Posrbljivanje licnih imena Vlaha

[Ivita Glisici]

Poštovani clanvi F(l)oruma,
"Na fejzbuk grupi VLASI, KOLIKO NAS IMA imam  jednu zanimljivu raspravu u vezi promene licnih imena i prezimena Vlaha, odnosno njihovog posrbljavanja.


Evo sta pise u svom komentaru Andre Gaso:

,,Promena imena i prezimena Vlaha , (neki tvoji drugari snimiše video o tome da je počela 1899. godine A u stvari ni ti ni oni ne znate zašto je počela promena imena i kada je doneta ta odluka. Naime donesena je 1819. godine i tu odluku je donela Vaseljenska patrijaršija. Odlukaa je glasila, da su sve pravoslavne crkve, dužne, da na teritoriji svoje eparhije krste sve parohijane, koji toj eparhiji pripadaju imenima pravoslavnim, koja su svojstvena za tu eparhiju, i da se deca ne krste "!imenima novogrčkim i stranim" . To je bilo obavezujuće za sve prevoslavne crkve, uključujući i rumunsku, rusku, bugarsku.... IZVOR : "Nacije i drzave u jugoistocnoj Evropi" autor rumunske edicije Mirela Luminica Murgescu, izdavac Evropski centar za demokraciju, 2005.) »

Moze li neko da mi kaze nesto vise u vezi odluke Vaseljenske patrijarsije iz 1819. godine ?

[Vlad]

Naime donesena je 1819. godine i tu odluku je donela Vaseljenska patrijaršija. Odlukaa je glasila, da su sve pravoslavne crkve, dužne, da na teritoriji svoje eparhije krste sve parohijane, koji toj eparhiji pripadaju imenima pravoslavnim, koja su svojstvena za tu eparhiju, i da se deca ne krste "!imenima novogrčkim i stranim" .

Ja mislim da je moj drugar Gaša pobrkao lončiće ;)

Potpuno razumem Gašu da, kao predsednik Odbora za saradnju sa SPC Nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, iznosi ovakvu pretpostavku.

Gašina pretpostavka je, na žalost, na vrlo klimavim, rekao bih – staklenim nogama!

Verujem Gaši da je Vaseljenska patrijaršija donela takvu odluku 1819. godine, ali ta odluka teško da ima veze sa onim što Gaša želi da dokaže.

Iz Gašinog komentara vidimo da Vaseljenska patrijaršija 1819. godine traži da sve pravoslavne crkve deci na krštenju daju biblijska tj. kalendarska imena. Jer, zašto bi Vaseljenskom patrijarhu, Grku, smetala ,,novogrčka imena"?

Da se srpsko pravoslavno sveštenstvo po svemu sudeći nije držalo ove preporuke, zaključujemo iz Popisa stanovništva Kneževeine Srbije iz 1863. godine.

Uzećemo kao primer najpre selo Crljenac u mlavskoj oblasti u kome je, 1863. godine, većinsko stanovništvo bilo – srpsko!

Pored biblijskih, odnosno kalendarskih imena, srećemo čisto narodna poput: Milutin, Miloš, Neša, Milivoje, Milan, Milanko, Milorad, Negoslav, Stanimir, Milosav,Milovan, Bogdan i da ih dalje ne nabrajam kod muškaraca.
Isto tako kod žena srećemo sledeća imena koja, takođe, nisu kalendarska – već narodna, poput: Zagorka, Dobrila, Stanija,Dobrija, Milunka, Stanojka, Milica, Stanija, Živana, Cveta, Miroslavka, Smiljanka, Ristana...

Ukoliko se uporede broj kalendarskih i broj narodnih imena kod Srba u Crljencu, dolazi se do zaključka da prevagu nosi broj narodnih, naspram kalendarskih imena.


Kakva je situacija u vlaškim selima, saznaćemo iz primera sela Starčevo, takođe sa Popisa iz 1863. godine, gde pored kalendarskih nalazimo muška lična imena poput: Milenko, Boško, Miloš, Ljuba, radoslav, Milojko, Raja, Milija, Miljko, Radovan itd.

Da je Srpska Crkva zaista sledila apel Vaseljenske patrijaršije, kako Gaša piše, svakako da ne bismo imali toliko srpskih narodnih imena i prezimena najpre u srpskim, pa onda i u vlaškim selima!

Ono što ozbiljno protivureči Gašinoj tezi su Popisi stanovništva iz 1827. godine.
Navešćemo imena vlasnika obora koza i ovaca Kapetanije golubačke iz jednog srpskog i vlaškog sela.
 
Najpre ćemo uzeti srpsko selo Vojilovo:


1. Милош Марков
2. Мата Дачин
3. Стока Аројев
4. Стоић Мартин
5. Стојко Аројев
6. Лала Јованов
7. Стоић Раичин
8. Миленко Адамов
9. Рајко Максимов
10. Стојко Кунџура
11. Стока брат
12. Миладин Николин
13. Раша Максимов
14. Војин Николин
15. Јован Милићев
16. Урош Станојев
17. Маринко Мишин
18. Пера Нешин

Od 18, samo tri popisana vlasnika nose kalendarska imena (Mata, Jovan i Marinko)

Pogledajmo sad vlaško selo Kudreš:

1. Ђура Петруцев
2. Симеон Думитров
3. Илија Јованов
4. Никола Петров
5. Аранђел Јованов
6. Петар Думитру
7. Јанко Петков
8. Лепедат Думитров
9. Никола брат
10. Илија Думитров
11. Јован Илијин
12. Првул Јанков
13. Драгуца Јованов

Od 13, samo njih trojica ne nose kalendarska imena (Lepadat, Prvul, Draguca).

Sledi logičko pitanje:
zašto bi se preporuka Vaseljenske patrijaršije uopšte odnosila na Vlahe kada bi oni, kao što vidimo, mogli služiti kao primer uzornih hrišćana i pravoslavaca koji nose gotovo isključivo biblijska imena?

I ono što je najzanimljivije: pod jurisdikcijom Karlovačke mitropolije, odnosno srpskog mitropolita, bili su, do 1864. godine, Rumuni (tada Vlasi) u Banatu i Erdelju.

Kako to da i njima nisu promenjena lična imena i prezimena, ako Vlasima u istočnoj Srbiji jesu!

[Vlad]

Važno za ovu temu jeste poređenje ličnih imena i prezimena u vlaškim selima između Popisa iz 1827. i 1863. godine.
Uzmimo kao primer selo Starčevo u oblasti Mlave:

Vlasnici obora koza i ovaca u knežini mlavskoj 1827. godine:

1. Џинџа Страин
2. Здравко Паприка
3. Петар Белан
4. Иван Станоје
5. Анта Симин
6. Илија Дороп
7. Груја Курта
8. Траило Голуб
9. Јанко Труја
10. Јован Василија
11. Недељко Илија
12. Јанко Мојсу
13. Јанко Грјин
14. Здравко Зарија
15. Јанош Марћин
16. Мартин Бећару
17. Јеремија Цира
18. Пера Будимир
19. Сима Муцул
20. Јован Рајков
21. Груја Стригачило
22. Траило Стефан
23. Станоје Забеља
24. Пава Костадин
25. Јова Станкин
26. Паун Балан
27. Димитрашко Кошија
28. Трајило Станоје
29. Илија Рајков
30. Јону Грујин
31. Ђорђе Балан
32. Лазар Голуб
33. Петар Серачу
34. Илија Чорчок
35. Стан Бежунару
36. Паун Голуб
37. Раду Лупша


PRVI POPIS ŽITELJA SREZA MLAVSKOG I NJIHOVE IMOVINE 1863. GODINE
OBŠTINA STARČEVAČKA, MESTO STARČEVO:
1. Paun Janković
2. Janko Martinović
3. Petar Balan
4. Trailo Nedeljković
5. Boško balan
6. Simeon Simeunović
7. Jovan Janković
8. Traja Pavlović
9. Stojan Trailović
10. Jova Trajilović
11. Zdravko Janković
12. Petar Đorđević
...
Selo Starčevo je 1863. godine imalo 135 domaćinstava i spadalo je u red većih naselja mlavskog kraja.

Iz ovoga se jasno da videti da se posrbljivaje vlaških imena i prezimena u današnjem Braničevskom okrugu moralo desiti između 1827. i 1863. godine.

Prikupljajući prezimena za Vlaški prezimenik iz on-line telefonskog imenika, primetio sam da je vlaška, odnosno rumunska osnova u vlaškim prezimenima najočuvanija u zabitijim vlaškim selima.
Interesantan je podatak da su se, u pojedinim selima u opštini Kučevo, vlaška prezimena zadržala u svom izvornom obliku, bez "ić" na kraju poput: Trokan, Krec ili Birovesko

U Timočkoj Krajini, koja u sastav Srbije ulazi 1833. godine, gde su vlaški sveštenici do druge polovine XIX veka služili na maternjem jeziku, očigledno da proces asimilacije ličnih imena nije išao onako kako se priželjkivalo pa je stoga tadašnji timočki episkop Melentije izdao čuvenu uredbu kojom se sveštenicima strikto određuje koja imena novorođenčadi smeju da se dodeljuju na krštenju.
O tome je pisao dr Tihomir Đorđević u čuvenoj knjizi Kroz naše Rumune.

[Vojislav Simonović]

Према именику ПТТ у браничевском округу постоји 59 породица СИМЕОНОВИЋ, а у борском и зајечарском по 13 и у ресавском 7. Ово је огромна већина од укупно 114 породица Симеоновић у Србији. Неке од њих сам контактирао телефоном, сви су Власи. Варијанта овог презимена - Симеуновић (844) карактеристична је на западу Србије, а Симоновић је најбројнија варијанта (1450) и најраспрострањенија пре свега на југу Србије те даље долинама Морава све до Београда и делом ка истоку.

Моје презиме је Симоновић, али по насељавању Баната око1760. године моји преци су били управо СИМЕОНОВИЋ и то сасвим јасно потврђено у бројним архивским документима.

Моје питање је да ли Вам је познато порекло Симеоновића у источној Србији и њихова румунска презимена? Да ли међу њима бар неко слави Светог Мрату и да ли Румуни у Србији уопште могу славити ову славу? Иначе, моја хаплогрупа R1b - PF7563 - BY16680 недвосмислено потврђује моје старобалканско прапорекло и поклапа се са појединим тестираним Румунима у порекла из Баната, Ердеља и Трансилваније.
Хвала.