Игуман Филарет Петровић,
Манастир Вратна, "Весник Српске цркве" за 1891. годину
Текст преузет из књиге:
Ранко Јаковљевић, ПУТ СВЕТОГ НИКОДИМА,
„Беокњига“ Београд 2007, стр. 89-102
[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/Iguman_Filaret_Manastir_Vratna.pdf[/pdf]
http://www.paundurlic.com/pdf/Iguman_Filaret_Manastir_Vratna.pdfКОМЕНТАР:
Још једно историјско сведочанство о ружном односу Српске цркве према Власима источне Србије, који се најбоље види из следећег одломка.
“Ко први пут види овај манастир и положај где је, ако је човек који повише мисли, мора се запитати, каква је потреба била да овде буде манастир?
Манастири сви уопште, постали су неком извесном потре бом људи, коај се изјављује у разним облицима. Они су били за неке - као болнице, за путнике. Као гостионе, за сиротињу - као сиротињски домови, где сваки добива склониште и исхране бадава / чак и данас кад је цео свет огрезнуо у грубом материјализму, кад су свуда врата милосрђа затворена испред сиротиње и невољника/; за неке школа писмености, а за народ школа патриотизма, бранич народности, језика, вере и обичаја.
Нека од ових узвишених побуда изазвала је оснивање манастира Вратне. Ну ту није била само једна потреба; ту је поред светињашког позива, била потреба и послужити путницима за склониште, који имађаху потребе путовати кроз овај кршевити и ненасељени предео из Пореча у Тимочку долину.
Ну још више је Вратна постала из патриотског разлога; и не само зато овај манастир него и сви они други које горе споменусмо, а то је, да они буду отпорне тачке и предстраже, супрот румунског прозелитизма из преко Дунава, да се Румунштина не насељава ни утврђује на српско земљиште. Та је потреба изазвала и насељавање овог краја народом из унутрашњости пре косовске ере. Због тога је насељено овде близу манастира село Јабуковац, по предању још пре Косова. Па то исто вели се и за село Душановац, које су име Турци заменули за Цањево /од џанум- душа- Душановац/, како се све до прошле године звало.” [Стр. 96]
