kojim bih komunicirao (tu su bili samo malobrojni clanovi familije iz kuce).

Danas, sa skoro 27 godina, mogu reci da ne znam bas govoriti vlaski, ali ga razumem buduci da sam savladao rumunski za ovih skoro 8 godina u Rumuniji gde sam studirao i sada radim.

Ako se zapitam zasto ja ne znam govoriti vlaski, odgovor na to pitanje me vraca na period osnovne ili srednje skole kada sam prvi put to upitao majku i ona mi dala odgovor. Ne mogu je citirati, ali njen odgovor je bio otprilike ovakav: Nisam vas (moju sestru i mene) ucila vlaski, jer biste posle teze naucili srpski u skoli i imali problema. Ja znam koje sam probleme imala i kako su me deca zezala... i koliko je tesko nauciti izgovoriti pravilno Č i Ć, i praviti razliku medju njima.

Tako sam ja progovorio na srpskom i govorio iskljucivo srpski od rodjenja do danas mogu reci, jer priznajem vlaski mi je za pricanje nekako udaljen. Mogu se uz trud i neko svesno kontrolisanje donekle pribliziti izgovoru Vlaha, ali cesto koristim reci koje su Vlasima nepoznate, a koje pripadaju danasnjem rumunskom jeziku koji sam naucio.


Drugu pricicu koju bih spomenuo je sa mojom pokojnom bakom
Jednom me je baka pitala (mislim da sam imao do 10 godina): "Tu śe jeşć?" - ja sam odgovorio "Srbin" - baka je rekla "Nu, tu eşć rumîń" (nadam se da sam pravilno iskoristio karaktere da napisem ono sto mi je ostalo i kako mi je ostalo u secanju).


Moje gornje pisanje bih posmatrao i malo kriticki, ne samo kao date price i nesto od cega se pocinje. Za majku sam se poceo pitati "Zasto se ona tako osecala? Zasto je mislila da ako je njoj to bio problem, da ce i nama biti problem? Ili ako ona nije uspela da ga resi tada, zasto da resava sa nama na taj nacin? Mozda bismo sestra i ja uspeli da se izborimo sa okolinom - savladamo Č i Ć, i savladamo okolinu koja kaze da si "glup" ako ne znas da diferenciras ta dva konsonanta.

Sa bakom izgleda kao da sam imao potpuno suprotno stavove kada se pogleda iz prve. Medjutim, ja sam govrio na srpskom, a baka na rumuńeşće. Ko je imao ppravo - baka ili ja? Mozda baka (ako je to rumîń imalo znacenje u smislu etnicke pripadnosti i porekla(?)), mozda ja (ako sam mislio na drzavljanstvo i etnicku pripadnost u smislu "zivis u drzavi koja nosi ime ...., naziv za tebe je po imenu drzave......." ili smo mozda oboje bili u pravu jer su znacenja bila takva da nisu izkljucivala medjusobno. Plus, govorili smo razlicitim jezicima iako smo razumeli jezik na kome onaj drugi govori.

Imam par vrsnjaka u familiji koji se stopostotno izjasnjavaju kao Srbi i nikako drugacije ne moze biti.

Zakljucio bih da iz ovih licnih prica postoji bar u mojoj porodici prihvaceno to misljenje da je Vlah nesto nize.

Sa jedne strane, to da je Vlah nesto nize, je moguce zbog toga sto se oni dominantniji uvek trude da manjinu "uvuku" u sebe, a sa druge strane sto je pozicija manjine takva kakva je i "tesko je ziveti" u toj poziciji, te se manjina priklanja vecini (osecaj sigurnosti recimo je jedan motiv). Ima i treciih koji u Vlasima vide posebnost i definisu je kao zasebnu kategoriju, te pokusavaju da je i u okviru zakona definisu kao zasebnu.

Sto se prikrivanja identiteta Vlaha tice, tu bih po gornjim kategorijama svrstao onu drugu navedenu - ljude koji shvataju da je tesko ziveti kao manjina, pa se priklanjaju veicini. I jos jednu "kategoriju" koju nisam izdefinisao, a koja je verujem jako zasupljena - osobe iz mesovitih brakova sa eventualno mesovitim daljim precima koje se ne mogu izjasniti kao pripadnici smo jedne etnicke zajednice.

[dPasujoni]

LilBeat,

svojom pričom si pogodio suštinu ove teme.

Na žalost, iako to nije sporadična pojava, malo je ljudi koji su spremni da to priznaju, a još manje da o tome pričaju.

Vidi se to i po broju glasača i odgovora na ovu temu.

Lično sam, nebrojano puta odgovarao roditelje, koji su u najboljoj nameri učili decu srpski, iako je to deci u suštini više štetilo nego koristilo.

Nije to samo Vlaški kuriozitet, već toga ima kod većine naroda. Npr. Srbi uče engleski, španski...

Svemu tome doprinose i mnogi stereotipi koji postoje o Vlasima, počev od "bezazlenih" viceva.

No, ne treba zamerati ljudima što žele da izgledaju lepše, pametnije i bogatije, to je u ljudskoj prirodi i nije nimalo negativno.

U toj svojoj nameri da budu bolji ljudi se identifikuju sa onim što smatraju da će im dati veće šanse za uspeh.

Najteže je biti ono što jesi!

dPasujoni

[Elena]

Najteže je biti ono što jesi!

dPasujoni

Ali i najvaznije!

[lilBeat]

Evo da dodam nesto novo na ovu temu sto sam saznao u ove 3 godine koliko je proslo od mog pisanja.

Pojava prikrivanja identiteta se lepo moze videti ako se posmatraju zvanicni popisi dostupni:

У електронској библиотеци можете пронаћи књиге пописа спроведених 2002. и 1991. године, као и неке од књига из пописа 1981, 1971, 1961, 1953, 1931,1921. izvor http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=164

elektronska biblioteka se nalazi na adresi http://pod2.stat.gov.rs/ElektronskaBiblioteka/Pretraga.aspx i ako ukucate 1921 kao termin pretrage dobicete PDF dokument u kome postoje Rumuni i Cincari samo (Vlaha nema) i to 159 i nesto hiljada od kojih najvise u okruzima Krajina, Timok i Pozarevac. A onda ako ukucate 1953 dobicete PDF dokument u kome nema Rumuna i Cincara, vec samo Vlaha tu po Krajini i u Makedoniji. I taj broj je negde oko 28 hiljada. Eto toliko o prikrivanju identiteta i lomim se sada da dam svoje zakljucke na osnovu ovih pisanih cinjenica. Ostavicu da svako za sebe zakljuci da li je bilo sakrivanja? Da svako razmisli kako je Kraljevina SHS gledala na stanovnistvo Krajine i Timoka, a kako FNRJ. Kako danas mi koji smo potomci tih ljudi koji su se 1921. izjasnili kao Rumuni sada se izjanjavamo kao Vlasi nakon 60 godina od uvodjenja termina Vlah u demografiju ovih prostora (od 1953.) i kako nam je tesko da malo iskopamo, a lako da na slavama bulaznimo o ovom problemu samo na osnovu svog nahodjenja i stanja pijanstva.

[Vlad]

elektronska biblioteka se nalazi na adresi http://pod2.stat.gov.rs/ElektronskaBiblioteka/Pretraga.aspx i ako ukucate 1921 kao termin pretrage dobicete PDF dokument u kome postoje Rumuni i Cincari samo (Vlaha nema) i to 159 i nesto hiljada od kojih najvise u okruzima Krajina, Timok i Pozarevac. A onda ako ukucate 1953 dobicete PDF dokument u kome nema Rumuna i Cincara, vec samo Vlaha tu po Krajini i u Makedoniji. I taj broj je negde oko 28 hiljada.

Po meni je ključan popis stanovništva iz 1931. godine, čiji precizni rezultati kod nas nikad nisu objavljeni!
Rezultate ovog popisa objavljuju Nemci, na osnovu arhivske građe koju su zaplenili okupacijom Kraljevine Jugoslavije.





Pogledajmo šta, između ostalog, piše u predgovoru:

"Kao što se pokazalo zauzimanjem Beograda 1941. godine, identična sveska, koja je pored konfesionalnih sadržala i jezičke podatke,  kao i  u slučaju Popisa iz 1921. godine,  bila je dovršena i predata korekturi, ali je njeno objavljivanje izostalo, pa su obelodanjeni samo podaci o konfesiji. Uvid u brojke nam otkriva razlog skrivanja ovih podataka: Njih treba tražiti na prvom mestu u porastu broja albanskog stanovništva (sa 439 657 1921. godine na 505 259 1931. godine), na drugom mestu zbog, kroz očigledan popisni teror, prouzrokovan pad broja stanovnika određenih naroda  koji bi prevazilazio racionalno objašnjivu meru i mogao je da deluje vrlo kompromitujuće. (Broj Nemaca je sao sa 505 790 na 499 769, dok je najveći pad zabeležen u odnosu na timočke Rumune sa 147 248 na 57 330) "

Izvor:
Krallert, dr Wilfried Die Gliederung der Bevölkerung des ehemaligen Jugoslawien nach Muttersprache und Konfession : nach den unveröffentlichten Angaben der Zählung von 1931, Publikationsstelle. - Wien : Selbstverl. der Publ.-Stelle, 1943, str 3.
(Prevod i podvlačenje: Vlad)