FORUM VLAHA BOR - IZVEŠTAJ SA SEDNICE SKUPŠTINE 28. XII 2014.

[Paun]

Poštovani članovi i članice Foruma Vlaha, prijatelji i saradnici (To:),
Poštovani članovi vlaških NVO i drugih organizacija; partija i NSVNM; OEBS (Cc),
Poštovani profesionalci angažovani na zaštiti integriteta i digniteta istine, uključujući i nepatvorene istine o Vlasima, njihovim govorima i njihovoj lingvističkoj klasifikaciji, poreklu, domicilnoj domovini i matičnom prostoru (Bcc),

U nedelju 28. decembra 2014. godine u Boru smo održali sednicu skupštine Foruma Vlaha, kojoj su neki od vas prisustvovali i uzeli su učešće u njenom radu. Dnevni red je bio: ŠTA I KAKO DALJE U SUDARU SA INSTITUCIONALIZACIJOM SUROGATA VLAŠKE EMANCIPACIJE PONUĐENE KAO VIRTUELNA STVARNOST ISTINE, PRAVDE I POŠTENJA.?!

U prilogu imate detalje o čemu se radi, pa sagledajte istine koje se u njima iznose, ali ih nemojte prihvatiti na reč nego ih pročitajte, proučite i proverite. Analizirajući šta se sve nudi zvanično u javnom diskursu o Vlasima i vlaškoj zajednici, nažalost olako ponekad prihvaćeno i promovisano i od strane Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine (NSVNM), možete da zaključite u kakvom se sunovratu nalazi načelo "pozitivne diskriminacije" primenjeno na Vlahe, odnosno vlašku zajednicu u našoj zemlji. U opticaju su mnoge "novoteorije" i činjenja s kojima se ocrtava primena orvelovske totalitarističke perspektive za vlašku zajednicu, po modelu opisanom u "1984." i u "Životinjskoj farmi", koja za nas nije samo imaginacija književnika nego naša stvarnost. Sve to posmatra personalizovani ili kolektivni uslovni "VELIKI BRAT" sa likom i dušom ljudskih, profesionalnih i institucionalnih nedoslednosti u poštovanju etničke različitosti vlaške zajednice.

Pošto se oduvek zaboravlja da su Vlasi svoje postojanje itekako dokazivali u prošlosti, da pođemo od Prvog srpskog ustanka pa nadalje na prostoru s ove strane Drine, Save i Dunava i podsetimo i sebe i druge da su Vlasi oduvek bili na pravoj strani gde drugih ne-Srba u centralnoj Srbiji skoro nije ni bilo, ili je broj takvih sudionika bio simboličan. Dakle ova "nova manjina", na prostorima Blakana bitisala je u zajedničkim nevoljama vrlo vidljivo u svom etnogenetskom romanizovanom ruhu posle 11. jula 212. godine nove ere, tj. stečenog statusa po Ediktu rimskog imperatora Karakale. To joj je iznedrilo i etničko ime iz prideva ROMANUS i hipostaze imena (izvedena etnička imena) svih romanizovanih populacija na Balkanu, koje bi "novogovorni Vlasi" da ponište za Vlahe istočne Srbije po svojoj getoističkoj nakani i voluntarizmu!?!

Posle II svetskog rata sudbina opstanka Vlaha može se posmatrati u svetlu orvelovske sintagme da postoje "jednaki i jednakiji", ali se jednakosti ili nadjednakoisti nisu ni primakle vlaškoj zajednici u tadašnjoj komunističko-socijalističkoj Jugoslaviji. Zna se da se to zvanično skriva i prećutkuje OEBS-u i monitoring organima EU. Sudbina Vlaha je bila i ostala samo jedna. Programirana asimilacija posle 1953.godina. Oni koji su doprineli lošem stanju u vlaškoj zajednici, odnosno njihovi ideološko-politički nastavljači, trebalo bi time da se pozabave pošteno i pravedno, uz napuštanje tih loših scenarija za opstanak vlaške zajednice. Prećutkivanje istina bez lustracije o lošem činjenju vlaškoj zajednici u prošlosti nije dobra vest niti dobitna kombinacija za našu zemlju. Nije dobro što se Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine (NSVNM) s tim nekritički miri zbog "partijnosti" svojih članova ili zbog političko-ideoloških razloga i nasleđenog "putera na glavi" partije kojoj uglavnom pripadaju. Takvi Vlasi, često novokomponovani po diktatu povodom izbora 2010. godine za drugi saziv NSVNM, pojavljuju se tada po prvi put u svom životu u ovoj priči, ali kao "partijski Vlasi", sa zadatkom da odrade svoju ulogu majorizacijske kontrole NSVNM za i u ime svoje partije.

Kako to da se Vlasi ne pominju nijednom reči u velikim porukama o časti, junaštva i poštenju povodom Velikog rata? Valjda za te slavljeničke osvrte na slavnu prošlost srpskog naroda treba da je bitno i ono što je veoma vidljivo napisano i istaknuto ispod dvoglavog orla na spomeniku poginulim ratnicima u ratovima od 1912.do 1918. godine, ne samo u Krivelju (iz koga je poginulo 222 ratnika, a bilo je i četiri pogibije talaca - kriveljskih glavara u internaciji u Bugarskoj, pa i žrtava okupatorskog terora u samom selu), iznad uklesanih imena poginulih ratnika, Vlaha, u tim epopejama. Doslovce: Za oslobođenje i ujedinjenje Srpstva, za Kralja i Otadžbinu! Setimo se još da je broj poginulih takvih ratnika iz Zlota 355, a iz Jabukovca 360 i eto nam iz samo tri vlaška sela skoro cela hiljada. Koliko li je vlaških familija tako trajno ugašeno!? Kao ilustracija te statistike može da posluži da je iz najbliže familije potpisnika ovih redova bilo pet pogibija muških glava u navedenom periodu - pod Jedrenom, kod Krivolaka, kod povlačenja preko Kosova, te u bugarskoj internaciji - negde u Bugarskoj, i pod bugarskom kamdžijom u rodnom selu Krivelju. Pa - slava im i hvala!, ali kao potomci tih ratnika, Vlaha, diljem istočne Srbije ne treba da ostanemo nemi na ove činjenice i institucionalni muk Srbije o vlaškim "nevidljivim" doprinosima.

Da li je moguće da je to strano mladim stasalim i strasnim istoričarima u Srbiji, njihove učitelje ne vredi ni pominjati, koji veoma često idu tragom novog oživljavanja isključivosti i samodovoljnosti "nebeskog naroda", da do njihovog saznanja nisu doprle istorijske istine o Vlasima, ili je to za njih irelevantno? Došlo je vreme da naše žaljenje što je to tako iskažemo veoma konkretno foto-monografijom spomenika sa imenima poginulih i dokazima iz istorijskih arhiva za 154 vlaških sela i 48 mešovitih naselja, jer se ona znaju po imenu, a Vlasi se i onomastički (po imenima i prezimenima) prepoznaju. Verovatno mlade nade srpske istorijske nauke i antropologije ne znaju ni da su vlaška sela u istočnoj Srbiji bila u posebnom režimu tadašnjih "koncentracionih logora" okupacione bugarske vlasti, i to pune tri godine - od 1915. do 1918, zbog pojave vlaških komita u ovim krajevima! Ni o tome povodom stogodišnjice početka Velikog Rata nema nijedne reči! Da ne pričamo o herojima tog lokalnog pokreta otpora, homoljskim komitama, koje se iz legendi predatih zaboravu priseća tek poneko od nas u poodmaklom životnom dobu. Poput Ilije Goluboviću iz Blizne kod Rudne Glave odlikovanog francuskim ordenom Legije časti, Adama Kekića i njegove družine iz Žagubice i Homolja, te zlotskih i borskih komita, pa onda braće Kumbrijana iz Gornjana i drugih neznanih, koje ne treba zaboraviti u meri u kojoj su bili ono što je zabeležila vlaška usmena narodna predaja.

Ukupno o Vlasima se ne može doći do reči od "novogovornih" Vlaha ne-Vlaha, od kojih je uglavnom sastavljen i Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine (NSVNM), koji takvima bezrezervno povlađuje, pa sa te adrese i nema šta da se čuje o svemu ovome. Tamo su se "udomili" novovremenski "patrijoti" zbog viših interesa (tvorac ovog danas negramatičkog naziva je dr Tih. R. Đorđevića 1905/1906. kojim je označavao one dušebrižnike koji skrivaju i potiskuju istinu o Vlasima u tobožnjem srpskom nacionalnom interesu). U opticaju je stereotip o opasnosti od tzv. "rumunizacije", pa onda i tome podložne institucije sistema mogu da se makijavelistički pozivaju na ispraznu "demokratiju" i "demokratičnost" izbora NSVNM. Usput, od NSVNM ništa se ne čuje o više nego poluvekovnoj "srbizaciji", koju inače pospešuje ćutanjem i zaboravom, ali i nekim svojim aktivnostima vezanim za upotrebu jezika u medijima i sl.

Šta reći o falsifikovanom posebnom biračkom spisku za izbor NSVNM? Zar to nije delovanje po prigrljenom komunističko-nacionalističkom modela da "cilj opradava sredstva", pa se i posle 2000. godine ne posustaje u brisanju vlaškog etničkog entiteta, intenziviranom od davne 1953. godine na ovamo?! Sav besmisao takvog ponašanja može se zaključiti iz javnog nastupa jednog od potpredsednika NSVNM prošlog saziva i njegove "patriotske" egzaltacije: "ja sam čist Srbin, a u NSVNM sam ušao da bih sprečio rumunizaciju Vlaha". Inače bio je na vrlo militantan način angažovan u vlaškim jezičkim raspravama, dokazujući nasleđenu režimsku dogmu iz vremena pre promena 2000. o vlaškoj jezičkoj i drugim osobinama infantilnosti (nedoraslosti). Pritom, uopštre ne zna da govori vlaški. Kažu da je na vrlo visokom državnom nivou bio savetnik o vlaškom pitanju, svejedno da li privatno-partijski, te bogatunsko-donatorski, ili oficijelno. Tako je, vele, dogurao da stigne do Brisla da tamo tumači ovu problematiku u nekoj visokoj srpskoj delegaciji. U ovom svetlu hipotetički se zapitajmo, ima li ikojeg "čistog Hrvata" koji bi olako mogao da dospe "demokratskim" izborom u neko "Srpsko nacionalno vijeće", koji bi u rad tog organa nametnuo npr. nečiste namere, zablude, neznanje i partijski doziran dogmatski nacionalizam? U Srbiji je izgovor za ovakve izborne marifetluke NSVNM - Demokratija!

Gušenjem vlaške nacionalne svesti posle 1953. godine, "regruta" za ponašanje poput onoga koje je pokazao pomenuti potpredsednik, ima dovoljno. Uključujući i interesno oslanjanje na nekažnjive improvizacije koje se prepoznaju i kroz neke odluke NSVNM, ali i u varijanti kako je u Parlamentu republike Srbije svoje mesto parlamentarnog faktora stekla "etninčka partija Vlaha" - NOPO! Time raste i obim i sadržaj održivih ketmansko-konvertiskih ("veži konja gde ti gazda kaže") i zlonamernih i drugih manipulacija pravdanih "višim interesima" ove zemlje. Često i iz neznanja, mimikrijskog dodvoravanja, kompleksa porekla u okviru mešovitih brakova, zatim očekivane nagrade poput partijskog zapošljavanja mimo stvarnih kvalifikacija i drugih obećanih i očekivanih privelegija za koje je odlučujuća partijska pripadnost i vernost, zatim materijalnog benefita označenog kao pogodno "etničko poslovanje", ali i nerazumevanjai nepoznavanje evropskih normi. Nije za zanemarivanje ni intelektualna lenjost i kultura olakog prihvatanja koještarija o Vlasima, koje se javno neodgovorno promovišu, pišu i obnaroduju bez ozbiljnih provera. Takvim ponašanjem i odnosom aboliraju (opraštaju) se svi promašaji i stavovi i neistine o Vlasima koje dolaze i iz same vlasti. Setimo se tvrdnje ministra inostranih poslova u odgovoru na komentare sa rumunske strane, kojom je negirao da je ikada postojala asimilacije Vlaha u Srbiji! Pa, da li postoji neko drugo ime za takvo činjenje, jer ga je bilo i to mu se može doklazati doživljenim iskustvom tokom školovanja sada već ostarele generacije Vlaha i Vlahinja, ali i drugim pokazateljima!?

Možemo li svemu ovome da se racionalno suprotstavimo?. Jedina varijanta je da Vlasi osnuju Vlašku kulturno-prosvetnu zajednicu koja će se trajno i organizovano nositi sa svim pojavama blasfemije (omalovažavanja, ponižavanja, ruženja) Vlaha, svim pisanim i verbalnim manipulacijama i neistinama o Vlasima i vlaškom nasleđu. T

Da biste došli do istine, kako se obično uvek opominju članovi Foruma Vlaha, to što je pred vama proverite u citiranim izvorima i drugde, a ne na sujetnim odmeravanjima i nadgornjavanjima na slavama i preslavama. Time ukinite sami svoju neobaveštenost o ovoj temi. Dakle, uložite malo napora da priloge pročitate i kritički sagledate sa idejom da se izložena saznanja poboljšaju i prošire.

Uz najbolje želje za vašu dobrobit, lično zdravlje i zdravlje vaših familija, te profesionalne uspehe u delatnostima s kojima se bavite i od kojih živite, ali i u razvijanju kritike čistoga uma kod Vlaha i u vlaškoj zajednici, neka vam je

SREĆNA, USPEŠNA I BERIĆETNA NOVA 2015. GODINA I NA MNOGO GODINA!