УСКРШЊИ ДАРОВИ ЗА МРТВЕ ИЗ ТЕРЕНСКОГ ДНЕВНИКА ЕТНОЛОГА Записано на Велики Петак у млавском селу Рашанац, Србија.
Казивач:
Вера Пауновић (р. у Лесковцу 1941). Живи у Рашанцу.
Све до истека три године од смрти човека који је умро без свеће, и то нарочито млађег, породица му у
Рашанцу на Ускрс приређује одређени обред који се састоји у изради и намењивању посебног колача, уз који се прве године обавезно намењује ново одело, а сваке године излива се и вода.
Колач се израђује на
Велики петак, у време када се фарбају јаја за
Уксрс. Колач је округлог облика а по величини спада у категорију "капова", односно
великих хлебове који се израђују за помане. То су, заправо, колачи који обухватају целу површину тепсије у којој се пеку. На припадност групи „великих“ колача упућује и обруч од теста ("garđin, "śĭerc"), који заправо представља светачки нимб, и који хлебу даје соларни карактер.
Преко целе површине хлеба постави се крст са увојцима на крајевима који су окренути лицем један према другом ("faţă-n faţă"), или се гледају „леђа у леђа“ (şăľe-n şăľe). Ради се о "свастици" (<санскр. su-auti-ka.ou) чији су краци окренути један према другом као у огледалу, или прате један другог на лево, тзв. „левострана“ или на десно, тзв. „деснострана свастика“. У колач се утисне девет јаја, која се обоје у девет различитих боја. Раније су се јаја пекла заједно са хлебом, али у новије време се јаја кувају посебно а у хлеб утискују након печења, у рупе које се издубљују ножем. Уз колач се намењује и китица са девет врсте цвећа. Уз свако јаје стави се и по једна свећа. Број девет означава
пренатални циклус, јер је цео посмртни култ код Влаха заснован на латентној нади у повратак међу живе. Извођење оваквог обреда рано ујутру на Ускрус појачава ту наду, јер се обред изводи на дан за који Црква сведочи да је њен Бог оживео и устао из мртвих. Дубока старина, која у многоме премашује почетке хришћанства, огледа се овде, поред броја девет и соларних кругова, и у једном од најстаријих симбола за које данашње човечанство зна: у „свастици“!
Обред намењивања се врши у дворишту куће, на делу који је обрастао зеленом травом. На траву се простре комад платна, које мора бити ново и чисто. Боја и врста материјала није важна, барем не данас. Колач се стави на то платно, заједно са другим понудама, а жена која намењује окренута је ка истоку.
По тврђењу
Вере Пауновић овог обичаја нема у свим млавским селима. Нема га, на пример, у њеном родном Лесковцу.
*
Забележено у Рашанцу на Велики петак (29. априла) 2005. године. Вера је спремала овај колач у кући у којој сам са својом екипом снимао старе влашке песме од лаутара Милана Петровића Рашанцана.
Фотографије су, по мојој молби, начинили у недељу ујутру, на дан Ускрса 1. маја 2005. године, мештани
Драган Демић и
Драган Бусујоковић и послали ми их мејлом, на чему им се на овом месту захваљујем. Фотографије се чувају у фототеци Музеја у Мајданпеку.
Етнолог,
Паун Ес Дурлић 
Ускршњи колач за мртве
Ускршњи колач и дарови за мртве. Поред колача је китица са девет врсте цвећа.
Кађење и намењивање ускршњег колача и дарова.
Рашанац, 1. маја 2005. године
