Odluka 1632 i Preporuka 1845 Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope

[virgil]

Situacija nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske etničke manjine u Srbiji

Odluka 1632 (2008)¹


   1. Parlamentarna Skupština primećuje da su danas društava Evrope multikulturalne i multietničke oznake.
   2. Odlučno brani kulturalnu raznovrsnost, čija je važnost isticana u nekoliko dokumenata Saveta Evrope i naročito u Okvirnoj Konvenciji za Zaštitu Nacionalnih Manjina (ETS broj 157) i u Evropskoj Povelji za Regionalne ili Manjinske Jezike (ETS broj 148).
   3. Raznovrsnost ne treba da bude doživljena kao ugrožavanje, nego kao izvor za obogaćenje. Ona bi trebala da bude poštovana i očuvana kao koreniti deo bilo kojeg demokratskog društva. Podržka načela ljudskih prava, zakonitosti i demokratije je najbolje obezbedjenje da će raznovrsnost biti poštovana.
   4. Srbija, kao i celi region na Balkanu, je jedna od najmulitkulturalnih zemalja u Evropi. Ona mora da preuzme inherentne dužnosti svih mulitkulturalnih društava podgurivanjem vizije društva osnivanog na poštovanje raznovrsnosti, i borbom protiv svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije.
   5. Region, uključujući Srbiju, ostaje obeležen medjuetničkim natezanjama. Čak i danas, incidenti etničke prirode, sa raznim stepenima žestine, zabeleženi su u Srbiji.
   6. Skupština ističe da su medjukulturalna komunikacija i poštovanje raznovrsnosti kultura  garancije dugotrajnog mira i stabiliteta u regionu.
   7. Dok su sadašnji etnički incidenti malobrojni u sprskoj pokrajini Vojvodini, pokrajini čija mešovita etnička gradja je jedna od najizrazitijih u Srbiji, mora da se beleži da u 2004.  – u periodu obeleženim mnogobrojnim i uznemiravajućim medjuetničkim incidentima – vlasti su reagovale daleko previše sporo.
   8. Skupština bodri srpske vlasti da uvek reaguju velikom brzinom i strogosću protiv izvršilaca medjuetničkog nasilja u svim oblicima.
   9. Skupština pozdravlja činjenicu da je nekoliko pohvalnih prvih koraka preuzeto, uključujući skup zakona iz 2002. i novi Ustav Srbije iz 2006., za unapredjenje prava nacionalnih manjina, i bodri vlasti da nastave sa svojim naporima.
  10. U vezi s time, Skupština je vrlo zadovoljna da primeti da je od skorih izbora položaj [moja primedba: ili dužnost, služba] Ministra Ljudskih i Manjinskih Prava ponovo postavljen i da su pretstavnici manjina uključeni u vladajučoj koaliciji  sa ministarskim mandatima.
  11. Ove napore treba podržavati sa politikom obaveštavanja od strane državne uprave, verskih organizacija i medija da unapredjivaju duh trpeljivosti i medjukuturalni razgovor i suzbijanje diskriminacije.
  12. Skupština sa zadovoljstvom beleži da je nacrt zakona protiv diskriminacije bio spremljen i poslat Evropskom Komitetu za Demokratiju kroz Pravnim Pristupima ("Venecijskom Komitetu") za opaske. Hitno usvojenje i  izvršavanje ovog zakona je naročito važno za sprečavanje bilo koje buduće diskriminacije protiv članova nacionalnih manjina.
  13. Skupština je uverenja da bi ombudsman mogao i trebao ovde da ispuni važnu ulogu. Zbog toga pozdravlja dugočekano imenovanje Ombudsmana Republike Srbije 29 Juna 2007.
  14. Nadalje, državna uprava mora da uloži svaki napor da pojača poverenje manjina u državne zastupnike i da suzbije predrasude protiv manjina koje bi mogle da ostaju u ustanovama sprovodjenja zakona [moja primedba: odnosno policiji, itd] i sudstva. Skupština pozdravlja postojanje plana za povećanje predstavništva pripadnika manjina u policiji i sudskim ustanovama, prvenstveno osnivanje multietničkih snaga policije u južnoj Srbiji. Ona podstiće državne vlasti da pruže ovo pokretanje drugim krajevima i naročito Vojvodini.
  15. Skupština je bezobzirno zabrinuta da primećuje ozbiljne nepotpunosti u ispunjenju prava manjina. Dužnost je državnih, pokrajinskih i meštanih vlasti da obezbede celovito izvršenje bitnih zakonskih mera.
  16. Poneke zakonske mere izostavljaju nekolikim godinama, i ovo sprečava mogućnost iskorišćenja zakonskog okvira razvijenog 2002 za najbolji ishod u korist pripadnika manjina.
  17. Skupština je mišljenja da ovi nedostaci u zakonodavnom uredjaju krnje verodostojnost političke volje vlasti u odnosu na prava manjina i ne doprinose izgradjenju poverenja pripadnika nacionalnih manjina u vlast.

  18. Skupština je takodje zabrinuta o razilaženjima uočenim medju oblastima u primenjivanju prava manjina i u stvarnoj pristupaćnosti tim pravima za njihove pripadnike. Osobito primećuje da pripadnici nacionalnih manjina u severoistočnoj Srbiji su u jasno manje povoljnom položaju od onih iz Vojvodine.

  19. U vezi pitanja identiteta manjina, i naročito što se tiče diskusije o rumunskim i vlaškim manjinama, Skupština opoziva princip izraženog u 3. Članku Okvirne Konvencije za Zaštitu Nacionalnih Manjina i ponovo potvrdjuje da je ikakav pokušaj nametanja identiteta jednom licu, ili grupi lica, nedopustljiv.

  20. Prema tome Skupština podstiče pripadnike rumunske i vlaške manjine iz istočne Srbije da ujedinju svoje napore i savladaju svoje unutrašnje nesuglasice u sopstvenu korist i da bi očuvali osobite odlike koje sačinjavaju njihove identitete. Ovde srpske vlasti imaju dužnost da ne ometaju nego da podržavaju inicijative u tom pravcu.

  21. Skupština je svesna o brigama iznesenih od strane Venecijanskog Komiteta o zakonu iz 2006 o crkvama i verskim organizacijama u Republici Srbiji i pridružuje se u njihovoj preporuci da se donese jasnije [preciznije] razumevanje o zakonskom statusu crkvenog prava i crkvenih odluka. Nadalje, Skupština uporno moli srpske vlasti da saradjuju sa Srpskom Pravoslavnom crkvom kao što i sa Rumunskom Pravoslavnom crkvom da pronadju praktično rešenje kojem se postiže stvarna sloboda vere u istočnoj Srbiji, kao što je već slučaj u Vojvodini.

  22. Konačno, svestna da saradnja domaćinske i rodbinske države pod dvostranim ugovorima je stvarne vrednosti u vezi obezbedjenja stabilnosti u Evropi, Skupština poziva srpske vlasti da pojačaju svoje dobre odnose sa rodbinskim drzavama (Rumunijom, Madjarskom, Hrvatskom i "bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom") s potpunom izvršenjem dvostranih ugovora koje su potpisale. Isto važi za vlasti iz rodbinskih država.



  23. Prema tome, Skupština poziva nadležne vlasti u Republici Srbiji da:



23.1 obrate više pažnje navodjenjima o medjuetničkom nasilju i da se bave o njima hitro, čvrsto i uspešno, naročito sa sredstvima efikasnih policijskih istraživanja i sudskim postupcima;

23.2 se pobrinu da se zakoni o pravima manjina, naročito zakoni doneti 2002, dejstveno primenjuju;

23.3 ustanove po mogućnosti hitno fond za promicanje društvenog, privrednog, kulturalnog i opšteg razvitka nacionalnih manjina predvidjenim pod 20 naslovu okvirnog zakona iz 2002. o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina;

23.4 brzo donesu zakon protiv diskriminacije, uzevši u obzir komentare od strane Venecijskog Komiteta;

23.5 usvoje kao pitanje prioriteta zakonske tekstove o financiranju i izboru nacionalnih saveta za nacionalne manjine, uzevši u obzir komentare stručnjaka Saveta Evrope o prednacrtu zakona o izborima; 

23.6 preciznije odrede delatnosti i dužnosti nacionalnih saveta za nacionalne manjine, u isto vreme davanjem potrebnih novčanih sredstava da bi oni ispunili svoje misije;

23.7 uvedu mehanizam za osposobljenje nacionalnih saveta za nacionalne manjine da pregledaju činove izvrsne vlasti u odnosu na prava manjina;

23.8 sazovu češće i redovne sastanke Nacionalong Saveta za Nacionalne Manjine;

23.9 zamisle naimenovanje ombudsmana-zamenika zaduženog za pitanja u vezi sa pravima manjina;

23.10 mada sa ovog gledišta prizanvajući poboljšanja sadrženim u novom Ustavu, da daljnje učvrste stabilitet budžetova autonomskih pokrajina; 

23.11 preuzmu odredjene mere u korist pripadnika svih manjina, i da iskorene svaku diskriminaciju protiv njenih pripadnika; 

23.12 pojačaju napore ka unapredjivanju inicijativa za promicanje duha trpeljivosti i medjukulturalne komunikacije;

23.13 intenziviraju inicijative za obučavanje učitelja sa bitnim kalifikacijama za poučavanje jezika i poučavanje na jezicima manjina; 

23.14 nastave sa razvijanjem dvojezičkih škola i škola na maternjem jeziku;

23.15 uklone razlike medju područjima koje postoje u stvarnim zaštitama prava manjina (naročito za upotrebu manjinskih jezika u upravljanju, obrazovanju na manjinskim jezicima, slobodu vere, itd.) sa potpunom primenjivanjem postojećih zakona o ovim pitanjima u celoj teritoriji; 

23.16 preuzmu potrebne mere da bi obezbedili Vlasima/Rumunima koji žive u Istočnoj Srbiji (u Timočkom, Moravskom i Dunavskom Slivu) pristup obrazovanju, medijama i državnom poslovodjenju na maternjem jeziku i da im dopuste da održavaju verske službe na tom jeziku; 

23.17 pronadju i primenu tehnička rešenja koja bi omogučila žiteljima istočne Srbije da primaju emisije na rumunskom izradjenim u Vojvodini; 

23.18 predvidju izuzeća u postupcima privatizacije medija u korist medija koje rade na manjinskim jezicima, da bi obezbedili njihovu održivost; 

  24. Skupština takodje poziva Srbiju i odnosne rodbinske države da sazovu skup, po mogućnosti najranije, zajedničkih medjudržavnih komiteta predvidjenih u dvostranim ugovorima koje su one sklopile u vezi saradnje na temi zaštite nacionalnih manjina.
  25. Skupština poziva svoj Komitet za Uvažavanje Obaveza i Angažiranja od strane država članica Saveta Evrope (Nadgledni Komitet) da uzme u podesan obzir predloge sadržene u ovom rešenju dok vodi svoj dijalog sa sprskim vlastima.



   1. Pretres Skupštine 1. Oktobra 2008 (33. Sedninca) (vidi Dok. 11528, izveštaj Odbora za Zakonska  Dela i Ljudska Prava, izveštilac: G. Herrmann). Tekst usvojen od strane Skupštine 1. Oktobra 2008 (33. Sedninca).



      Vidi takodje Preporuku 1845 (2008). 

      * * *

Parlamentarna Skupština Saveta Evrope

Situacija nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske etničke manjine u Srbiji

Preporuka 1845 (2008)¹


  1. Parlamentarna Skupština, u odnosu na svoju Odluku 1632 (2008) o situaciji nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske etniške manjine u Srbiji, poziva Odbor Ministara da uzme u obzir, u toku svog redovitog nadgledanja, preporučivanja srpskim vlastima u gornje spomenutoj Odluci, i da imaju na umu u sklopu predstojećeg cilkusa nadgledanja pod Okvirom Konvencije za Zaštitu Nacionalnih Manjina.

   2. Skupština takodje preporučuje da Odbor Ministara i srpske vlasti namisle puštenje u dejstvo novih odredjenih ispomoćnih radnja za podršku razvitka konkretnih akcionih planova za pokretnju duha trpeljivosti i medjukulturalnog dijaloga, i posebno da pojačaju poverenje manjina u državnim ustanovama i da suzbijaju predrasude protiv manjina koje bi mogle da ostaju u ustanovama sprovodjenja zakona i sudstvu.

 


      1 Pretres Skupštine 1. Oktobra 2008 (33. Sedninca) (vidi Dok. 11528, izveštaj Odbora za Zakonska  Dela i Ljudska Prava, izveštilac: G. Herrmann). Tekst usvojen od strane Skupštine 1. Oktobra 2008 (33. Sedninca).




----------------------------------------------------------
Originali odluke i preporuke, na engleskom, se nalaze ovde:

http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta08/ERES1632.htm

http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta08/EREC1845.htm


Prevod sa engleskog 2.10.2008: Virgil S. Speriosu.

[darko]

A šta je sa amandmanom br.17 na prvobitni tekst rezolucije?

[sigma]

POVODOM IZVEŠTAJA KOJI JE PODNEO EVROPSKOM PARLAMENTU GOSPODIN JÜRGEN HERRMANN


ADRESA:
_____________________________________________________________


Predmet: Reagovanje vlaške nevladine organizacije – Foruma za kulturu Vlaha (FKV),
Bor, Republika Srbija

Sa zadovoljstvom smo učestvovali, preko našeg predstavnika, u razgovoru, koji je imao sa nama njegova ekscelencija evropski parlamentarac, gospodin Jürgen Herrmann, u Negotinu 26. septembra 2007. godine, za vreme njegovog studijskog boravka u našoj zemlji. Za taj najavljeni susret dugo smo se pripremali, pa smo u našoj nevladinoj organizaciji blagovemeno verifikovali tekst, koji smo gospodinu parlamentarcu dali na engleskom i srpskom jeziku. Takođe smo uvažili njegov zahtev da mu kao učesnici u razgovoru, posle susreta sa njim, pošaljemo dopune koje smatramo relevantnim o razmatranim temama. To smo takođe učinili sa dodatnim tekstom na engleskom jeziku.
Preko Interneta, imali smo prilike da se upoznamo sa Izveštajem Doc. 11528 od 14. februara 2008. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pod naslovom ,,Situacija nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske etničke manjine u Srbiji", koji je podneo gospodin Jürgen Herrmann.


O IZVEŠTAJU DOC. 11528

Moramo da se najpre osvrnemo na sam naslov tog dokumenta. U Republici Srbiji obavljen je popis stanovništva u aprlu 2002. godine. Iste godine je dostavljen Savetu Evrope i Državni Izveštaj SRJ, koji se bavio nacionalnim manjinama (16. oktobra 2002. godine), pa samim tim se odnosio i na Vlahe u Srbiji. Ove detalje poznajemo jer smo taj izveštaj detaljno proučili i komentarisali i o tome smo tokom 2003. godine obavestili Savetodavni komitet Saveta Evrope. Sa njegovom radnom grupom visokog ranga, po tome smo imali i susret 29. septembra 2003. godine u Beogradu, a potom ponovo 10. oktobra 2005. godinne.


Tačka 18. Nacrta Rezolucije

   Što se tiče  identiteta manjina, a naročito u vezi diskusije oko rumunske i vlaške manjine, Skupština podseća na principe sadržane u Članu 3 Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i ponovo tvrdi da je svaki pokušaj nametanja identiteta pojedincu ili grupi lica nedopustiv.


Komentar FKV

Iako je u vreme popisa stanovništva bilo izvesnih problema na terenu, ne može se tvrditi da je neko popisano lice sprečeno da se nacionalno izjašnjava po sopstvenoj volji i izboru, ili da se uopšte ne izjašnjava. Time je zadovoljen Član 3 Okvirne evropske konvencije o zaštiti manjina, sa kojim je u saglasnosti Član 2. Zakona o slobodama i pravima nacionalnih manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji (februar 2002. godine).
Pomenuti član domaćeg zakona pominjemo zbog toga što je u odnosu na ranije manjinske nomenklaturne kategorije u prethodnoj Jugoslaviji, sve takve nazive smestio u sveobuhvatnu sintagmu ,,nacionalna manjina". Na primer, u odnosu na Vlahe i Rome, ranije se govorilo o ,,etničkoj grupi", ali je sada i taj naziv pokriven navedenom jedinstvenom oznakom – ,,nacionalna manjina". Time nije identifikovana i pojam ,,matična zemlja" za sve nosioce takve identifikacije.
Što se tiče Rumuna u Jugoslaviji i Srbiji, oni su oduvek figurirali na popisima kao rumunska nacionalna manjina. Da su Vlasi hteli da se identifikuju tim imenom, to su mogli da čine, ali se to nije dogodilo. Zaslužuje analizu činjenica da su to neki od njih ipak učinili na popisu 2002. godine. Da koriste takvu opciju, odlučilo se samo 2.333 savremenih Rumuna u istočnoj Srbiji.
Novi republički organi vlasti posle promena 2000. godine, generalno uzev, napustii su ranije politike predrasuda, stereotipa i klišea prošlosti prema Vlasima. Zato se pomenuti mali broj konstatovanih Rumuna ne može stavljati u kontekst nekih zabrana. Pre će biti da je ta pojava posledica jedne propagandističke misije unete sa strane. Tu počinje problem koji nije do kraja rasvetlio Izveštaj. To je pitanje etno-psihološkog stava Vlaha prema naciji i nacionalnom, koji Vlasi nikako ne vezuju za Rumuniju i Rumune, niti ga tumače kroz ,,slični ili isti jezik" i neke druge odrednice istorijske nomenklature, slične ili iste za zajedničke ili srodne pretke.
Kada je reč o imenu Vlaha u istočnoj Srbiji i na celom Balkanu, spoljašnjem (outsiders) i unutrašnjem (insiders), oba su odbačena u savremenoj rumunskoj kulturi u XIX veku. To je bila ideologija aristrokratsko-veleposedničkih i građanskih nacionalnih vođa susednog naroda u vreme neposredno pre i posle ujedinjenja Vlaške (srednjevekovno ime Vlasi, pa onda Munteni) i Moldavije (srednjevekovno ime Vlasi, pa Moldoveni) i stvaranja države Rumunije, uz izvođenje iz tog njenog knjiškog imena ideološko-nacionalnog koncepta ,,rumunizma" i pokušaje njegovog izvoza i  nametanja Vlasima na Balkanu, južno od Dunava. O tome su najbolji svedoci Vlasi iz istorijske Makedonije - u njihovom unutrašnjem nazivu: Armani.
Promene koje su nastale u SRJ, kao što je poznato, dovele su do usaglašavanja Povelje Unije Srbije i Crne Gore, kao važnog dokumenta za njen prijem u Savet Evrope. Međutim, to nije prihvaćeno na visokim evropskim adresama dok nije urađen i dodatak ovom temeljnom dokumentu, koji mi poznajemo kao ,,Mala Povelja". U njoj su ponovo naglašena prava i slobode nacionalnih manjina, koja su definisana prethodnom pomenutom sintagmom pomenutog zakonu SRJ.
Vezano za popis 2002. godine, njime je konstatovano 40.054 Vlaha i 34.576 Rumuna. Što se tiče jezika, konstatovano je 54.818 govornika vlaškog jezika i 34.515 govornika rumunskog jezika. Vidi se da cifre nacionalne rumunske pripadnosti i govornika rumunskog jezika koincidiraju, ali to nije slučaj sa vlaškom nacionalnom pripadnošću i govornicima vlaškog jezika. Upravo se pojavljuje ono o čemu je već bilo reči. Da se pitanje nacionalnog opredeljenja ne može tretirati ni tumačiti van etno-socijalne i kulturološke dimenzije, koja postoji kao dinamička komponenta u datoj zajednici, a može da  se utvrditi u ozbiljnom sociološko-antropološkom istraživanju na terenu među Vlasima istočne Srbije. Elem, izborom opredeljenja na popisu stanovništva, ispoljen je i potvrđen je vlaški stav o nacionalnoj pripadnosti, koja po tome nije isto što i rumunska nacionalna pripadnost.
Sopstveni izbor o pripadnosti, koji je odigrao ključnu ulogu u izboru Vlaha kod popisnog opredeljenja, nije suprotan Članu 3 Okvirne konvencije. Naprotiv, verujemo da je to osnov da se apsolutizuje sopstveni izbor svakog lica kod deklarisanja nacionalne pripadnosti. Da ovo nije mistifikacija, treba se upozanti sa činjenicom da su se Vlasi iz Braničeva i sa drugih prostora istočne Srbije, koji su se posle II svetskog rata preselili u Vojvodinu u okolini Bavaništa (opština Kovin), iako su u susedstvu sa Rumunima i na nivou narečja govore isti govor, nisu promenili svoju vlašku svest u korist rumunske svesti.
Setimo se slučaja nemačkih Sinta i Državnog izveštaja Nemačke prema Savetu Evrope. Taj primer nam je interpretirala nemačka strana, tj. nemački službeni savetnici, koje je angažovala fondacija ,,Konrad Adenauer", vezano za skup o ulozi manjina na oblikovanje državnog izveštaja prema Savetu Evrope. To savetovanje je održano u Beogradu 30-31. januara 2001. godine. Uz podršku pomenute fondacije, skup je organizovala Vlada SRJ, preko odgovarajućih resornih ministartava, a uz učešće predstavnika nacionalnih manjina Srbije i Crne Gore.
Forum za kulturu Vlaha je učestvovalo u radu navedenog skupa, pa je ovo direktno i autentično svedočenje. O čemu je reč? Kada je stigao Državni izveštaj Nemačke u Savet Evrope, iz redova nemačkih Sinta je poslato upozorenje da ga oni ne prihvataju! Razlog je bio čudan, ali se nije mogao anulirati, pa je usledio zahtev o preispitivanju Izveštaja. Ponovljeni su susreti predstavnika Sinta i predstavnika nemačke države da bi se razjasnio problem. Nemački  Sinti, rečeno je na navedenom skupu, nisu želeli da iskoriste pravo i način kako im je nuđeno  učenje sinti-jezika. Prosto je jezik njihova unutrašnja stvar, zatvorena za druge, koja ne sme da se leksikološkim otvaranjem i školskim učenjem približi nepripadnicima Sinti zajednice. Iz razloga svoje psihičke etno-nacionalne konstitucije, Sinti nisu hteli da dozvole takav rizik.To je prihvaćeno i usklađeno je sa njihovim stavom i tako je Državni izveštaj Nemačke zadovoljio kriterijume Saveta Evrope.
Spekulativnost u odnosu na poimanje Vlaha kao ,,rumunske nacionalne manjine" je projektovana unekoliko u jednostranom rumunskom tumačenju međudržavnog sporazuma SRJ i Rumunije. Vlasi se nigde ne pominju u tom dokumentu, a svojataju se. Jesu li o tome pitani? Podleglo se jednom paternalističkom pristupu koji su forsirali neki čelnici rumunske zajednice iz Vojvodine i jedna njihova koaliciona lokalna partija, koja je pokušavala da to implementira među Vlasima kao neophodnu komponentu ,,vlaškog" etničkog preživljavanja.Koliko je to naišlo na odziv kod Vlaha svedoči i ranije pomenuti broj deklarisanih samo 2.333 savremenih Rumuna, u istočnoj Srbiji, na koje bi mogao da se odnosi navedeni sporazuma.
Na kasnijim raspravama o ovom pitanju sa nekim rumunskim zvaničnim organima, vlaški predstavnici su ukazali na pogrešnost podrazumevanja Vlaha kao rumunske nacionalne manjine, ali to nije promenilo praksu na toj strani.
Ukupno gledano, vojvođanski Rumuni ni u čemu ne mogu da govore u ime Vlaha istočne Srbije i da tumače želje i potrebe ovih drugih. Pa ni političke i druge tvorevine koje su na tom tragu ustanovljene među Vlasima. Za to potrebane mandat mogu da imaju vlaške i samo vlaške institucije.
Dakle, ne stoji tvrdnja izneta u tačci 18. Nacrta Rezolucije.

[sigma]

Tačka 19. Nacrta Rezolucije

   Skupština, zato, ohrabruje članove vlaške/rumunske manjine u istočnoj Srbiji da udruže svoje napore i prevaziđu svoje interne nesuglasice u sopstvenom interesu i u cilju očuvanja karakteristične crte, koje čine njihov identitet. Ovde vlasti Srbije imaju obavezu ne da smetaju, nego da podržavaju inicijative u ovom smeru.


Komentar FKV

   Čije inicijative ,,u ovom smeru"? Već je objašnjeno da u tome tumačenje vojvođanskih Rumuna i rumunskih zvaničnika za Vlahe, odnosno vlašku zajednicu, nemaju nikakav značaj. To će se kasnije pokazati i mnogo konkretnije.
Postoje dva različita istorijsko-kulturna obrasca u kome su se menjali srednjovekovni Vlasi ili zadržavali staru suštinu svog etnosa samo južno od Dunava.
Severno od Dunava stekli su svoj nacionalni identitet kao današnji moderni rumunski identitet, na krilima evropske prosvećenosti habzburškog prosvečenog apsolutizma, kao i romantizma i nacionalizma u ,,veku nacija" u Vlaškoj i Moldaviji.
Vlasi Balkana, južno od Dunava, u drugim okolnostima osmanlijske multietničke tolerancije, pa i kasnijeg razvoja balkanskih država, ostali su u  realnosti svog nasleđenog i konzervativnog etničkog praiskonskog bića do današnjih dana. Moglo bi se reći, po jednom modelu koji bi se u kontekstu poimanja nacionalnog, može tražiti u tradicijama pre 1821. godine. Pritom, sa etno-psihičkim uglavnom regionalnim poimanjem svog posebnog identiteta, kulture i tradicionalnih vrednosti.
Većina Vlaha nisu bili vezani za one procese koji su obeležili  ,,vek nacija" i rađanje neke integrativne nacionalne svesti po etnogenetskoj i jezičkoj srodnosti i bliskosti ili istovetnih tradicija. Prosto su uleteli u građansko-nacionalnu srpsku, grčku i druge revolucije. Za nacionalni razvoj poput onoga severno od Dunava, nisu imali sopstvenu brojnu aristrokratsku školovanu elitu, građanski element i gradske oblike privređivanja, te religiozne organizacije. U procesima oslobađanja Balkana, veoma često su davali ne samo učesnike već i znamenite vođe. Ta vrsta približavanja i realnosti življenja vodila ih je ka ideji ,,političkog naroda" kao nacije, odnosno ka građanskom konceptu nacionalnosti, koji i danas dominira među njima.
Dakle, Vlasi su bili i ostali isuviše tradicionalistički obeleženi svojim zanimanjem stočarenja, karavanluka, pečalbarenja i seoskog ekstenzivnog privređivanja, odnosno konzervativnom ruralnom kulturom van tokova evropske Moderne, post Moderne i buđenja nacija na evropski način. Svoje doprinose formiranja građanske svesti tamo gde su bili uticajni, ugradili su u državnost balkanskih nacija. Ta anticipacija vlaškog ,,srednjevekovnog" modela ponašanja ne može se tek tako zbrisati.
U istočnoj Srbiji, Vlasi su ostali ruralni element koji sporo ili teško može da se miri sa urbano-aristrokratskim poimanjem vlaškog pitanja, kao ideološko-nacionalne retorike i paternalizma mnogih zvaničnih i nezvaničnih krugova rumunske nacije. To već pokazuje da pitanje definisanja nacionalnog, regionalnog i loklanog za ovakve slučajeve tek treba da se sagleda. Ali i sa takvom eventualnom popunom definicijske praznine, ni to neće moći da prođe a da ne bude prihvaćeno i od same zajednice na koju se odnosi.
Zar se ova manjinska filozofija, nastala u izolovanosti i dugo vremena socijalno-istorijskoj posebnosti, ne vidi u onome što je svojevremeno bio razlog za interpelaciju o Armanima, gospodina evropskog parlamentarca iz Španije - Maria Lluisa de Puige. Iz toga je nastao jedan važan dokument (RECOMMENDATION 1333) vezano za Vlahe istorijske Makedonije, Armane, koji samo u Republici Makedoniji u Ustavu te mlade balkanske države imaju status konstitutivnog naroda. Oni su imali najduže iskustvo brisanja njihove samosvojnosti od strane rumunske postmoderne i savremene skolastike i retorike. Tek danas, kada su im narasli kapaciteti obrazovanih ljudi, Armani počinju da se oslobađaju te stege i idu svojim putem potpunog jezičkog očuvanja i emancipacije. Pritom, imaju dugo iskustvo pisanja, od onoga koje je konstatovao u XVIII veku Nemac Tumann, pa do današnjeg već značajno razvijenog pisanog stvaralaštva. Sa druge strane, Vlasi istočne Srbije su po tome ispred početka takve orjentacije. Aliterarni su za svoj jezik, pa i po tome ne mogu da prihvate modele propagandističkih promotora samonegacije Vlaha, po receptima sa strane. Put vlaške jezičke i etničke konsolidacije mora da se pređe uvažavanjem zatečenog stanja, da bi bila moguća dalja kulturna i razvojna nadgradnja.
Prema tome, pokazali smo da je nemoguće da se spoje napori vlaške manjine i rumunske manjine u istočnoj Srbiji, pa se ni njihovi identiteti ne mogu tretirati istovetnim, kao što je sugerisano u tačci 19. Nacrta Rezolucije.

[sigma]

Tačka 20. Nacrta Rezolucije

   Svesne kritika, kojima je bio izložen Zakon o crkvama i verskim organizacijama u Republici Srbiji 2006. godine, a naročito u vezi pitanja (ne)priznavanja Rumunske Pravoslavne Crkve ovim zakonom, Skupština je iznenađena da je dominantan uticaj Srpske Pravoslavne Crkve u priznavanju ostalih crkava i/ili verskih zajednica. Skupština poziva vlasti Srbije da pogledaju ovo pitanje i da izostave pozivanje na kanonsko pravo jedne crkve u poštovanju drugih crkava ili verskih zajednica.


Komentar FKV

Istaknuto crkveno pitanje u ovom članu u milenijumskoj praksi istočnog pravoslavlja nije laičko, sekularno pitanje. Ali ako se već pokreće na taj način, onda se ne može vezati za prisustvo Rumunske Pravoslavne Crkve u istočnoj Srbiji. Pogotovu kada se u odbrani takve želje ističe neko stečeno pravo u prošlosti. To nije tačno i to odstupanje od istine može da se utvrdi na osnovu pisanih istorija susednih pomesnih pravoslavnih crkava - rumunske i srpske.
Dakle, u istočnoj Srbiji ovo je jedno ,,uvezeno" veoma ispolitizovano pitanje i njime se ništa ne rešava među Vlasima. Da je to tako može da se prouči pismo koje je svojevremeno uputio pokojni runmunski patrijarh, gospodin Teoktist, rumunskom episkopu Daniilu, da stiša svoj angažman u istočnoj Srbiji i da se vrati svojoj prekodunavskoj eparhiji. Što se tiče službe ,,na maternjem jeziku Vlaha" o tom pitanju, rečeno je u pomenutom pismu, sestrinske Rumunska Patrijaršija i Srpska Patrijaršija će o tome zajednički da traže rešenje.
Ukoliko to obraćanje nije dovoljno jasno, jedno je ipak nedvosmisleno razjašnjeno. U istočnim pravoslavnim crkvama postoji kanonski red po kome se uspostavljaju i održavaju međucrkveni odnosi. To je temelj njihove organizovanosti i milenijumskog opstanka i saradnje.
Kao što se dalo uočiti, nije sporno da postoji jezičko pitanje u vezi sa službom na ,,maternjem jeziku Vlaha". Za one koji nisu upućeni, o tome nije nikada razgovarano u tom pravcu sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, već je samo forsirana ideja sa aspekta menjanja granica crkvene jurisdikcije među susednim crkvama, na štetu srpske.
Iz navedenih razloga, opšti i možda ekumenski karakter poruke u tačci 20. Nacrta Rezolucije postaje besmislen, kada se svede na neka događanja i inspiratore tih događanja u istočnoj Srbiji. Akteri te priče su obavezni da poštuju važeća pravila dok se ona ne promene, pa zbog toga  politizacija ,,crkvenog pitanja" i njeno aktualizovanje na dosadašnji način jeste neprihvatljiva i štetna po odnose unutar vlaške zajednice i njenog odnosa sa većinskim srpskim narodom.

[sigma]

Tačka 21., 22/22.17 Nacrta Rezolucije

21.   Konačno, svesni da sardanja između domicilne države i matične države na osnovu bilateralnog sporazuma predstavlja pravu vrednost u garanciji stabilnosti u Evropi, Skupština poziva vlasti Srbije da intenziviraju svoje dobrosusedske odnose sa matičnim državama (Rumunija, Mađarska i bivša jugoslovenska republika Makedonija) potpunom primenom bilateralnih sporazuma koji su potpisani.

22.   U skladu s tim, Skupština poziva nadležne vlasti Republike Srbije:
   
   22.17 da preduzmu neophodne mere u cilju obezbeđenja da Vlasi/Rumuni, koji žive u istočnoj  Srbiji (doline Timoka, Morave i Dunava) imaju pristup obrazovanju, sredstvima javnog informisanja i državnoj upravi na njihovom maternjem jeziku i da im omoguće da organizuju versku službu na svom jeziku.


Komentar FKV

   Zvuči nestvarno ovaj apel. Ako se on odnosi na sporazum SRJ i Rumunije, pa se danas to podrazumeva i vezano za Srbiju i Rumuniju, ovde će se istaći jedna mana tog dokumenta koja postoji otpočetka. Nije, naime, sporno da se taj dokument primenjuje na bazi međudržavnog reciprociteta kada su u pitanju Rumuni u Vojvodini, pa i oni politički isfabrikovani Rumuni (2.333) u istočnoj Srbiji. Ali nema osnova da se u to tek tako strpaju i Vlasi istočne Srbije.
   U Rumuniji danas ne postoji nijedan dokument koji uvažava Vlahe Srbije, pa i Vlahe celog Balkana u onakvom njihovom samosvojnom identifikovanju u domicilnim državama, preko kojih mogu da emancipuju, stabilizuju i dalje razviju svoja etnička prava na licu mesta. Kao što je već više puta rečeno, to se negira svim onim što predstavlja bilo koji nivo razmatranja ovog pitanja i njegovo poimanje do danas na rumunskoj strani. Valjda ne mogu da shvate a pogotovu da prihvate da se kod nas istorija u nekim sadržajima zaustavila i da receptura ,,rumunizma" na vlaškim prostorima donosi probleme a ne i njihovo rešavanje.
   Postojala je tokom prošle godine jedna pozitivna aktivnost rumunskog predsednika, njegove ekscelencije Trajana Baseskua, za rešavanje pitanja sličnostost ili bliskostui današnjih Vaha i savremenih Rumuna, na jedan umeren evropski način. Namera je bila filantropska jer se ticala mogućnosti da se neki rumunski državni fondovi otvore i prema Vlasima za rešavanje njihovih problema. O tome je Predsednik Rumunije podneo amandman na jedna zakon koji se bavi dijasporičnim Rumunma i njihovim naslednicima, ali i govornicima dijalekata rumunskog jezika, u kome su se navodila domicilna unutrašnja i spoljašnja imena Vlaha tamo gde oni žive. To nije prošlo u Parlamentu Rumunije, valjda zato što ukida ili ublažava loše dejstvo one škole i nasleđene nacionalističke kulture ,,rumunizma" na Balkanu koja negira Vlahe, sem u varijanti da oni prihvate ime Rumuni i da na to prinude i domicilne države.
Odlika Vlaha je da čuvaju svoju visokovrednovano autentično antropološko nasleđe, tamo gde žive, u svom konzervativnom regionalnom miljeu i duhu svoje pradedovske ruralne kulture. Tu spada i arhaični i rudimentarni jezik, kao vlaški jezik, koji u lingvističkoj interpretaciji poznatih nemačkih i drugih istraživača (npr. Gustav Weigand) pripada dako-rumunskom dijalektu rumunskog jezika, dok je, primera radi, armanski jezik po toj podeli takođe armanski dijalekt rumununskog jezika. U vezi sa tim može da se govori, jezikom Povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, o ,,sličnim ili istim jezicima", zavisno od nivoa aplikacije na koju se odnose. Ali ne i o njihovom ukidanju u korist rumunskog književnog jezika. Prema tome, i zaštita i razvoj i očuvanje takvih jezika treba da bude primerena onome o čemu već govori Preporuka 1333. U tom smislu nedostatak savremenih aplikacija nije posledica zabrana već nerazvijenih kapaciteta zajednice da se zakonske mogućnosti stave u funkciju. Upravo je to aktuelno danas u borskoj opštini vezano za regionalni program preko radija i televizije na vlaškom jeziku.
Vlasima ne smeta što su i Rumuni istorijski gledano poreklom Vlasi, ali im veoma smeta i čini im štetu što Rumuni pokušavaju da ih sabijaju u njihov, rumunski, savremeni nacionalno-državni etnonim razvijen tek u XIX veku. Zamislite da Srbi proglase sve Slovene Srbima, ili Nemci sve germanske narode Nemcima, itd. U navednom kontekstu istorijske pripadnosti, možemo samo da govorimo o istorijskoj sinonimiji imena Vlah i Rumun primerenoj pre-Moderni i Moderni, kao što Vlasi imaju do danas svoja (nacionalna) regionalna imena koja podsećaju na zajedničku jezičku i još više kulturološku vezu sa romanskim/romaničkim narodima. Napadne nacionalne koncepcije su prepreka da se ta veza ozbiljnije i neopterećeno razvije vezano za dimenziju saradnje i komplementarnosti. Tek u takvom konceptu (T. Basesku), tačka 21. dobila bi i na aktuelnosti i na prihvatljivosti. Ovako kako je formulisana ta tačka – neprihvatljiva je.


Tačka 22.17 Nacrta Rezolucije

   Pitanje obrazovanja na maternjem jeziku je još jedna olako prihvaćena kvalifikacija na terenu od nedovoljno obaveštenih informatora.
Manipulacija sa kvalifikacijom ,,književni jezik Vlaha je rumunski književni jezik" otvara mnoga pitanja. Prvo treba da se zna da iz redova nacionalnog saveta Vlaha (21 član), književni rumunski jezik govori i piše samo jedan član, koji se školovao u Rumuniji. Svi ostali, pa i cela vlaška zajednica ima jezičku barijeru, koja se odnosi na velike lesksičke i fonološke razlike između rumunske norme (književni jezik) i jezika sela (narodni jezik).
Vremensko razdvajanje narodnih govora predaka Vlaha i predaka današnjih Rumuna završilo se tridesetih godina XIX veka. Otada se rumunska književna verzija intenzivno latinizira, najviše na bazi francuskog jezika, a vlaška zadržava i usput gubi svoje stare karakteristike. ,,Sličnost ili istost" se može pokazati samo za govore sela, vlaških i rumunskih. Problem razumevanja i sporazumevanja nastaje ako se izađe iz navedenog tradicionalnog  okvira.
Olako doneta odluka Vlaškog nacionalnog saveta o rumunskom književnom i  službenom jeziku za komuniciranje na vlaškom životnom prostoru i javnu upotrebu jezika je veoma nepromišljena odluka. Jer je jezik ,,praktična, stvarna svest", a u ovom slučaju ona ne postoji među Vlasima vezano za književni rumunski jezik. Sa druge strane, pošto po definiciji ,,nacionalni jezik  i pismo karakterišu naciju", pomenutom odlukom se postiže ono što neki populistički i ideološko-nacionalistički rumunski krugovi i njihovi sledbenici i žele. Da sve Vlahe, pa i one u istočnoj Srbiji, prikažu kao deo rumunske nacije, tj. rumunsku nacionalnu manjinu. Tako dobija smisao i Član 1. međudržavnog Sporazuma SRJ/Srbije i Rumunije bez obzira što u njemu Vlaha nije ni bilo!
Vlaški nacionalni savet je tako, možda i ne sluteći, odigrao ulogu ,,teorijske inteligencije" koja, opet po definiciji, utemeljuje ,,književni jezik". Posledica je da se, na osnovu ranije pominjanog Člana 2 . Zakona o slobodama i pravima nacionalnih manjina, jednim ovakvim aktom negira realnost vlaške zajednice i ona se ad hoc prevodi u rumunsku nacionalnu manjinu. Samo po sebi se razume da to ukida smisao postojanja nomenklature Vlah, ali i Vlaškog nacionalnog saveta. Koliko je to isforsirano i pogrešno, sa posledicama koje iz toga proizilaze, može se zaključiti ako se ima u vidu da italijanski jezik, sa kojim je u Evropi počelo uvođenje narodnog jezika u široku upotrebu (Bokačo/Petrarka) - o tome je bilo napisa u ovdašnjoj štampi - nije još definitivno normiran. Makar se sticao takav utisak na osnovu ozbiljnih rasprava o toj temi prošle godine u italijanskom parlamentu. Vlasi su trenutno nešto ispred vremena Bokača i Petrarke!
Vlasi inače nisu imali praksu edukacije na svom jeziku, novinskog izveštavanja na svom jeziku, emisija na radiju i TV emisija na svom jeziku, pa ni praksu jezičkog osavremenjavanja kroz masovno uvođenje tuđica.
   Prvi pokušaji emisija posle II svetskog rata su ugašeni, smatramo, verovatno iz političkih razloga. Danas je teško da se krene iz početka, iako takvi državni podsticaji postoje, zbog skromnih raspoloživih kadrovskih kapaciteta vlaške zajednice za takvu misiju. Bolje rečeno, zbog veoma malog broja poznavalaca integralnog vlaškog jezika. Zamena sa rumunskim književnim jezikom, kako je već rečeno, je iluzija koja će naići na veliki otpor, jer se on, zbog neverovatnog fonda neologizama, među Vlasima doživljava kao strani jezik.
   Priča o obrazovanju i preprekama koje postavljaju vlasti Srbije da se to spreči da bude na rumunskom jeziku je razjašnjena na Wilton Park konferenciji u Beogradu, ali u javnoj retorici rumunističkog iskaza to i dalje sreće. Naime, da bi se formiralo jedno odeljenje đaka za jezik na jeziku nacionalne manjine, treba da 15 roditelja polaznika u školu potpišu takav zahtev. U javnosti i u rumunskoj štampi često se govorilo o slučaju tri vlaška sela (Rumuni to u svom maniru pretvaraju u rumunska sela), sa zahtevom da se u škole uvede rumunski jezik. Međutim, zahtev nisu potpisali organski roditelji polaznika u školu. Isto tako nije podnet na vreme, pa je na pomenutoj konferenciji resorni ministar obrazovanja tražio da se to blagovremeno i u skladu sa zakonom obnovi na vreme za sledeću školsku godinu.
U diskutovanom slučaju reč je o sledećim konkretnim vlaškim selima. To su Slatina kod Bora (od 921 meštana – 357 lica Srbi, 366 Vlasi, 6 Rumuni, 150  se nisu deklarisali nacionalno, 11 su Jugosloveni, 9 Nemci, 1 Rom, 9 nepoznatih), Brestovac kod Bora (od 2950 meštana – 1864 lica Srbi, 732 Vlasi, 14 Rumuni, 234 ima neizjašnjenih nacionalno, 18 Crnogoraca, 25 Jugoslovena, 1 Mađar, 11 Makedonaca, 17 nepoznatih), Ranovac kod Petrovca na Mlavi (od 1779 meštana - 1098 lica Srbi, 513 lica Vlasi, 16 Jugosloveni, 56 Rumuni, 1 Rus, 4 Hrvata, 55 neizjašnjenih i nešto nepoznatih).
Rečju, za Vlahe istočne Srbije bitno je pitanje opstanka kao etničkog entiteta kroz očuvaje lokalnih govora, sa smislom regionalnog jezika, a ne substitucija njihovog jezika sa visokosintetizovanim književnim rumunskim jezikom koji za aliterarne Vlahe ima težinu i smisao stranog jezika.
Samo u navedenom egzistencjalnom smislu može da se podrži tačka 22.17 Nacrta Rezolucije u odnosu na Vlahe. I to je, kao što je objašnjeno, nespojivo sa pristupom za Rumune.
Kada je reč o službi na maternjem jeziku o tome je već bilo reči. Zagovornici takve službe nikada se nisu obratili o tom pitanju Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, pa se cela priča i kampanja o ovom pitanju može smarati paušalnom, a veoma često i zlonamernom.

[sigma]

Zaključni komentar diskutovanih tačaka Nacrta Rezolucije

   Ne postoji nijedna NVO koja se duže i svestranije bavila i bavi ,,vlaškim pitanjem" u Srbiji poput Foruma za kulturu Vlaha. O tome može da se konsultuje i Državni izveštaj SRJ iz 2002. godine.
Forum za kulturu Vlaha je na raspolaganju da o diskutovanim pitanjima svedoči pred bilo kojim visokim organom Parlamenta Evrope.
   U ovom osvrtu na Izveštaj Doc. 11528, ukazali smo na detalje koji su formulisani na osnovu svedočenja pojedinaca i organizacija čiji je kapacitet zastupanja vlaške zajednice veoma tanak ili je obaveštenost o problemu nedovoljna i opterećena. Naravno da to nije bio problem izvestioca, već pristrasnosti organizatora koji su mu organizovali takve kontakte. Iz tih razloga je podvučen primer, po svojoj sličnosti, sa Vlasima istorijske Makedonije, odnosno Armanima, o kojima je tema već bila na dnevnom redu Parlamenta Evrope 1997. godine.
Zalažemo se da se uvaži ovaj naš skromni pokušaj da se neke od ponuđenih tačaka Nacrta Rezolucije preformulišu ili odbace (18, 19, 20, 21, 22/22.17). Naime, da se uvaži stvarna situacija o kapacitetima i usmerenosti vlaške zajednice na terenu. U tome svemu nema mesta, kada je reč o Vlasima, da se oni tumače rumunskom nacionalnom manjinom, niti da se prihvate virtuelne projekcije i očekivanjima s kojima se u opciji tzv. ,,rumunizma" na Balkanu južno od Dunava, ne rešavaju već se dalje komplikuju postojeći problemi.   
I ovom prilikom se zahvaljujemo vrlo velikom strpljenju i izuzetnom interesovanju sa kojim nas je njegova ekselencija izvestilac, gospodin Jürgen Herrmann, prihvatio na razgovoru u Negotinu. Ona odstupanja od realnosti koja su se desila u komentarisanim tačkama Izveštaja njegovog izvestilačkog tima, ne pripisujemo njemu već onim zainteresovanim stranama koje su u ostvarenim kontaktima u to unosila svoje političke i druge projekte, otežavajući mu posao. Možda bi te detalje trebalo još jednom da proveri na terenu.

Za sve dodatne informacije i saradnju Forum za kulturu Vlaha ostaje na raspolaganju.


U Boru, 17. marta 2008. godine             FORUM ZA KULTURU VLAHA
                                                                                           predsednik,
                                                                                   Dragomir Dragić, dipl. ing.

[Vlad]

Vrlo interesantno.
Nego, da li je gospodin sigma clan Foruma za kulturu Vlaha ili samo prenosi komentare FKV dobijene mailom(?) od g-dina Dragica?

[sigma]

Kako god!  Ovo je javno saopštenje FKV-a od marta ove godine u vezi sa izveštajem J.Hermana!
Mislim da je reagovanje FKV-a od velikog značaja, jer pokazuje kako zaista stoje stvari. Vidimo da postoje i drugačija gledišta od onih koje nam plasiraju pojedini članovi Saveta.
FKV je najzaslužniji za formiranje NSV, ali kako danas stvari stoje, poprilično se odstupilo od prvobitne zamisli. Sve u svemu, FKV je dosta dugo u svemu ovome i valjalo bi čuti njihovo mišljenje.
Zar ne?

[Vlad]

Kako god!  Ovo je javno saopštenje FKV-a od marta ove godine u vezi sa izveštajem J.Hermana!
Mislim da je reagovanje FKV-a od velikog značaja, jer pokazuje kako zaista stoje stvari. Vidimo da postoje i drugačija gledišta od onih koje nam plasiraju pojedini članovi Saveta.
FKV je najzaslužniji za formiranje NSV, ali kako danas stvari stoje, poprilično se odstupilo od prvobitne zamisli. Sve u svemu, FKV je dosta dugo u svemu ovome i valjalo bi čuti njihovo mišljenje.
Zar ne?

Pitanje clanstva u FKV sam pomenuo zbog naglog zaokreta u stavovima Foruma i njenog predsednika gospodina Dragica.
Svako ko je odranije bio clan FKV zna da ovo sto sada pise Dragic odudara od izvornih nacela te NVO.
Ne kazem da Nacionalni savet Vlaha radi idealno i da njihov rad ne treba kritikovati.
Propusta ima koliko hoces, samo mi ova novija Dragiceva saopstenja vise lice na njegov licni obracun  sa pojedinim clanovima Saveta nego na pokusaj ukazivanja na  propuste.

Ne ponasa li se Dragic kao uvredjeni kamikaza koji po svaku cenu zeli da unisti neprijatelja!?

Jeste li imali priliku da citate Dragiceva saopstenja od pre nekoliko godina?

[sigma]

Pitanje clanstva u FKV sam pomenuo zbog naglog zaokreta u stavovima Foruma i njenog predsednika gospodina Dragica.
Svako ko je odranije bio clan FKV zna da ovo sto sada pise Dragic odudara od izvornih nacela te NVO.
Ne kazem da Nacionalni savet Vlaha radi idealno i da njihov rad ne treba kritikovati.
Propusta ima koliko hoces, samo mi ova novija Dragiceva saopstenja vise lice na njegov licni obracun  sa pojedinim clanovima Saveta nego na pokusaj ukazivanja na  propuste.

Ne ponasa li se Dragic kao uvredjeni kamikaza koji po svaku cenu zeli da unisti neprijatelja!?

Jeste li imali priliku da citate Dragiceva saopstenja od pre nekoliko godina?

Nacionalni savet Vlaha je sve, samo nije vlaški!
Njihov rad nije za kritiku već za svaku osudu! Uveren san da ako ovako nastave, od Vlaha neće ostati ni ,,v"...biće nekih 5% Rumuna i 95% Srba! Tako se ne čuva identitet Vlaha!
Što se tiče gospodina Dragića, mislim da nije neko ko ,,po svaku cenu želi da uništi neprijatelja", jer su ti ,,neprijatelji" upravo njegova ,,deca", koju je on odhranio i sada su se osilili i krenuli stranputicom!
  (možda je njegov propust bio u prevelikoj količini ,,soka od šargarepe" koga je spravljao za tu svoju ,,dečicu"-to očigledno ostavlja posledice!)

[Vlad]

Nacionalni savet Vlaha je sve, samo nije vlaški!
Njihov rad nije za kritiku već za svaku osudu! Uveren san da ako ovako nastave, od Vlaha neće ostati ni ,,v"...biće nekih 5% Rumuna i 95% Srba! Tako se ne čuva identitet Vlaha!
Što se tiče gospodina Dragića, mislim da nije neko ko ,,po svaku cenu želi da uništi neprijatelja", jer su ti ,,neprijatelji" upravo njegova ,,deca", koju je on odhranio i sada su se osilili i krenuli stranputicom!
  (možda je njegov propust bio u prevelikoj količini ,,soka od šargarepe" koga je spravljao za tu svoju ,,dečicu"-to očigledno ostavlja posledice!)

Пре него што наставимо дискусију, да разјаснимо једно кључно питање:

Да ли је г-дин Драгић одустао од изворних начела ФКВ или су се тих начела одрекли његова "деца" односно "ученици", како ја то волим да кажем?
Није ли садашња политика Савета у ствари политика за коју се раније залагао и сам Драгић?

Желео бих, ако је то уопште могуће, од Вас, г-дине sigma, да добијем прецизан одговор.

[Vlad]

"[...]Prema tome, trebalo bi smatrati da je legitimno pravo svakog pojedinca, pripadnika vlaške populacije, da se naziva imenom VLAH ili RUMUN po sopstvenom izboru i bez očekivanja "sankcija", jer je i jedno i drugo tačno i u istočnoj Srbiji ima potpuno isto značenje, odnosno da se u skladu sa tim koriste i izvedene reči od takvog etnonima, poput "vlaški" i "rumunski".
Dakle, VLAH i RUMUN u severoistočnoj Srbiji su dva imena za isti narod i tako bi trebalo da se to uvažava u svim dokumentima i javnim procedurama. Posledica toga je i da za ovu populaciju sa obe strane Dunava treba da se obezbede i priznaju ista manjinska prava i status.
Prema tome, odnos imena Vlah-Rumun treba tretirati na isti način kao i imena Vend-Sloven, Rašanin-Srbin, Grk-Elin, Nemac (ili German ili Aleman) - Dojč, Ugrin-Mađar, Ciganin-Rom, Albanac, (Arbanas, Arnautin) - Šiptar itd., a u najnovije vreme možda i Musliman-Bošnjak[...].

Г-дине sigma,

Можете ли да погодите ко је аутор дела текста који сам пренео?

[sigma]

  Slažem se sa Vama da su stavovi pojedinaca u okviru FKV-a u jednom periodu prevagnuli u pravcu koga ovde ističete, ali nije gospodin Dragić jedini član FKV-a, već je predsednik ove NVO, a u okviru koje postoje ljudi čija se gledišta razlikuju. On je retko kad nastupao samostalno, već je gotovo uvek iznosio stavove Foruma za kulturu Vlaha.
  Prilikom formiranja FKV-a, jedna od ideja je bila da se skupe ljudi koji će detaljno i paralelno razmatrati sve aspekte identifikacije i potrebe za emancipacijom Vlaha kao etničkog entiteta. Formiranje Foruma za kulturu Vlaha je najviše doprinelo detabujizaciji i racionalnom otvaranju ,,vlaškog pitanja" na ovim prostorima, a kako su se unutar zajednice javljali različiti stavovi po mnogim pitanjima, otud je FKV postao stecište rasprava i ,,majdan" u okviru koga se otvorio i prostor za utvrđivanje istine o Vlasima. Kako se tokom narednih godina neformalna rasprava prelila i van FKV-a, to su mnogi interesenti za ovo otvoreno pitanje uzeli učešća u formiranju opšteg stava, koji je rezultirao sadašnjim smernicama koje nam pokazuju u kom pravcu treba dalje da se ide.
  Naprotiv, g-din Dragić nije odustao od izvornih načela FKV-a jer se ona odnose upravo na gore navedeno, a kao rezultat svega toga jeste Platforma za rad vlaških institucija u Republici Srbiji, koju je Izvršni savet Foruma za kulturu Vlaha podneo članovima vlaške zajednice.

[Vlad]

  Slažem se sa Vama da su stavovi pojedinaca u okviru FKV-a u jednom periodu prevagnuli u pravcu koga ovde ističete, ali nije gospodin Dragić jedini član FKV-a, već je predsednik ove NVO, a u okviru koje postoje ljudi čija se gledišta razlikuju. On je retko kad nastupao samostalno, već je gotovo uvek iznosio stavove Foruma za kulturu Vlaha.
  Prilikom formiranja FKV-a, jedna od ideja je bila da se skupe ljudi koji će detaljno i paralelno razmatrati sve aspekte identifikacije i potrebe za emancipacijom Vlaha kao etničkog entiteta. Formiranje Foruma za kulturu Vlaha je najviše doprinelo detabujizaciji i racionalnom otvaranju ,,vlaškog pitanja" na ovim prostorima, a kako su se unutar zajednice javljali različiti stavovi po mnogim pitanjima, otud je FKV postao stecište rasprava i ,,majdan" u okviru koga se otvorio i prostor za utvrđivanje istine o Vlasima. Kako se tokom narednih godina neformalna rasprava prelila i van FKV-a, to su mnogi interesenti za ovo otvoreno pitanje uzeli učešća u formiranju opšteg stava, koji je rezultirao sadašnjim smernicama koje nam pokazuju u kom pravcu treba dalje da se ide.
  Naprotiv, g-din Dragić nije odustao od izvornih načela FKV-a jer se ona odnose upravo na gore navedeno, a kao rezultat svega toga jeste Platforma za rad vlaških institucija u Republici Srbiji, koju je Izvršni savet Foruma za kulturu Vlaha podneo članovima vlaške zajednice.

Није овде реч о ,,појединцима" у оквиру ФКВ него о самом Драгићу.
Сви добро знамо да је сва саопштења ФКВ писао Драгић, а не ,,чланови" ФКВ који су ,,вукли на румунску страну".
До почетка рада Савета и уласка у отворен сукоб са појединим члановима тог тела, Драгић је причао сасвим другачију причу.



Платформа коју Драгић шаље маилом нема благе везе са изворним начелима ФКВ, већ је, као што сам написао, његов покушај дефинитивног обрачуна са ,,непослушнима" у оквиру Националног савета Влаха.

Пошто нисам добио одговор на питање ко је ово написао, ред је да Вам то откријем:- Драгомир Драгић је писац ових редова:

,,[...]Prema tome, trebalo bi smatrati da je legitimno pravo svakog pojedinca, pripadnika vlaške populacije, da se naziva imenom VLAH ili RUMUN po sopstvenom izboru i bez očekivanja "sankcija", jer je i jedno i drugo tačno i u istočnoj Srbiji ima potpuno isto značenje, odnosno da se u skladu sa tim koriste i izvedene reči od takvog etnonima, poput "vlaški" i "rumunski".
Dakle, VLAH i RUMUN u severoistočnoj Srbiji su dva imena za isti narod i tako bi trebalo da se to uvažava u svim dokumentima i javnim procedurama. Posledica toga je i da za ovu populaciju sa obe strane Dunava treba da se obezbede i priznaju ista manjinska prava i status.
Prema tome, odnos imena Vlah-Rumun treba tretirati na isti način kao i imena Vend-Sloven, Rašanin-Srbin, Grk-Elin, Nemac (ili German ili Aleman) - Dojč, Ugrin-Mađar, Ciganin-Rom, Albanac, (Arbanas, Arnautin) - Šiptar itd., a u najnovije vreme možda i Musliman-Bošnjak[...]

То да је Драгић овакве ствари морао да пише под притиском ,,про-румунски" настројених чланова Форума је сувише неозбиљно образложење.
За овакав нагли заокрет постоје само два логична објашњења:

1.   Драгић је уцењен (У шта мање верујем)
2.   Драгић, по сваку цену, не бирајући средства, жели да нанесе тежак ударац онима које је до јуче стварао а који су се према њему понели на  крајње непримерен начин.