САОПШТЕЊЕ ФОРУМА ЗА КУЛТУРУ ВЛАХА ВЛАШКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Поштовани!
Ви сте ти који сте дали подршку електорима, члановима Влашке електорске скупштине одржане у Бору 04. марта 2006. године. На њој је изабран Влашки национални савет. То је могло да се деси јер сте се ви својом слободном вољом, на попису становништва изјаснили као припадници влашкој заједници, у броју од 40.054 грађана наше земље. Зато подсећамо да не постоји друга изборна база из које је произашао овај орган влашке културне аутономије, нити нека друга заједница ван те базе, којој би Влашки национални савет био одговоран за своје чињење. Али се у протеклих две године десило много тога што показује другачије трендове о којима нисте обавештени ни питани.
Као једина влашка организација која је имала правно ваљани капацитет, Форум за културу Влаха је поднео иницијативу на основу које је надаље, у складу са законом и уз подршку ресорног министарства, остварен избор Влашког националног савета. Из тих разлога Форум има и посебну моралну одговорност да вам се обрати на овај начин.
Политизација и страначка мајоризација у оквиру садашњег Влашког националног савета искључила је било коју осмишљену визију рада овог органа. Преко потребна и добро утемељена и усаглашена Платформа, а у њој уважавање вашег мишљења и орјентације, јер сте му ви и само ви поверили мандат на електорској скупштини, не постоји. Дакле, глас народа се нити ослушкивао нити проверавао. У јавности су се препознавале акције и реторика већинског дела Влашког националног савета која је примерена оним круговима, па и туђој заједници, који су се супротстављали и самој идеји да се оснује Влашки национални савет. Као да се ништа није догодило на влашком досадашњем путу у напору и жељи за очување и еманципацију влашког идентитета, почевши од културне, историјске и етно-психолошке реалности влашке заједнице у данашње време.
Пут којим иде Влашки национални савет актуелног сазива није пут јачања нити привлачења у редове влашке заједнице оних који су се другачије орјентисали на попису и тиме ослабили њено етничко биће. Зато је неопходно да се та погрешна постојећа орјентација Влашког националног савета подвргне провери на новој Влашкој електорској скупштини.
Верујемо да ћете препознати тежину овог тренутка и да ћете се придружити мишљењу о неопходности провере мандата свих садашњих чланова Влашког националног савета. Тиме ћете потврдити да треба учинити неопходне напоре за конституисање нове Влашке електорске скупштине. На њој би се успоставио влашкој заједници примерени нови националнои савет. Органа чији ће вам се електори још приликом тражења ваше подршке за чланство у Влашкој електорској скупштини, да легитимишу нацртом како треба да изгледа Платформа за рад тог националног савета. Разумно је да притом електор код вас провери ваљаност тог нацрта. Од вас се очекује да је ви сагледате и допуните вашим мишљењем и оценом. Притом електор треба и да се обавеже да ће о томе водити рачуна код ширег усаглашавања овог темељног документа као прве радне тачке дневног реда нове Влашке електорске скупштине.
Зашто је ово потребно? Па зато да се не деси да било ко поново приватизује вашу вољу и да је сматра личном својином или својином партије чији је члан. Влашки национални савет мора да има такав непартијски карактер, као што је и „влашко питање“ јединствено питање влашке заједнице, а не парцијални интерес бивших или садашњих партија, њихових вођа или приватног интересног групашења. Укључимо у то одмеравање приступа овој теми и њеном разумном решавању влашке интелектуалце и културно уметничка друштва. Оне који су део влашке заједнице, њени познаваоци и поштоваоци.
Форум за културу Влаха вам је на располагању и спреман је да у сваком месту где живите образложи предложену акцију. Заједнички циљ је добробит, опстанак, еманципација и развој влашког идентитета.
Образложење Саопштења
Познато је да су највиши органи културне аутономије националних мањина у нашој земљи национални савети. Њихова тесна повезаност са Владом Републике Србије огледа се и у паралелној дефиницији да су то саветодавни органи владе по питањима мањина које имају такве органе. А до сада их је конституисано четрнаест. Међу њима и влашке националне мањине. Да ли ће постојати или не такви органи настали на основу резултата пописа становништва 2002. године зависило је и зависи од постојећих националних заједница, чију се се припадници слободно изјаснили о својој националној припадности. На основу тога је изведена и бројка о 40.054 декларисаних Влаха у тадашњој СРЈ.
Нормативно уређење наведених права и слобода је у складу са класификацијом националне припадности, која у нашој земљи има следеће модалитете: Србин, Црногорац, Југословен, Албанац, Аустријанац, Ашкалија, Белгијанац, Бошњак, Бугарин, Буњевац,
Влах, Горанац, Грк, Данац, Египћанин, Енглез, Италијан, Јеврејин, Кинез, Мађар, Македонац, Муслиман, Немац, Норвежанин, Пољак, Ром, Румун, Рус, Русин, Словак, Словенац, Турчин, Украјинац, Финац, Француз, Хрват, Цинцарин, Чех, Швајцарац, Швеђанин и Шокац.
Влашка електорска скупштина до које је дошло на иницијативу Форума за културу Влаха, који је једини испуњавао услове за то, а који је био и њен технички организатор на основу овлашћења тадашњег ресорног министарства, успешно је одржана 04. марта 2006. године. Изабран је Влашки национални савет са две листе - листе "А" Савеза Влаха Србије - 14 чланова, и листе "Б" групе "Власи за Влахе" - 7 чланова, јер је број чланова овог органа 21. У листи "А" је доминирала коалиција 11 чланова једне влашке странке и два члана друге странке без етничког предзнака. То је као резултат донео политизацију и мајоризацију (прегласавање) код гласања у овом органу о свим питањима која су се разматрала и о чему се одлучивало. Десило се и да су све функције још на почетку одмах расподељене листи "А", уз потпуно игнорисање листе "Б". Тако је унета нестабилност у рад ове институције и она још увек постоји.
Било је јасно да се не може радити ако се не усвоји једна јединствена влашка Платформа у којој ће се наћи сви главни дефиницијски искази о влашкој заједници и њеном синонимском називу и језику, али и самом решавању специфичности "влашког питања". Тако нешто наведена већина није хтела, а постојећи предлог Форума у нацрту игнорише већ више од 19 месеци. Међутим, у реторици која се чула и чује, све више је овај национални савет личио на румунски национални савет. Просто га је дублирао. Тако је дошло и до спора око регистровања јер је изгласано да је за Влахе језичка одредница румунски књижевни језик. Када су о томе републичке ресорне власти тражиле допунско објашњење, покренут је спор против Владе Републике Србије. Успут су ишле непримерене и веома политизоване изјаве и оптужбе у јавности које су износили челници националног савета. Истовремено, у румунској штампи, у Војводини и у Румунији, то је добило невероватне пропагандистичке форме о угрожености "румунизма" у источној Србији.
Олако донета одлука Влашког националног савета о румунском књижевном и службеном језику за комуницирање на влашком животном простору и јавну употребу језика је веома непромишљена одлука. Јер је језик „практична, стварна свест“, а у oвом случају она не постоји међу Власима везано за књижевни румунски језик. Тренутно, у Влашком националном савету тим језиком интегрално влада само једно лице. Са друге стране, пошто по дефиницији „национални језик и писмо карактеришу нацију“, поменутом одлуком се постиже оно што неки популистички и идеолошко-националистички румунски кругови и њихови следбеници и желе. Да све Влахе, па и оне у источној Србији, прикажу као део румунске нације, тј. румунску националну мањину. Влашки национални савет је тако, можда и не слутећи, одиграо улогу „теоријске интелигенције“ која, опет по дефиницији, утемељује „књижевни језик“. Последица је да је, по нашем закону влашка национална мањина, преведена у румунску националну мањину. Само по себи се разуме да то укида смисао постојања номенклатуре Влах, али и Влашког националног савета. Колико је то исфорсирано и погрешно, са последицама које из тога произилазе, може се закључити ако се има у виду да италијански језик, са којим је у Европи почело увођење народног језика у употребу (Бокачо/Петрарка), није још дефинитивно нормиран. То је чак, како је познато, прошле године актуализовало једну озбиљну дебату и кризу у италијанском парламенту.
Може се претпоставити да неки садашњи челници Влашког националног савета нису одустали од једног пројекта, по увезеној идеји извана, која је странa влашкој заједници. Просто све постаје транспарентно. Они су пре него што су стигли овде где јесу били прво учесници електорске скупштине за избор Румунског националног савета, па и потписници једног протокола својих "влашких" организација и неких војвођанских румунских организација, да је довољан само тај Румунски национални савет да би заступао и Влахе, док Власима то не треба!? То је било на линији службеног залагања неких румунских политичких и званичних фактора, на линији фамозног оживљеног идеолошко-националног концепта "румунизма" у односу на просторе јужно од Дунава! С тим је у вези и антиканонаска позиција већине Влашког националног савета у односу на имплементирану црквену проблематику после изградње румунске цркве у Малајници.
Последица је све оно што се догађало, укључујући и прославу "Дана Румуније" у Неготину уз учешће неких челника Влашког националног савета и Савеза Влаха Србије, те обавезно присуство румунских представника на влашким скуповима у организацији Влашког националног савета и „влашке“ странке у том савету. Такође и Савеза Влаха Србије, у коме нема више организација са влашком јасном одредницом. Истовремено је преко Дунава потпуно игнорисано име Влаха, па није прошао један свакако добронамеран амандман румунског председника, господина Трајана Басескуа, у Парлменту Румуније на један закон о прекограничним Румунима и говорницима румунског дијалекта, да се постојеће несувислости колико-толико исправe.
Од Влаха, испада, није остало у активностима Влашког националног савета ни "В", сем чињенице да се буџетска ставка за финансирање „влашке институције културне аутономије“ добијају и троше. Истовремено се веома ригидно брани став доминирајуће групе „А“ да Влашки национални савет има, он и само он, право да одлучује о питањима језика. Унутар те групе, то није схваћено као мандат који се мора проверити, већ као апсолут, који зависи од неке приватне воље и договора ван сваке контроле.
Куда идеш, Влашки национални савете?
Покушаји да се ово доведе у неки рационални ред пропали су због недостатка воље у Влашком националном савету. Форум за културу Влаха је 20 месеци стрпљиво то предлагао, али одзива није било. Дошло је коначно и до сусрета 10. фебруара 2008. године по овој проблематици. Договор да се о томе сачини једно заједничко саопштење, којим би се показало да савет има снаге да ствари доведе у ред, изигран је од стране челника Влашког националног савета и остaло је ово јавно обраћање као једина могућност.
Са описаном погрешном орјентацијом је у вези и интерпелација "Кубреаков" у Европском Парламенту, која је практично преко личних познанстава иницирана и обликована на путу од Неготина, преко Букурешта до европског парламентарца из Молдавије, господина Влада Кубреакова. Главни садржај те поруке био је да српске власти приморавају Румуне у источној Србији да се не изјашњавају као Румуни већ као Власи, што је невероватно и ружно подметање.
Ово задње је изазвало и припрему посебног Извештаја према Европском Парламенту чији је потписник европски парламентарац, господин Јürgen Herrmann. У њему су преузете и друге инсинуације из наведеног миљеа, као и стварање забуна око историјске синонимије Влах и Румун, придајући томе неодрживи смисао, као да је реч о данашњим савременим Румунима, попут оних у Румунији, уз оптужујуће поруке према Републици Србији.
Ово није завршена прича, али пружа довољно елемената који објашњавају зашто се Форум за културу Влаха обраћа влашкој и широј заједници. Она треба да јавно каже свој одговор и став о лојалности и поштовању према њој актуелног Влашког националног савета. Та оцена може да се искаже само на новој Влашкој електорској скупштини за избор Власима примереног националног савета јер је овај постао супротност логици по којој је изабран и мисији којом треба да се бави.
То је суштина овог саопштења.
У Бору, 12/14. марта 2008. године,
у име Форума за културу Влаха,
Драгомир Драгић, председник ФКВ,
л. к. бр. 107933/СУП БОР; 19210 Бор, Трећи октобар 172;
тел.: 030 434 159, моб.: 064 26 10 440
