ЕКСПЕРТИ ЗА ВЛАШКИ ЈЕЗИК

[ljubisa.b.kici]

ЕКСПЕРТИ ЗА ВЛАШКИ ЈЕЗИК

Најбољи познаваоци влашког језика јесу они Власи који су научили језик од својих родитеља у времену када међу Власима још увек није било радиија, нити се гледала телевизија. При том ако  нису похађали школу, они су заиста познавали оригинални влашки језик. То су прави експерти за влашки језик али њих мало ко уважава и не користи се њиховим знањем. Нажалост, оваквих познаваоца језика сваким даном је све мање и доћи ће дан када их више неће бити, тако да неће постојати нико да посведочи о влашком језику.
    Друга група експерата за влашки језик јесу Власи млађих генерација које њихови родитељи нису научили матерњем језику, већ су их од малих ногу учили да говоре српским језиком како не би имали потешкоћа током школовања. Када су такви људи отишли на студирање у Румунију они су наводни матерњи језик научили на катедри факултета, па су зато данас уверени и тврде да је румунски језик њихов матерњи језик. Оправдано. Они не познају влашки језик и зато тврде да га нема.
     Трећа група наводних експерата јесу они који сматрају влашки језик онаквим каквим га они знају, као мешавину влашких и српских речи. Тренутни производ језичке асимилације желе као такав да забележе у оваквом стању, или га чак ,,усавршити" и доградити српским изразима и као таквог наметнути за матерњи језик Влаха. Најбестидније јесте то, што је такав став својевремено имао и Национални савет Влаха.
    Четврту групу експерата чине они који располажу знањем из лингвистичких наука али немају довољно сопственог говорног познавања влашког језика. Није за чуђење што се радом таквих експерата у прошлости дошло до закључака и тврдњи да Власи у свом језику имају наводно само око 300 речи или пак шесто. Као је могло доћи до таквих скарадних тврдњи и дилеме да ли влашки језик уопште постоји?! Наравно да је могло, јер поменути истраживачи нису знали да говоре влашким језиком а њихови испитаници, Власи, нису довољно разумели српски, па у њиховом разговору на постављена питања добијао се одговор: нушћу. Тако се на лак начин поткрепила тврдња да Власи не могу и не морају користити свој матерњи језик у јавној употреби. Да ли и у данашње време таквим лингвистима треба препустити истраживање влашког језика? Судбину Влаха предати у њихове руке?
    Посебну групу експерата представљају они који су хвалоспевно најављивали издавање лингвистичког атласа влашког језика, али и после више од једне и по деценије таквог атласа нема, бар не за ширу јавност. Мада је на тој проблематици већ рађено и одређене екипе истраживача снимиле стање на терену, на објављивање резултата се годинама чекало. Зашто? Зар ради политичког профитирања и надмудривања или се чека историјска истина?
    Вероватно постоји још експертских група за влашки језик. Треба се и о њима досетити док не буде прекасно, ако Власима то успе.



ИСТОРИЈСКА ИСТИНА

У једној ТВ дебати двојице историчара један од њих је искрено проговорио: да се историјска истина не може утврдити ако има сведока о њој, па је онда ову огољену мисао (али у суштини истиниту) разјаснио да докле год има живих сведока о неком догађају, сваки сведок има своју верзију истине, што се не може оспорити, па зато тек након нестанка живих сведока историчари могу се усагалсити око неких историјских питања. Очигледно да је тако, али шта је ту истина? Изгласавање на форумима, новац, пропаганда, интерес, моћ, политика, ....?
    Какве везе има језички атлас са историчарима? Нема никакве, али може да постоји сумња о којој треба размишљати, јер није немогућа. Кампања ради истраживања језичког атласа Влаха јесте неоспорна чињеница која је медијски дуго најављивана, у току извођења пропагирана а и сада је актуелна, али иако су снимања завршена, годинама се чека на објављивање резултата. Зашто? Не чека ли се историјска истина? Не чека ли се да помру живи испитаници тог језичког истраживања, па када  више не буде живих сведока онда ће се у научној установи која је извршила језичко истраживање договорити какве ће резултате презентирати. За јавност биће то апсолутна истина, првенствено она која одговара наручиоцима и извођачима радова испитивања, јер након нестанка живих испитаника, хипотетички, може се презентирати било какав језички атлас и он неће моћи да буде оспораван, тј. на терену се неће моћи проверити истинитост датих навода због непостојања адекватних живих испитаника. Може се доћи у ситуацију да се истинитост атласа не може проверити а факат самог истаживања се не може оспорити. Чак га и анкетари не могу оспорити, јер је домен њиховог рада био парцијалан а уз то и материјал истраживања није више у њиховом поседу. Да ли је то могуће?!
   Треба истаћи да је неумесна свака сумња у оправданост истраживања и стварања језичког атласа влашког језика, ипак, због начина на који се то чини, скептицизам и црв сумње мора постојати.

[Paun]

...
Посебну групу експерата представљају они који су хвалоспевно најављивали издавање лингвистичког атласа влашког језика, али и после више од једне и по деценије таквог атласа нема, бар не за ширу јавност ...

Први пут читам да се ради(ло) на издавању "лингвистичког атласа влашког језика", па љубазно молим аутора топика да нас детаљно обавести о чему се ту ради(ло)?!

[ljubisa.b.kici]

   У периоду када је била актуелна тематика издавања лингвистичког атласа влашког језика из разговора са неким људима стекао сам утисак да је то готова ствар. С обзиром да немам документе о извршеним језичким истраживањима, дугујем извињење што сам своју заблуду проширио у јавност. Због тога, став о историјској истини треба игнорисати, што не значи да је немогућ у будућности.

[Paun]

   У периоду када је била актуелна тематика издавања лингвистичког атласа влашког језика

Поштовани Љубиша,
таквога периода никада није било, јер нико ко се бави науком не би такву неумну ствар поменуо, а камоли покренуо, још мање остварио, трошећи друштвене новце ма из чије касе били, јер за одговорне лингвисте такав језик не постоји, као што не постоји ни "влашкењорски језик", ни "љимба влахă", ни "вларумüњеск" и сличне досетке. Синтагма "влашки језик" је етно-лингвистички термин, другим речима: српски народни назив за језик, који се према научној терминиологији односи исто као - поређења ради - народни називи за болести према медицинским називима.

Како се може ускладити овај народни назив језика за критеријумима научне лингвистике, ја сам показао овде:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/ojeziku.php
Дакле, Власи источне Србије говорили су дијалектима румунског језика. Намерно пишем у прошлом времену, јер ме је вишегодишњи систематски рад на етнолошкој обради речника уверио да је то што ми на српскоме зовемо "влашки језик" а на влашком "љимба румîњаскă" - увеееелико на самрти, и језик ће нам умрети сигурно, и ту је крај сваке приче. Моје стручно уверење, гледиште, став или мишљење - назовите то како хоћете - јесте да се такав језик из таквога стања не може повратити никаквим средствима, јер њега ствара одређени тип традиционалне економије у оквиру одређеног социјалног окружења, и како умиру делови те традиционалне економије, тако умиру и делови језика који су с њим у функционалној вези. Они делови економије који се трансформишу у нове економске типове, који са собом доносе нове направе и све друге новотарије које уз те промене иду, уносе у говор и њихов терминолошки систем; пошто ни једно наречје на свету нема сопствени механизам да се заштити од те терминолошке наплавине, настаје - у последњој фази живота сваког народног језика - једно ужасно стање које се може поредити са ликом франкенштајна, дакле, нешто је мртво, и виси на лицу као лешина, а нешто је налепљено, закрпљено и ствара одвратан утисак да је таква наказа живи створ! Бљак! То је онај "влашки" који чујемо на локалним телевизијама, то је она "љимба влахă" који шарлатани из НВО "Гергине" хоће да уведу у школске учионице, то је заправо онај влашки новоговор који духовити људи поспрдно - а сасвим тачно - зову "влашкењорски" језик!

Зато, оно што се може и мора урадити ДАНАС, то је бележење свега што се у таквоме језику још увек може наћи као живуће. Ја то управо и радим, и зато овде више о томе нећу трошити речи: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php

Међутим, ти си у једноме у праву. Пројекат о проучавању језика Влаха источне Србије заиста постоји, и чини нам част што су га реализовали данас највећа имена румунске дијалектологије. То је огроман и врло пипав посао. Теренска истраживања су завршена. Мени је било задовољство да део свога познавања лингвистичке географије источне Србије ставим на располагање актерима тога подухвата, за који је, с наше стране, најзаслужнији Форум за културу Влаха из Бора, односно господин Драгомир Драгић лично. Материјал се обрађује, све иде споро јер се ради ручно, и биће празник за лингвистичку науку када ти лингвистички атласи буду публиковани. Нешто се од тога може наћи ту и тамо, у ускостручним публикацијама.

Молим нашег библиотекара да о горепоменутом пројекту постави релевантне информације и линкове, како би знатижељни посетиоци Флорума могли видети о чему се тачно ради, а ја ћу настојати да што пре могу, поставим један од радова румунских дијалектолога, који је публикован у румунским стручним часописима на основу прикупљене грађе за Лингвистички атлас, да би се видело да ту - сем чисте науке - нема никаквих других мистерија!

[Volcae]

Молим нашег библиотекара да о горепоменутом пројекту постави релевантне информације и линкове, како би знатижељни посетиоци Флорума могли видети о чему се тачно ради, а ја ћу настојати да што пре могу, поставим један од радова румунских дијалектолога, који је публикован у румунским стручним часописима на основу прикупљене грађе за Лингвистички атлас, да би се видело да ту - сем чисте науке - нема никаквих других мистерија!

Secţia de Filologie şi Literatură

Programe     2007

Institutul "Sextil Puşcariu" – Cluj-Napoca

8. Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc
http://www.acad.ro/adunareGenerala/s01-ProgCercetare.doc

PROGRAME   DE   CERCETARE    PE    ANUL   2010

Institutul de Lingvistică şi Istorie Literară ,,Sextil Puşcariu" – Cluj-Napoca

6. Atlasul lingvistic român pe regiuni – Transilvania, Crişana, Banat
Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc
http://www.academiaromana.ro/rapoarte2009/rapS01Lit/s01-r2009p2010Lit.doc

RAPORT

privind activitatea ştiinţifică a Institutului de Lingvistică şi Istorie Literară

,,Sextil Puşcariu" în anul 2011

4. Rezultate obţinute în cercetare în 2011:

4.1. În planul tematic al Institutului de Lingvistică şi Istorie Literară ,,Sextil Puşcariu" au fost înscrise următoarele programe şi proiecte de cercetare:
9. Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc;
http://www.acad.ro/bdar/rapInt2011/01lit/InstLingvisticaIstorieLiteraraSextilPuscariu_Raport2011.doc

RAPORT

privind activitatea ştiinţifică a Institutului de Lingvistică şi Istorie Literară
,,Sextil Puşcariu" în anul 2012


4. Rezultate obţinute în cercetare în 2012:

4.1. În planul tematic al Institutului de Lingvistică şi Istorie Literară ,,Sextil Puşcariu" au fost înscrise în 2012 următoarele programe şi proiecte de cercetare:

9. Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc
http://www.acad.ro/bdar/rapInt2012/EvaluareInstitute2010-2012/01lit/InstLingvisticaIstorieLiteraraSextilPuscariu_RaportEval2012.doc

PROGRAME DE CERCETARE – 2013

INSTITUTUL DE LINGVISTICĂ ŞI ISTORIE LITERARĂ  Sextil Puşcariu

C. PROGRAME de CERCETARE CURENTE
3.  Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc. Responsabil de proiect: CS I dr. Eugen Beltechi.
http://www.acad.ro/bdar/rapInt2013/01lit/s01-ProgCercetare2013.doc


И даље се ради на Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc (Румунски лингвистички атлас. Говори између Мораве, Дунава и Тимока).

Не ради се, значи, о лингвистичком атласу влашког језика, већ о румунском лингвистичком атласу и говорима румунског језика са простора између Мораве, Дунава и Тимока.