Vlahofobno novinarstvo - Ima li kraja mrcvarenju?

[Vlad]

Остаје да се види хоће ли бар један од наша два Национална савета - румунски и влашки - реаговати на писање овог таблоида

[Vlad]

[Floramare]

Možda će i da iznesu neki stav ako nisu previše zaokupljeni svojim sitnim statusom i koji će da preuzme prevlast u svojim sitnim političkim igrama .

[Starosedeoc]

Sta mi rumuni ocekujemo od Srbije.                                                             Da   imamo skolu na rumunskom  da imamo nase medije na rumunskom   da imamo bogosluzenje na rumunskom.  Pa rijatelji to nemoze jer mi nismo  rumuni mismo vlasi. I dokle god mi bili vlasi nista necemo dobiti jer ni ne zasluzujemo nas jezik je rumunski nikako vlaski. Pirocanac i sumadinac  pricaju srpski a ne pirocanski i sumadinski.  Znaci postuj sebe da bite drugi postovali.

[Floramare]

.... nas jezik je rumunski nikako vlaski ...

Nas jezik bi bio rumunski jedino u slucaju kada bi dolazili iz Rumunije ili bili njeni drzavljani. Uzimajuci u obzir, da smo starosedeoci na Balkanu jos iz doba kada pojam "rumun" nije ni postojao, ... bez ikakve lazne skromnosti mozemo reci da je nas jezik vlaski, jer nikada rumuni bili nismo samim tim cinom sto nismo ni formirali drzavu koja bi se tako zvala. Znaci zadrzali smo stari nepromenjeni jezik koji potice jos od Trackih plemena, jezik kome se nezna ime ako cemo iskreno, jer pojam "vlah" koji je valjda i doveo do vlaskog jezika je najobicniji nemacki sinonim za "pustinjake i gorstake" kojim su nas nemacka plemena prolazecim ovim teritorijama u 3 veku nove ere nazivali jer smo tada bili vecinsko stanovnistvo balkanskog poluostrva koje je vrlo lako moglo ciniti drzavu.
Podsetite se "drugovi" da je i sama Rumunija kao drzava i pojam nastala u 19 veku kao pretenzija ujedinjenja drzava - Vlaska i Moldavija. Sama drzava "Vlaska" valjda dovoljno govori o tome kojim se jezikom tamo govorilo, zar ne? Nakon ujedinjenja u vestacku tvorevinu "Romania"(nesto sl. kao srbima -> Jugoslavija) normalno je da je formiran novi knjizevni i drzavni jezik koji se razlikuje od starosedelackog vlaskog jezika kojim se govorilo kako u nekadasnjoj Vlaskoj drzavi tako tako i u Srbiji od pamtiveka.
Zato, mozemo reci da nikada nismo ni mogli biti "rumuni" i govoriti rumunskim jezikom jer smo ostali sa ove zapadne strane dunava gde nikada takva drzava nije ni formirana. Jedino je tacna cinjenica da narod koji je cinio nekadasnju drzavu "Vlaska" jeste isti narod kao i mi i istim je jezikom govorio. Danas je to izmenjeni jezik koji se zove "rumunski" ali samo na teritoriji novostvorene drzave Rumunija.
Zivi bili!

[Vlad]

Nas jezik bi bio rumunski jedino u slucaju kada bi dolazili iz Rumunije ili bili njeni drzavljani.

Морам ти признати да врло интересантно резонујеш, Floramare!
По теби, ако сам добро разумео, језик је исто што и држављанство. Не знам само како је уопште могуће да Аустријанци и Швајцарци говоре немачким језиком а да не долазе из Немачке. Да не помињем употребу шпанског језика у, са изузетком Бразила, Суринама и Француске Гвинеје, читавој Латинској Америци или енглеског у САД, Аустралији, Канади, Карипским острвима...

Друга ствар која јако боде очи у овој реченици јесте теорија континуитета Влаха на простору на коме сада живе. Да ли је могуће да су, уколико узмемо у обзир честим пустошењима условљене миграције током читавог средњег века, једино Власи успели да одрже континуитет на овим просторима. На страну што је основна делатност Влаха током читавог средњег века сточарство које неминовно изискује номадски начин живота.

Како рецимо објаснити да читав слив Јужне Мораве обилује десетинама влашких или румунских хидронима (назива река) а да њих нема у североисточној Србији, на простору на коме живе такозвани  Власи "Унгуреани"? Ваља напоменути да су постојећи хидроними са влашком основом новијег датума.

Али, да оставимо и то по страни. Сви који се иоле озбиљније баве или су се бавили Власима једногласни су у оцени да претке данашњих Влаха "Унгуреана" требамо тражити на простору садашње Румуније одакле су се након Пожаревачког мира 1718. године они доселили на ово подручије.

Погледајмо извештај команданта темишварске управе Евгену Савојском од 20. октобра 1722. који говори како je решен проблем насељавања источног дела окупиране Србије (Крајина, Кључ, голубачко подунавље, Звижд и Хомоље), који je био припојен темишварској администрацији:

""II y a deux jours que je suis ici de retour de la visite des frontières du Timock et de Kutschein. J y ai trouvé tout en bon estât et ce qui m'a fait plaisir c'est la réussite des dispositions faites Testée, puisque'à présent ce pays commence à se peupler, y ayant plus de 2400 familles, au lieu que l'année passée il n'y avait pas plus de 800; tous les Knées généralement ont estré auprès de moi et m'ont assuré d'attirer tous leurs parents."

У преводу на српски:

 „ Ima dva dana kako sam ovde [u Oršavi], po povratku sa obilaženja granica Timoka i Kučajne. Tamo sam sve našao u dobrom stanju i uspeh odredbi (dispozicija) preduzetih prošlog leta mi je pričinio zadovoljstvo pošto sada taj kraj počinje da se naseljava: u njemu ima sada više od 2400 porodica dok prošle godine tu nije bilo više od 800; svi doseljenici su u glavnom bili oko mene i garantovali mi da će privući (dovesti) svoje rođake“

Да ли по овоме испада да је језик наших предака, досељених пре 300 година био румунски а наш то више није, пошто смо ми, дакако, рођени у Србији а они у Румунији?

Uzimajuci u obzir, da smo starosedeoci na Balkanu jos iz doba kada pojam "rumun" nije ni postojao,

Да смо староседеоци на Балкану, са тиме се апсолутно слажем. Међутим, постављам питање: у односу на кога смо староседеоци?
У односу на Румуне?
Одакле ли су се, да ми је знати, ти Румуни доселили? Са неба нису сигурно пали!

Што се тиче самог етнонима "Румун" и његовог постојања, хајде да то  разјаснимо његово присуство.
Сам етноним "Румун" као општеприхваћени интернационални термин за некадашње становнике румунских кнежевина Влашке, Молдавије и Трансилваније појављује се тек у другој половини 19. века.

Шта је било са његовим коришћењем када су Власи у питању?

Интересантно је погледати шта је на свом пропутовању кроз Влашку и Молдавију 1574. године записао чувени француски путописац и хуманиста Pierre Lescalopier:

„out ce pays la Wallachie et Moldavie et la plus part de la Transivanie a esté peuplé des colonie romaines du temps de Traian l’empereur…Ceux du pays se disent vrais successeurs des Romains et nomment leur parler romanechte, c'est-à-dire romain …”

У преводу на српски:

"Сви становници Влашке и Молдавије и већина оних из Трансилваније потомци су Трајанових колониста...На свом језику они се  Римљанима сматрају а за језик којим говоре  кажу да је романеште, што значи латински..."

Слично извештава један италијански путописац, Franсesko de la Vale, који у Влашкој борави 1532. године:

"…si dimandano in lingua loro Romei…se alcuno dimanda se sano parlare in la lingua valacca, dicono a questo in questo modo: Sti Rominest ? Che vol dire: Sai tu Romano,…"


У преводу на српски:

"...на свом се језику они (Власи, моја примедба) Романима зову, а када вас питају говорите  ли њихов језик, чине питајући : "Шти Роминеште? Тиме желе да кажу говориш ли  латински,..."

[Vlad]

 bez ikakve lazne skromnosti mozemo reci da je nas jezik vlaski, jer nikada rumuni bili nismo samim tim cinom sto nismo ni formirali drzavu koja bi se tako zvala.

Ако себе на свом матерњем језику зовемо "Румâњî" онда то само о себи ваљда нешто говори, или можда грешим? Подсећања ради, тај наш vlaski ми, Власи, називамо "румуњашће".

Али, да се сад окренемо другом делу твоје реченице који се тиче формирања Румуније.
Делимично сам о томе дао објашњење на претходном топику када сам узео пимер Швајцараца, Аустријанаца, Канађана итд.
Интересантно је обратити пажњу на интерни назив средњевековне Влашке, односно термин који су сами Власи употребљавали за Влашку.

Један од првих писаних докумената на "влашком" т.ј. румунском језику датира из 1521. године. Ради се о писму односно преписци између влашког трговца Неакшу-а и управника града Брашова. У свом писму, трговац Неакшу упозорава управника Брашова о могућем походу турских војних постројби на кнежевину Влашку.
Писмо је писано у ћириличној редакцији румунског, односно "влашког" писма, коришћеном до стварања Румуније 1862. године.

Ево шта, између осталог, пише Неакшу:

"fi voę pren cěra rumŭněskŭ jarŭ èlĭ sŭ trěkŭ i pa(k) sŭ štïi do(m)nïjata kŭ are"

Више о томе на: http://ro.wikipedia.org/wiki/Scrisoarea_lui_Neac%C5%9Fu

Као што видимо, уместо општеприхваћеног, интернационалног термина "Влашка" или "Влахија", Неакшу користи термин "Цара Румуњаска", што је, у ствари, назив којим Власи говоре о својој земљи.

Да ли треба да потсетим да се међу Власима у североисточној Србији термин "Цара Румуњаска", па самим тим и сећање на средњевековну Влашку одржао до данас.
Њега сусрећемо у здравици коју Власи узвикују наздрављајући уз поклич "Са трајаскâ цара Румуњаскâ!"

Као што видимо, између термина "Цара Румуњаска" и "Румуњија" нема баш неке разлике.
То му дође исто као када бисмо говорили о релацији на тему "Српска земља" и "Србија".

И, на крају крајева, да ли Срби који живе у Румунији, који нису учествовали у стварању модерне српске државе, због тога престају да буду Срби, односно говоре српским језиком?

Znaci zadrzali smo stari nepromenjeni jezik koji potice jos od Trackih plemena,

Уф, Бога ти, Floramare, где ово нађе?
Ти, бре, откри оно што онолики лингвисти нису били у стању да ураде - да влашки језик директно доведеш у везу са старим трачким језиком кога лингвисти сматрају давно изумрлим.
Линвисти чак тврде да су успели да идентификују не више од 100-ак речи које се везује за древне Трачане.

Колико ја знам, једино су се "Апа" и "Урда" задржале у нашем језику а да директно вуку корен из древног трачког језика.

Ево списка до сада познатих трачких речи са Википедије:

http://de.wikipedia.org/wiki/Thrakische_Sprache

    * achel = Wasser- (vgl. lat. aqua)
    * aiz = Ziege (vgl. gr. αἶξ aix)
    * ala = Strömung, Bach (Litauisch ala, alma „fließt“)
    * alta(s) = Strömung, Bach
    * ang = gewunden, kurvenreich
    * aphus = Wasser, Fluss, Quelle (Litauisch upė)
    * arma = Moor, Sumpf (Litauisch armuo „Wasserloch im Sumpf“)
    * arda(s) = Fluss, Strömung
    * arzas = weiß
    * as = ich (vgl. Bulgarisch az (аз), Dialekt jas (яс, яз))
    * asa = Stein- (Vergleiche Schwedisch/Altdeutsch Gebirgszug: Åsen/Osning)
    * asdule = Reiter, reiten (vgl. Bulgarisch ezdatsch, jazdja, ezda (ezdach, yazdya, ezda, ездач, яздя, ezda)
    * at(u)- = Strömung, Bach
    * aq = steiler Küstenabhang
    * bebrus = Biber (auch Litauisch bebras, vgl. dt. „Biber“)
    * bela = weiß (auch Bulgarisch bjal, Dialekt bel (byal/bel, бял/бел)
    * bend = binden, verbinden
    * beras = braun, dunkel (auch Litauisch bėras)
    * berga(s) = Anhöhe, Ufer (Bulgarisch brjag, Dialekt breg)
    * berza(s) = Birke (auch Litauisch beržas, vgl. slawisch breza)
    * bistras = schnell (vgl. Altbulgarisch baistra (бъйстръ))
    * bolinqos = wilder Stier (vgl. Bulgarisch wol ( вол ) - Deutsch „Ochse“)
    * bredas = Weidfläche (auch Litauisch brėdas, brydė; Altbulgarisch bred, brad (бред, бръд)
    * brentas = Hirsch
    * bria = Stadt
    * brink- = anschwellen
    * briza = Roggen
    * bruzas = schnell (vgl. Bulgarisch brz)
    * brynchos = Gitarre (vgl. Bulgarisch bramtscha - dt. „summen“)
    * bryton = Gerstensaft, Bier
    * burd = Weg (vgl. Bulgarisch brod)
    * bur(is) = Mann (auch Albanisch buri)
    * calsus = trockener Ort
    * chalas = Schlamm (vgl. Bulgarisch kal ( кал ) )
    * dama = bewohnbare Gegend (vgl. Bulgarisch dom (дом) - Deutsch „Heim“)
    * daphas = Überschwemmung
    * darsas = mutig, tapfer (Litauisch drąsus, Bulgarisch dаrsak (дързък))
    * datan = Ort, Wohnort
    * dentu = Genesis, Stamm
    * desa, disa, diza(s) = Gott, Gottheit
    * dinga = fruchtbarer Ort
    * diza = Festung, Fort
    * don = Gegend, Stelle
    * drenis = Hirsch (Albanisch drenush)
    * dumas = dunkel (vgl. Bulgarisch tama(тъма))
    * dun- = Hügel, Gebirge, Düne
    * ermas = wild, furios
    * esvas = Pferd (Litauisch ašva)
    * gaidrus = hell, heiter (Litauisch giedras)
    * gava(s) = Land, Gegend (vgl. germanischen "Gau")
    * genton = Fleisch
    * germas = warm, heiß
    * gesa = Storch
    * gin = vertrocknen, verderben, sich auflösen, untergehen (vgl. Bulgarisch gina ( гина ) - „untergehen“)
    * haimos = Gebirgskamm, -kette (vgl. lat. hemus für Balkan)
    * ida(ide) = Baum, Wald
    * ilu- = Erdschlamm
    * iuras- = Wasser, Fluss (Litauisch jura - Meer, viel Wasser)
    * jog = dick
    * kaba(s) = Moor, Sumpf
    * kalamintar = Platane
    * kalas = Region
    * kalsas = trocken, vertrocknet
    * kapas = Hügel, Abhang (Litauisch kapas „Grab“)(albanisch kepa „Hügel“)
    * kela = Wasserquelle (Schwedisch källa)
    * kenqos = Kind, Nachkommen
    * kerasos = Kirsche
    * kersas = schwarz (vgl. Bulgarisch tscher (чер))
    * ketri = vier (Litauisch keturi, Bulgarisch cetiri (четири))
    * kik- = lebendig, flink
    * kir(i) = Wald, Gebirge (Slawisch gori, Bulgarisch korij)
    * knisa(s) = ausgehobene Erdstelle
    * kupsela = Haufen, Hügel (Litauisch kupstas) (Bulgarisch kup, kuptschina (куп, купчина)
    * kurta = Wald, Eichenwald (Bulgarisch kurija)
    * laza(-as) = Lichtung, Alp, Wiese (Bulgarisch loza - Weinberg, Weingarten, Rebstock)
    * lingas = Weidebene
    * mar- = Wasser, Moorgebiet (auch Litauisch marios) (Bulgarisch more, Deutsch „Meer“)
    * mer- = groß, berühmt
    * mezena = Pferdereiter
    * midne = Dorf, Wohnort
    * mukas = Morast
    * muka-s = Genus, Familie, Nachkommen
    * musas = Moos, Schimmel
    * navlohos = Stadt Osra in Bulgarien
    * ostas = Flussmündung (Litauisch uostas)
    * paibes = Kind, Sprössling, Sohn
    * paisa(s) = Ruß
    * palma = Morast, Sumpf (Litauisch Dialekt palvė )
    * para = Dorf
    * pautas = Schaum (Litauisch puta „Schaum“)
    * per(u)- = Felsen
    * pes = Kind, Sohn
    * phara = Dorf
    * piza(s) = Sumpf, Weide
    * por, -puris = Sohn
    * pras = waschen, besprengen (Bulgarisch pera)
    * purda = sumpfiger Ort
    * putras = Schwätzer, Schreihals
    * raimas = bunt (auch Litauisch rainas)
    * raka(s) = ausgehobene Erdstelle, Graben
    * ramus = ruhig, still (auch Litauisch)
    * raskus = schnell, flink, lebendig (auch Deutsch „rasch“)
    * rera = Steine
    * rezas (res) = König
    * rhomphaia = Speer, Säbel
    * ring- = schnell, flink
    * rudas = rötlich (auch Litauisch)
    * rus-a = Erdloch (auch Litauisch rūsys)
    * sabazias = frei
    * saldas = golden (vgl. Bulgarisch zlaten (златен) Altbulgarisch salta (залта))
    * sara = Strömung
    * sartas = hellrot (auch Litauisch)
    * satras = lebendig, flink, schnell
    * seina(s) = Dorf
    * sekas = Gras, Grünzeug, Heu (Litauisch šėkas)
    * sem(e)la = Erde (vgl. Slawisch semla)
    * serma(s) = Strömung, Bach
    * siltas = warm, angenehm (Litauisch šiltas)
    * sind(u)- = Fluss
    * singas = Niederung, Ebene, Senke
    * skaivas = links
    * skalme = Messer, Schwert
    * skalp- = hauen, stoßen
    * skaplis = kleine Axt (Litauisch (s)kaplis)
    * skapt- = Erde ausheben (Litauisch skaptuoti und vergleiche Deutsch/Schwedisch schaffen/skapar)
    * skaras = schnell (vgl. Bulgarisch skoro (скоро))
    * skilas = schnell, stürmisch
    * skreta = Kreis
    * skumbr-as = Anhöhe, Hügel
    * spinda = Lichtung im Wald (Litauisch spinda „Schein“)
    * struma = Strömung, Fluss
    * suka = Spalt, Defilee (vgl. "Siek" altdt. für Bachtal)
    * suku = Mädchen
    * sula = kleiner Wald, Forst
    * sunka = Saft (auch Litauisch)
    * suras = stark, tapfer; salzig, bitter (schwedisch/deutsch "sur/sauer")
    * svit = leuchten, strahlen (vgl. slawisch svet, Deutsch "schwitzen/schweißen")
    * taru- = Speer
    * tirsas = Gebüsch, Walddickicht
    * tiqa = Licht
    * torelle = Klagelied
    * tranas = faulen, modern
    * traus- = brechen (vgl. Bulgarisch trosa (троша))
    * tund- = stoßen
    * tuntas = Vogelschwarm, Insekten-Ansammlung (auch Litauisch)
    * udra(s) = Otter (vgl. Bulgarisch widra (видра))
    * ukas = Nebel, trübe
    * urda = Strom, Bach
    * urt = Milch
    * usku- = Wasser, feucht
    * ut- = Wasser, Fluss
    * varpasas = Wasserstrudel
    * veger- = feucht
    * veleka(s) = Waschstelle am Fluss
    * zalmos = Leder (Litauisch želmuo „Pflanze“)
    * zelas = Wein
    * zelmis = Nachkomme (Litauisch želmuo „Pflanze“)
    * zenis = geboren
    * zer = Tier, Bestie (Bulgarisch zwjar (звяр), in westbulgarischen Dialekten: zwer (звер))
    * zetraia = Tonkrug
    * zejra = Oberbekleidung
    * zoltas = gelb (vgl. Altbulgarisch zolta (золта) - Deutsch „Gold“, „gelb“)
    * zum- = Drachen (Bulgarisch zmej (змей)
    * zvaka(s) = hell (Litauisch žvakė „Kerze“)
 

[Vlad]

jezik kome se nezna ime ako cemo iskreno

Floramare, да ли ти ово озбиљно или се само шалиш?
Сваки језик има своје име, па и наш, влашки. На српском је он "влашки" док га ми зовемо "румуњашће".
У чему је ту проблем?

jer pojam "vlah" koji je valjda i doveo do vlaskog jezika je najobicniji nemacki sinonim za "pustinjake i gorstake" kojim su nas nemacka plemena prolazecim ovim teritorijama u 3 veku nove ere nazivali jer smo tada bili vecinsko stanovnistvo balkanskog poluostrva koje je vrlo lako moglo ciniti drzavu.

То да  термин "Влах" потиче од "пустињака и горштака" први пут чујем.
До сада сам наишао на много дефиниција и претпоставки, али ово за мене представља апсолутну новост!
Био бих ти захвалан када би бар навео извор којим поткрепљујеш ову дефиницију.

Ево какву нам дефиницију даје Славољуб Гацовић, доктор историјских наука из Зајечара:

"Pojmom u starovisokonem. Walah, Walh i srednjevisokonem. Walch Nemci imenuju „romanizovanog Kelta; pretstavnika romanskih naroda” i uopšte „stranca”, dok pridevom Welsch imenuju „romanski, francuski, italijanski, inozemski, prekomorski” , a srednjevisokonem. Walache, Welscher „Italijana”, dok se pojmom Wala’chin imenuje „Vlah, -inja”, odnosno stanovnik srednjovekovne „Vlaške”, koju Nemci takođe imenuju pojmom Walachei. Anglosaksonci su naziv planinske oblasti Wales u Engleskoj takođe dobili od navedenog pojma, kao i naziv Wealh ili Welsh za „Kelta u engleskoj provinciji Vels”.
U slovenskim jezicima koji su bili u kontaktu s germanskim, pojmom Vlah imenuju se Italijani i Italija, a pojmom Valah „Rumun” i Valahia „Rumunija” ili npr. u visokoluž. Włoch „Italijan”, Vłochi, Włóska, Welschland „Velška zemlja”, ili se samo imenuju Italijani i Italija, kao npr. u slovač. Valach „Rumunija”, u češ. Vlach „Italijan”, Vlašskó „Italija”, ili u slovenačkom Láh „Italijan”, Láhinja „Italijanka”, láški „italijanski, romanski”, Láščina, Laško „Italija” i za sve navedene slovenske oblike pretpostavlja se jedinstveni opšteslovenski oblik *volhъ. U mađarskom koji je bio pod velikim uticajem zapadne latinske kulture pojmom Olasz imenuje se „Italijan; italijanski” i pojmom Olaszország „Italija”, a pojmom Oláh „Rumun”, dok se u onim slovenskim jezicima, koji su se dodirivali i s istočnom Romanijom, pojmom Vlah imenovao Italijan i Italija, ali i Rumun, kao npr. u staropolj. Wlosi, Włochy „Italija”, Włoski i Włoszczyzna, ali Woloch „Rumun”, dok je u savremenom polj. Włoch „Italijan” (množ. Włoszy) , itd.
Pojmom Vlah je imenovan Rumun ili Aromun i Rumunija samo u  starorus. Волохъ (Волоси) „Rumun”, staroukrajin. Волохи „Rumun”, ukrajin. Волóх „Rumun” , staroslov. Vlahã „Rumun”, bug. Влáх (množ. Влàси) „Rumun ili Arumun, Cincarin”, Влахùнка (Влахùня, Влахкùня) „Rumunka, Aromunka, Karakačanka”, Влàшко „Rumunija” влашки i drugo  i maked. Влав „Aromun, Cincarin” dok se u srpskom i hrvatskom jeziku, koji je bio i pod uticajem zapadne latinske kulture, pojmom Vlah (Vlasi, Vlaji) imenuje „1. Latinus (glagoljski kalendar iz g. 1491. i glagoljski blagdanar 1506.), 2. Rumunj (Vukov pravi Vlah), 3. Talijan” , ali i „stanovnik Vlaške – rumunske pokrajine; onaj koji je poreklom iz Vlaške; naziv za pripadnika rumunske narodnosti; čovek iz Vlašije – predeo u jugoist. Istri”, da bi se tokom XVI veka pojmom Vlah imenovao „Hrvat ili Srbin dalmatinske Zagore”, Vlasić „zastareli naziv za Dubrovčanina”, hrv. Vlah (Vlaj „Srbin druge vere”, srp. vlaštak „došljak, doseljenik”  itd."

Sama drzava "Vlaska" valjda dovoljno govori o tome kojim se jezikom tamo govorilo, zar ne?

Погледајмо још једанпут  шта је на свом пропутовању кроз Влашку и Молдавију 1574. године записао чувени француски путописац и хуманиста Pierre Lescalopier:

„out ce pays la Wallachie et Moldavie et la plus part de la Transivanie a esté peuplé des colonie romaines du temps de Traian l’empereur…Ceux du pays se disent vrais successeurs des Romains et nomment leur parler romanechte, c'est-à-dire romain …”

У преводу на српски:

"Сви становници Влашке и Молдавије и већина оних из Трансилваније потомци су Трајанових колониста...На свом језику они се  Римљанима сматрају а за језик којим говоре  кажу да је романеште, што значи латински..."

Слично извештава један италијански путописац, Franсesko de la Vale, који у Влашкој борави 1532. године:

"…si dimandano in lingua loro Romei…se alcuno dimanda se sano parlare in la lingua valacca, dicono a questo in questo modo: Sti Rominest ? Che vol dire: Sai tu Romano,…"


У преводу на српски:

"...на свом се језику они (Власи, моја примедба) Романима зову, а када вас питају говорите  ли њихов језик, чине питајући : "Шти Роминеште? Тиме желе да кажу говориш ли  латински,..."

Nakon ujedinjenja u vestacku tvorevinu "Romania"(nesto sl. kao srbima -> Jugoslavija) normalno je da je formiran novi knjizevni i drzavni jezik koji se razlikuje od starosedelackog vlaskog jezika kojim se govorilo kako u nekadasnjoj Vlaskoj drzavi tako tako i u Srbiji od pamtiveka

Ако у једној држави живе Румуни, зар није логично да се та држава назове Румунија? Југославија је нешто сасвим друго. Срби се на српском не зову "Југословенима" већ Србима. У томе је разлика!

Што се тиче "староседелачког" језика, он уопште није староседелачки. Језик којим се говорио у Румунији пре реформе румунског језика  и који се и даље говори у североисточној Србији, представља једну мешавину балканског-латинског и старословенског из кога касније настаје тзв. "проторумунски" језик.

О томе у којој мери су Власи "староседеоци" на простору на коме и данас живе (пре свих "Унгуреани"), можемо лако видети из једне народне песме забележене 1922. године у околини Мајданпека:

              Pjeljin bjeu, pjeljin mănink,
              Pe pjeljin mă sara kulk
              Pjeljinjasar injima
              Kar, ma trjeku Dunarja.
              Rasfakace pjatra lata
              Sa maj trjek Dunarja odata.

Jedino je tacna cinjenica da narod koji je cinio nekadasnju drzavu "Vlaska" jeste isti narod kao i mi i istim je jezikom govorio.

Браво, Floramare!
Напокон да се  сложимо у нечему 

Danas je to izmenjeni jezik koji se zove "rumunski" ali samo na teritoriji novostvorene drzave Rumunija.

Да ли ти је познат податак да државна статистика до 1921. године у североисточној Србији бележи говорнике румунског језика.
Ево шта о томе пише Проф. Др. Тихомир Ђорђевић у свом путопису "Кроз наше Румуне" 1906. године:

"Сви Румуни у Краљевии Србији говоре дијалектима румунског језика. Како ови дијалекти стоје међу собом и према књижевном језику Краљевине Румуније, засад не могу ништа ближе рећи. Проучавање дијалеката којим говоре Румуни у Србији било би од особите вредности, јор бисмо њиховим упознавањем а поређењем са диалектима румунскога језика ван Србије одредили порекло наших Румуна. Колико сам ја могао запазити језик наших Румуна Унгурјана, кроз које сам прошао, одступа од румунског књижевног језика и поглавито у изговору неких сугласника испред нспчаних самогласника.Ти су сугласници с, d, l, n, t. У румунском књижевном језику би се рскло: гесе (речс = хладпо), unde (унде = где), limba (лимба = језик), mine (мине = мени), dute (дуте = иди). Наши би Румуни Унгуриани то изговоршти: реше, унђе, љимба, миње, дуће. Има још неких разлика али због малог задржавања међу Румунима ја не могу о њима дати тачног рачуна.
Сем румунскога језика, знатан део Румуна зна и српски. По попису од 31 дeцeмбра 1900, знало је поред румунског још и српски 32.556 Румуна који су
били распоређени;"

[Floramare]

U "Dušanovom zakoniku" postoji jedna velika stavka o nama gde je izričito naglašeno da je strogo zabranjeno Srbima da se žene Vlahinjama i obratno.To znači da smo mi u velikoj meri već bili na ovoj teritoriji .

[Paun]

     U "Dušanovom zakoniku" postoji jedna velika stavka

Морам да те исправим: такве "ставке" нема нигде у "Душановом законику", и то је једна велика заблуда у коју упадају многи лаици, а има и стручњака који се лако поведу за ауторитетом "Душановог законика" па напишу исто што и ти. 

А у ком је акту та законска "регула" била прописана већ сам писао на Флоруму, и може се видети овде:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=58.msg145#msg145

Веома, веома опрезно треба баратати појмовима "ми" и "они", и још опрезније треба стављати знак једнакости између "нас" (=Влаха данас) и "њих" (=власи/Власи у време Цара Душана).

Оно што је једино сигурно јесте да забрана склапања бракова нема ни верски ни етнички узрок, већ чисто социјални! Мени је било најсмешније када сам прочитао рад неког хрватског "научника" (писан за време недавних ратних сукоба) који ту забрану објашњава потребом ондашње српске властеле да чува неку врсту расне чистоте, јер су "власи" из овог документа, по њему, били бића по свему на нижем ступњу развоја! А јасно је сваком ко има иоле мозга у глави да се једна законска забрана доноси само онда када је нека појава толико раширена да угрожава стабилност друштвене заједнице. Да упростим, бракова међу "Сербљима" и "власех" било је у толикој мери да су могли да буду спречени само тврдом законском забраном. То истовремено значи да су ти "власи" (са великим или малим "в", свеједно) били ВЕОМА пожељне младожење, а то се не може очекивати од "бића" на нижем културном ступњу!

Итд.

Прочитај горњи линк.
 

[Vlad]

U "Dušanovom zakoniku" postoji jedna velika stavka o nama gde je izričito naglašeno da je strogo zabranjeno Srbima da se žene Vlahinjama i obratno.To znači da smo mi u velikoj meri već bili na ovoj teritoriji .

Чак и забрана склапања бракова између Срба и Влаха у "Душановом законику" не може да послужи као доказ да је Влаха одувек било на простору на коме данас живе (североисточна Србија).

Постоје индиције да је Влаха донекле било на простору Тимочке крајине (види "Ојконимија несловенских основа Видинског санџака" С.Гацовић 1993.), док у областима у којима данас живе Унгуреани таквих доказа нема.

Паун је потпуно у праву када каже да  постоји разлика између тих и ових данашњих Влаха.
Ови данашњи Власи су се својим највећим делом доселили са подручија данашње Румуније и то у првој половини ХVIII века.

Власи из доба Душана силног су се, осим мале групе која данас живи на Истарском полуострву - Истрорумуна - потпуно асимиловали у Србе, Хрвате, Бошњаке, Црногорце и да их више не набрајам.

О њима и њиховом присуству током читавог средњег века сведоче бројни називи река, планина, котлина итд, као и презимена њихових потпуно словенизованих потомака.

[Lucijan MARINA]

A kako bi ovo komentarisali ...


http://www.timocpress.info/sr/?p=1171

[jana]

Bas dok sam citala ovo pade mi na pamet da kazem da se u Vrscu u Visoj skoli za obrazovanje vaspitaca (sada Visoka) nalazi i posebno odeljenje na rumunskom jeziku, a slicno je i sa Uciteljskim fakultetom.
Verovatno ima jos primera treba samo da neko to hoce da vidi.
Uzgred, postoje i odredjene blagodeti toga da ima manje studenata, pa ko zeli moze da proba!