CNMNRS SI LIDERII DIN SERBIA DE RASARIT AU IN MAINI SOARTA LIMBII ROMANE

[Viorel Dolha]

CNMNRS ŞI LIDERII DIN SERBIA DE RĂSĂRIT AU ÎN MÂINI SOARTA INTRODUCERII LIMBII ROMÂNE ÎN ŞCOLI!
La 1 septembrie, în şcolile din Serbia, aşteaptă să aibă parte de primele ore de limbă română 1617 elevi de etnie română în baza cererilor oficiale depuse la şcolile lor în baza anchetei administraţiei şcolare, încă aproape atâţia din zona Branicevo şi Morava care au depus cereri mai târziu sau depun acum şi încă alţii chiar din Voivodina unde există şi localităţi româneşti lipsite de limba română în şcoală (vezi Doloave etc). Nici Dacici, nici Nikolici, nici ministerul şi nici directorii administraţiilor şcolare nu vor fi vinovaţi dacă nu se pune în practică legea sârbă şi dacă nu vor începe lecţiile de ,,limba română cu elemente de cultură naţională” acolo unde există cereri. Adminitraţia centrală din Belgrad a făcut tot ce era de făcut conform legii sârbe. La fel a făcut Bucureştiul şi UE. Competenţă legală are de acum doar Consiliul Naţional al Minorităţii Naţionale a Românilor din Serbia şi reprezentanţii săi viitori în consiliile de administraţie din acele şcoli. Acest lucru trebuie asumat de consiliu dar trebuie să priceapă acest lucru şi liderii şi părinţii din Serbia de răsărit. Altfel se pierde vremea şi se acuză pe nedrept administraţia sârbă, România, UE etc.
Liderii şi părinţii din comunitatea românească din Serbia de răsărit trebuie urgent –urgent să pună la dispoziţia CNMNRS informaţiile şi documentele pe care le au:
a)Liste cu şcolile în care s-au depus cereri de limbă română despre care CNMNRS nu a fost informat
b)Liste cu profesori/învăţători din fiecare din acele şcoli care să aibă din familie ,,cunoştinţe elementare de limba română”, datele lor de contact şi CV-ul lor.
c)Aceşti viitori profesori de ,,limba română cu elemente de cultură naţională” trebuie întrebaţi dacă acceptă să fie în consiliile de administraţie ale şcolilor lor reprezentând CNMNRS
Totul acum depinde de Consiliul Naţional al Minorităţii Naţionale a Românilor din Serbia. Fiecare zi care trece face să scadă şansa de a se putea introduce la 1 septembrie limba română în aceste şcoli. Se aşteaptă ca urgent CNMNRS:
a)Să îşi numească (legea obligă CNMNRS să facă acest lucru) reprezentanţi în consiliile de administraţie din cele aproape 200 de şcoli în care există cereri pentru ore de limba română. Aceşti reprezentanţi pot fi profesori din acele şcoli care îşi asumă identitatea românească sau pot fi părinţi de etnie română sau activişti români din asociaţiile culturale din acele localităţi.
b)Aceşti reprezentanţi ai CNMNRS în şcoli trebuie împuterniciţi să convoace imediat consiliile de administraţie ale şcolilor.
c)Reprezentanţii CNMNRS în consiliile de administraţie din acele şcoli trebuie apoi să solicite în scris ca şcoala să înceapă urgent selecţia din acele şcoli a cadrelor didactice care cunosc limba română în suficientă măsură încât să predea abecedarul şi fonduri de la administraţia locală din care să fie plătite respectivilor dascăli salariile.
d)Conducerea centrală a CNMNRS trebuie să aibă şi o variantă de rezervă privind salarizarea celor aproape 200 de cadre didactice care vor preda din 1 septembrie ,,limba română cu elemente de cultură naţională”. Trebuie să ceară fonduri şi din alte surse guvernamentale sârbe, să ceară eventual modificarea unor acte normative care blochează aplicarea legislaţiei în acest domeniu, să scrie cereri de sprijin financiar adresate României dar şi să scrie proiecte de finanţare europeană.
d)CNMNRS trebuie deja să aibă o comisie care să verifice, conform legii, ,,cunoştinţele elementare de limbă română” avute din familie ale acestor cadre didactice care vor preda din 1 septembrie ,,limba română cu elemente de cultură naţională” (pe lângă calitatea de cadru didactic pe care aceştia o au deja).
e)CNMNRS mai trebuie să ceară tiraj corespunzător de abecedare în limba română tipărite în Serbia.
f)CNMNRS trebuie să scrie şi un program prin care cam 10-20 de cadre didactice din Voivodina să devină mentori ai celor lipsiţi de experienţa predării limbii române. Trebuie prevăzut ca ani de zile de acum în colo să existe acest program de mentorat prin care să li se asigure o perfecţionare continuă.
Limba română cu elemente de cultură naţională poate fi predată din 1 septembrie dacă se trece peste vechi neînţelegeri, dacă CNMNRS şi partenerii lor din Serbia de răsărit îşi fac un program clar după care să înceapă să lucreze imediat în următoarele 2-3 săptămâni. Trebuie doar pusă mâna pe telefon, fax, tastatură, imprimantă, ştampile şi trecut la treabă.
Lumea bună din comunitatea românească din întreaga Serbie ar trebui să se întoarcă urgent din concedii şi să valorifice momentul istoric care îi este dat să îl trăiască. M-aş bucura şi să fiu primit oricând în audienţă de dl Daniel Petrovici sau să particip imediat la o întâlnire a sa cu reprezentanţii asociaţiilor româneşti şi ai părinţilor din Serbia de răsărit. Sigur că se poate şi fără mine. Sunt sigur că în această perioadă zeci de persoane din CNMNRS şi din Serbia de răsărit studiază zi şi noapte legislaţia, caută soluţii şi întocmesc documentaţia necesară, comunică cu cei din teritoriu de se încălzesc telefoanele pentru a nu dezamăgi mii de copii români care se bazează pe ei. Sunt gata să sprijin dacă se crede că pot ajuta: Viorel Dolha 0723259290, 0744195155.
PS

Nu mai trebuie să facă nimic guvernul şi nici ministerul.
CNMNRS şi nimeni altcineva trebuie să numească om în consiliul de administraţie al şcolilor unde există semnături pentru limba română. Oamenii care să fie numiţi la şcoli din partea CNMNRS, cei din teritoriu, trebuie să îi recomandaţi la CNMNRS.
După asta, consiliul de administraţie al şcolii, la propunerea reprezentantului CNMNRS, alege cine predă limba română.
Nu mai trebuie aşteptat nimic de la minister.
Trebuie să contactaţi CNMNRS şi să îi recomandaţi câte un om în fiecare şcoală pe care ei să îl numească.
Când îţi trebuie pâine nu mergi la ministru, mergi la magazin. Ministrul nu vinde pâine.
Când vrei limba română mergi la CNMNRS ca să îţi pună om în conducerea şcolii şi care să înceapă procedura. Şcolile sunt autonome, au consiliu de administraţie unde trebuie să fie un om al CNMNRS. Nu ministru conduce şcolile. Nu ministerul face selecţia profesorilor care să predea limba română.
Aşa este legea sârbă. Nu spun că este rea sau bună. Este lege.

Legea sârbă, aşa cum este şi normal, zice că dacă vrei limba română trebuie să ceri la Consiliul Românilor care este obligat să îşi trimită om în consiliul de administraţie al şcolii în care se vrea limba română!
Cine vrea să ceară limba română de la Consiliul Vlah înseamnă că cere degeaba sau că nu vrea cu adevărat să fie limba română în şcolile de la ei.
Restul este vorbă goală, politică şi probleme personale!
Limba română se cere la Consiliul Românilor şi nu la Consiliul Vlahilor sau la Consiliul Azerbaigenilor!
Dacă nu îşi face treaba Consiliul Românilor din Serbia poate fi dat în judecată de cei care au cerut de la el limba română.
Dacă ceri de la Consiliul Azerbaigenilor limba română, poţi să îi dai în judecată pe ei dacă nu îşi fac treaba?
Unii cer de la toţi limba română, numai de la Consiliul Românilor din Serbia nu cer!
Poate nu au ştiut cui să ceară! Acum ştiu! Dacă nu cer cui trebuie înseamnă că nu vor să primească!
Problema sinonimiei valah-român este adevărată dar este altă treabă.
Nu mai este timp de polemică!
Şcoala începe la 1 septembrie!
După ce se cere limbă română de la Consiliul Românilor acum la început de august, abia după asta trebuie continuată polemica sinonimiei!

Gata cu polemica! Cine vrea cu adevărat limba română în şcoli trebuie să trimită la Consiliul Românilor numele unui om din zona lui (profesor care ştie rumâneşte din familie sau un părinte care să aibă o bună pregătire intelectuală) cu datele lui (studii, acte de identitate, adeverinţă de la locul de muncă) şi CV-ul lui ca să îl numească în consiliul de administraţie al şcolii în care există cereri pentru limba română. Acel om care de acum va fi de acum omul  CNMNRS în conducerea şcolii va cere urgent în şcoală procedura de  începere a selecţiei profesorilor care să predea din 1 septembrie limba română.
Chemaţi-i urgent din concedii pe liderii românilor din Serbia de răsărit şi pe cei ai CNMNRS :

http://www.newsar.ro/stiri-locale/elevi-romni-din-valea-timocului-valea-moravei-si-banatul-sarbesc-n-vizita-la-arad#.Uf3r29I3AxA

[Viorel Dolha]

З А К О Н
О НАЦИОНАЛНИМ САВЕТИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
III. НАДЛЕЖНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
…
1. Опште надлежности
Члан 10.
Национални савет, у складу са законом и својим статутом, преко својих органа самостално:
6)   оснива установе, удружења, фондације, привредна друштва у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма и другим областима од значаја за очување идентитета националне мањине;
7)   предлаже представника националне мањине у савету за међунационалне односе у јединици локалне самоуправе;
   установљава и додељује признања;
9)   иницира доношење и прати спровођење закона и других прописа из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
10)   учествује у припреми прописа и предлаже измену и допуну прописа којима се уређују Уставом гарантована права националних мањина у области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
11)   предлаже посебне прописе и привремене мере у областима у којима се остварује право на самоуправу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини;
12)   покреће поступак пред Уставним судом, Заштитником грађана, покрајинским и локалним омбудсманом и другим надлежним органима, када процени да је дошло до повреде Уставом и законом гарантованих права и слобода припадника националних мањина;
13)   покреће поступак из тачке 12) овог члана у име припадника националне мањине, уз претходно прибављено писмено овлашћење;
14)   заузима ставове, покреће иницијативе и предузима мере у вези са свим питањима која су непосредно повезана са положајем, идентитетом и правима националне мањине;
15)   одлучује о другим питањима која су му поверена законом, актом аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
2. Надлежности у области образовања
Оснивачка права
Члан 11.
Национални савет може, у складу са законом, оснивати установе васпитања, образовања, ученичког и студентског стандарда и вршити права и обавезе оснивача.
Установе из става 1. овог члана национални савет оснива самостално или заједно са Републиком, аутономном покрајином, јединицом локалне самоуправе или другим правним лицем у складу са законом.
Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе као оснивачи установа из става 1. овог члана могу у целини или делимично пренети оснивачка права на национални савет.
Учешће у управљању установама
Члан 12.
У установама предшколског васпитања и образовања, и основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет:
1)   даје мишљење о предложеним кандидатима за чланове управног, односно школског одбора – представницима јединице локалне самоуправе;
2)   у установама у којима се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину, предлаже чланове управног, односно школског одбора – представнике јединице локалне самоуправе;
3)   даје мишљење о кандидату за директора установе из става 1. тачка 1) овог члана;
4)   даје мишљење у поступку разрешења директора и чланова органа управљања у установама из става 1. тач. 1) и 2) овог члана;
5)   даје претходну сагласност за избор директора установа из става 1. тачка 2) овог члана.
У установама ученичког и студентског стандарда чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, национални савет:
1)   предлаже једног члана – представника оснивача и даје мишљење о осталим кандидатима за чланове управног одбора установа ученичког стандарда чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик националне мањине у службеној употреби. Ако је у јединици локалне самоуправе више језика националних мањина у службеној употреби, заинтересовани национални савети предлажу заједничког кандидата за члана управног одбора;
2)   даје мишљење о кандидатима за чланове управних одбора установа студентског стандарда чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик националне мањине у службеној употреби;
3)   даје мишљење у поступку избора директора установа ученичког и студентског стандарда чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик националне мањине у службеној употреби;
4)   даје мишљење у поступку разрешења директора и чланова органа управљања из става 2. тач. 1) до 3) овог члана.
Национални савет националне мањине чији језик није у службеној употреби ни у једној јединици локалне самоуправе има права из става 2. тач. 1) до 4) овог члана у јединици локалне самоуправе у којој припадници националне мањине коју он представља чине више од 1% укупног становништва према резултатима последњег пописа становништва.
У области високог образовања у установама чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, национални савет даје мишљење о кандидатима предложеним за органе руковођења и управљања високошколске установе на којој се настава у целини или делимично изводи на језику националне мањине.
Наставни планови и програми
Члан 13.
Национални савет:
1)   предлаже Националном просветном савету опште основе предшколског програма, наставне планове и програме основног и средњег образовања и васпитања и основе васпитног програма, за садржаје који изражавају посебност националне мањине, а нарочито из области историје, музичког васпитања и ликовне уметности;
2)   предлаже Националном просветном савету програм основног и средњег образовања и васпитања за језик националне мањине и језик, односно говор, националне мањине са елементима националне културе;
3)   даје мишљење Националном просветном савету на наставне програме српског језика, као нематерњег;
4)   предлаже министру надлежном за послове образовања мере и програм васпитног рада са ученицима у установама ученичког стандарда, који се односе на афирмацију међуетничке толеранције и мултикултурализма;
5)   даје мишљење на школски и васпитни програм установа за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину.
Уџбеници и наставна средства
Члан 14.
Ако се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, Национални просветни савет предлаже министру надлежном за послове образовања давање одобрења за коришћење уџбеника и наставних средстава чији садржаји изражавају посебности националне мањине уз претходну сагласност националног савета.
Министар надлежан за послове образовања даје одобрење за коришћење домаћих или увезених уџбеника на језику националне мањине у образовно-васпитном раду, на предлог националног савета.
Друге надлежности у области образовања
Члан 15.
Национални савет у складу са законом:
1)   предлаже једног кандидата за заједничку листу кандидата за избор чланова Националног просветног савета;
2)   даје мишљење у поступку доношења акта о мрежи предшколских установа и основних школа у јединици локалне самоуправе у којој је у службеној употреби језик националне мањине или у којој се образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине;
3)   утврђује образовно-васпитне установе од посебног значаја за образовање националне мањине; ако је укупан број установа већи од четири, за установе од посебног значаја може се прогласити највише једна четвртина од укупног броја установа у којима се настава изводи и на језику националне мањине; ако је укупан број таквих установа мањи од четири, установом од посебног значаја може се прогласити једна од установа у којима се настава изводи на језику националне мањине, односно и на језику националне мањине; у случају националне мањине на чијем језику се не изводи настава, правила из ове тачке се сходно примењују на установе у којима се изучава језик или говор са елементима културе националне мањине;
4)   даје мишљење министру надлежном за послове образовања у поступку утврђивања мреже средњих школа и установа ученичког и студентског стандарда;
5)   даје мишљење министру надлежном за послове образовања у поступку давања сагласности на обављање делатности школе ван седишта школе у којој се настава изводи на језику националне мањине;
6)   предлаже оснивачу, Републици, аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе осамостаљивање издвојеног одељења школе у којем се настава изводи на језику националне мањине;
7)   даје мишљење у поступку утврђивања броја ученика за упис у средњу школу, као и у поступку давања сагласности на број ученика за стицање стручне оспособљености, преквалификације, доквалификације и специјализације;
   даје мишљење министру надлежном за послове образовања у поступку давања сагласности на отварање одељења на језику националне мањине за мање од 15 ученика;
9)   установама ученичког и студентског стандарда даје мишљење у поступку расподеле места у тим установама;
10)   даје мишљење у поступку расподеле средстава из буџета Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе која се додељују путем јавног конкурса установама и удружењима у области образовања;
11)   установљава стипендије из сопствених средстава и својим актима прописује критеријуме и поступак одлучивања о додели стипендије и спроводи поступак за додељивање;
12)   одређује представника у Националном просветном савету који учествује у његовом раду без права одлучивања, када се на језику националне мањине изводи настава у оквиру образовног система, а када Национални просветни савет разматра питања од значаја за образовање националне мањине;
13)   одређује свог представника у Националном савету за високо образовање који је пуноправни члан овог савета када се на језику националне мањине у целини или делимично изводи настава у оквиру високог образовања;
14)   обавља и друге послове из ове области утврђене законом или другим прописима.
3. Надлежности у области културе
Оснивачка права
Члан 16.
Национални савет може, у складу са законом, оснивати установе културе ради очувања, унапређења и развоја културне посебности и очувања националног идентитета националне мањине и вршити права и обавезе оснивача.
Установе из става 1. овог члана национални савет оснива самостално или заједно са Републиком, аутономном покрајином, јединицом локалне самоуправе или другим правним лицем, у складу са законом.
Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе као оснивачи установа из става 1. овог члана могу у целини или делимично пренети оснивачка права на национални савет.
Учешће у управљању установама
Члан 17.
У установама културе чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, за које национални савет утврди да су од посебног значаја за очување идентитета националне мањине, национални савет:
1)   именује једног члана управног одбора установе;
2)   даје мишљење о предложеним члановима управног одбора установе;
3)   даје мишљење у поступку избора директора установе.
Ако више националних савета утврди да је нека установа у области културе од посебног значаја за очување, унапређење и развој посебности и националног идентитета националне мањине, национални савети именују по једног члана управног одбора из става 1. тачка 1) овог члана.
Друге надлежности у области културе

Члан 18.
Национални савет:
1)   утврђује које су установе и манифестације у области културе од посебног значаја за очување, унапређење и развој посебности и националног идентитета одређене националне мањине;
2)   утврђује стратегију развоја културе националне мањине;
3)   утврђује која су покретна и непокретна културна добра од посебног значаја за националну мањину;
4)   покреће поступак пред надлежним органом или установом за утврђивање статуса законом заштићених покретних и непокретних културних добара од значаја за националну мањину;
5)   предлаже предузимање мера заштите, санације и реконструкције културних добара из става 1. тачка 4) овог члана;
6)   даје мишљења и предлоге у поступку израде просторних и урбанистичких планова у јединици локалне самоуправе у којој се налазе културна добра из става 1. тачка 3) овог члана;
7)   предлаже обустављање извршења просторних и урбанистичких планова ако сматра да се тиме угрожавају културна добра из става 1. тачка 3) овог члана;
   даје претходно мишљење надлежном органу у поступку издавања дозволе за премештање непокретног културног добра из става 1. тачка 3) овог члана на нову локацију;
9)   даје мишљење у поступку оснивања или укидања библиотека или организационих јединица библиотека који имају фонд књига на језику националне мањине;
10)   даје предлог за расподелу средстава која се додељују путем јавног конкурса из буџета Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе установама, манифестацијама и удружењима националне мањине у области културе;
11)   предлаже најмање једног кандидата за заједничку листу кандидата за избор Националног савета за културу;
12)   одређује свог представника у Националном савету за културу који, без права одлучивања, учествује у његовом раду када се разматрају питања од значаја за културу националне мањине;
13)   одлучује о другим питањима која су му поверена законом, актом аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
4. Надлежности у области обавештавања
Оснивачка права
Члан 19.
Национални савет може, на начин утврђен законом, самостално или заједно са другим правним лицем, оснивати установе и привредна друштва за обављање новинско-издавачке и радио-телевизијске делатности, штампања и репродукције снимљених медија и вршити права и обавезе оснивача.
Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе као оснивач јавних предузећа и установа у области јавног информисања које у целини или претежно врше информисање на језику националне мањине могу у споразуму са националним саветом у целини или делимично пренети оснивачка права на национални савет.
Учешће у управљању установама
Члан 20.
Национални савет:
1)   даје мишљење у поступку именовања чланова управног одбора, програмског одбора и генералног директора Радиодифузне установе Србије, ако та установа емитује програм на језику националне мањине;
2)   даје мишљење у поступку именовања чланова управног одбора, програмског одбора и генералног директора Радиодифузне установе Војводине, ако та установа емитује програм на језику националне мањине;
3)   утврђује критеријуме за избор одговорног уредника програма на језику националне мањине у установи јавног сервиса;
4)   предлаже управном одбору радиодифузне установе именовање одговорног уредника програма на језику националне мањине од кандидата који се пријаве и испуњавају услове конкурса;
5)   даје мишљење о кандидатима за одговорног уредника програма на језицима националних мањина у радиодифузној установи у којој се именује одговорни уредник за више програма на језицима националних мањина.
Друге надлежности у области обавештавања
Члан 21.
Национални савет:
1)   усваја стратегију развоја информисања на језику националне мањине, у складу са стратегијом Републике Србије;
2)   даје предлоге Републичкој радиодифузној агенцији приликом израде Стратегије развоја радиодифузије;
3)   даје предлог за расподелу средстава која се додељују путем јавног конкурса из буџета Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе правним и физичким лицима која обављају информисање на језику националне мањине;
4)   разматра извештаје Управног и Програмског одбора Радиодифузне установе Србије и Радиодифузне установе Војводине и даје предлоге и препоруке о програмима на језику националне мањине;
5)   даје мишљење и предлоге Савету Републичке радиодифузне агенције, у вези са информисањем на језику националне мањине;
6)   одређује представника у Савету Републичке радиодифузне агенције који учествује у његовом раду без права одлучивања, када се разматрају питања у вези са информисањем на језику националне мањине;
7)   обавља и друге послове из ове области утврђене законом и другим прописима.
5. Надлежности у области службене употребе језика и писма
Члан 22.
Национални савет:
1)   утврђује традиционалне називе јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на језику националне мањине, ако је на подручју јединице локалне самоуправе или насељеног места језик националне мањине у службеној употреби; називи које је утврдио национални савет постају називи у службеној употреби поред назива на српском језику и објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”, а у случају националних савета чије је седиште на територији Аутономне Покрајине Војводине у „Службеном листу Аутономне Покрајине Војводине”;
2)   предлаже надлежном органу истицање назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на језику националне мањине;
3)   предлаже утврђивање језика и писма националне мањине као службеног језика и писма у јединици локалне самоуправе;
4)   предлаже промену назива улица, тргова, градских четврти, заселака, других делова насељених места и установа за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину;
5)   даје мишљење у поступку утврђивања назива улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места, ако је на подручју јединице локалне самоуправе или насељеног места језик националне мањине у службеној употреби;
6)   предлаже надлежном органу вршење надзора над службеном употребом језика и писма националне мањине;
7)   предлаже надлежним органима мере и активности за унапређење превођења прописа на језике националних мањина који су у службеној употреби;
   предузима мере и активности за унапређење службене употребе језика и писма националне мањине;
9)   одлучује о другим питањима из ове области која су му поверена законом, актом аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
6. Ништавост правних аката
Члан 23.
Појединачни правни акти из чл. 12. до 15, чл. 17. и 18. и чл. 20. до 22. овог закона који су донети без одговарајућег предлога или мишљења националног савета су противзаконити, односно ништави.
Ако национални савет и поред уредно достављеног захтева надлежног органа, у року од 30 дана не достави предлог или мишљење, акт из става 1. овог члана се доноси и без прибављеног предлога, односно мишљења.
7. Пренос оснивачких права
Члан 24.
На иницијативу националног савета, Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе преноси у целини или делимично оснивачка права над:
1)   образовно-васпитним установама у којима се настава изводи искључиво на језику националне мањине;
2)   установама културе чија је основна делатност очување и развијање културе националне мањине;
3)   установама које обављају јавно информисање искључиво на језику националне мањине.
На иницијативу националног савета, Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе преноси у целини или делимично оснивачка права над установама које нису обухваћене тач. 1) до 3) став 1. овог члана ако су од посебног значаја за националну мањину.
Органи из ст. 1. и 2. овог члана са националним саветом закључују уговор о преношењу оснивачких права у целости или делимично (у даљем тексту: уговор).
Уговор садржи међусобна права и обавезе органа из ст. 1. и 2. овог члана и националног савета.
Уговор уређује права управљања која се преносе и годишњи обим средстава која се обезбеђују у буџету Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе за финансирање делатности установе.
У погледу буџетског финансирања, материјални положај установа чија се оснивачка права у целини или делимично преносе не може бити неповољнији у односу на установе чија се оснивачка права не преносе на национални савет.
IV. ОДНОС СА РЕПУБЛИЧКИМ ОРГАНИМА, ОРГАНИМА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ОРГАНИМА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Однос са републичким органима
Члан 25.
Национални савет може поднети Народној скупштини, Влади и другим државним органима и посебним организацијама предлоге, иницијативе и мишљења о питањима из своје надлежности.
Пре разматрања и одлучивања о питањима из области из члана 2. овог закона, органи из става 1. овог члана затражиће мишљење националних савета.
Поступак прибављања мишљења уредиће се пословницима органа из става 1. овог члана.
Национални савет може поднети иницијативу Влади за укидање, односно поништење прописа државних органа и посебних организација, који нису у складу са одредбама овог закона и других закона и прописа који се односе на националне мањине.
Однос са органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе
Члан 26.
Национални савети дају предлоге, иницијативе и мишљења о питањима која се односе на положај националних мањина и на очување посебности националних мањина органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе.
Органи аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, обавезни су да размотре предлоге, иницијативе и мишљења националних савета и да предузму одговарајуће мере.
У поступку доношења општих аката из области које су наведене у члану 2. овог закона, органи аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, затражиће мишљење националних савета.
Поступак прибављања мишљења уредиће се пословницима органа из става 1. овог члана.
V. МЕЂУНАРОДНА И РЕГИОНАЛНА САРАДЊА
Члан 27.
Национални савет, у складу са законом, сарађује са међународним и регионалним организацијама, са државним органима, организацијама и установама у матичним државама, као и са националним саветима или сличним телима националних мањина у другим државама.
Представници националног савета учествују у преговорима или се консултују поводом преговора о закључивању билатералних споразума са матичним државама, у делу који се непосредно односи на права националних мањина.
Представници националних савета учествују у раду мешовитих међудржавних тела чији је задатак да надзиру спровођење билатералних међудржавних споразума о заштити права одређене националне мањине.
Члан 28.
Представници националних мањина, преко Савета Републике Србије за националне мањине, учествују у поступку закључивања, односно приступања, међународним или регионалним споразумима који се односе на положај и заштиту права националних мањина.

[Viorel Dolha]

З А К О Н
О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Аутономија установе
Члан 41.
Под аутономијом установе подразумева се право на:
1)   доношење статута, програма образовања и васпитања, развојног плана, годишњег плана рада установе, правила понашања у установи и других општих аката установе;
2)   доношење плана стручног усавршавања и професионалног развоја наставника, васпитача и стручног сарадника;
4)   избор запослених и представника запослених у орган управљања и стручне органе;
5)   уређивање унутрашње организације и рада стручних органа;

Члан 44.
У установи су забрањене активности којима се угрожавају, ома-ловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.
Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.
Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, ученика или трећег лица у установи, заједнички прописује министар и министар надлежан за послове људских права.
Члан 53.
Орган управљања у предшколској установи јесте управни одбор.
Орган управљања у школи јесте школски одбор.
Председник и чланови органа управљања обављају послове из своје надлежности, без накнаде.
Састав и именовање органа управљања
Члан 54.
Орган управљања има девет чланова, укључујући и председника.
Чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања.
Орган управљања установе чине по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе.
У установи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине чланови органа управљања - представници јединице локалне самоуправе именују се уз прибављено мишљење одговарајућег националног савета националне мањине. Уколико национални савет националне мањине не достави мишљење у року од 15 дана од пријема захтева, сматра се да је мишљење дато.
Члан 58.
Установа има савет родитеља, осим школе за образовање одраслих.
У савет родитеља школе бира се по један представник родитеља ученика сваког одељења, односно васпитне групе ако школа остварује предшколски програм.
У установи у којој стичу образовање припадници националне мањине, односно етничке групе у савету родитеља сразмерно су заступљени и представници националне мањине, односно етничке групе.
Савет родитеља:
1)   предлаже представнике родитеља деце, односно ученика у орган управљања;
2)   предлаже свог представника у стручни актив за развојно планирање и у друге тимове установе;
3)   предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-васпитног рада;
4)   учествује у поступку предлагања изборних предмета и у поступку избора уџбеника;
5)   разматра предлог програма образовања и васпитања, развојног плана, годишњег плана рада, извештаје о њиховом остваривању, вредновању и о самовредновању;
6)   разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности установе;
7)   предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља;
   разматра и прати услове за рад установе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту деце и ученика;
9)   учествује у поступку прописивања мера из члана 42. овог закона;
10)   даје сагласност на програм и организовање екскурзије, односно програме наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;
11)   разматра и друга питања утврђена статутом.
Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује органу управљања, директору и стручним органима установе.

Избор директора установе
Члан 60.
Директора установе бира орган управљања на основу конкурса, по прибављеном мишљењу васпитно-образовног, наставничког, односно наставничког и педагошког већа.
У установи у којој се образовни-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, као и у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да су од посебног значаја за националну мањину, орган управљања бира директора уз прибављено мишљење одговарајућег националног савета националне мањине.
Уколико национални савет националне мањине не достави мишљење у року од 15 дана од пријема захтева, сматра се да је мишљење дато.

Члан 63.
Одлуку о престанку дужности директора доноси орган управљања.
Орган управљања разрешава директора установе ако је утврђено да:
1)   установа није донела благовремено програм образовања, односно не остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа;
4)   у установи није обезбеђено чување прописане евиденције и документације;
5)   се у установи води евиденција и издају јавне исправе супротно овом и посебном закону;
7)   директор не поступа по налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утврђених недостатака и неправилности;
   директор предлагањем незаконитих одлука, непотпуним, неблаговременим и нетачним обавештавањем или сазивањем седница супротно пословнику омета рад органа управљања и запослених;
9)   директор није обезбедио да се у оквиру jединственог информационог система просвете врши благовремен и тачан унос и одржавање ажурне базе података установе;

Стручни органи, тимови и педагошки колегијум установе
Члан 66.
Директор образује тим за остваривање одређеног задатка, програма или пројекта. Тим могу да чине представници запослених, родитеља, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.

Члан 74.
Наставни програм основног и средњег образовања и васпитања доноси се у складу са утврђеним општим и посебним стандардима постигнућа и садржи:
4)   препоручени начин прилагођавања програма образовања одраслих, ученика са изузетним способностима, програма предмета од значаја за националну мањину и двојезичног образовања;

Надлежност и поступак за доношење програма образовања и васпитања
Члан 79.
Програм основног и средњег образовања и васпитања за припаднике националних мањина на предлог националног савета националне мањине и мишљења Националног просветног савета, доноси министар.

Доношење програма образовања и васпитања установа
Члан 80.
Предшколски, школски и програм васпитног рада припремају одговарајући стручни органи установе.
О предлогу програма из става 1. овог члана установа прибавља мишљења савета родитеља, а школа и од ученичког парламента и сагласност надлежног органа оснивача на планирана материјална средства за њихово остваривање.

Члан 89.
Годишњим планом рада утврђују се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања.
Годишњи план рада установа доноси у складу са школским календаром, развојним планом и предшколским, школским и васпитним програмом, до 15. септембра.

ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА
Права детета и ученика
Члан 103.
Права детета и ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, овим и посебним законима, а установа, односно сви запослени дужни су да обезбеде њихово остваривање, а нарочито право на:
5)благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово школовање;
9)подношење приговора и жалбе на оцену и на остваривање других права по основу образовања;
Директор је дужан да пријаву размотри и да, уз консултацију са учеником, родитељем, односно старатељем детета и ученика и запосленим одлучи о њој и предузме одговарајуће мере, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Услови за пријем у радни однос
Члан 120.
У радни однос у установи може да буде примљено лице, под условима прописаним законом и ако:
1)   има одговарајуће образовање;
2)   има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима;
3)   није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрвњење, за кривично дело примање мита или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
4)   има држављанство Републике Србије.
Када се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, осим услова из става 1. овог члана, лице мора да има и доказ о знању језика на коме се остварује образовно-васпитни рад.
Услови из ст. 1. и 2. овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада.
Доказ о испуњености услова из става 1. тач. 1) и 4) и става 2. овог члана подносе се уз пријаву на конкурс, а из става 1. тачка 2) овог члана пре закључења уговора о раду. Доказ из става 1. тачка 3) овог члана прибавља установа.

Образовање наставника, васпитача и стручних сарадника
Члан 121.
Послове васпитача у предшколској установи и наставника разредне наставе, када се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, осим за ромски језик, може да обавља лице које је стекло одговарајуће образовање на језику на коме се остварује тај рад или је положило испит из језика са методиком, по програму одговарајуће високошколске установе.
Члан 122.
Послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад (у даљем тексту: лиценца).
Наставник, васпитач и стручни сарадник који има лиценцу може да остварује индивидуални образовни план за рад са децом и ученицима са сметњама у развоју ако је за то оспособљен, по програму и на начин који прописује министар.
Без лиценце послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља:
1)   приправник;
2)   лице које испуњава услове за наставника, васпитача и стручног сарадника, са радним стажом стеченим ван установе, под условима и на начин утврђеним за приправнике;
3)   лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог;
4)   сарадник у предшколској установи;
5)   педагошки асистент и помоћни наставник.
Лице из става 3. тач. 1) до 3) овог члана може да обавља послове наставника, васпитача и стручног сарадника без лиценце, најдуже две године од дана заснивања радног односа у установи.
Сарадник у предшколској установи може да обавља васпитно-образовни рад без лиценце ако има образовање из члана 8. став 4. овог закона.

Пријем у радни однос на основу конкурса
Члан 130.
Пријем у радни однос у установи врши се на основу конкурса.
Директор установе расписује конкурс и врши избор кандидата за пријем у радни однос.
Директор доноси одлуку о избору кандидата у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава.
Кандидат незадовољан одлуком о изабраном кандидату може да поднесе приговор органу управљања, у року од осам дана од дана достављања одлуке.
Ако по конкурсу није изабран ниједан кандидат, расписује се нови конкурс.
Ако орган управљања у утврђеном року не одлучи о приговору или ако је кандидат незадовољан другостепеном одлуком, може да се обрати надлежном суду у року од 15 дана.

Радни однос на одређено време
Члан 132.
Установа може да прими у радни однос на одређено време без конкурса лице:
1)   ради замене одсутног запосленог до 60 дана;
2)   до коначности одлуке о избору кандидата по расписаном конкурсу;
3)   до избора кандидата – када се на конкурс не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове – до завршетка школске године;

Уговор о извођењу наставе
Члан 135.
Директор школе може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита, за највише 30 одсто од пуног радног времена са лицем запосленим у другој установи или код другог послодавца, односно који самостално обавља делатност, у случајевима из члана 132. став 1. овог закона.
Директор школе пре закључења уговора о извођењу наставе прибавља сагласност друге установе, односно послодавца.
Лице ангажовано по основу уговора из става 1. овог члана не стиче својство запосленог у школи, а право на накнаду за обављени рад стиче на основу извештаја о одржаним часовима наставе, испитима и другим облицима образовно-васпитног рада.

Норма непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника са децом и ученицима
Члан 136.
Непуно и пуно радно време
Члан 137.

X. ФИНАНСИРАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ УСТАНОВА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Начин финансирања делатности установа
Члан 155.
Средства за финансирање делатности установа утврђују се на основу економске цене за остваривање програма образовања и васпитања, по детету и ученику.
Економска цена из става 1. овог члана обухвата све текуће расходе по детету и ученику, из свих извора финансирања, у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.
Економска цена из става 2. овог члана исказује се јединствено и структурно и саставни је део Меморандума о буџету.
Ближе услове и мерила за утврђивање економске цене образовања и васпитања по детету и ученику на одређеном подручју, из одређених група, по нивоима и врстама образовања, неопходан број запослених, време и поступак увођења, прописује министар.
Извори средстава
Члан 156.
Средства за финансирање делатности установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују се у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Установе могу да остваре и сопствене приходе по основу донација, спонзорства, школарине, уговора и других послова, у складу са законом.
Остваривање прихода, евидентирање и коришћење средстава из става 2. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.
Средства из ст. 1. и 2. овог члана обезбеђују се у складу са критеријумима и стандардима финансирања установе које прописује министар.
Средства из буџета Републике Србије
Члан 157.
У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за стицање образовања и васпитања деце и ученика у основној и средњој школи које оснива Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.
У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за:
1)   остваривање припремног предшколског програма у години пред полазак у школу;
2)   остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју;
3)   остваривање предшколског програма за рад са децом на болничком лечењу;
4)   плате, накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама, социјалне доприносе и отпремнине;
5)   развојне програме и пројекте установа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар;
6)   рад уникатних школа и школа од посебног интереса за Републику Србију, које одреди Влада;
7)   подршку посебно талентованим ученицима у виду бесповратне новчане помоћи коју министар прописује посебним актом сваке године.
На утврђивање и обрачун плата, накнада и додатака запослених у установи примењују се прописи којима се уређују плате и накнаде и друга примања запослених у јавним службама.
Средства из буџета аутономне покрајине
Члан 158.
У буџету аутономне покрајине обезбеђују се средства за део економске цене, у складу са законом којим се уређује финансирање установа на територији аутономне покрајине.
Средства у буџету јединице локалне самоуправе
Члан 159.
У буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за део економске цене образовања и васпитања деце и ученика која обухвата остале текуће расходе, а на основу утврђене економске цене из члана 155. овог закона.
У буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства и за:
1)   остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини 80 одсто од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћи запослених у предшколској установи и остале текуће расходе;
2)   стручно усавршавање запослених;
3)   јубиларне награде и помоћ запосленима у основној и средњој школи;
4)   превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз ученика на републичка и међународна такмичења;
5)   превоз запослених;
6)   капиталне издатке;
7)   заштиту и безбедност деце и ученика, у складу са прописаним мерама из члана 42. овог закона.
   друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије.

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 161.
Новчаном казном од 30.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај установа ако:
5)   не донесе развојни план и годишњи план рада у року прописаном овим законом или их не примењује (чл. 49. и 89);
6)   не донесе благовремено, односно не остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа (чл. 71, 76, 78, 80. и 81);
7)   не донесе или не остварује индивидуални образовни план (члан 77);

Члан 165.
Новчаном казном од 30.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај завод ако не припреми одговарајући материјал и достави га министру у одређеном року (члан 24. став 1).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и директор завода, као одговорно лице.

http://www.aiarad.ro/forum/viewtopic.php?f=20&t=1253#p2457

[Viorel Dolha]

ZAKON
O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH
MANJINA
("Sl. list SRJ", br. 11/2002, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i
"Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dr. zakon)
Službena upotreba jezika i pisma
Clan 11
Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi.
Jedinica lokalne samouprave ce obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u
ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
U jedinici lokalne samouprave gde je u trenutku donošenja ovog zakona jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi, isti ce ostati u službenoj upotrebi.
Službena upotreba jezika nacionalnih manjina iz stava 1. ovog clana podrazumeva
narocito: korišcenje jezika nacionalnih manjina u upravnom i sudskom postupku i
vodenje upravnog postupka i sudskog postupka na jeziku nacionalne manjine, upotrebu jezika nacionalne manjine u komunikaciji organa sa javnim ovlašcenjima sa gradanima; izdavanje javnih isprava i vodenje službenih evidencija i zbirki licnih i podataka na jezicima nacionalnih manjina i prihvatanje tih isprava na tim jezicima kao punovažnih, upotreba jezika na glasackim listicima i birackom materijalu, upotreba jezika u radu predstavnickih tela.
Na teritorijama iz stava 2. ovog clana, imena organa koji vrše javna ovlašcenja, nazivi
jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju se i na jeziku doticne nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu.
Savezni zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa
posebnim propisom.
Pripadnici nacionalnih manjina ciji broj u ukupnom stanovništvu Savezne Republike
Jugoslavije dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva, mogu se
obratiti saveznim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na tom
jeziku.
Poslanik u Saveznoj skupštini koji pripada nacionalnoj manjini ciji broj u ukupnom
stanovništvu Savezne Republike Jugoslavije dostiže najmanje 2% prema poslednjem
popisu stanovništva ima pravo da se obraca Saveznoj skupštini na svom jeziku, što ce
se bliže urediti poslovnicima veca Savezne skupštine.
Školovanje na maternjem jeziku
Clan 13
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja.
Ukoliko u trenutku donošenja ovog zakona ne postoji obrazovanje na jeziku nacionalne manjine u okviru sistema javnog obrazovanja za pripadnike nacionalne manjine iz stava 1. ovog clana, država je dužna stvoriti uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a do tog vremena obezbediti dvojezicnu nastavu ili izucavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture za pripadnike nacionalne manjine.
Za ostvarivanje prava iz st. 1. i 2. ovog clana može se propisati odredeni minimalan broj ucenika, s tim da taj broj može da bude manji od minimalnog broja ucenika koji je zakonom propisan za obezbedenje odgovarajucih oblika nastave i obrazovanja.
Obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ne iskljucuje obavezno ucenje srpskog jezika.
Program nastave za potrebe obrazovanja iz stava 1. ovog clana, u delu koji se odnosi na nacionalni sadržaj, u znacajnoj meri ce sadržati teme koje se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.
U izradi nastavnog plana za potrebe nastave predmeta koji izražavaju posebnost
nacionalnih manjina na jeziku nacionalnih manjina, dvojezicne nastave i ucenja jezika nacionalnih manjina sa elementima nacionalne kulture iz stava 1. ovog clana, obavezno ucestvuju nacionalni saveti nacionalne manjine.
Plan i program rada u obrazovnim ustanovama i školama sa nastavom na srpskom
jeziku, sa ciljem pospešivanja tolerancije prema nacionalnim manjinama, treba da sadrži gradivo koje sadrži saznanja o istoriji, kulturi i položaju nacionalnih manjina, te druge sadržaje koji pospešuju medusobnu toleranciju i suživot. Na teritorijama gde je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi plan i program u obrazovnim ustanovama i školama sa srpskim nastavnim jezikom treba da sadrže mogucnost ucenja jezika nacionalne manjine.
Clan 14
Za potrebe obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina iz clana 13. stav 1. u okviru višeg i visokog obrazovanja obezbedice se katedre i fakulteti gde ce se na jezicima
nacionalnih manjina, ili dvojezicno, obrazovati vaspitaci, ucitelji i nastavnici jezika
nacionalnih manjina.
Pored višeg i visokog obrazovanja iz prethodnog stava ovog clana, fakultet ce organizovati lektorat na jezicima nacionalnih manjina, gde ce studenti pripadnici nacionalnih manjina moci da savladaju strucne termine i na jeziku nacionalne manjine.
Pored obaveza iz st. 1. i 2. ovog clana, država ce pomagati strucno osposobljavanje i
terminološko usavršavanje nastavnika za potrebe obrazovanja iz stava 1. ovog clana.
Država ce pospešivati medunarodnu saradnju, sa ciljem da se omoguci da pripadnici
nacionalnih manjina studiraju u inostranstvu na maternjem jeziku i da se tako stecene
diplome priznaju u skladu sa zakonom.
Clan 19
Pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati nacionalne savete (u daljem tekstu: savet) radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti upotrebe jezika i pisma, obrazovanja, informisanja i kulture.
Savet je pravno lice.
Savet ima najmanje 15 a najviše 35 clanova, u zavisnosti od ukupnog broja pripadnika
nacionalne manjine, koji se biraju na period od cetiri godine.
Savet donosi svoj statut i budžet u skladu sa Ustavom i zakonom.
Savet se finansira iz budžeta i donacija.
Registar izabranih saveta vodi nadležni savezni organ.
Savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja,
informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, ucestvuje u procesu odlucivanja ili odlucuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.
Organi države, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, prilikom odlucivanja o pitanjima iz stava 7. ovog clana, zatražice mišljenje saveta.
Savet se može obratiti organima vlasti iz stava 8. ovog clana u vezi sa svim pitanjima
koja uticu na prava i položaj nacionalne manjine.
Deo ovlašcenja iz oblasti pomenutih u stavu 7. ovog clana može se poveriti savetima, a država ce obezbediti finansijska sredstva potrebna za vršenje ovih nadležnosti.
Pri utvrdivanju obima i vrste ovlašcenja iz stava 10. ovog clana vodi se racuna i o zahtevu nacionalnog saveta.
Saveti ce se formirati na principima dobrovoljnosti, izbornosti, proporcionalnosti i
demokraticnosti.
Izborna pravila o izboru nacionalnih saveta ce se regulisati zakonom.
Savezni fond za nacionalne manjine
Clan 20
Osniva se Savezni fond za podsticanje društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg
razvoja nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Fond).
Fond ce ucestvovati u finansiranju aktivnosti i projekata iz budžetskih sredstava vezanih za poboljšanje položaja i razvijanje kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina.
Savezna vlada ce doneti bliže propise kojima ce utvrditi sastav i delatnost Fonda.
Ucestvovanje u javnom životu i ravnopravnost pri zapošljavanju u javnoj
službi
Clan 21
Prilikom zapošljavanja u javnim službama, ukljucujuci policiju, vodi se racuna o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajucoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na podrucja organa ili službe.
Zabrana narušavanja prava manjina
Clan 22
Zabranjuju se mere koje menjaju odnos stanovništva u oblastima naseljenim nacionalnim manjinama i koje otežavaju uživanje i ostvarivanje prava pripadnikanacionalnih manjina.
Sudska i ustavnosudska zaštita prava
Clan 23
U cilju zaštite svojih prava, pripadnici nacionalnih manjina i nacionalni saveti nacionalnih
manjina mogu podneti tužbu za naknadu štete nadležnom sudu.
U skladu sa odredbama Zakona o Saveznom ustavnom sudu, Savezno ministarstvo
nacionalnih i etnickih zajednica i nacionalni saveti nacionalnih manjina ce biti ovlašceni
da ulože ustavnu žalbu Saveznom ustavnom sudu u slucaju da procene da je došlo do
povrede ustavnih prava i sloboda pripadnika nacionalne manjine, ili u slucaju da im se
obrati pripadnik nacionalne manjine koji smatra da je povreden u svojim ustavnim
pravima i slobodama.
http://www.aiarad.ro/forum/viewtopic.php?f=20&t=1253&p=2462#p2462

[Viorel Dolha]

 Savet Evrope je 11 juna 2013 objavio drugi po redu izveštaj o stanju primene Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jeziima u Srbiji


12. Nema indikacija da je došlo do konsultacija sa predstavnicima svih govornika (uključujući i one koji smatraju vlaški kao varijantu rumunskog). Medjutim, Komitet eksperata primećuje da su izbori za Nacionalni Savet Vlaške Nacionalne Manjine 2010. godine (koji su bili direktni i na kojima su svi pripadnici vlaške manjine mogli učestvovati) doveli do promene u sastavu Nacionalnog Saveta. Dok su članovi predhodnog Nacionalnog Saveta smatrali da je vlaški jezik varijanta rumunskog, cilj sadašnjieg Nacionalnog Saveta je standardizacija vlaškog, za koju se očekuje da će biti potrebano više godina.

f. obezbedjivanje adekvatnih sredstava i oblika predavanja i učenja regionalnih ili manjionskih jezika na svim odgovarajućim stupnjevima (na stupnjevima koje Povelja predvidja)

[…]

Podizanje svesti [o mogućnosti školovanja na manjinskom jeziku kod pripadnika manjina]

44. Postoje (u Srbiji) tri modela predavanja manjinskih jezika/školovanja na manjiskim jezicima koji se mogu primeniti bilo na jezike iz Dela II Povelje, ili one iz Dela III iste. Predavanje može biti na jeziku manjine, dvojezično, ili na srpskom sa mogućnošću izučavanja manjinskog jezika 'sa elementima nacionalne kulture' (2 do 4 časova nedeljno). Najmanje 15 djaka ili djackih roditelja treba da zatraže uspostavljanje časa na manjinskom jeziku. Dok je ovaj prag (15 potpisa) previsok za ciljeve ove Povelje, časovi manjiskog jezika mogu biti uvedeni i ako to zahteva manje od 15 učenika ili roditelja, ako vlasti to odobre. Srpske vlasti su obavestile Komitet eksperata u prvom izveštaju da poštoje brojni slučajevi u kojima je manjinski jezik uveden za veoma mali broj učenika (2 na primer). Medjutim, Komitet eksperata takodje primećuje da je veoma mali broj predstavnika govornika manjinskih jezika upoznat sa ovom uzornom praksom. Prema ovome, Komitet eksperata “ohrabruje srpske vlasti da aktivnije infromisu učenike i roditelje o pravu školovanja na regionalnom ili jeziku manjina i da ih ohrabruju da se ovim pravom koriste”.

45. U odgovorima na upitnik koji je poslao Komiteta eksperata, srpske vlasti izjavljuju da ne postoji standardna procedura kojim bi se učenici i roditelji obavestili o mogućnosti uspostavljanja časova manjinskih jezika i za razrede sa manje od 15 učenika. Uz to, vlasti nemaju jasne podatke o tome na koji način se ova informacija prenosi (učenicima i roditeljima), pošto način na koji se ovo čini varira od škole do škole. Komitet eksperata smatra da je potrebno raditi više na podizanju svesti što se tiče vrlina i mogućnosti učenja manjinskog jezika, pošto je veliki broj roditelja pod utiskom da bi uvodjenje ovog predmeta bilo glomazno i kontraproduktivno za  razvoj deteta. Staviše, Komitet eksperata ponavlja da je prag od 15 učenika pevisok za ciljeve Povelje, pošto je za govornike jednog broja manjinskih jezika gotovo nemoguće da ga dostignu. Komitet eksperata zbog ovoga urgira kod srpskih vlasti da aktivnije informišu učenike i njihove roditelje o mogućnosti da se osnuju razredi i sa manje od 15 učenika u kojima bi se proučavao manjinski jezik, kao i da ih ohrabruju da ovo iskoriste.

[…]

Predavanje na manjinskom jeziku / učenje manjinskog jezika; za jezike na koje se primenjuje Deo II Povelje

46. Komitet eksperata je u prvom izveštaju takodje “ohrabrio srpske vlasti da obezbede školovanje na manjinskim jezicima ili učenje manjinskih jezika iz grupe jezika na koje se primenjuje Deo II Povelje. Ova inicijativa je trebalo da se izvede  preko 3 modela učenja manjinskog jezika koji postoje u regulativi republike Srbije, na svim odgovarajucim stupnjevima”. Uz to, Komitet eksperata je preporucio Srbiji da “uvede predavanja na manjinskim jezicima/učenje manjinskih jezika na nivou osnovnih i srednjih škola”.

[…]

52. Srpke vlasti izjavljuju u drugom periodičnom izveštaju da vlaški nije predavan ni na jednom nivou školstva pošto nije standardizovan. Osim toga, Komitet eksperata primećuje da postoje govornici vlaškog jezika koji su zainteresovani za predmet “Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture”. Što se tiče vlaškog jezika, Komitet eksperata smatra da zbog nepostojanja standarda vlaški ne treba da je potpuno izostavljen iz obrazovanja. Radije, vlaški može biti korišćen usmeno u predškolskim ustanovama, u nekim predmetima osnovnih i srednjih škola kao i u van-nastavnim aktivnostima u kojima pisani jezik nema nikakvu ili ima ograničenu ulogu. Što se rumunskog tiče, srpske vlasti bi mogle da razmotre mogućnost njegovog izučavanje preko primene modela izučavanja manjinskih jezika za one učenike koji (ili čiji roditelji) to zatraže. Komitet eksperata smatra da je moguće umesto rigidnog pristupa školovanju na manjinskom jeziku [samo jedan jezik] primeniti diferenicirani pristup koji bi omogućio korišćenje kako vlaškog tako i rumuskog, u zavisnosti od zahteva govornika. Stoga, srpske vlasti se pozivaju da sprovedu takve ankete na početku svake školske godine koje bi omogućile učenicima (ili roditeljima) da изаберу rumunksog jezika.

[Viorel Dolha]

Felicitări copiilor şi profesorilor care au parcurs proiectul pilot de limbă română în Serbia de răsărit.
Din 1 septembrie încep cursurile obişnuite pentru toţi cei care au solicitat sau solicită ore de limbă română.

http://www.libertatea.rs/index.php/in-focar/879-raport-de-la-orele-de-limba-romana-cu-elemente-ale-culturii-nationale-in-serbia-de-rasarit-din-cadrul-proiectului-pilot-din-2013