Ово једино доказује да је становништво имало влашку свест а да их је Власт Србије трпала (мимо њихове воље) под рубрику Румуна, што је колико пратим дијаметрална супротност од тврдње већине са овог форума.
БАШТИНИК,
Годишњак Историјског Архива Неготин,
бр. 14, Неготин, 2011, стр. 268, 277, 278.
Јереј Милорад Поповић, парох радујевачкиЛЕТОПИС РАДУЈЕВАЧКЕ ПАРОХИЈЕ
- Среза Неготинског, Области Тимочке -
[...]
1941, год.
[...]
На Спасовдан, 29. маја, стиже једна лађа са заробљеницима нашим који су пуштени као припадници румунске нације ("као Румуни"). Жалосна слика наше националне свести... Чим стиже брод са заробљеницима ("Румунима") заорила се румунска песма, поклици Румунији, Антанеску, поп Ђоки... На рукама и прсима траке са румунском тробојком. Под утиском тог ослобођења, румунске пропаганде, материјалне помоћи из Румуније, у селима, па и у Радујевцу, разви се жива агитација у корист Румуније. Са овом групом "Румуна" који су дошли из логора, дође и наш управитељ школе Димитрије Манојловић...
Iredenta fašističke Rumunije u severoistočnoj Srbiji 1941–1944. godine,
Jugoslovenski istorijski časopis, 3,
Beograd 1966, str. 48, 50.
91 Elab. Vlasi, 41. U štabu Krajinskog korpusa bila je predviđena strašna odmazda za stanovnike sela Mihajlovca: »Za postupak sa rumunofilima u Mihajlovcu za dati momenat upoznat je komandant sreza i isti će prikupljati podatke u sporazumu sa komandaniom brigade. Ćišćenje po Hitlerovom sistemu izvršiće u datom momentu brigada.« Pismo komandanta Krajinskog korpusa Velimira Piletića komandantu Brzopalanačke brigade 24. IX 1943. AVII — DM-SV-15976. U jednom drugom dokumentu štaba Krajinskog korpusa od maja 1943. stoji: »Sela Mihajlovac, Radujevac i Prahovo treba proterati jer se osećaju Rumunima, i kod njih se ništa nije uspelo za našu stvar do danas.« AVII — 141-Bileće 12/186. [str. 48]
101 Zanimljiv je izveštaj komandanta Krajinskog četničkog korpusa Piletića, po kome »da su Nemci dozvolili rumunsku propagandu ona bi imala pun uspeh«. AVII — Mf-Bileće 12/125. [str. 50]
