ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: КАОНА

[Paun]

Каона је село старијег постанка али је обновљена тек почетком XIX века влашким досељеницима. Ови су се населили прво у Проваљу, а доцније су се из салаша развили засеоци: Ступањ, Пра Крак, Прђал, Каменица и Селиште на коме је била стара Каона. Из засеока Каменице развили су се такође од салаша нови засеоци: Досу лу Кућеш, Сува Каменица и Периш. Далцоњи-Лецићи, Ђурђевићи, Латоњи-Гицоњи, Дрндари, Новакари-Буркари, Јонешће, Јовешће, Бојоњи, Трајилоњи, Живоњи, Радулешће, Важајилоњи, Станимирешће, Мејлоњи и Тутанешће су старином из Алмаша у Банату и сви славе Петковицу. Дражелоњи (славе Св. Алимпија) су пореклом Цигани досељени из Баната. Ћелари (славе Св. Николу) су старином такође из Баната као и Гужоњи, који славе Малу Госпојину. Бобичоњи (славе Св. Николу) су досељени у Каону из села Кобиља а старином су такође из Баната. Вујањи (славе Св. Николу) су досељени у првој половини XIX века из млавског села Рановца. Ђинулешће, Љибоњи, Кочањи-Маријановићи и Иљуцари (сви славе Св. Николу) су старином из Алмаша у Банату. Новакоњи (славе Св. Аранђела) су старином «из Мађарске» а Паулешће-Павловићи (славе Петковицу) дошли су из Алмаша у Банату. Марукешће (славе Св. Николу) су пресељени из блиског села Вуковића око 1850. године. Милетић Обрад (слави Св. Николу) је Србин из села Раброва. а досељен је у Каону око 1905. године. Филареско Коста (слави Св. Јована) био је механџија, старином из села Бошњака код Молдаве. Прво је био у Мајдан-Пеку, одакле је прешао у Кучево 1885. године ; у Каону је дошао 1912. године. Јовановић Мердуљ (слави Св. Николу) досељен је око 1890. године из звишког села Мустапића од тамошње фамилије Котојоња; ови су старином села Ђуракова у близини Рама на Дунаву. И Алексић Маријан (слави Св. Илију) досељен је из села Мустапића око 1890. године. Падуран Милан се око 1905. године призетио у Каону из суседног села Церовице и узео женину славу Петковицу.

ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта ,,Становништво Карпатске Србије"
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]