Christchurch, New Zealand - - Comitetul UNESCO pentru patrimoniul mondial aseară a inclus în lista patrimoniului lumii un loc din Serbia – Felix Romuliana de la Gamzigrad.
29. jun 2007. | 07:27 -> 16:42 | Izvor: B92
Krajstčerč -- Komitet za svetsku baštinu pri Unesku uvrstio sinoć u listu svetske baštine lokalitet u Srbiji - gamzigradsku Romulijanu.
Komitet Uneska je odlučio, na sastanku koji se održava u Krajstčerču na Novom Zelandu, da uvrsti 22 nove lokacije širom sveta, uključujući i gamzigradski Feliks Romulijana, palatu rimskog imperatora Galerija, kao i most u Višegradu u BiH.
Utvrđeni kompleks u Gamzigradu ispunio je pet od ukupno šest kriterijuma za upis na listu svetske baštine, a ocenjeno je da je to "jedinstveno svedočenje o rimskoj graditeljskoj tradiciji iz vremena Druge vladavine četvorice" (tetrarhije).
Prema istorijskim izvorima, Feliks Romulijanu je, u oblasti Đerdapa na oko pet hektara, sagradio Galerije, rimski cezar od 293. do 305. godine, a posvetio ju je svojoj majci Romuli.
Arheološko nalazište Romulijana čine ostaci građevina podignutih, po zamisli Gaja Valerija Galerija Maksimijana, krajem 3. i početkom 4. veka. Ovaj kompleks pripada posebnoj kategoriji spomenika rimske dvorske arhitekture.
Tokom 2006. godine izvedeni su radovi na restauraciji, koji su finansirani sredstvima Ministarstva kulture Srbije i iz donacije ambasade Nemačke. Za 2007. godinu planira se nastavak radova na konzervaciji i restauraciji.
Ćirilov: Velika čast, ali i obaveza
Predsednik Nacionalne komisije Srbije pri Unesku Jovan Ćirilov izjavio je za B92 da je upisivanje palate Feliks Romulijana kod Zaječara na listu svetske kulturne baštine velika čast i velika obaveza za Srbiju.
"To je veoma lepa vest, to je prvi kasnoantički spomenik koji je ušao na listu; do sada su ušli naši sjajni manastiri. To je jedan od naših najoriginalnijih arheoloških nalaza", kaže Ćirilov.
"Ono što u ovom trenutku našoj javnosti nije dovoljno jasno - to je da dolazak na tu listu nije nimalo lak i da to mora da se naučno obrazloži, da je jako važno da je spomenik originalan, da ima svoju umetničku i kulturnoistorijsku vrednost i to je zaista taj slučaj", kaže on.
Prema njegovim rečima, Gamzigrad je time svrstan u red bisera svetske kulture kao što su Luvr, Ermitaž, Kremlj ili Veliki zid u Kini.
"Upisivanje nekog spomenika na Uneskovu listu svetske baštine je velika obaveza za samu državu, koja mora da brine da se taj teren ne eksploatiše u komercijalne svrhe, odnosno da se tu ne grade hoteli, restorani i drugi slični sadržaji", rekao je Ćirilov za Betu.
Komisija Uneska zatim svake dve godine vrši stručnu proveru stanja lokaliteta i, ukoliko se utvrdi da se spomenik ne održava u skladu s Uneskovim standardima ili koristi u komercijalne svrhe, uklanja ga s liste.
Komisija Uneska je na aktuelnom zasedanju u Krajstčerču prvi put izbacila jedan spomenik s liste svetske baštine, zbog neadekvatnog održavanja lokaliteta i komercijalnog eksploatisanja. Reč je o prirodnom staništu retke vrste antilope, arapskog oriksa, u Omanu.
Prema rečima Ćirilova, Nacionalna komisija Srbije pri Unesku trenutno nastoji da spreči izgradnju objekata u blizini kompleksa srednjovekovnih spomenika na Kosovu koji se, takođe, nalaze na listi svetske kulturne baštine.
Ćirilov je dodao da će sledeća preliminarna lista srpskih spomenika koji će biti kandidovani za Uneskovu listu svetske kulturne baštine biti utvrđena u oktobru.
Država godišnje ima pravo da predloži Unesku dva lokaliteta, jedan prirodni i jedan kulturni, za listu svetske kulturne baštine.
Na listi se nalaze četiri lokaliteta iz Srbije: Stari Ras i Sopoćani (1979), manastir Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004 - 2006) i Gamzigrad (2007).
I Višegradski most
Za most u Višegradu, koji je u 16. veku sagradio vezir Mehmed-paša Sokolović, na sajtu Uneska piše da je ima "jedinstvene proporcije elegancije i monumentalne gradnje" i da kao takav predstavlja svedočanstvo uzvišenosti tog arhitektonskog stila.
Most je sagrađen u periodu između 1571. i 1577. godine po nalogu Mehmed-paše Sokolovića. Projekat za most uradio je najčuveniji turski graditelj svog vremena, Kodža Mimar Sinan, inače dvorski arhitekta i vrhovni graditelj Carstva.
Višegradski most predstavlja zadužbinu Mehmed-paše Sokolovića, koji je kao veliki vezir od služio čak trojici sultana Otomanskog carstva. Most je, inače, popravljan nekoliko puta - 1664, zatim 1885, 1911, 1939. i 1940. godine.
Sa arhitektonske strane, most i danas pleni pažnju u svetu. Ima 11 lučnih otvora, najmanjeg raspona 5,20 metara, a najvećeg 14,80 metara. Most leži na devet kamenih stubova širine 3,5 do četiri metra i dužine oko 11,5 metara.
Kamen za zidanje mosta potiče iz mesta Banja, oko pet kilometara niz desnu obalu reke Drine. Most je, inače, poslužio kao inspiracija za roman "Na Drini ćuprija" Ive Andrića.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=29&nav_category=12&nav_id=253216
