Румунска национална свест у с. и. Србији 1941. год. или нешто друго?

[Volcae]

         БАШТИНИК,
         Годишњак Историјског Архива Неготин,
         бр. 14, Неготин, 2011, стр. 268, 277, 278.


         Јереј Милорад Поповић, парох радујевачки

ЛЕТОПИС РАДУЈЕВАЧКЕ ПАРОХИЈЕ

- Среза Неготинског, Области Тимочке -

[...]

1941, год.

[...]
         На Спасовдан, 29. маја, стиже једна лађа са заробљеницима нашим који су пуштени као припадници румунске нације ("као Румуни"). Жалосна слика наше националне свести... Чим стиже брод са заробљеницима ("Румунима") заорила се румунска песма, поклици Румунији, Антанеску, поп Ђоки... На рукама и прсима траке са румунском тробојком. Под утиском тог ослобођења, румунске пропаганде, материјалне помоћи из Румуније, у селима, па и у Радујевцу, разви се жива агитација у корист Румуније. Са овом групом "Румуна" који су дошли из логора, дође и наш управитељ школе Димитрије Манојловић...

[Volcae]

         „Iredenta fašističke Rumunije u severoistočnoj Srbiji 1941–
         1944. godine”, Jugoslovenski istorijski časopis, 3, Beograd
         1966, str. 48, 50.


⁹¹ Elab. Vlasi, 41. U štabu Krajinskog korpusa bila je predviđena strašna odmazda za stanovnike sela Mihajlovca: »Za postupak sa rumunofilima u Mihajlovcu za dati momenat upoznat je komandant sreza i isti će prikupljati podatke u sporazumu sa komandaniom brigade. Ćišćenje po Hitlerovom sistemu izvršiće u datom momentu brigada.« Pismo komandanta Krajinskog korpusa Velimira Piletića komandantu Brzopalanačke brigade 24. IX 1943. AVII — DM-SV-15976. U jednom drugom dokumentu štaba Krajinskog korpusa od maja 1943. stoji: »Sela Mihajlovac, Radujevac i Prahovo treba proterati jer se osećaju Rumunima, i kod njih se ništa nije uspelo za našu stvar do danas.« AVII — 141-Bileće 12/186. [str. 48]


¹⁰¹ Zanimljiv je izveštaj komandanta Krajinskog četničkog korpusa Piletića, po kome »da su Nemci dozvolili rumunsku propagandu ona bi imala pun uspeh«. AVII — Mf-Bileće 12/125. [str. 50]

[Vlad]

         БАШТИНИК,
               На Спасовдан, 29. маја, стиже једна лађа са заробљеницима нашим који су пуштени као припадници румунске нације ("као Румуни"). Жалосна слика наше националне свести...

Na toj "nacionalnoj svesti" su, po svemu sudeći, dobro poradili drugovi partizani nakon 1945. godine.
U selima koje su četnici, zbog jasno izražene rumunske nacionalne svesti, hteli da etnički očiste, a stanovništvo proteraju u Rumuniju, danas žive najveći "borci protiv rumunizacije".

I dođe ona čuvena 1961. godina u kojoj su se "slobodnom voljom" svi Vlasi, izuzev onih 1377 najhrabrijih, izjasnili da su Srbi, uključujući i ove, koje četnici vojvode Velimira Piletića samo što nisu proterali u Rumuniju.