MÎTCALĂU ÎN DÎBIĽUG * МАЛИ УСКРС У ДЕБЕЛОМ ЛУГУ (1)

[Paun]

МАЛИ УСКРС (MÎTCALĂU) У ДЕБЕЛОМ ЛУГУ КОД МАЈДАНПЕКА
Из фототеке Музеја у Мајданпеку


Фото: Мирослав Балабановић, 2005


Фото: Мирослав Балабановић, 2005


Фото: Паун Ес Дурлић, 2006

[Paun]

Фото: Паун Ес Дурлић, 2006


Фото: Паун Ес Дурлић, 2006


Фото: Паун Ес Дурлић, 2006

[Paun]

Фото: Паун Ес Дурлић, 2006


Фото: Паун Ес Дурлић, 2006


Фото: Паун Ес Дурлић, 2006

[virgil]

Tarĭe interesanće molăraĭe. Să fac focurĭ marĭ şî la alće sărbătuorĭ? Şćiu că aprinsu đe focurĭ marĭ la înśeputu primoverĭi îĭ o tradiţiĭe đe mĭi đe ańĭ đe bătrână, şî că încă să ţîńe în mulće parţî đin lumĭe, cum ar fi Hidirellez în Turśia, Djurdjevdan în Balacańĭ şî Walpurgis în Scandinaviĭa.

[Ljubu]

    MÎTCALĂU kod Vlaha je tradicija koja traje vekovima i jedna je od vodecih secanja i pominjanja na upokojene iz okruga jedne Vlaske porodice odnosno domacinstva.Ovaj obicaj se i danas odrzao i u sela gornjeg toka reke Pek.U selo Jasikovo, vatru bi svako domacinstvo palilo u svom dvoristu, od razlike na Debeli lig gde se vatra pali na glavnoj ulici.Mislim da  su oni to uveli u novije vreme, navodno lepse izgleda,(pretpostavka ne znaci da je u potpunosti tacna). Ja se secam mozda pre dvadesetak godina par porodica je pokusalo isto to da cine i u Jasikovo ali ostali mestani nisu to prihvatili. Mîtcalău bi zapoceo pre sumraka, i na par sati pre toga slazu se suve grane uspravno koje se skupljaju u sumi par dana pretoga.Duzina granja je obicno bila do metar ipo ili nesto kraca.Pored paljenja same vatre tu je obavezno bila bogata vecera, uskrsnja jaja, jorgovan cvece i neizostavno domaca rakija koju su nasi preci isto tako pili u svoje vreme.Sve bi to uz kandilo sa tamjanom bilo namenjeno pokojnicima  za dusu.Kada bi se vatra stisala, ukucani bi kako mladi tako i stari,preskakali preko zgarista navodno radi zdravlja.
    Pomenimo takodje paljenje vatre na Źoi Mare,cetvrtak ujutru pre svanuca pre Uskrsa.Ovaj se obicaj isto tako odrzao u Jasikovo i u danasnje vreme.Interesatno je sto se paljenje vatre dogadja na seoskom groblju.U cetvrtak rano ujutru na sat mozda dva pre svanuca,mestani donose sa sobom vezicu suvog granja(duzine oko pola metra),obredni hleb,raznih slatkisa,svezeg cveca i sveca koje se pale pored krsta upokojenih.Tu se pale vatrice i naminje pokojnicima.U zadnja vremena tu je prisutna i pleh muzika,obicno truba i bubanj pa se i muzika namenjuje pokojnicima.Prizor je neverovatan i deluje zacaravajuce kada celo seosko groblje izgleda kao buktilja a jutarnju tisinu remeti zvuk trube i zagor prisutnih mestana.Jedan takav dogadjaj vredno je doziveti.
     Tradicija i obicaji nasih Vlaha je neprocenjivo blago koju treba postaci i sacuvati od zaborava.Samo na takav nacin moguce je Vlahe odrzati skupa i tradiciju preneti na buduce generacije.
      Veliki pozdrav svima.