ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВЕЛИКИ ЈАСЕНОВАЦ (1)

[Volcae]

               Петар Пауновић, Географија здравља, Зајечар, 2008, (рукопис).

ВЕЛИКИ ЈАСЕНОВАЦ

Увод

              Истраживањима народног живота у насељима Тимочке крајине, у периоду од 1966. до 1972. године обухваћен је и Велики Јасеновац. У време истраживања село је имало 223 куће са око 836 становника. Постојала су и два салаша: Ленцаревића и Стевановића; раније их је било много више и у њима је чувана стока. Село се налази на брежуљцима, огранцима старе планине, који се спуштају на запад у тесну клисурасту долину Тимока, а према истоку. југу и западу чине лепу, брежуљакасту заталасану околину. Свуда около села су брежуљкасти предели са харстовим шумарцима између којих су ливаде и оранице. Ту и тамо понеки виноград. По њивама истиче се усамљено дрвеће испод којег се одмарају сељаци када се нађу на њивама у послу током лета. Када се иде путем од Шипикова према Зајечару, па се стигне на узвисину где се под оштрим углом скреће ка Малом Јасеновцу, Велики Јасеновац се, са црвеним крововима кућа, на десној страни, чини као да израња из питомог предела ораница и шумарака, улепшаних планинама Дели-Јованом и Столом на хоризонту према северозападу.
              Село се налази на надморској висини око 160 до 170 метара. Како се село простире по странама, с једне и друге стране усека у терену, где се склонило од хладних зима, нису сви делови села на истој надморској висини. Мост на Тимоку је најнижа тачка у атару села и износи 80 метара изнад мора. Највише тачке у атару су Чер'ш 298 метара, Трлејке 289 и Појана маре 324 метара.
              Атар села Великог Јасеновца граничи се атарима села Браћевац, Грацково, Мали Јасеновац, реком Тимок и атарима Велике Јасикове, Табаковца и границом према Бугарској. Подаци о селу сакупљани су од паметних мештана. Највећи допринос у сакупљању података дао је Бађевић Јон, Гицић Цветко, Пера Михајловић и Станковић Нестор. Посебну захвалност дугујем Јасеновчанину Божидару Абрашевићу, директору школе ,,Боби Радосављевић" у Зајечару који је нашао времена да овај рад прегледа, исправи и допуни. Истраживање дужине живота становника Великог Јасеновца извршено је касније пред завршетак овог рада.


Име и настанак села

              По свему судећи становништво Великог Јасеновца населило се пре око 270 до 300 година, из Румуније, из краја око реке Муреш. Прво су се били населили у Браћевац, али како тамо није било могућности за чување стоке, а било је и много комараца, они се преселише на ово место. У прво време чували су овце и козе.
              Када је реч о њиховом доласку из Румуније са оне стране реке Муреш, у народу је сачувано сећање на та тешка времена. Бабе куну децу када су непослушна: ,,Да бог да прешао реку Муреш и никада се не вратио"(,,са дја думњезоу са треч Мурешу ши са нумај санторч"). Велики Јасеновац спада у села где становништво говори влашки. Када се мало пажљивије размотри смисао клетве, чини се као де је у њој садржана и туга за старим крајем у који се више никада нису вратили. Јер, када бабе куну дете увек то чине двосмислено. Чуо сам како кажу: ,,На црно море ишо – да не идеш" и тд. Није било лако ни на овом простору живети. Остала су сећања на разбојнике који су отимали стоку и жито нарочито за време ратова. Такав је био Паун Радуловић, страх и трепет за село и сељане.
              На основу казивања старих људи, на простору около Великог Јасеновца било је доста храстових, брестових, јасенових, грабових и багремових шума па су се становници бавили прављењем ћумура, који су продавали у Видину и за тако стечен новац куповали кукурз и другу храну за себе и за стоку.
              Име, добило је село у турско време, по великом јасену. Прича се да је на том месту неки Турчин, задужен за одржавање реда у том крају, направио колибу, оженио се и гајио пчеле. После тога, на то место се доселише још неки људи, ископаше бурдеље и настанише се. Једном приликом када је турски паша обилазио тај крај, био је изненађен величином села, па је угледавши га, рекао: ,,Големо село – Јасеновац" и тако село доби своје име.
              Прво село је настало на месту Добрешће, а према родовима који су основали село, постоје мале: Добрешће, Семенешће, Анулешће и Зајечарани. У близини Великог Јасеновца налази се село Мали Јасеновац који је у нека претходна времена представљало заселак или махалу – малу Великог Јасеновца, па се по томе тако данас зове. Наводно су тамо имали своје колибе Милојешти, које су касније напуштене, а од оних које су остале настало је село Мали Јасеновац. Има породица које су се рано одселиле из Великог Јасеновца у Михајловград у Бугарску, јер је атар села био сиромашан и није било могуће на том простору живети; а са друге стране, неке породице су се овде доселиле као што су то учинили Зајечарановићи који су се за дуго држали по страни од осталих из села; чак су и бракове само између себе склапали.
              Прва куће биле су од дрвета облепљене блатом. Између 1930. и 1935. године започела је изградња модернијих кућа од тврдог материјала. Поред куће за становње постојале су штале. У приземљу зиданом од камена, са вратима на свод, држали су стоку, а на спрату је било место за сено и другу сточну храну. Градили су економске зграде тако, што је постојала комбинација станбеног простора и простора за стоку, сено и кош за кукуруз, јечам, жито и др. Око дворишта градили су сувозидине које су се очувале до данашњих дана. Камен за изградњу делова кућа и сувозидине сами су копали на Коста Гољич где постоје, давно затрвњена удубљена, која о томе говоре.
              Село се дели, по родовима и фамилијама које насељавају поједине делове, и то на: Добрешће, Ануцешће, Барбулешће које насељавају Барбуловци (Новачешти), Милојешће који су ту дошли из Шљивара и Зајечарани.


Снадбевање водом

              Становништво се снабдева водом из бунара и из неколико чесма. Већина домаћинстава користи воду из сопствених бунара. Тако у делу села Ануцешће има два бунара; од једног се води вода за задружни дом. У делу села где су Новачешће постоји ,,Ф'н'т'на а лу Илија", као и ,,Чутура батрна", најстарији бунар у селу али запуштен и ,,Чутура писта Ваље". Поред поменутих сељацима служе и следећи водобјекти у селу и атару: ,,Чешмја Милојешће", ,,Чешмја на Жилово", ,,Ф'н'т'на 'н шес(т)", ,,Ф'н'т'на а лу Стан" и ,,Чешмја Вукшина."


О цркви

              Прво је постојао параклис, око 1903 године, а пред I светски рат започело је зидање цркве. Црква је грађена око 7 година и завршена је 1920. Никола Гушчин је цртао иконе и живописао цркву. Дуго је у Великом Јасеновцу богослужење вршио поп Тодор из Браћевца. Прва свештена лица из Великог Јасеновца су били: Јонча Б. Матејевић, који је умро по завршетку богословије и Захарије Милојевић који је погинуо у II светском рату. Бранко Милојевић, Јасеновчанин, данас је поп.
              У атару Великог Јасеновца постојaли су записи око којих се окупљао народ. Запис је постојао на ,,Пимиц", код моста на Тимоку и у ,,Шест". Данас постији запис само у ,,Селишту".
              Гробље је северно од села. Некада се налазило на месту званом Гробиште. У гробље, о коме је реч, почело се сахрањивати око 1906. године. Први који се сахранио био је Паун Макавеј који је једно време био председник у селу, али и хајдук, прек и опасан човек. Када је убијен први је он закопан у садашњем гробљу. Обичај је да се лопови и самоубице не сахрању у гробљу где и остали мештани.
              Дужина живота говори о разним аспектима здравља па је спроведено истраживање пописом година рођења и смрти умрлих на надгробним споменицима да би се утврдило колико је живот дуг био током XX veka у Великом Јасеновцу. Испитивање је вршено на 46 споменика умрлих мушкараца и 54 умрле жене. Показало се да међу женама има више оних које су живеле дуже од 90 година. Ниједан мушкарац на споменицима који су узети у обзир није живео дуже од 90 година.
              Резултати, добијени поменутим истраживањем:

Мушкарци:

Од 90 и више година – ниједан
Од 80 и више година – 12
Од 70 и више година – 12
Од 60 и више година - 10
Од 50 и више година - 8
Од 40 и више година – 2, и тд.

Жене:

Од 90 и више година - 5
Од 80 и више година - 17
Од 70 и више година - 11
Од 60 и више година - 7
Од 50 и више година – 2, и тд

На основу добијених података, иако су поједине жене дуже живеле од мушкараца, средња дужина живота код жена је краћа и износи око 63 године, а мушкараца су живели нешто краће од 68 године.


О школи

              Школа је више пута мењала смештај. Прво је била, до 1890. године, у кући Јона Драгучевића. После у згради где је смештена месна канцеларија. 1934. године почела је са радом школа у згради коју су мештани сазидали од камена. Она је имала две учионице, ходник и канцеларију за учитеља.. 1977. године сазидана је нова школа од 220 м2, са учешћем општине Зајечар и села у истом односу: колико је учетвовала општина толико је и село сакупило новца и уложило у изградњи школе. Модерна, светла и здрава школа започела је рад са 16 ученика.
              Први учитељ у Великом Јасеновцу био је Б'зој. Касније су учили ђаке Машан и Станка Сајчић, Ђорђе Ђорђевић, Адам Стојкицојевић, Глигорије Зајечарановић и др.

              У селу постоји задружни дом, саграђен добровољним радом мештана.


Воденице

              Бројне воденице су постојале на Тимоку. Помињу се: ,,Моара фереџи" близу железничке станице Табаковац, ,,Моара Бади", ,,Моара фрашињи(код брестова)", ,,Моара вртеж", ,,Моара нова", ,,Вукшина" и ,,Моара туркулуј". Вукшина воденица је престала да ради пре 30-ак година.

[Volcae]

Мост на Тимоку

              Мост на Тимоку је важан комуникацијски чинилац на путу према железничкој станици Табаковац. Први мост био је од дрвета и грађен је 1927. године. Једне зиме велика вода и лед су га срушили. Средином тридесетих година изградња новог моста на Тимоку било је важно политичко питање. Бора Антић, учитељ из Салаша, тадашњи народни посланик, ишао је код министра Петра Живковића у Београд, да се заложи за изградњу моста. После се ишло и у Ниш код бана Моравсјке бановине Кресојевића. За изградњу моста залагао се и Никола Петровић из Велике Јасикове, који је у то време био бански већник. Током 1935. и 1936. године, мост је дефинтивно саграђен. Пред почетак II светског рата мост је минирала наша војска приликом повлачења из Крајине, али се мост није срушио него се само за једна метар спусто према води и тако даље служио и народу и војскама које су туда пролазиле и ратовале.


О атару села

              Њиве се налазе на местима: Трљејке, Селиште, На Жилово, Олариј, Појана маре, Ваља туркулуј, Вукшина, Шест, Ваља Марикешћи, Ваља Матијешћи, Фундури, Фаца и Сеч(суво, безводно место). Да би дошли до плодне земље, становници Великог Јасеновца морали су да искрче шуме у свом атару. Према статистичким подацима из зајечарског катастра, ораница је било око 726 хектара.
              Први виногради су били на месту Черш(трешње). Могуће је да су на том простору расле дивље трешње. Били су ту и засади старе лозе. Прича се да су неком приликом Черкези запалили старе винограде заједно са грожђем. Могуће је да су Черкези то учинили, али је могуће да су то учинили и мештани у време када је винограде напала болест филоксера да би је уништили. Постојале су и пивнице на месту где су сада црквене ливаде. Било их је 50 до 60. Врата од пивница нису закључавана јер је свако имао, па није било крађе. Пошто је филоксера уништила винограде сељаци су растурили пивнице. Требало је да прође неко време па да се обнове виногради. Догодило се то почетком XX века. Први је засадио виноград са новом лозом већ помињани Паун Макавеј. У време овог истраживања било је око 48 хектара винограда.
              Шуме су на местима: Падина, Досу ла Велко, Краку гр'зи, Олариј, Коста маре, Коста Фериџе и Краку Јаков. Шуме су се простирале на око 482 хектара

              Сеоске утрине, где се и данас чувају овце су Коста мустеци, Коста гољич(Голо брдо) и Појениц.


Топоними у атару села

              На Жилово. По причању мештана, на том месту, било је старо римско насеље, а затим село у време Турака. На том месту, налазили су људи стари новац и гробове.

              Ваља туркулуј. Предео поред Тимока, наспрам ушћа Табаковачке реке у Тимок. Према причању сељака тамо је постојао рудник у старо време, из кога је вађена нека руда.

              Олариј.Мештани кажу да је на том месту постојало насеље у римско доба.

              Селиште. Вероватно је на том месту постојало насеље у турско време. На том месту, када сељаци обрађују земљу, често налазе грнчарију, цигле и не тако стар новац.

              Гробиште. Северно од данашњег задружног дома налажени су стари гробови. Не зна се порекло овог гробља.

              Моара туркулуј. На том месту постоје остаци неке старе куле. Турци су били богати људи. Сељаци кажу да је на том месту постојала стара турска воденица по чему је и тај топоним добио име.


Народна метеорологија

              Мештани кажу да им је село хладно. Од хладних ветрова, кошава дува из правца Браћевца. Север дува из правца Табаковца и нарочито је хладан. Горњак дува са северозапада, дан, два али веома снажно. Север је најхладнији и зову га в'нту ал р'о а када дува кажу баће в'нту ђе ла мјаза нопће(дува ветар одакле долази ноћ). Постоји и јужни ветар који дува почетком пролећа и топи снег.
              Када дува кошава, доноси кишу као и горњак. Када се време погорша са дувањем кошаве, погоршање ће трајати дуго, а када горњак дува, погоршање траје дан, два. Горњак када дува обично долази киша или снег. Народ сматра да ће падати киша када се дигне магла изнад Тимока и изађе из клисурасте долине. Када се дигне маглица изнад Дели Јована и планине Стол зна се да ће падати киша.Време се мења и када дим полеже после изласка из комина, када се воз добро чује, када врапци почну да се сакупљају у јато, када кокошке почну да се чешкају, када петлови певају у невреме, рецимо увече или у току дана и када сунце залази и ,,гледа на тамо". Ако петлови певају у Добрешће, страна села коју греје сунце, биће лепо време, а ако певају у Флујерешће - биће лоше. Када при заласку сунце тако засија као да ,,гледа на овамо" у праву посматрача, биће лепо време. Када овце пасу на ливади при заласку сунца па се окрену да пасу на ону страну где сунце залази, време ће се такође променити.


Становништво

              Староседеоцима се могу сматрати први родови који су се населили на месту данашњег села и то:
Флујерешти(Михајловићи, сада Мариновићи),
Семенешти(Семеновићи) и Радулешти.
Старосеодеоцима се могу сматрати и Џефиројки(Гицићи) који потичу од Турчина Џефира, поменутог у претходном одељку..

Аутохтоним становништвом, могу се сматрати следећи родови:
Андријешти, славе св.Николу,
Абрашевићи, славе Петковицу,
Бадулешти, славе св. Николу,
Г'скулешти, славе такође св. Николу,
Дандуковићи, (Петровићи)славе св. Аханђела и
Ницојевићи, славе такође св. Арханђела,
Драгичешти, славе Петковицу.
Матијешти, славе Петковицу и Велику Госпојину.

Доселили су се:
Зајечарановићи из Зајечара,
Милојешти потичу из Шљивара, протерани су ,,из Србије" славе св. Николу
Флујерешти(Михајловићи) су пореклом из Велике Јасикове, такође ,,из Србије" и славе св. Николу.
Ленцари такође потичу ,,из Србије" и славе св. Арханђела.
Чокојешти, из Румуније, славе св. Николу. Њих зову и Кутлејешће јер из њиховог рода некада су била четири брата од којих Јован имађаше волове са великим роговима(кјутови) па по томе добише име.
Гјузељани воде порекло из села Грци код Видина(из Бугарске) и славе св. Николу.

У селу има цигана:
Петар и Флора Ковачевић.
Лападати, А лу Флорјалу,
Симоновићи, славе Петковицу,

[Volcae]

Када је реч о становништву, укупно је испитано 20 родова и 94 породице, њихова структура је следећа:

I
              Род                Фамилије                Број
 Андријешти     Андрејевић С. Јон                  2
                        Андрејевић С. Марин             6
                        Андрејевић Ђ. Анђел             5
                        Андрејевић Ј. Никола             5
                        Андрејевић Ј. Никола             5
                        Укупно душа                        23
Напомена:
У породици Андрејевић С.Марина постоји зет Раде који је дошао 1971. године из Бољетина. У породици Андрејевић Ј. Николе постоји снаја Рада која је дошла 1967. године из Белотинаца код Ниша. Жена Андрејевић П. Душана је дошла 1950. године из Шипикова а има и зета из истог села. Славе св. Николу

II
              Род                Фамилије                Број
 Абрашевићи    Абрашевић Н. Илија              3
                        Абрашевић Н.Гина                6
                        Абрашевић Н.Чеда               7
                        Абрашевић С.Тодор              6
                        Абрашевић П.Ружа               5
                        Укупно душа                       27
Напомена: Славе Петковицу

III
              Род                Фамилије                Број
 Бадулешти      Ђорђевић Н. Првул                9
                        Ђорђевић С.Ђорђе                 6
                        Ђорђевић Н.Света                  6
                        Бађевић П.Иван                     1
                        Тодоровић М.Лозана              2
                        Барбуловић Ђ.Марин             6
                        Укупно душа                        30
Напомена:
У породици Ђорђевић Н.Првула зет Недељко је дошао 1965. године из Црнајке у општини Мајданпек.
У породици Барбуловић Ђ.Марина снаја Катица дошла је 1960. године из Великог Извора код Зејачара Славе св. Николу

IV
              Род                Фамилије                Број
 Г'скулешти        Гусковић П.Првул                3
                          Укупно душа                      3
Напомена:
Жена Гусковић П. Првула дошла је 1935. године из Велике Јасикове

V
              Род                Фамилије                Број
 Петровићи         1.Петровић Н.Првул             6
                          2.Петровић Н.Марин            4
                          3.Петровић С.Анђел             2
                          4.Петровић Н.Првул             6
                          5.Петровић Н.Милка             1
                          Укупно душа                      19
Напомена:
Доселили су се пре око 200 година из Шљивара код Зајечара. Жена Петровић Н. Првула дошла је 1962. године из Шипикова Славе св. Арханђела

VI
              Род                Фамилије                Број
 Зајечарановићи 1.Зајечарановић П.Ђорђе     4
                          2.Зајечарановић Н.Јордан    3
                          3.Зајечарановић П.Флора     5
                          4.Зајечарановић М.Марин    2
                          5.Зајечарановић М.Јон         5
                          6.Зајечарановић М.Марин    5
                          7.Зајечарановић П.Никола    3
                          Укупно душа                      29
Напомена:
Доселили су се пре око 200 година из Зајечара.

VII
              Род                Фамилије                Број
 Милојешти        1.Милојевић М.Марин
                         2.Милојевић М.Марин
                         3.Милојевић М.живка
                         4.Милојевић Ђ.Марин
                         5.Милојевић Н.Петра
                         Укупно душа                      15
Напомена:
У породици Милојевић М.Марина(под бројем 1) има зет Милорад који је дошао 1967. године из Јабуковца, славе св. Николу

VIII
              Род                Фамилије                Број
 Ницојевићи       1.Ницојевић С.Дину              4
                         2.Ницојевић Ф.Цветко          3
                         3.Ницојевић Ђ.Јован            4
                         4.Ницојевић П.Љубомир       4
                         Укупно душа                      15
У породици Ницојевић С.Дина има снаја Загорка дошла 1968. године из Рудне Главе Славе св. Арханђела.

IX
              Род                Фамилије                Број
 Барбуловци      1.Барбуловић Ђ.Јон             4
                         2.Барбуловић Ф.Ђорђе        6
                         4.Барбуловић С.Марин         5
                         4.Барбуловић С.Марин         3
                         5.Барбуловић С.Никола        2
                         Укупно душа                      20
Напомена:
Славе св.Николу

Х
              Род                Фамилије                Број
 Ленцари           1.Ленцаревић П.Првул         2
                         2.Ленцаревић Ђ.                  5
                         3.Ленцаревић С.Петар          5
                         4.Ленцаревић С.Стеван        5
                         5.Ленцаревић Л.Рајна          1
                         6.Ленцаревић Ђ.Добривоје   5
                         Укупно душа                      23
Напомена:
Ленцаревић П. Јон има зета који је дошао 1964. године из Рудне Главе. Славе св. Арханђела.

XI
              Род                Фамилије                Број
 Михајловићи      1.Михајловћ Н.Флора          6
                           2.Михајлоивћ А.Петар         4
                           3.Михајлоивћ П.Ђорђе        2
                           4.Михајловић П.Станко       6
                           5.Михајлоивћ П.Јон             5
                           6.Михајлоивћ П.Камен        5
                           7.Михајловић П.Анђел        1
                           8.Михајлоивћ Ђ.Стан          3
                           9.Михајловић П.Петар         6
                         10.Михајловић П.Спасоје      4
                         11.Михајловић П.Првул        6
                         12.Михајлоивћ П.Петар         6
                         Укупно душа                       54
Напомена:
Славе св.Николу осим домаћинство Михајловић П.Петра које слави св. Арханђела.

XII
              Род                Фамилије                Број
 Чокојешти        1.Чокојевић Ђ.Ђорђе            3
                         2.Чокојевић Ф.Стојан            1
                         3.Чокојевић Ф.Арсен             6
                         4.Чокојевић Ф.Владим          5
                         Укупно душа                       23
Напомена:
Славе св.Николу

XIII
              Род                Фамилије                Број
 Драгичешти(Првуцовићи)
                         1.Првуцовић.П.Бађа             2
                         2.Првуцовић Б.Ђоређе         2
                         3.Првуцовић П.Параћин        2
                         4.Првуцовић П.Младен         4
                         5.Првуцовић Ф.Стеван          6
                         Укупно душа                       16
Напомена:
Славе Петковицу

XIV
              Род                Фамилије                Број
 Гјузељани        1.Тодоровић М. Владимир    7
                         2.Тодоровић Ђ.Ђурђица      1
                         Укупно душа                      8

XV
              Род                Фамилије                Број
 Семенешти      1.Семеновић С.Стан              2
                         2.Семеновић П.Милан          4
                         3.Семеновић С.Илила           5
                         4.Семеновић И.Владимир     4
                         Укупно душа                      15
Напомена:
Славе Петковицу

XVI
               Род                Фамилије                Број
  Недељковићи   1.Бађевић Б.Јон                   3
                          2.Бађевић Б.Ђорђе              4
                          3.Бађевић Ц.Александар      2
                          4.Петровић И.Борис              6
                          5.Петровић И.Јон                  4
                          Укупно душа                       19
Напомена:
Славе св. Николу

XVII
               Род                Фамилије                Број
  Параскевићи    1.Параскевић Ј.Ђорђе          1
                          2.Параскевић С.Ђорђе         5
                          3.Параскевић Б.Цветко        4
                          4.Парасквић Ђ.Јован           5
                          Укупно душа                      15

XVIII
               Род                Фамилије                Број
  Лападати          1. Ћосић Марин                   3
                          2. Ћосић Никола                  4
                          3. Ћисић Стан                      4
                          Укупно душа                      11

XIX
               Род                Фамилије                Број
  А лу Флорјалу  Стевановић Ника                  1
                          Стевновић Анђел                  2
                          Укупно душа                      3

XX
               Род                Фамилије                Број
  Симоновићи     Симоновић Петар                  6
                          Симоновић Јон                     4
                          Укупно душа                      10
Напомена:
славе Петковицу

[Volcae]

               Демографска ситуација у испитиваним породицама таква је, да долази у просеку, по породици, нешто мање од 4 члана..
              Географски положај села је такав, да је кроз дуги низ година, па и деценија било препуштено себи као и друга забачена села на овом подручју, мада предања о селу говоре да је то подручје могло у далекој прошлости бити на важној комуникацији и да је било насељено. У XIX веку општина је била у Шипикову, а могуће је да је тамо био и лекар. Они који су могли, ишли су у Шишенце у Бугарској, у гимназију. Стари путеви су била преко Вукшине, за Браћевац, и пут који се спушта према мосту на Тимоку и Табаковцу. 1918. године када је село припало краљевини СХС, ради обављања неких послова и у случају болести, путовали су становници села код лекара у Зајечар или Неготин. После изградње железничке пруге, могли су путовати железницом, са железничке станице Табаковац, до Зајечара и Неготина. Током II светског рата, када је село припало Бугарској, поново су ишли, у случају потребе, ка већим местима и бугарским градовима у близини, а после II светског рата, припали су зајечарској општини и поново били усмерени ка Зајечару. Зато је село имало своје занатлије:
Бачвари: Првул Марјановић и Ђорђевић Сандул,
Поткивач је био Бађевић Јован,
Шнајдери: Бађевић Ђорђе и Стаевановић Риста
Штрикери: Зајечарановић Јордан, Матејевић Гица и Јосиф, Петровић Станко и Матејевић Јон.
Зидари: Абрашевић Илија и
Ћурчија: Димитрије Калиновић.


Народни обичаји и веровања

 Бадњи дан
Устаје се врло рано, око два сата ноћу, ложи се ватра, узме се гранчица, џара ватра и говори:
,,Буна зоа ла ажун,
Унтру час бун
Мај бри а ла крачун
Ку пуј,
Ку пурчел,
Ку мњији
Ку бану
Ку берикет
Пуј, пуј".
А затим се гранчица стави на ћунак изнад шпорета. Када прође Божић ова гранчица се однесе и остави у гнезо где кокошке носе јаја.
              Даље, у току дана испеку се лудаје и умесе 9 до 11 колињђеца (хлебне питице), лудаја се исече на комаде и на сваки стави по један колињђец и то дели укућанима за душу мртвих.
              На Бадњи дан обавезно закољу свињу и ураде све послове у вези с тим. Јабучицу од заклане свиње натакну на грану од јабуке, а у пролеће се скине и стави у кесу са семеном кукуруза и ту стоји све док се сеје кукуруз на њиви. Сачува се и свињска њушка и мало длаке од свиње за обичај о Новој години (с'нв'с'ј).

 Вражиту.
              Весео зимски обичај и разонода за младе који буди машту и размишљања младих о љубави и брачном животу. Овај обичај се одиграва уочи Нове године. Код неког момка или девојке окупи се група младића и девојака из села. Затим се изврше припреме тако, што се на сто у некој овећој просторији, ставе 10 тањира и 9 белега.
Белеге су:
              1. Њушка од свиње
              2. Огледало(огљинда)
              3. Чешаљ(пептјен)
              4. Прстен(ињел)
              5. Паре(бану)
              6. Хлеб(п'њ)
              7. Угљен(карбун)
              8. Длаке од свиње
              9. Гривна.
Испод сваког тањира стави се по један белег, а сталним мешањем тањира онемогућава се да присутни знају који се белег испод кога тањира налази. Онда започне игру неко од девојака и момака тако што му се марама стави преко очију, тањирима се промене места, још једном за сваки случај, а младић или девојка са марамом преко очију, изабере један од тањира испод кога је белег и погледа шта је нашао, односно каква ће му бити срећа у животу. Овим обичајем се хоће да сазна какав ће бити брачни друг, а самим тим и живтотна судбина. Тако рецимо, ако неко од момака и девојака, испод тањира нађе њушку од свиње – имаће му жена или муж велики нос, ко нађе огледало – биће му муж или жена лепи, ако нађе чешаљ – биће зубати, ако нађе прстен – биће верни, ако нађе хлеб – неће бити гладни у животу, ако нађе угљен – биће цномањасти, ако нађе гривну – имаће брачног друга грбавог(кокошат), а ако удари на десети - празан тањир – биће му све у животу празно. Имао сам прилике да присуствујем једном оваквом обичају и да уживам у лепом и веселом призору младости пуној оптимизма и наде.

 Ђурђевдан
              По свему судећи становништво Великог Јасеновца обележава Ђурђевдан као празник за стоку и здравље. Тако се уочи Ђурђевдана истерују овце на пашу и тамо остају целе ноћи. За то време жене, се припремају за дочек чобанина и стада. Рано ујутру наберу траве ,,које имају цвеће", пшеницу са класјем и јечам и уплету их у венац који се стави преко неке посуде, лонца, шерпе или кофе, у коју ће помусти овце, после доласка са паше. Око 9 сати, враћају се овце са паше, а домаћин их помузе у поменути суд, кроз венчић од цветних трава. Тако помужено млеко баци се у поток или у воду негде поред бунара.
              После тога у кући се подели ,,млад сир" за душу умрлих који поједу укућани. Сутрадан, венац од цветних биљака исецка се ситно, однесе у кокошарник и помеша са изметом кокошака а онда понуди овцама да једу. Како оне тако нешто неће да једу, све то се проспе на улазу у обор, тако да овце пролазе поред њега. Поред тога овце се мажу изметом од кокошака. Исече се и делић од уши јагањаца и баци у мравињак. Зато код неких одраслих оваца недостаје делић уха. Све се то ради ради здравља јагањаца и оваца и напретка у стоци. До Ђурђевдана се јагње не коље, а на тај дан свако домаћинство ће испећи јагње за празнични ручак. На Ђурђевдан се оките обори и куће ,,крстом од липове гране".

 В'рколак.
              Помрачење сунца и месеца стварали су узнемирење код становништва. Када се то догађало и животиње су се чудно понашале, узнемирене једном таквом изванредном природном појавом, праћеном настанком мрака који је замењивао светлост. Посматрали су сунце преко кога је пролазила сенка месеца или земље у случају помрачења месеца, а како нису знали објашњење за настанак тих појава, народ је мислио да то нека аждаја прождире сунце и месец. Да би одагнали такву опасну неман, у стара времена људи су ван кућа, ишли преко села и викали у глас, лупајући истовремено у шерпе, лонце и бубњеве.


Извори:

1.Белешке исказа о селу и народном животу Бађевић Јон, Гицић Цветко, Михајловић Пера, Станковић Нестор и Абрашевић Божидар.
2.Подаци о дужини живота са надгробних споменика