Аутор Тема: HOĆE DA RASPARČAJU SRBIJU  (Прочитано 3134 пута)

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
HOĆE DA RASPARČAJU SRBIJU
« послато: 04.12.2013. 21:30 »
29/11/2013 - 22:16
HOĆE DA RASPARČAJU SRBIJU: Ko su ekstremisti iz
komšiluka koji nam prete?

Ekstremne desničarske stranke iz Mađarske, Bugarske i Rumunije, koje imaju predstavnike u
Evropskom parlamentu, sve češće iskazuju teritorijalne pretenzije prema Srbiji



Foto: Profimedia, AP/Tanjug, Wikipedia/Иван

ŠTA ĆE NAM OD DRŽAVE OSTATI AKO SE NJIHOVE PRETNJE OSTVARE?

Srbija i njena teritorija u poslednje vreme “trn su u oku” mnogim ekstremnim nacionalističkim grupama država u okruženju, koji sve jasnije zagovaraju zaustavljanje evrointegracija Beograda, kao i otcepljenje pojedinih teritorija od Srbije.

Tako su se pored pitanja Kosova i Metohije, pred Vladom Srbije našli i izazovi u vidu otimanja Vlaha od strane Rumunije, pitanje Mađara u Vojvodini, a najnoviji je zahtev desničara u Bugarskoj da joj se pripoje delovi Srbije i Makedonije u kojima žive Bugari!

Ekstremno desničarska politička partija u Bugarskoj Ataka, koja pruža podršku vlasti i u Evropskom parlamentu, ima dva poslanika, a zatražila je u Skupštini da se delovi Srbije i Makedonije u kojima žive Bugari, pripoje Bugarskoj, kao i da se to pitanje reši pre daljih evrointegracija Beograda i Skoplja.

Konkretno, Ataka želi da deo Bugarske budu Bosilegrad i Dimitrovgrad u Srbiji, odnosno Strumica s okolinom u Makedoniji.


Foto: Wikipedia/Иван Димитров

U deklaraciji koju je Ataka predstavila u bugarskom parlamentu navodi se “ponižavajući” Nejski mirovni ugovor iz 1919, koji se po mišljenju ovih bugarskih neofašista, ne odnosi na Srbiju i Makedoniju, koje oni ne smatraju pravnim naslednicima Kraljevine SHS.

“Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ne mogu se smatrati legalnim naslednicama države Slovenaca, Hrvata i Srba. Srbija nije prihvaćena kao naslednica Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama i međunarodnoj zejednici, dok BJR Makedonija čak nije priznata pod svojim ustavnim imenom”, navodi se u deklaraciji koju je Ataka predstavila u parlamentu.


Foto: Profimedia

Poput Atake, mađarska neofašistička stranka Jobik podržava aktuelnu vlast u svojoj zemlji, ali je njen uticaj daleko veći, pošto je treća politička snaga u Mađarskoj. Nekada deluje da Jobik govori one stvari koje desničarska vlada premijera Viktora Orbana ne sme da glasno kaže zbog Brisela. Jobik i Ataku povezuje i mržnja prema EU, ali ni Jobiku ta mržnja ne smeta da ima tri dobro plaćena evroparlamentarca.

Kristina Morvai, poslanica ove mađarske desničarske stranke u Evropskom parlamentu i njen kandidat za predsednika države, zatražila je da se Srbiji ne dozvoli prijem u EU sve dok se ne reši pitanje ljudskih prava Mađara u Vojvodini!


Foto: Wikipedia/Morvai Kristina

Ona je zajedno s poslanikom ekstremno desničarske partije Jobik iz Mađarske Tamašom Gaudi-Nađom i predstavnicima mađarske nacionalne zajednice iz Vojvodine organizovala Javno slušanje o povredama prava Mađara u Vojvodini u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu.

Na skupu je prikazan dokumentarni film pod naslovom “Krivac od žrtve?”, u kojem su prikazani napadi na Mađare u Vojvodini, s posebnim osvrtnom na slučaj “novih temerinskih momaka”, koji su u pritvoru više od godinu dana nakon tuče u kafani.

Jobikovci su antisemite, a bratske odnose u Hrvatskoj gaje s neoustaškom Hrvatskom čistom strankom prava. Omladinski pokret “64 županije” u Srbiji je poznat u poslednjih desetak godina i odgovoran je za raspirivanje međunacionalne netrpeljivosti u Vojvodini. Ovaj pokret nosi naziv po 64 županije koje su činile mađarsku državu koja je poražena u Prvom svetskom ratu.


Foto: Tanjug

Sve češće pominjanje “vlaškog problema” i pokretanje tog pitanja od strane Rumunije još jedna je od pretnji blokade evropskog puta Srbije, a moglo bi i da poremeti odnose Beograda i Bukurešta. Tomislav Nikolić, međutim, poručuje da Srbija neće prihvatiti asimiliranje vlaške manjine.

Rumunija već godinama pokušava da vlašku manjinu prikaže kao svoju i tim pitanjem namerava, kako Telegraf saznaje, da zakoči evropski put Srbije. Tako Bukurešt, osim dobro poznatog “stopiranja” odluke da se Srbiji dodeli status kandidata za EU, već godinama drži i blokiran Sporazum o asocijaciji u Senatu zbog tog pitanja.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu za Telegraf da vlaško pitanje neće narušiti odlične odnose koje Srbija i Rumunija imaju.


Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Beograd i Bukurešt imaju tradicionalno dobre odnose. Rumunija nije i neće priznati Kosovo i Metohiju, pa ni pitanje vlaške manjine neće narušiti dobre odnose koje dve zemlje dugo održavaju – kažu u ministarstvu.

Iz Vlade Srbije poručuju da zahtevi desničara iz Mađarske i Bugarske nisu zvaničan stav tih država i da ih kao takve ne treba uzimati ozbiljno.

Još jedan od problema i “šamara Srbiji” u nizu je i proslava Dana zastave – nacionalni praznik Albanije u Preševu, juče, koji je okupio veliki broj Albanaca na trgu koji su tražili da im se vrati spomenik podignut borcima OVPMB.


Foto: Tanjug/Nikola Dimitrijević

Skender Destani kaže da u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ima između 50.0000 i 60.000 hiljada ljudi, pripadnika albanske nacionalne manjine.

On je dodao da će Albanci s juga Srbije ostvariti pravo isticanja nacionalnih simbola Albanije, pored simbola države Srbije, što će, prema njegovom mišljenju, biti pravo rešenje za Srbe i Albance i da “drugog puta nema”.

(D. Z.)

preuzeto sa:
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/889569-hoce-da-rasparcaju-srbiju-ko-su-ekstremisti-iz-komsiluka-koji-nam-prete
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: HOĆE DA RASPARČAJU SRBIJU
« Одговор #1 послато: 07.12.2013. 21:54 »
Reakcija Vlaške Narodne Stranke na provokativni tekst u listu ‘Telegraf’

REDAKCIJA TELEGRAFA
Aleksandar Saša Jovanović, glavni i odgovorni urednik

MINISTARSTVO PRAVDE
Gordana Stamenić, državni sekretar

KANCELARIJA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
Suzana Paunović, direktor

MISIJA OEBS U SRBIJI
Peter Burkhard, ambasador

AMBASADA RUMUNIJE U BEOGRADU
Daniel Banu, ambasador

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE U BEOGRADU
Michael Davenport, šef delegacije

MINISTARSTVO PRAVDE RUMUNIJE
Bogdan Aurescu, državni sekretar i co-predsednik međudržavne komisije Srbije i Rumunije




Poštovani
Izražavamo protest  zbog teksta koji  je objavljen  na web-stranici Telegrafa (http://www.telegraf.rs/vesti/politika/889569-hoce-da-rasparcaju-srbiju-ko-su-ekstremisti-iz-komsiluka-koji-nam-prete)  pod naslovm  „HOĆE DA RASPARČAJU SRBIJU: Ko su ekstremisti iz komšiluka koji nam prete?“ dana 29.11.2013.

Kao politička organizacija vlaške nacionalne manjine, smatramo da su tekst i prateće fotografije veoma tendenciozane u odnosu na realnu situaciju i da obiluju poluistinama i nelogičnostima. Sve ovo stvara negativnu sliku  u odnosu na pojedine  nacionalne manjine koje su zajedno stavljene u isti kontekst navodnog  „negativnog delovanja prema Srbiji“. Autor  teksta je zanemario da svaka manjina, u skladu sa istorijskim nasleđem, ima sopstvene ciljeve i probleme i da nabrojane manjine nikako ne možemo svrstati u navodno „organizovanu snagu“  koja zajedno deluje sa istim ciljem -  rasparčavanje Srbije -  što je, sa naše tačke gledišta, potpuna besmislica.

Tekst je očigledna zamena teza, pisan u duhu 90-ih, kako bi se prikrili problemi „kod kuće“ koji se neadekvatno rešavaju, što nas često dovodi u bezizlazne pozicije i nepotrbne političke konflikte sa susedima.

Budući da naša organizacija predstavlja interese vlaške manjine, želimo da napomenemo u kontekstu optužbi „Rumunija otima Vlahe“, da je ovoj nacionalnoj manjini dugo osporavano pravo da se definiše kao manjina. Vlasi, u dugom istorijskom periodu, nisu imali prilike da preko zvaničnih institucija

učestvuju u društvenom razvoju Srbije kao kolektiv, odnosno kao nacionalna manjina. Time je došlo do potpune devijacije vlaškog nacionalnog identitea, te tako danas imamo neverovatne slučajeve da se

pripadnici vlaške manjine izjašnjavaju kao „Srbi sa vlaškim maternjim jezikom“, „Vlasi sa srpskim maternjim jezikom“, ili kao „Srbo-Vlasi“. Konfuzija u njihovom identitetu je jasno stvorena njihovim položajem u Srbiji i nepostojanjem mogućnosti da očuvaju svoj identitet. Za ovo očigledno ne možemo kriviti susednu Rumuniju, osim možda zato što ranije  nije zahtevala da se stanje promeni.
 
Ovde je, takođe, neverovatna zamena teza kada se susedna Rumunija optužuje da želi asimilaciju jedne  nacionalne manjijne koja živi na tuđoj teritoriji, što bi bio nezabeležen primer u svetu. Realnost, međutim, opovrgava navode teksta, jer smo svedoci nestajanja jednog dela vlaškog identiteta i njegovog utapanja u srpski, čime postaje jasno na čiji račun se odvija asimilacija.

Rumunija se, takođe, u istom kontekstu optužuje za pokušaj „prisvajanja vlaške manjine“.  Prenebregava se  činjenica da je rumunsko stanovništvo nestalo potezom pera nakon Drugog svetskog rata, kada  to stanovniütvo u istočnoj Srbiji jednostavno više nije popisivano kao rumunsko, kao što je to do tada bio slučaj,  već je uvedena popisna kategorija „Vlasi“. Stoga se postavlja pitanje: ako je ova manjina do 50-ih godina prošlog veka bila de facto rumunska manjina, čijom li je zaslugom to prestala da bude? I, šta je sporno u tome da matična država, u ovom slučaju Rumunija, otvara ovo pitanje? Ko je kome u ovom slučaju „oteo“ manjinu? Makar to bilo i samo na papiru, tj popisu.

Jasno je da nacionani osećaj zavisi od samih pripadnika dotične manjine. Stoga, ako se deo vlaške manjine, uprkos svemu, nikada nije odrekao rumunskog identiteta,  o kakvoj se onda „otmici“ radi?  Kako uopšte neka susedna zemlja može „otimati“ deo stanovništva koji se ne nalazi na njenoj teritoriji i nad kojim nema nikave ingerencije niti intrumente prinude kojim bi ga eventualno i naterala na promenu samodređenja nacionalnog identiteta?

Ne radi li upravo Srbija Vlasima ono za šta optužuje Rumuniju?  Ne pokušava li se  principom „drž’te lopova“ zataškati višedecenijsko katastrofalno ponašanje prema pitanju vlaškog nacionalnog identiteta i pratećih građanskih prava koje iz toga slede,  za koje je vlaška manjina ovakvim ponašanjem Srbije, nažalost decenijama zakinuta.  Očigledno je da je nekome  stalo da  napravi konfuziju kako bi se prikrilo napred rečeno.

Na kraju, ako su odnosi Srbije i Rumunije dobri, što u tekstu potvrđuju i zvaničnici naše zemlje,i i na šta smo svi mi ponosni, kako je onda moguće da se Rumunija i vlaška manjina stavljaju u ovako negativan kontekst i optužuju za neprijateljsko delovanje?

Koje su to ekstrmističke stranke ili ekstremisti iz Rumunije  koje pozivaju na rasparčavnje Srbije a koje se, konretno, u ovome tekstu, osim u naslovu -  nigde ne pominju!? Problem se svodi na „kolektivnu zaveru određenih partija“,  čime se praktično Rumuniji nameće krivica za ponašanje tuđih ekstremističih organizacija za koje ona prirodno ne može snositi odgovornost.
Tekstom jasno provejava ubeđenje da su problemi manjina u Srbiji samo izgovor za ponašanje pomenutih partija, a ne i realan poblem koji Srbija loše rešava ili ga dodatno komplikuje svojim, u svetu davno prevaziđenim stvovima prema ovim pitanjima.


Vlaška manjina, odnosno Rumunija, samo zahtevaju minimum manjinskih prava, odnosno sve ono što je Ustavom i Zakonom Srbije zagarantovano, a što druge manjine odavno koriste.


Istorijski kontekst odnosa obe zemlje garantuje da ovo pitanje ni na koji način ne može biti zloupotrebljeno.
U čemu je onda problem?

Očigledno da se ovim tekstom želi stvoriti atmosfera straha od suseda ali i nacionalnih manjina u sopstvenoj zemlji. Pokušava se stvoriti utisak da su nacionalne manjine, po definiciji, nelojalne, i  više odane matičnoj nego zemlji u kojoj žive. To je besmislica,  naročito  iz ugla   vlaške manjine. Ovaj svojevrsni pritisak na nacionalne manjine ima dalekosežne posledice po odnose u društvu i kreira atmosferu netolerncije, sumnje i straha u multietničkim sredinama. Krajnji cilj je, kod  pripadnika nacionalnih manjina, stvaranje osećaj nelagodnosti i krivice zbog sopstvene etničke pripadnosti, kakao bi se zahtevi za elementarnim pravima potisnuli u drugi plan ili sprečili u potpunosti pod pritiskom kolektivne opasnosti od nacionalnih manjina, kao ''nepouzdanih'' građana.


Bor, 05. decembar 2013.

                                                                                                                                                               INFORMATIVNA SLUŽBA
VLAŠKE DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

Izvor:
http://www.zajednicavlahasrbije.com/reagovanje_na_tekst_u_telegrafu_12_2013.html
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân