Sva ova pitanja sa kojim se suočavamo nisu uopšte jednostavna i smatram da samo zajedničkim snagama možemo prevazići postojeće probleme, a populističke ideje i rešenja koja nam se nude i nameću sa strane treba odbaciti!
Апсолутно се слажем. Само, када говоримо о уплитањима са стране, нигде нисам приметио, г-дине Сигма, да помињете уплитање српске стране, посебно ми боде очи однос СПЦ по овом питању.
Да ли сте ову врсту уплитања превидели или сматрате сасвим природним да се српска страна сме уплитати у проблеме са којима се суочавамо?
Mislim da sam bio poprilično jasan i ne vidim razlog za nervozu... Svaka diskusija, pretvorila se ona u polemiku ili ne, zdrava je ako nudi konstruktivna rešenja.
Kako se sećam, nisam opredelio pravac uplitanja, jer svedoci smo da ona dolaze sa svih mogućih strana. Sukobi različitih nacionalnih interesa su upravo doveli Vlahe tu gde su sada.
Međutim, da neke stvari ipak pojasnimo... Na etničkoj mapi Srbije se Vlasi ipak javljaju kao posebna etnička zajednica i niko Vlahe ne tera da se izjasne drugačije. A kako nas to Rumunija sa nama srodnim narodom tretira? Šta ono kažu..
“Români“ si punctu! Dakle...
„Iako je u vreme popisa stanovništva bilo izvesnih problema na terenu, ne može se tvrditi da je neko popisano lice sprečeno da se nacionalno izjašnjava po sopstvenoj volji i izboru, ili da se uopšte ne izjašnjava...
Što se tiče Rumuna u Jugoslaviji i Srbiji, oni su oduvek figurirali na popisima kao rumunska nacionalna manjina. Da su Vlasi hteli da se identifikuju tim imenom, to su mogli da čine, ali se to nije dogodilo. Zaslužuje analizu činjenica da su to neki od njih ipak učinili na popisu 2002. godine. Da koriste takvu opciju, odlučilo se samo 2.333 savremenih Rumuna u istočnoj Srbiji.( FKV)“. Dalje...
„Novi republički organi vlasti posle promena 2000. godine, generalno uzev, napustii su ranije politike predrasuda, stereotipa i klišea prošlosti prema Vlasima. Zato se pomenuti mali broj konstatovanih Rumuna ne može stavljati u kontekst nekih zabrana. Pre će biti da je ta pojava posledica jedne propagandističke misije unete sa strane. Tu počinje problem koji nije do kraja rasvetlio Izveštaj. To je pitanje etno-psihološkog stava Vlaha prema naciji i nacionalnom, koji Vlasi nikako ne vezuju za Rumuniju i Rumune, niti ga tumače kroz „slični ili isti jezik“ i neke druge odrednice istorijske nomenklature, slične ili iste za zajedničke ili srodne pretke (FKV).“ Kada je u pitanju SPC i njen odnos prema ovom pitanju...
Da bi smo došli do odgovora, morali bismo prethodno utvrditi kako Crkva kao institucija deluje u funkcionalnom smislu.
Pogledajmo prethodno šta
Zakon o crkvama i verskim zajednicama veli, a čija izrada se prevashodno oslanjala na zakonska rešenja susednih zemalja u ovom pogledu :
Autonomna regulativa crkava i verskih zajednica Član 7.
Država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica.U vezi sa graditeljstvom, čl.32. st.4. istog Zakona veli sledeće:
Član 32. stav 4.
Izgradnja, adaptacija i rekonstrukcija verskih objekata može se izvoditi po donošenju odluke crkve ili verske zajednice, dobijanju potrebnih dozvola predviđenih zakonom i propisima koji regulišu ovu oblast, kao i saglasnosti nadležnog ministarstva i uz stručni nadzor nadležnog državnog organa.Ustav Srpske pravoslavne crkve u čl.1. st.2. kaže:
УСТАВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1 став 2
Српска православна црква одржава догматско и канонско јединство са осталим православним Црквама. A kada smo kod dogmatskog i kanonskog jedinstva, ne moram Vam reći da su to pravila koja važe za SVE pomesne pravoslavne crkve, dakle i za rumunsku!
Апостолска правила Правило 34. Епископи свакога народа треба да познају првога од њих и да га сматрају као главу, и ништа важнијега да не предузимљу без његовога знања, него сваки нека предузимље само оно што се тиче његове епархије и подручних мјеста. Али ни онај први епископ нека не чини ништа без знања свију осталих епископа. Јер ће тако бити једнодушност и прославиће се Бог кроз Господа у Светом Духу, Отац и Син и Свети Дух.(1. Вас. 4, 6, 7; 2. Вас. 2, 3; 3. Вас. 8; 4. Вас. 28; Трул. 36, 39; Антиох. 9)
Правило 35. Епископ нека се не усуди ван својих граница рукополагати у градовима и селима, која му нијесу потчињена; а ако се докаже да је то учинио без знања оних, којима припадају ти градови и села, нека се свргне и он и они које је рукоположио.(1. Вас. 15; 2. Вас. 2; 3. Вас. 8; 4. Вас. 5; Трул. 17; Анкир. 13; Антиох. 13, 22; Сардик. 3, 15; Картаг. 48, 54)
Kada smo kod Vaseljenskih sabora, verujem da vrlo dobro znate šta odluke sa istih znače za pravoslavne pomesne crkve, dakle i za rumunsku.
Први васељенски сабор;
16. Презвитери, или ђакони, или ма који други клирици, који несмотрено, и не имајући пред очима страх божји и занемарујући црквено правило, остављају своје цркве, такови не смеју ни под који начин бити примљени у другу цркву, него их треба свакако приморати, да се врате у своје области; успротиве ли се, нека буду ван опћења. Ако се пак који епископ усуди отети једнога, који припада другом епископу, и у својој га цркви рукоположити, а на то није издао своју приволу онај епископ од кога је тај клирик побегао, у таквом случају то рукоположење нека не важи. (Ап. 14, 15, 16; 1. Вас. 15; 4. Вас. 5, 10, 20, 23; трул. 17, 18, 20; Ант. 3, 21; Сардик. 1, 2, 13, 15, 16; Картаг. 54, 80, 90)
Четврти васељенски9. Ако који клирик има какву распру са другим клириком, нека не обилази свога епископа и нека се не обраћа светским судовима, него нека најпре поведе посао код свога епископа, или, уз приволу епископа, код оних нека се суд води, које и једна и друга страна изаберу; а који преступи ово нека подлегне казнама по правилима. Ако клирик има распру какву са својим, или са другим епископом, нека се суди пред епархијским сабором. Ако пак епископ или клирик има какав спор са дотичним епархијским митрополитом, нека се обрати егзарху велике области (дијацезе), или пријестолу царскога Цариграда, и код њега нека се суди. (Ап. 74, 75; 1. Вас. 6; 2. Вас. 6; 4. Вас. 17, 19, 21, 28; Трул. 8; Антиох. 14, 15, 20; Лаод. 40; Сард. 4; Картаг. 8, 10, 11, 12, 15, 18,19, 59,104, 107, 128, 129, 130, 132)
Nadam se da sam uspeo bar malo da Vas podsetim kako funkcionišu crkve u čitavom hrišćanskom svetu, a koje prihvataju Simvol vere i ne dovode ga u pitanje. Podsetiću Vas da u toj grupi pripadaju kako Srpska pravoslavna crkva, tako i njena sestrinska Rumunska pravoslavna crkva. Naravno da tu stoje i primedbe nastale shodno porukama iz poslanica Sv.apostola Pavla, ali...
“... u istočnoj Srbiji ovo je jedno „uvezeno“ veoma ispolitizovano pitanje i njime se ništa ne rešava među Vlasima. Da je to tako može da se prouči pismo koje je svojevremeno uputio pokojni runmunski patrijarh, gospodin Teoktist, rumunskom episkopu Daniilu, da stiša svoj angažman u istočnoj Srbiji i da se vrati svojoj prekodunavskoj eparhiji. Što se tiče službe „na maternjem jeziku Vlaha“ o tom pitanju, rečeno je u pomenutom pismu, sestrinske Rumunska Patrijaršija i Srpska Patrijaršija će o tome zajednički da traže rešenje.
Ukoliko to obraćanje nije dovoljno jasno, jedno je ipak nedvosmisleno razjašnjeno. U istočnim pravoslavnim crkvama postoji kanonski red po kome se uspostavljaju i održavaju međucrkveni odnosi. To je temelj njihove organizovanosti i milenijumskog opstanka i saradnje.
Kao što se dalo uočiti, nije sporno da postoji jezičko pitanje u vezi sa službom na „maternjem jeziku Vlaha“. Za one koji nisu upućeni, o tome nije nikada razgovarano u tom pravcu sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, već je samo forsirana ideja sa aspekta menjanja granica crkvene jurisdikcije među susednim crkvama, na štetu srpske.“ ( komentar FKV)
Molim Vas g-dine Vlad... ne sumnjam u Vašu razboritost i očiglednu profesionalnost, ali potrudite se da sa manje emocija i pristrasnosti gledate na ovu stvar, jer samo tako možemo biti objektivni..
Da bi smo poznavali crkvu i njeno ustrojistvo, nije dovoljno samo poznavati pravila već i biti u zajednici koju crkva predstavlja. Naravno, nalazimo se još uvek na terenu politike, a sve ovo je daleko od istinske duhovnosti koja je u ovim suludim vremenima potrebna svim narodima, pa i našem.
„ NE GRADI SE KUĆA OD KROVA NEGO OD TEMELJA!“