RUMÂŃÎ dîn Sârbie or VLASIONJI???

[dPasujoni]

"Има два дана како сам овде [у Оршави], по повратку са обилажења граница Тимока и Кучајне. Тамо сам све нашао у добром стању и успех одредби (диспозиција) предузетих прошлог лета ми је причинио задовољство пошто сада тај крај почиње да се насељава: у њему има сада више од 2400 породица док прошле године ту није било више од 800; сви урођеници су у главном били око мене и гарантовали ми да ће привући (довести) своје рођаке".

•   Проблематични израз овде јесте „tous les Knèes“ који се преводи са „сви урођеници“! Мишљења сам да се под "урођеницима" у овом документу подразумевају они које је Мерси населио 1721. године, и који, задовољни условима, обећавају генералу да ће утицати на своје рођаке преко Дунава да се и они преселе у Србију. Израз и превод, а самим тим и тумачење, остају отворени, и о овом месту у овом важном документу треба још дискутовати!

Не заборавимо да  око 90% нас  вуче порекло баш из Румуније, што се, уосталом, могло закључити из писма генерала Мерсија Еугену Савојском, али и из турских докумената који само потврђују масован прилив Влаха северно од Дунава у ове наше, тада, опустeле крајеве

.

Kao što sam više puta istakao nije problem u činjenicama, već u tvojim interpretacijama istih.
U prvom citatu dajem orginalni prevod i Paunovo tumačenje Mersijevog izveštaja. Kao što vidimo na osnovu ovog pisma Paun ne dolazi do istog zaključka do kog ti dolaziš (drugi citat).
Paun ispravno izbegava donošenje paušalnih zaključaka i ostavlja prostor za diskusiju.
Do kojih zaključaka možemo doći na osnovu ovog pisma?
Jedini siguran zaključak je:
 da je 1721.g. došlo do naseljavanja velikog broja porodica iz Banata u Severoistočnu Srbiju.
Na osnovu pisma nije jasno sledeće:
1.   Da li brojka od više od 2400 porodica predstavlja ukupan broj porodica, ili samo doseljene porodice?
2.    Da li brojka od 800 porodica predstavlja starosedeoce ili prvu fazu doseljavanja?
3.   General Mersi ne navodi odakle će navedeni “le knees” dovesti (privući) svoje rođake? Logično je pretpostaviti da austrijska uprava vrši razmeštaj stanovništva na teritoriji koju kontroliše, ali to može postići i privlačenjem stanovništva iz okolnih krajeva?
4.   Takođe, nije jasno na osnovu kojih prebrojavanja  i kojom metodom je general Mersi došao do ovih brojki?
5.   Pogotovu na osnovu ovih brojki ne možemo izvesti  siguran zaključak o tačnom broju doseljenih. Koliko su te porodice imale članova (tri, četiri, .....,deset ili više)?

 Mišljenja sam da brojka od 800 porodica predstavlja stanovništvo, ovih tada opustelih krajeva godine 1721., a da je brojka od 2400 i više porodica, procena stanja naredne godine. General Mersi, ne zaboravimo ima zadatak da naseli ove opustele krajeve i da bi mogao da prati rezultat svojih odredbi (dispozicija) mora imati stanje pre donošenja odluke i stanje posle donete uredbe. Mislim da je suština pisma ne samo izveštaj, već i iskazivanje zadovoljstva uspehom samog projekta, kako bi se modernim rečnikom izrazili.

 
Dakle, jedan od verovatnih zaključaka koji posredno možemo izvesti iz ovog pisma, Braničefskog deftera i sadašnjeg stanja na terenu je da je doseljavanjem jedne značajne Vlaške struje iz Banata na ove prostore omogućen opstanak Romanofonskog stanovništva u ovim krajevima.

Što se porekla tiče može se pokazati vrlo jednostavnom matematikom da je procenat nas koji imamo bar jednog zajedničkog pretka koji je živeo preko Dunava, mnogo veći skoro 99%! Ovo stoji čak i slučaju da je broj doseljenih porodica bio mnogo manji, uz pretpostavku da nije bilo velikog broja brakova u bliskom srodstvu i da u kasnijem periodu od 300 godina nijedPasujoni

[dPasujoni]

Što se porekla tiče može se pokazati vrlo jednostavnom matematikom da je procenat nas koji imamo bar jednog zajedničkog pretka koji je živeo preko Dunava, mnogo veći skoro 99%! Ovo stoji čak i slučaju da je broj doseljenih porodica bio mnogo manji, uz pretpostavku da nije bilo velikog broja brakova u bliskom srodstvu i da u kasnijem periodu od 300 godina nije došlo do značajnijih migracionih kretanja

To je međutim, pitanje za drugu temu koju možemo da otvorimo pod nazivom: "Srodstvo i srodnički odnosi u Vlaha"

dPasujoni

[Vlad]

Kao što sam više puta istakao nije problem u činjenicama, već u tvojim interpretacijama istih.
U prvom citatu dajem orginalni prevod i Paunovo tumačenje Mersijevog izveštaja. Kao što vidimo na osnovu ovog pisma Paun ne dolazi do istog zaključka do kog ti dolaziš (drugi citat).
Paun ispravno izbegava donošenje paušalnih zaključaka i ostavlja prostor za diskusiju.

Не заборавимо да  око 90% нас  вуче порекло баш из Румуније, што се, уосталом, могло закључити из писма генерала Мерсија Еугену Савојском, али и из турских докумената који само потврђују масован прилив Влаха северно од Дунава у ове наше, тада, опустeле крајеве

.

Проблематични израз овде јесте „tous les Knèes“ који се преводи са „сви урођеници“! Мишљења сам да се под "урођеницима" у овом документу подразумевају они које је Мерси населио 1721. године, и који, задовољни условима, обећавају генералу да ће утицати на своје рођаке преко Дунава да се и они преселе у Србију. Израз и превод, а самим тим и тумачење, остају отворени, и о овом месту у овом важном документу треба још дискутовати!

Врло лоша интерпретација, г-дине dPasujoni!
Колико ја из овога видим, споран је израз „tous les Knèes“, али не и суштина.

Погледајмо мало боље шта је Паун написао:

Проблематични израз овде јесте „tous les Knèes“ који се преводи са „сви урођеници“! Мишљења сам да се под "урођеницима" у овом документу подразумевају они које је Мерси населио 1721. године

Дакле, Паун је мишљења да су „tous les Knèes“ досељеници из данашње Румуније које Мерси насељава 1721. године.

Оно што је пре тога написао, а што сте превидели, само потврђује оно што сам и ја рекао:

С обзиром да је Србија после велике Сеобе 1690. године била готово опустела, Асутријанци на самом почетку своје владавине врше систематска и планска пресељавања становника с једног краја своје Администрације на други. У нашем случају, из Баната у опустела села северне Србије!
Ово је ванредно значајан тренутак јер се, по јединственој историјској оцени, тада формирају основе етничке слике која је остала непромењена све до данас!

И упоредимо сад то са оним што сам ја написао

Не заборавимо да  око 90% нас  вуче порекло баш из Румуније, што се, уосталом, могло закључити из писма генерала Мерсија Еугену Савојском, али и из турских докумената који само потврђују масован прилив Влаха северно од Дунава у ове наше, тада, опустeле крајеве

.

И, да бисмо дефинитивно отклонили све дилеме, ваља прочитати добро шта је Паун, критикујући пристрасно понашање доконих "патриота" на wikipedii написао:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=384.0

Ако се дилетанти буду сматрали позванијим од стручњака да пишу поједине јединице на Википедији, чему онда служи Википедија?! За иживљавање доконих?! Колико ће се онда веровати таквој Википедији?! И у чему ће бити разлика између ње, и рецимо, неког форума кафанског типа? Што се тиче Влаха, за стручњаке без предрасуда и модерне истраживаче ствар је више него јасна: Влах је традиционални српски назив за становнике Србије највећим делом досељене из кнежевине Влашке, из које ће, уједињењем са другим румунским кнежевинама, у другој половини XIX века настати данашња Румунија. Иако је ситуација на подручју одакле су дошли Власи у међувремену промењена, у Србији се и даље задржао стари назив, као што се у мађарској задржао назив Рац за Србе, иако Рашке оооодавно више нема. Назив Влах, који је најпре подразумевао становнике досељене из суседне Влашке, проширио се и на досељенике из осталих румунских крајева, Баната, Ердеља, Молдавије, Бесарабије, Добруџе, због тога што је свако лако уочавао велики степен етничке сродности међу овим становницима, а сами Власи су га из истих разлога прихватили као етноним када се о себи изјашњавају на српском језику. На својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него Румунима: Rumân једнина, и Rumâń множина! Па ако би коза - ко зна из којих раузлога - хтела мало да лагуцка, мало да прикрива, мало да набија главу у песак, рог не може јер прилично штрчи па се види из далека, зато и даље говори истину! На науци је да даје објективне и истините дефиниције, а дефиниција коју сам ја дао овде о Власима је управо таква! Она је истовремено и остензивна, и дексриптивна, и историјска и културно-генетска! Дабоме, није помодно-политичка и не кокетира са самозваним и свеприсутним лаицизмом, и баш због тога је више не треба дирати!

[Vlad]

4.   Takođe, nije jasno na osnovu kojih prebrojavanja  i kojom metodom je general Mersi došao do ovih brojki?
5.   Pogotovu na osnovu ovih brojki ne možemo izvesti  siguran zaključak o tačnom broju doseljenih. Koliko su te porodice imale članova (tri, četiri, .....,deset ili više)?

 

4. Зна зато што се ради о пореским обвезницима који су му плаћали порез са оне стране Дунава и од којих то очекује да чине када их је преселио овамо.

5. Сасвим је небитно колико је која породица бројила чланова. Довољно је погледати извештај егзарха Максима Ратковића из 1733. године у коме за свако село даје број домаћинстава . Број домаћинстава влашких села, које је обишао егзарх Максим се креће од мање од десет, колико је бројао Рам или Кусиће у општини Велико Градиште, до  више од 50, колико их је било у Рановцу, Тополовнику или Чешљевој Бари. Мада, у већини случајева, без обзира да ли се ради о српским или влашким селима које је егзарх Ратковић обишао, просек је између 15 и 20 домаћинстава.

Не заборавимо да се велики број влашких села браничевског краја, као насељена места помињу тек пред крај XVIII века, што недвосмислено указује да је досељавање настављено и након 1721. године.

Све ово показује да, чак да је Мерси овде затекао 800, а населио >>само<< 1600 породица, највећи део Унгерана вуче директно порекло из данашње Румуније.
Јер, ако већ говоримо о 800 породица које Мерси наводно затиче, због чега не бисмо сматрали да је бар половина затечених српске националности, досељених са југа?

[Vlad]

Јован Цвијић, Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, у: исти, Антропогеографски и еетнографски списи, Сабрана дела, књига 4 (том I), Београд, 1987

             Трећа глава
             ПОСЛЕДИЦЕ МИГРАЦИЈА
             Асимилација романизованог становништва
             Метанастазичке групе у Србији

             [...]

Највећи део влашког становништва доселио се после Косоваца из Алмаша у Банату и из Ердеља, и они се зову Унгуреани, док се досељеници из Румуније зову Царани; то су забележили још Милићевић, Д. Јовановић и Карић.2 Унгуреани су се насељавали поглавито на Западу од Кучаја и Поречке Реке, а Царани на Истоку по тимочкој Крајини, али су се доцније, услед безбројних унутрашњих сељакања јако измешали.
             Збила су се разноврсна укрштања између становништва ових разних струја досељавања; осим тога су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе. Једни су на друге утицали. Услед тога се, северно од Ртња формирала нарочита етничка група, у којој истина има регионалних разноврсности, али је као целина у многоме друкчија од становништва јужно од Ртња.
            [...]

ВЛАСИ СЕВЕРОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
КАО ЕТНИЧКИ ЕНТИТЕТ

ДРАГОЉУБ С. ПЕТРОВИЋ

Отисак из публикације Положај мањина у Савезној Републици Југославије
(Научни скупови Српске академије наука и уметности, књ. LXXXIV,
Одељење друштвених наука, књ. 19)

Б Е О Г Р А Д
1996

 [...]
Мада подаци указују да je влашког, романског живља било доста векова уназад, велики део Влаха je, с изузетком Кључа, присутан на основу досељавања из дакорумунских крајева, дакле преко Дунава. Још крајем XVIII века део популације североисточне Србије било je влашко становништво.25) Оно je делом било пореклом из Алмаша, Ердеља, левог Подунавља. Нема великих разлика y језику па и другим етнографским одликама између овог живља и становништва на левој дунавској обали, док су разлике језичке, етнографске y односу на македонске Влахе огромне. Свакако да je већ постојао известан слој влашког становништва, кога je један миграциони талас Срба са Косова око 1690. године затекао и делом србизирао.
[...]
   
 [...]
 Неколико доступних докумената омогућава да ce време и начин досељења већине влашког становништва y североисточну Србију учини извесним. У доба аустријске окупације целе северне Србије, 1718-1739. године Аустрија je вршила опсежно и планско колонизовање Војводине и Србије, јер je за њихово привредно јачање, ради предвиђеног рата с Турском, била јако заинтересована. Њени планови да део Србије под њеном влашћу привуче хришћанске становнике из Турске, како изгледа, нису ce обистинили,27) па je зато излаз тражен на другој страни.
              Извештај команданта темишварске управе Евгену Савојском од 20. октобра 1722. говори како je решен проблем насељавања источног дела окупиране Србије (Крајина, Кључ, голубачко подунавље, Звижд и Хомоље), који je био припојен темишварској администрацији:

              "II y a deux jours que je suis ici de retour de la visite des frontières du Timock et de Kutschein. J y ai trouvé tout en bon estât et ce qui m'a fait plaisir c'est la réussite des dispositions faites Testée, puisque'à présent ce pays commence à se peupler, y ayant plus de 2400 familles, au lieu que l'année passée il n'y avait pas plus de 800; tous les Knées généralement ont estré auprès de moi et m'ont assuré d'attirer tous leurs parents."28)

              Нема сумње да ce овде ради о десељеним Власима из румунских крајева, што ce види и из записника о стању свештенства y Крајини и Кључу из 1736. године. Од 22 свештеника 10 je рођено y Каравлашкој, 1 y „Угровлахији" и 1 y Рибнику y Влашкој.29) У Мајданпеку je затечен 1734. године поп Шарбан Влах који „српски ни мало не знает".30) У истом извештају стоји: „Парохиа звиждска све Власи".31) Пресељавање преко Дунава оставило je дубоког трага и на иначе врло богату, лирску народну поезију Влаха.32)
              Ово насељавање Влаха извршено 1721/22. године дало je глобалну физиономију етничкој композицији источне Србије. Позније миграције становништва нису биле масовне или су имале привремен карактер, као y време ратова за ослобођење почетком XIX века. Однос 1:2 (800 затечених кућа према 1.600 нових) отприлике je и данас демографска слика Срба и Влаха y голубачко-хомољско-звишком крају и Крајини са Поречом и Кључем. Унутрашњим сеобама, као и познијим досељавањем из Румуније, влашке масе су ce рашириле или појачале тај елеменат ка југу и западу до Вршке Чуке, Тупижнице, Ртња, западних обронака Кучаја, па чак и до Велике Мораве.   

 [...]   

[dPasujoni]

Збила су се разноврсна укрштања између становништва ових разних струја досељавања; осим тога су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе. Једни су на друге утицали. Услед тога се, северно од Ртња формирала нарочита етничка група, у којој истина има регионалних разноврсности, али је као целина у многоме друкчија од становништва јужно од Ртња.

Mislim da navedeni citat nije sporan.
Ostaje  pitanje odnosa  sa stanovništvom preko Dunava?

[dPasujoni]

A ovako je sve počelo!

Dî śe nu Vlauljica?
Dî śe nu Vlasîn (Vlasîna)?

Kum poaće sâl kjeame "Vlaški savet" da je alu Rumînj?
Kum poaće sâl kjeame "Vlaški savet" da skriu š vorbesk prâ ljimba Rumunjaskâ?

JO VORBÂSK VLASÂSK!

Jo vorbâsk kum am audzît,
dî mik kum mam pomenjit.
Nu ma grižam kum o kjamâ
ljimba śe o vorbâsk,
Nu ma grižam niś dâ numje,
kum ma kjamâ în lumnje?

Treku vrjeamja înbîtrnji
la o vorbâ aku venji:

Ma kjamâ kum alc ma strîgâ,
dîkâ ma raspund!                           dPasujoni

Kako se tema smatra iscrpljenom, iako se očigledno ostalo na početnim pozicijama, smatram se pozvanim da dam neka objašnjenja.

Počelo je temom o jeziku, gde sam dao sebi slobodu da postavim par hipotetičkih pitanja, gde sam upotrebio i izraz: Vlasîn (Vla sîn).
 
Inače, za ovaj izraz je vezana jedna anegdota. Junaci ove priče su Rumun Marćeal i Vlah Milan koji su popili koje pivo više na tremu jedne prodavnice, i kao što obično biva na tapet su došle "ozbiljne" teme. Marćeal je ponavljao tezu o da je Milan Rumun na osnovu činjenice da isto za sebe govori Rumîn. Kako se rasplamsavala polemika u jednom trenutku je Milan izjavio: "Ma, jo mis Vla, omulje!"
Kada sam pročitao postove o vlaškom pismu, na ovom Forumu nekako mi se prirodno nametnuo ovaj događaj od pre desetak godina. Tako se pesničkim varijacijama stiglo od: "Jo mis Vla!" preko: "Jo sînt Vla!" do:"Vla sîn(t) jo!", odnosno: "Vlasîn".
Posle je to Vlad iskarikirao u Vlasujońi (verovatno po analogiji na dPasujońi) i postavio kao temu, a ostalo je već istorija Foruma.

Na žalost iako je utrošeno dosta vremena i energije ostaje nedoumica kao i na samom početku.
Ostaje nedoumica kako imenovati "etničku grupu koja se formirala severno od Rtnja". Ko je pročitao postove na ovu temu mogao je primetiti kako se diskusija sa Vlaškog vrlo brzo prebacila na Srpski, ne zato što učesnici ne znaju Vlaški, već iz prostog razloga što na svom jeziku nemamo izdiferencirane izraze, da bi smo opisali razlike. Ruku na srce, ni u srpskom nazivu Vlah ne nalazim terminološku jednoznačnost pa se često koristi konstrukcija: "Vlasi Severoistočne Srbije" da bi se tačno naznačilo o čemu se radi. Termin "Rumîńi dîn Sîrbije" koji je uveo Staniša kroz svoju prelepu pesmu, na žalost, takođe ne može u potpunosti zadovoljiti. Radi se o tome da se ovaj pojam u suštini svodi na geografsku odrednicu i što je najbitnije dovodi u zabludu, jer činjenica je da su Rumuni u Banatu takođe "Rumîńi dîn Sîrbije", a kao što je Vlad u jednim od odgovora napomenuo, oni imaju potpuno drugačiji istoriski razvoj i što je još bitnije potpuno drugačije potrebe i zahteve u odnosu na nas Vlahe SI Srbije. Ako bi smo izuzeli delimično zajedničko poreklo, radi se o dve potpuno odvojene etničke celine. Naravno, oni koji glavu drže u istorijskim knjigama, koje uzgred nisu pisali Vlasi, uporno tvrde da smo čas ovo, čas ono u zavisnosti od izvora iz kog izvlače informacije o nama Vlasima, a pozivanje na situaciju u stvarnosti tumače kao verifikaciju istorijske nepravde.
Da li je sadašnji trenutak u etničkim promenama u SI Srbiji, rezultat spoljnjih uticaja ili unutrašnjih promena, ili oba faktora, ni u kom slučaju ne negira činjenicu da je došlo do etničkih promena i da sada imamo formiranu etničku grupu. Nije čak bitno da li je ona u sastavu Rumunske nacije ili nije?

Ostaje pitanje naziva?

Sama činjenica da postoje pokušaji da se da nov naziv, sama po sebi govori da postoji pojava ili predmet koji treba taj naziv, koji bivajući drugačiji traži odgovarajuće terminološko razgraničenje.

Da bi neko ime bilo prihvaćeno kao što sam u stihovima naveo mora da zadovolji dva zahteva.
Da nas neko tim imenom zove i da se na ime odazivamo!

Svaki nazi koji zadovolji ove uslove, mora se uzeti u razmatranje.

Va pozdravjeašće,
ku sînataće šî paśe,
ku voja bună, în śas bun,
dPasujoni un Arumîn!

[dPasujoni]

Izgleda da je ipak bilo nekih "Rumuna" pre Rumuna!

"Constantin Brâncoveanu va apăra şi reconstrui şi el cetatea Fetislam din Cladova la 1689. În ,,Mărturii româneşti peste hotare”, Virgil Cândea indică un număr impresionant de documente care atestă ctitoriile românilor în zona Timoc şi prezenţa românească la sud de Dunăre. La 1696 marele geograf contele Marsigli a întâlnit un bloc românesc la sud de Dunăre care vorbeau ,,rumuneşce”."

prevod:

"Konstantin Brankoveanu ce takodje braniti i obnoviti tvrdjavu Fetislam u Kladovu,1689.u "Rumunskim svedočanstvima van granica" Virgil Candea navodi impresivan broj dokumenata koji dokazuju rumunsko ktitorstvo i prisustvo južno od Dunava. 1696 veliki geograf grof Marsilji naišao je južno od Dunava na naselja ljudi koji su govorili "RUMUNEAŠĆE"".

Ne naseljavaju se dakle Vlasi 1721.godine, već su tunaka od mnogo vekova pre!

dPasujoni

[vlawag]

Vlad,ne razumem zasto trosis vreme dokazujuci nekome nesto sto on zna ali ne zeli da to bude tako?Bolje je da ucinimo nesto konkretno za nas narod,odnosno nza one koji znaju ko su i koji nemaju komplekse.Bolja je nacija koja ima malo,ali kvalitetnih pripadnika nego da pod njenu kapu udju svakakvi.Traiasca Natiunea noastra,fracili mieu!

[dPasujoni]

Vlad,ne razumem zasto trosis vreme dokazujuci nekome nesto sto on zna ali ne zeli da to bude tako?

Ako sebe smatrate misionarima sa zadatkom da vršite "preobraćanje i izvođenje na PRAVI PUT" u mom slučaju zaista gubite vreme
Znam dosta toga, ali i pored toga ne smatram ovu raspravu gubljenjem vremena.
Ovo je sjajna prilika da rasčistimo neke nedoumice.

Nije bitno šta ja želim, već ono što jeste!

Bolje je da ucinimo nesto konkretno za nas narod, odnosno za one koji znaju ko su i koji nemaju komplekse.

"Čuvaj me bože od prijatelja, od neprijatelja mogu sam!"

Ako misliš na mene, ja vrlo dobro znam ko sam i odakle sam, i ko su mi roditelji, i ko su mi preci! Svoje Vlaško poreklo niti krijem niti ga se stidim! Koliko puta treba da ponavljam: Ja sam VLAH i nameravam da to i ostanem!

Što se KOMPLEKSA tiče ne bežim ja od svog jezika kojim govorim od malena, već oni koji ga smatraju isuviše prostim i običnim, pa ga zameniše "učenim Rumunskim"!
Da se razumemo tu su i oni koji ga zameniše Srpskim, pa su sada veći Srbi od Srba!

Bolja je nacija koja ima malo,ali kvalitetnih pripadnika nego da pod njenu kapu udju svakakvi.Traiasca Natiunea noastra,fracili mieu!

Prvo: Mi smo daleko od nacije. (pogledaj negde defincije iste!)
Drugo: Nisam ja trpao "babe i žabe" u isti koš, pa da se sad žalim! Naime, verovatno se ne bih uopšte oglašavao da nije jedne male, malecne sitnice: Neki su sebi dali za pravo da govore u ime 40.054 stanovnika SI Srbije koji su se na popisu izjasnili kao Vlasi. Kako se i ja ubrajam u tu grupu nije mi svejedno gde će me denuti neki "dobrotvori".
Ne vidim koja je logika da se ljudi izjašnjavaju kao Vlasi, ako su Rumuni i imaju mogućnost da se izjasne kao Rumuni?
Razumem, nas jadne, priglupe i neupućene da nismo to znali, ali zašto to nije učinila Gospoda koja na ovom Florumu, u štampi, na TV-u uporno tvrde da su Vlasi Rumuni, a istovremeno se zaklinju da su se i oni izjasnili kao Vlasi?
To je čista šizofrenija!
Nisam ja govorio o 154 vlaških sela, o 150 do 500 i više hiljada Vlaha na ovim prostorima.
Nije korektno, čovek se izjasnio kao Srbin sebe smatra Srbinom, a vi ga svrstavate u Vlahe i potom kritikujete da je loš Vlah i da se stidi.
Ja se izjašnjavam kao Vlah, ponosim se time, a vi me kritikujete da nisam dobar Rumun!?
One koji sebe vide kao Rumune smatrate nepismenim Rumunima!

Da je svejedno koliko ima pripadnika ne bi se političari krili iza Vlaha i pravili Vlaške stranke sa rumunskim programom, izdavali vlaške novine na rumunskom itd., već bi poput G-dina Kračunovića stvari nazivali pravim imenima, ali...

Baš to ali sreću kvari!
Brojnost je i te kako bitna. Na glasanju se broje glasovi, novine kupuju čitaoci, TV-u trebaju gledaoci, ako ih nema nema ni svhe nečijeg postojanja!

Gospodo, koliko vidim vi ste ovde pobrkali lončiće!
Niko vama ne brani Veliku Rumunsku naciju i da se osećate njenim pripadnicima. Ja lično nemam nikakvih predrasuda prema Rumunima i onima koji se tako osečaju.

Vi ste ti koji nama brani da budemo Vlasi i da se osećamo pripadnicima jednog malog , ali duhovno jako bogatog  etnosa. Nisam ja koji sad traži da oni koji sebe vide kao Rumune sebe moraju da posmatraju kao Vlahe, već je obrnuto.

I na kraju, daće Bog da budemo živi i zdravi koji god da smo!!!

Ku sînataće šî paśe, šî în śaś bun!

dPasujoni

[vlawag]

Apsolutno je autodestruktivno,kompleksaški i anahrono,a prema potomcima neodgovorno,da svom jeziku ne dozvoliš da se razvije!Niko ne može,ni vi koji se svojski trudite,da opovrgne da su Vlasi Rumuni.Dakle,učeni  pripadnici našeg naroda su,A TO NIJE NIČIJI HIR,stvarali književni jezik.NE ZATO ŠTO JE NAŠ NARODSKI JEZIK PROST,VEĆ STOGA ŠTO RAZVOJ TEHNOLOGIJE,UMETNOSTI,PROGRES CIVILIZACIJE ZOPŠTE,TRAŽE JEZIK SA VIŠE IZRAŽAJNIH MOGUĆNOSTI!Jezik sa većim vokabularom!Mislim da vam je to svima jasno,i STVARNO ne razumem kako možete da budete tako bezobzirni prema potomstvu i8 da ga lišavate nečega što imaju svi civilizovani narodi-KNJIGE;JEZIKA KNJIGE I NAUKE!Na kraju,ako smo,u književnoj varijanti našeg narodnog jezika,preuzeli mnogo latinizama,galicizama,itd-PA OD NAŠIH SMO UZELI;!Zar Srbi govore isto kao u 17.veku??Zar Englezi govore Šekspirovski engleski???Ostanite,vi,gospodo,u 13.veku,sa alama aždajama i vračkama,ali pustite nas,mlade,da ispravimo nepravdu nanetu od onih koji su nam zgazili kulturu i identitet!
PENTRU NOI,RUMÂŃI GIN DAŚIA RIPENSIS,O SINGURA FORMA DE EXPRESIVITATE,CONFORM CERINŢELOR TIMPULUI ŞI CIVILIZAŢIEI,ESTE LIMBA CEA LITERARA!!!ŃIŚĬ O-DATĂ NU ZUĬTĂM GRAIU NOSTRU,CARE ŃE-A PASTRAT ŞÎ ŃE A ŢÎNUT ÎN VIAŢA CA RUMÂŃI,DAR ŞI LIMBA LITERARA VOM FOLOSI,CĂ ESTE LIMBA VIITORULUI!!

[dPasujoni]

Apsolutno je autodestruktivno,kompleksaški i anahrono,a prema potomcima neodgovorno,da svom jeziku ne dozvoliš da se razvije!

  ???Opet se brkaju lončići
Ne razvija se svoj jezik prihvatanjem tuđeg!

Niko ne može,ni vi koji se svojski trudite,da opovrgne da su Vlasi Rumuni.Dakle,učeni  pripadnici našeg naroda su,A TO NIJE NIČIJI HIR,stvarali književni jezik

.
Ne opovrgavam ja već situacija na terenu, da su smatrali da su Rumuni ljudi bi se tako izjasnili ili bi bar za jezik rekli da je Rumunski, a ne Vlaški!

NE ZATO ŠTO JE NAŠ NARODSKI JEZIK PROST,VEĆ STOGA ŠTO RAZVOJ TEHNOLOGIJE,UMETNOSTI,PROGRES CIVILIZACIJE ZOPŠTE,TRAŽE JEZIK SA VIŠE IZRAŽAJNIH MOGUĆNOSTI!Jezik sa većim vokabularom!

Pošto se svrstavaš u mlade, da li si šuo za reč: KONTRADIKTORNOST!
Ako nisi, ove dve rećenice su pravi primer kontradiktornosti.
Naime, prvo tvrdiš da narodski jezik (valjda: Vlaški jezik) nije prost, da bi do kraja rečenice pobio tu tvrdnju izjavom da taj isti jezik nema dovoljno izražajnih mogućnosti!
Sve i da je tačno da je prost, to ne znači da treba da ga zamenimo drugim, već samo da ga usavršavamo. To ostaje vama mladima!

Mislim da vam je to svima jasno,i STVARNO ne razumem kako možete da budete tako bezobzirni prema potomstvu i da ga lišavate nečega što imaju svi civilizovani narodi-KNJIGE;JEZIKA KNJIGE I NAUKE!

Ako bolje razmisliš, zapravo ga  ti uvođenjem Rumunskog lišavaš knjiga na kako sam kažeš: narodskom (vlaškom) jeziku. Tom potomstvu nisu ni danas nedostupne knjige na drugim jezicima od Srpskog, preko Engleskog, Švedskog i Nemačkog, pa sve do Rumunskog jezika. Jedino što zaista fali su knjige na tom našem narodnom (Vlaškom) jeziku!!!!

Na kraju,ako smo,u književnoj varijanti našeg narodnog jezika,preuzeli mnogo latinizama,galicizama,itd-PA OD NAŠIH SMO UZELI;!Zar Srbi govore isto kao u 17.veku??Zar Englezi govore Šekspirovski engleski???

Koji to MI???
Znaš li nekog Vlaha čiji je makar jedan predak na najmanji mogući način učestvovao u stvaranju modernog Rumunskog jezika??
Ja, neznam!
Zato, znam mnoge koji su na ovaj ili onaj način stvarali i stvaraju moderni Vlaški jezik! Da, prijatelju, ni Vlaški nije što je nekada bio i on se modernizovao i modernizuje! Sam si naveo kako se to radi, kad uzmemo neku reč iz nekog jezika i prilagodimo (pripitomimo) u svoj jezik, to više nije tuđa, već naša reč.

Šćim nuoj šî dă kompjuter, šî dă mobilni, dă telefon, dă autobus, (a mjea babe batrnă ja dzîs: otopuz!), golf dizelaš, limuzină, đip, monitor, tastatură, televizuor, video, mašînă dî kimješ, mašînă dî vasă, mašînă dî kusut, mašînă dî đempjeŕ...
Avjem šî istorije, šî filozofije, šî etnologije, šî folklor, politikă, strănkuŕ, partij, programuŕ, skripsoŕ, kărc, kărćišoare....

Śe nu avjem ajdac să faśem!

Ostanite,vi,gospodo,u 13.veku,sa alama aždajama i vračkama,ali pustite nas,mlade,da ispravimo nepravdu nanetu od onih koji su nam zgazili kulturu i identitet!

Samo jedna vrlo bitna ispravka!!
Nije 13.vek nove ere, već će pre biti 13. i još koji vek pre nove ere!!!!!!!!!!!
To uopšte nije nešto čega se treba stideti. Mnogi narodi, počev od Jevrejskog svoj identitet zasnivaju na Bibliji, a ovo naše je još starije i seže u osvit civilizacija. Malo koji narod može da se pohvali tako dugom tradicijom. Uostalom, ako ima vremena tu bi Paun mogao mnogo toga da kaže, o radovima Emilije Mason, na primer.

Sada te ostavljam da ispravljaš nepravde, ali gledaj da usput ne načiniš nove!!!

Ku sînataće!

dPasujoni

[vlawag]

Ai spus o gramada de prostii,Pasuioni.Kako niko od predaka Vlaha nije ucestvovao u stvaranju knjizevnog jezika???Hajde ti,Paune,iskreno i po dusi razresi ovu nedoumicu.

[vlawag]

strankuŕ!? a zasto onda DA UOPSTE GOVORIMO taj frankensteinski monstrumski amalgam arhaicnog rumunskog i svega i svacega???Postani onda Srbin,ili bilo sta drugo,jer iako ne izgleda tako,na ovom svetu ipak ima pravde...Tako da ni MOLDOVENIZACIJA ni VLAHIZACIJA,nece uroditi plodom,verujte mi.Rumunski narod je jedan,gde god ziveo,i niko nema misiju da neko tamo Vlahe preobraca u Rumune...Nece niko moci da razbije Rumunsku Naciju,jer ti kvazijezicki experimenti tipa vlaski,moldavski,crnogorski ili bosnjacki jezik ne mogu biti shvaceni ozbiljno,nigde sem u glavama samozvanih znalaca koji su zavrsili fakultete ÎN CATEDRA DUOSULUI, LA PROFESORU OILOR, LA UNIVERZITATE DIN GORŃANE...Ne zelim da te uvredim, i nemoj tako da shvatis, vec ti kazem sve ovo sa stanovista jednog lingviste i profesora rumunskog i engleskog jezika,sto inace jesam.
I,Paune,zasto nemas O sa crticom,za diftong UO???

[dPasujoni]

strankuŕ!?

La noj să dzîśe: strănkuŕ!

a zasto onda DA UOPSTE GOVORIMO taj frankensteinski monstrumski amalgam arhaicnog rumunskog i svega i svacega???

Ako si lingvista kao što tvrdiš, onda znaš da u svim jezicima, pa i u engleskom i rumunskom ima mnogo "frankenštajnskih amalgama" i tuđica, pa ih oni svejedno govore. Po tvojoj logici možemo svi da pređemo na engleski, ili još bolje kineski (pošto je brojniji), što bi uopšte gubili vreme sa ostalim jezicima!

Postani onda Srbin,ili bilo sta drugo,jer iako ne izgleda tako,na ovom svetu ipak ima pravde...Tako da ni MOLDOVENIZACIJA ni VLAHIZACIJA,nece uroditi plodom,verujte mi.Rumunski narod je jedan,gde god ziveo,i niko nema misiju da neko tamo Vlahe preobraca u Rumune...Nece niko moci da razbije Rumunsku Naciju

,

Nemam nameru, ja sam VLAH, bio i ostaću!
Daleko od toga da želim da razbijam bilo koju, a kamoli bratsku Rumunsku naciju, samo neću da me trpaju tamo gde mi nije mesto!

jer ti kvazijezicki experimenti tipa vlaski,moldavski,crnogorski ili  strbosnjacki jezik ne mogu biti shvaceni ozbiljno,nigde sem u glavama samozvanih znalaca koji su zavrsili fakultete ÎN CATEDRA DUOSULUI, LA PROFESORU OILOR, LA UNIVERZITATE DIN GORŃANE...

Što se tiče Vlaškog jezika to nije eksperiment, već potreba da se ozvaniči ono što odavno postoji u praksi, jezik kojim ljudi uveliko govore.
Što se završavanja fakulteta "în katedra duosuluj, la profesoru uojilor, la univerzitetu dîn Gorńana, (dî la Miroś, dî la Blož, dîn Ńegoćiń, dîn Bľizna, dîn Dîlbuoka, dîn Buor, dîn Kućiva, dîn Žîgobica, dîn Petroc...) za Vlaški jezik to su trenutno jedini i najmerodavniji fakulteti!

Svi vi koji završite rumunske ili srpske fakultete, zaboravljate odakle ste potekli i preko noći postajete velikorumuni ili velikosrbi. Tada mi Vlasi postajemo ili "Rumuni sa govornom manom", ili "felerični Srbi". Tada, naš jezik postaje "frankeštajnski amalgam", naši običaji prosti i anahroni, ponekad "morbidni" itd... To me ponovo asocira na komplekse, koje si uzgred ti pomenuo.

Ne zelim da te uvredim, i nemoj tako da shvatis, već ti kazem sve ovo sa stanovista jednog lingviste i profesora rumunskog i engleskog jezika,sto inace jesam.

No problem!
Ne vređam se ja tek tako!
Čestitam na profesuri i imaću to u vidu kada mi bude treblo mišljenje po pitanju Rumunskog jezika, koji uzgred planiram da naučim.
Što se Vlaškog tiče tu u obzir dolazi samo diploma gore navedenih fakulteta, bez njih deset diploma sa Harvarda, Oxvorda i dr. nemaju nikavu  validnost, jer se jednostavno ne odnose na Vlahe i Vlaški jezik.

dPasujoni