GORDANA STAMENIĆ, KOPREDSEDAVAJUĆA MEĐUVLADINE MEŠOVITE KOMISIJE ZA NACIONALNE MANJINE REPUBLIKE RUMUNIJE I SRBIJE
- BOGDAN AURESKU, KOPREDSEDAVAJUĆI MEĐUVLADINE MEŠOVITE KOMISIJE ZA NACIONALNE MANJINE REPUBLIKE RUMUNIJE I SRBIJE
- KNUT VOLEBEK, VISOKI KOMESAR OEBS ZA PITANJE NACIONALNIH MANJINA
Poštovani,
Kao predstavnici organizacija i udruženja koje se već dugi niz godina bave očuvanjem kulturnog i etničkog identiteta Vlaha (kako, od Popisa stanovništva iz 1948. godine na ovamo, službeno glasi naziv naše zajednice na srpskom jeziku), odnosno Rumuna (kako sebe nazivamo na svom maternjem jeziku i kako smo službeno bili popisivani do kraja Drugog svetskog rata), koristimo ovu priliku da vam skrenemo pažnju na težak položaj u kome se nalazi naša nacionalna zajednica.
Pre svega, želimo ukazati na činjenicu da je na delu proces veštačke podele zajednice na Vlahe i Rumune sa ciljem stvaranja konfuzije, čiji je krajnji ishod dovršetak davno započetog procesa asimilacije. Očigledno je da iza projekta veštačke podele, stoje određene državne institucije, političke partije većinskog naroda i, na žalost - Srpska Pravoslavna Crkva.
Iznećemo kratak hronološki prikaz dešavanja u prilog izrečenih tvrdnji. Organizovanje Vlaha kroz udruženja građana i političkih partija sa nacionalnim predznakom, poklapa se sa uvođenjem višestranačja u Srbiji početkom devedesetih. Ni jedna od organizacija koje su radile na nacionalnom osvešćivanju pripadnika naše zajednice nije, kroz svoj program, isticala postojanje dve odvojene zajednice u istočnoj Srbiji - vlaške i rumunske!
Nakon pada Miloševićevog totalitarnog režima, i priznavanja Vlasima statusa „Nacionalne manjine", vlaške organizacije konstituišu Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine.Već na početku, državna administracija, na čelu sa tadašnjim šefom Kancelarije za Ijudska prava i nacionalne manjine Vlade Republike Srbije, Petrom Lađevićem, uslovljava registraciju Nacionalnog saveta, između ostalog, „korišćenjem srpskog jezika do 'standardizacije vlaškog jezika i pisma'".Državna administracija je ovde jasno prekršila Zakon, jer je protivno volji izabranih predstavnika zajednice, uslovila registraciju Saveta „standardizacijom vlaškog jezika i pisma".Ovim činom je državna administracija grubo prekršila kulturnu autonomiju vlaške manjine, koja joj je zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije.
Naglašavamo da je Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine registrovan tek pod pretnjom podnošenja tužbe Međunarodnom sudu pravde u Strazburu, 18 meseci nakon njegovog konstituisanja!
Da paradoks bude veći, uprkos odsustvu iole ozbiljnijih organizacija koje bi, u to vreme, insistirale na etno- lingvističkoj odvojenosti Vlaha od Rumuna, činovnici resornog ministarstva, u javnost plasiraju tvrdnju da tadašnji sastav Nacionalnog saveta, tobože, „ne izražava volju većine pripadnika vlaške zajednice"!?
Jedan od takvih je sigurno Petar Antić, bivši sekretar u Ministarstvu za Ijudska i manjinska prava.Pitamo se odakle je Petar Antić znao da Nacionalni savet „nema podršku većine u zajednici". Ako je Savet izabran glasovima većine elektora, delegiranih potpisima pripadnika vlaške zajednice,sa kojom namerom je gospodin Antić to isticao?
Ispostaviće se da je to bio samo uvod u dalja dešavanja.
Raspisivanje izbora za Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine, izazvao je porast interesovanja za tzv. „Vlaško pitanje" kod mnogih pojedinaca koji se nikada ranije nisu interesovali za ovu temu.
Neki od njih su iskazivali otvoreno protivljenje bilo kakvom vidu ostvarivanja manjinskih prava naše zajednice, u prvi plan jasno ističući analogiju sa separatističkim težnjama koje su devedesetih dovele do raspada SFRJ.
Radi se o funkcionerima političkih partija i organizacija većinskog naroda, koji su se do raspisivanja izbora za Nacionalni savet, javno deklarisali etničkim Srbima.
Izbore za Nacionalni savet obeležilo je grubo uplitanje partija većinskog naroda. Javna je tajna da su svoje liste na izborma za Nacionalni savet istakle: Socijlistička partija Srbije, Demokratska stranka, Srpska napredna stranka, G17+, Pokret Boška Ničića i druge.
Ove partije upisuju svoje članove, aktiviste i potencijalne glasače u poseban birački spisak vlaške nacionalne manjine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost (upisan je toliki broj pripadnika većinskog naroda, da su čak u pojedinim srpskim selima ispunjeni uslovi za otvaranje glasačkog mesta) . Uprkos neravnopravnoj izbornoj utakmici, u kojoj su liste partija većinskog naroda imale punu logističku i finansijsku pomoć partijskih struktura, te brojnih nepravilnosti, pa i krađe na izborima, pobedu je odnela lista „Zajednica Vlaha Srbije - Dr Predrag Balašević".Treba podsetiti da je iza liste „Zajednica Vlaha Srbije - Dr Predrag Balašević" stalo rukovodstvo bivšeg saziva Nacionalnog saveta.
Stvaranjem post-izbornih koalicija, Savet preuzimaju funkcioneri političkih partija većinskog naroda, čije se interesovanje za probleme nacionalne manjine svodi na vreme trajanja sednica Nacionalnog saveta.
Posebno treba imati u vidu da se radi o Ijudima u poodmaklim godinama, sa velikim stažom u političkom životu naše zemlje, koje je pitanje Vlaha zainteresovalo danom raspisivanja izbora za Nacionalni savet .
Takođe, odgovorne funkcije u Savetu uzurpiraju osobe koje se i dalje javno deklarišu kao Srbi sa srpskim maternjim jezikom, čija je matična zemlja Srbija.
Na ovaj način praktično su iz Vlaškog nacionalnog saveta isključeni pripadnici zajednice, a rukovođenje je prepušteno deklarisanim Srbima.
Kao što se i moglo očekivati, jedna od prvih odluka novog rukovodstva Saveta bila je ispunjenje uslova koji je, od strane državne administracije, uporno nametan tokom prethodnog perioda - da do „standardizacije vlaškog jezika i pisma", zvanični jezik Nacinalnog saveta Vlaške manjine bude - srpski!
Bez konsultovanja stručne javnosti, lišeni ikakvih kompetencija, novo rukovodstvo Nacionalnog saveta dodeljuje sebi ovlašćenja koja nisu propisana Zakonom o Nacionalnim savetima. Donosi se skandalozna odluku o „standardizaciji vlaškog pisma". Time se sramno banalizuje i ponižava naučni sistem u Srbiji a vlaška nacionalna manjina izvrgava ruglu.
Usput se ignorišu stručne preporuke i mišljenja etnologa Pauna ES Durlića i istoričara dr Slavoljuba Gacovića, obojice pripadnika vlaške zajednice i najeminentnijih istraživača kulture, običaja, porekla i jezika istočnosrbijanskih Vlaha, odnosno Rumuna . Važno je istaći da nijedan od njih nije član nijedne političke ili nevladine organizacije, što bi eventualno moglo dovesti u pitanje njihovu objektivnost.
Pojašnjenja radi, ono što u Savetu zovu „vlaško pismo", predstavlja, zapravo, srpsku verziju ćiriličnog i latiničnog pisma, dopunjenog slovima iz rumunske abecede.
Koliko ozbiljnosti ima u donošenju „novog vlaškog pisma", najbolje pokazuje činjenica da je predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma Dr Siniša Čelojević po struci ginekolog-akušer a da su „stručnjaci" koji su osmislili novo „vlaško pismo" Časlav Radukanović, nastavnik muzičkog vaspitanja i Slobodan Golubović, nastavnik fizike.
Skandaloznost postupka „standardizacije" najbolje ilustruje činjenica da su prvi udžbenici na „vlaškom jeziku", umesto punim imenom i prezimenom, što je običaj svuda u svetu, potpisani pseudonimom koji na internet forumima koristi jedan od tvoraca „vlaške azbuke".
Ostaje nejasno da li će Zavod za udžbenike i nastavna sredstva dozvoliti da se vlaška deca edukuju iz takvih „udžbenika", rađenih mimo svih važećih normi obrazovnog sistema, koji bi predstavljali ruglo za sam obrazovni sistem Srbije.
No, poučeni dosadašnjim iskustvom da je, kada smo mi Vlasi u pitanju - sve moguće i sve dozvoljeno, ne bi nas nikako iznenadilo da Zavod za udžbenike, zažmuri na oba oka, i dozvoli da nam se deca edukuju baš iz takvih „udžbenika", autora pseudonimaca što i njih čini pseudoudžbenicima.
Mi, dole potpisani predstavnici vlaških organizacija, tražimo da nam se odgovori zbog čega državna administracija uporno izbegava dijalog sa autentičnim predsavnicima Vlaha, odnosno organizacijama koje se decenijama istinski bore za očuvanje etničkog i kulturnog identiteta ove zajednice.
Izričito poručujemo da ne pristajemo da nam se, kao legitimni predstavnici, poturaju partijski funkcioneri i biznismeni srpske nacionalnosti koji postaju Vlasi „samo da sutra ne bi bili Rumuni", kako je izjavio Dušan Firović-predsednik Odbora za informisanje Nacionalnog saveta .
Isto tako ne pristajemo da Vlahe u državnoj delegaciji Republike Srbije predstavja gospodin Dragan Balašević, koji je, po sopstvenom priznanju, „ortodoksni Srbin". Ortodoksnim Srbima poručujemo da im nije mesto u Nacionalnom savetu Vlaške manjine.
Pozdravljamo interesovanje koje u novije vreme pokazuje Nacionalni savet Rumuna za uvođenje dopunske nastave na rumunskom jeziku u severoistočnoj Srbiji.
Postavljamo, međutim, pitanje zbog čega se Rumunski nacionalni savet držao po strani počevši od 2004. godine, kada je prvi put iskazana zainteresovanost za nastavu na rumunskom jeziku, a posebno u periodu između 2009-2013. Godine,kada je iskazano najveće interesovanje roditelja.
Zašto niko iz Rumunskog saveta tada nije podržao roditelje koji su izrazili želju da im deca pohađaju časove rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture?
Podsećamo, usput, da Rumunski nacionalni savet nije prava adresa na koju se zvaničnici države Srbije trebaju obratiti zarad rešavanja problema naše zajednice. Tim pre što u Rumunskom nacionalnom savetu ne sedi niko iz istočne Srbije, dok je broj onih koji su glasali na izborima za Rumunski nacionalni savet u istočnoj Srbiji zanemarljiv. Takođe, Vlaški nacionalni savet je upravo formiran zbog specifičnosti vlaške odnosno rumunske zajednice južno od Dunava u odnosu na Rumune u Vojvodini. Stoga Rumunski nacionalni savet nema legitimitet da predstavlja Vlahe odnosno Rumune južno od Dunava.
Smatramo da je pitanje našeg maternjeg jezika suviše ozbiljna stvar da bi se o tome raspravljalo na „demokratski način", uzimajući kao relevantan faktor predrasude, samovolju i neobaveštenost pripadnika dela zajednice.
Taj problem se ne može rešiti izglasavanjem „vlaške azbuke" od strane nekompetentnih, partijski instruisanih članova Nacionalnog saveta, od kojih, da stvar bude gora, pojedinci ne poznaju niti govore jezik koji pretenduju da „standardizuju". Tražimo da se ovaj problem reši na ozbiljan i stručan način, uključivanjem relevantnih institucija i stručnjaka iz oblasti romanske filologije.
Izražavamo punu podršku početku emitovanja televizijskog programa na rumunskom jeziku putem RTV Bor. Smatramo, međutim, da desetominutni program koji se emituje jednom sedmično ne zadovoljava potrebe naše zajednice. Takođe nas čudi da je navedena kuća prekinula sve odnose sa predstavnicima naših organizacija, članova radne grupe koja je pokrenula „pilot emisiju", i napravila elaborat o izradi i emitovanju emisija na maternjem jeziku Vlaha. U isto vreme navedena TV stanica tesno saradjuje sa predstavnicima Nacionalnog saveta Vlaha i državnih institucija.
Zahtevamo da se u dogledno vreme, krene sa emitovanjem ovakvih emisija na našem maternjem jeziku putem televizijskih stanica koje signalom pokrivaju čitavo područije na kome živi naša populacija. Podsećamo da Televizija Bor svojim signalom ne pokriva ni celokupnu opštinu Bor, u kojoj se nalaze 12 od ukupno 200 naselja koje nastanjuje naša zajednica.
Protestvujemo protiv emitovanja emisije na tzv. „vlaškom jeziku" putem RTV Bor i Televizije F kanal iz Zaječara. Upozoravamo da ovu emisiju uređuje jedan jedini čovek koji za ovo nije ni stručan ni kompetentan. Pošto tzv. „standardizacija vlaškog jezika"još uvek nije dovršena, jezik koji se u ovim emisijama koristi je mešavina vlaških i srpskih reči sa gramatikom koja se menja od emisije do emisije po slobodnom nahođenju ovog televizijskog radnika. Ovo je skandal, i predstavlja kršenje elementarnih pravila emitovanja programa u odnosu na propise Republičke Radiodifuzne Agencije i Zakona Republike Srbije o radio difuziji. Upadljivo insistiranje na tuđicama iz jezika većinskog naroda čak i tamo gde u našem govoru još uvek postoje živi izrazi, i poigravanje gramatikom, dovodi u pitanje ozbiljnost čitavog projekat. Pripadnici naše zajednice, ovu emisiju, doživljavaju kao uvredu i izvrgavanje ruglu našeg maternjeg jezika.
Zbog ovoga zahtevamo da se ovakve emisije na tzv. ''vlaškom jeziku'' odmah ukinu.
Insistiramo na tome da se, u saradnji sa redakcijom na rumunskom jeziku RTV Vojvodina, oformi posebna redakcija koju bi činili i predstavnici naših organizacija, i koja bi radila na kreiranju emisija koje odgovaraju potrebama naše zajednice.
Mi, dole potpisani predstavnici vlaških organizacija, iskazujemo oštar protest zbog odsustva bogosluženja na maternjem jeziku naše zajednice. Skrećemo pažnju da pitanje verskih sloboda spada u elementarna ljudska prava.
Ne ulazeći u versko opredeljenje bilo kog člana naše zajednice, ističemo da je za nas nedopustivo kršenje verskih sloboda vernika Rumunske Pravoslavne Crkve. Asolutno je neprihvatljivo da se delovanje Rumunske Pravoslavne Crkve ograničava na prostor Autonomne pokrajine Vojvodine.
U tom kontekstu osuđujemo otvoreno stavljanje države na stranu Srske Pravoslavne Crkve.
Ceneći da živimo u sekularnoj državi, u kojoj je Crkva odvojena od Države, odbacujemo licemerno pozivanje državne administracije na „crkvene kanone koji važe među pravoslavnim crkvama" .
Srbija nije ni Vatikan a ni Iran da bi crkveni velikodostojnici odlučivali o izdavanju građevinskih dozvola, odnosno nečijem pravu da sluša bogosluženje na maternjem jeziku, niti o tome na kom delu teritorije će se primenjivati Zakon o verskim zajednicama, odnodsno Ustav Republike Srbije. Smatramo da je u pogledu Zakona i Ustava Srbija celovita i jedinstvena i da oni moraju jednako važiti na njenoj celoj teritoriji.
Najnoviji primer nedopustivog ponašanja, kako lokalne, tako i državne administracije, je izdavanje naloga Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi u Malajnici za rušenje zvonika i ograde. Istovremeno, pompezno, putem lokalnih TV stanica, najavljujuje se finansijska pomoć SO Negotin i resornog ministarstva u Beogradu Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, sa ciljem izgradnje hramova SPC u čisto vlaškim selima u toj opštini. Posebno izdvajamo selo Malajnicu, sada već kultno mesto za pripadnike naše zajednice, u kome je izgrađen prvi hram gde se bogosluženje odvija na našem maternjem jeziku.
Kap koja je prelila čašu našeg nezadovoljstva su, svakako, nedavni događaji u Golupcu, odnosno direktno stavljanje policije u službu Srpske Pravoslavne Crkve.
Podsetićemo da je meštaninu sela Krivača, gospodinu Andriji Raduloviću, koji je insistirao da opelo na sahrani svoje majke služe sveštenici Rumunske Pravoslavne Crkve, istog dana stigao poziv za informativni razgovor iz Policijske stanice u Golupcu.
Da stvar bude grotesknija, sveštenike Rumunske Pravoslavne Crkve je, pri povratku, zaustavila policijska patrola u Golupcu. Policajci su preuzeli tražena dokumenta i zatim se udaljlili. Odmah za tim, iz parkiranog automobila, koji je čekao u blizini, izašao je sveštenik SPC sa dvojicom dvojicom pratilaca i uputili se ka zaustavljenom automobilu. Nameravali su, očigledno, da se fizički razračunaju sa sveštenicima Rumunske pravoslavne crkve, uputivši im pritom salvu uvreda i pretnji koje nimalo ne priliče svešteničkom pozivu. Pošto su sveštenici Rumunske Pravoslavne Crkve zadržali prisebnost ne odgovarajući na provakaciju, sveštenik Spske Pravoslavne Crkve je sa svojim pratiocima ubrzo otišao. Policajci su, nakon udaljavanja sveštenika SPC, došli i vratili dokumenta sveštenicima Rumunske Pravoslavne Crkve, poručivši im da mogu da nastave put.
Naglašavamo da ovo nije izolovan slučaj. Policijska presretanja i legitimisanje povorke koja ispraća pokojnika na večni počinak, odnosno pozivi na informativni razgovor ožalošćenih članova porodice, predstavlja vid torture sa kojim su se članovi naše zajednice i u prošlosti više puta suočavali.
Tome treba dodati prizivanje krvoprolića i pretnju oružanim sukobom od strane lokalnog sveštenika SPC u emisiji „Eksploziv" na televiziji „Prva" koji je išao toliko daleko da je Republiku Rumuniju optužio da ima teritorijalne prentenzije na istočnu Srbiju. Ni na ovaj ispad niko u Srbiji nije reagovao.
Nedopustivo je da se u doba obeležavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, u zemlji koja pretenduje na članstvo u Evropskoj Uniji, vrši progon hrišćana koji ne traže ništa drugo do mogućnosti da se Bogu mole na svom maternjem jeziku.
Evidento je tabuiziranje naše nacionalne zajednice. Stvaranje tzv. medijskog mraka i odsustvo blagovremene i adekvatne reakcije nadležnih državnih organa, ali i većine medija u zemlji povodom nekih dešavanja koji se, najblaže rečeno, mogu nazvati pokušajima direktnih zastrašivanja naših aktivista.
Neke od njih posebno navodimo:
Masovna policijska privođenja usred noći i mimo svih propisa lica koja su se, u opštini Petrovac na Mlavi, upisivala u Poseban birački spisak Vlaške nacionalne manjine. Istim povodom, pokretanje krivičnog postupka protiv funkcionera naših organizacija, koji ni do danas nisu okončani. Pretnje i zastrašivanje predstavnika crkvenih odbora Rumunske Pravolsavne Crkve, pa čak i oružani napad na kuću našeg istaknutog člana,odnosno predsednika Crkvenog odbora Rumunske pravoslavne crkve Dragoslava Marijacića iz sela Šipikovo u opštini Zaječar. Ovaj slučaj je zataškan. Ni jedan medij u Srbiji se nije usudio da išta izveštava o ovom incidentu. Istraga nikada nije završena, niti ima nagoveštaja da se rasvetli pozadina ovog incidenta.
Sa žaljenjem konstatujemo da u Srbiji, u čijem su stvaranju naši preci aktivno učestvovali i u čije su temelje položili svoje živote, još uvek ne postoji klima tolerancije. Pad Miloševićevog režima nije, na žalost, doneo suštinsko poboljšanje.
Po formiranju nove vladajuće koalicije tokom 2012 godine, u više navrata pismeno smo tražili prijem kod najviših državnih zvaničnika, počev od resornih ministara pa sve do potpredsednika i predsednika Vlade i Države. Na naše zahteve niko nije odgovorio. Ovakvo ponašanje državne administracije doživljavamo kao veliko poniženje. Naše organizacije se decenijama bave očuvanjem vlaškog identiteta.Zato sebe smatramo autentičnim predstavnicima Vlaha. Za razliku od drugih, koji su se do pre nekoliko godina oštro protivili sadašnjim trendovima u sferi manjinskih prava, a sada se predstavlju kao zaštitnici vlaške manjine. Takvo ponašanje je najočiglednije u slučaju rukovodstva Nacionalnog saveta Vlaha. Ovo je jedan od rečitijih primera odnosa države i vlasti prema legalnim i legitimnim predstavnicima Vlaha u Srbiji.
Nacionalni savet Vlaške manjine, u ovakvom sastavu, ne štiti interese izjašnjenih, već po potrebi određenih državnih struktura - izmišljenih Vlaha!
Zbog toga ovakav Savet ne možemo smatrati najvišim organom kulturne autonomije vlaške manjine!
Uzevši u obzir navedene činjenice, veoma nas čude i brinu nedavne izjave kopredsednice Mešovite međuvladine komisije, gospođe Gordane Stamenić o navodnom napretku i visokom nivou ispunjenja nacionalnih prava Vlaha i Rumuna u Srbiji!? Interesantno izlaganje o saradnji dva Nacionalna saveta, vlaškog i rumunskog, znajući da je vlaški nacionalni savet pod apsulutnom kontrolom Državne administracije. Pitamo se nije li ista situacija i kada je reč o Nacionalnim savetom Rumuna? Može li doći i do sličnih manipulacija i sa pripadnicima rumunske manjine u Vojvodine? Posebno nas čudi odsustvo želje gospođe Stamenić da se, prilikom nedavne poste Boru, lično sretne sa predstavnicima naših organizacija i upozna sa problemima koje smo u ovom pismu izneli.
Insistiramo zbog toga da se prilikom razgovora koji će voditi delegacije Republike Rumunije i Republike Srbije, uvaže argumenti koje, u ime organizacija koje predstavljamo, iznosimo u ovom pismu.
U Boru, 25.02.2013. godine
S poštovanjem,
Ariadnae Filum- Društvo za kulturu Vlaha-Rumuna Srbije
Rumunski pravoslavni protoprezviterat Priobalne Dakije
Društvo za kulturu ,jezik i religiju Vlaha-Rumuna Pomoravlja
Udruženje pravoslavnih žena „Sfanta Maxima"
Centar za ruralni razvoj- Vlaška kulturna inicijativa
Vlaška Demokratska Stranka Srbije
Društvo Rumuna-Vlaha “Traian”
http://www.paundurlic.com/pdf/PISMO%20VLASKIH%20ORGANIZACIJA%20MEDJUVLADINOJ%20KOMISIJI.pdf
