Аутор Тема: Nezvanična saznanja o "standarduizaciji"  (Прочитано 985 пута)

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Nezvanična saznanja o "standarduizaciji"
« послато: 17.12.2012. 14:52 »
Koliko sam ovih dana uspeo da doznam, u rešavanje rumunsko-srpskog spora oko "standardizacije" vlaškog jezika, po svemu sudeći, Evropa će mišljenje zatražiti od ljudi iz  struke, odnosno lingvista koji se bave problemom lingvistike i socio-lingvistike.
Biće jako interesantno videti na koji način će "stručnjaci za jezik" iz Nacionalnog saveta Vlaha uspeti da ubede evropske lingviste da:
1) Vlaški jezik nije rumunski
2) Postoji potreba za standardizacijom
pogotovu što i srpski lingvisti odbacuju bilo koju pomisao da se radi o "posebnom jeziku, 'sličnom' rumunskom".
Da je za rumunsku stranu neprihvatljiva bili kakva "standardizacija vlaškog jezika", potvrđeno je Protokolom koji su prvog marta 2012. godine potpisali ambasadori Rumunije i Srbije pri Evropskoj Uniji.
Nedavna izjava rumunskog ministra inostranih poslova T. Korlecana, potvrdila je ranije poznat stav Rumunije da neće tolerisati stvaranje nikakvog novog jezika čija bi osnova bili oltenski, odnosno banatski sub-dijalekat rumunskog jezika.
U Evropskoj Uniji su svesni osetljivosti ovog problema, odlučili da pomoć zatraže od stručne javnosti koja bi dala krajnji sud o tome da li se na prostoru severoistočne Srbije govori poseban jezik.
Interesantno je, takođe, insistiranje Evrope na terminu "BHS jezik" odnosno srpskohrvatski jezik kada su u pitanju jezici nastali raspadom bivše SFRJ.
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Поруке: 1303
  • Углед: +0/-0
Одг: Nezvanična saznanja o "standarduizaciji"
« Одговор #1 послато: 17.12.2012. 17:53 »
SANU će pomoći oko Kosova, koliko može

13. decembar 2012. 08:46 > 08:47

Srpska akademija nauka i umetnosti stoji na raspolaganju društvenoj zajednici i
predsedniku Republike u rešavanju svih, pa i pitanja Kosova, kaže predsednik SANU
Nikola Hajdin.




Srpska akademija nauka i umetnosti stoji na raspolaganju društvenoj zajednici i predsedniku Republike da, u granicama svojih kapaciteta, uradi sve što može u rešavanju bitnih državnih pitanja, pa i pitanja Kosova i Metohije, izjavio je u intervjuu za "Večernje novosti" predsednik SANU Nikola Hajdin.

Objašnjavajući na koji način će ta institucija odgovoriti kada predsednik Tomislav Nikolić zatraži konkretnu pomoć u rešavanju kosovskog problema, Hajdin je rekao da je i na Izvršnom odboru Akademije potvrđena spremnost SANU da pomogne i bude savetodavac predstavnicima države u pitanjima za koja je nadležna.

Akademija je, dodaje Hajdin, više puta na svojim redovnim godišnjim skupštinama dokazala spremnost da se odazove i učestvuje u razmatranju pitanja i davanju predloga od važnosti za društvo i državu.

Upitan hoće li SANU, poput Srpske pravoslavne crkve, definisati svoj stav prema Kosovu pre nego što to država zatraži, on je rekao da je država ta koja treba da odluči šta ćemo da tražimo i šta možemo da dobijemo.

"Politika sadašnje vlade deluje racionalno i čini mi se da je zasnovana na promišljanju šta možemo da dobijemo, a šta gubimo", istakao je Hajdin.

Na pitanje ne čini li mu se da je predsednik Nikolić bio preoštar u kritikama akademika i upozorenjima da sukobe ostave po strani, Hajdin je rekao da on sam to govori godinama unazad.

"Kada neko postane član, svaku sujetu mora da ostavi u Knez Mihailovoj ulici, ispred ulaza u Akademiju. Ovde ima mesta samo za nauku i umetnost", rekao je predsednik SANU.

Upitan da li je stav Dobrice Ćosića, koji se sastao sa predsednikom Nikolićem i razgovarao oko Kosova, njegov lični stav ili je predstavljao SANU, Hajdin je odgovorio:

"Svaki član Akademije može da ima svoje mišljenje o relevantnim političkim pitanjima, ali to nije stav Akademije".

Na pitanje da li misli da mala zemlja, poput Srbije, treba da ima dve akademije - SANU i VANU - Hajdin kaže da najveći broj zemalja ima samo jednu nacionalnu akademiju.

"U nekim zemljama, gde postoji više akademija iz istorijskih razloga, kao, na primer, u Nemačkoj, jedna akademija zastupa celu zemlju", dodao je Hajdin.

(Tanjug/Foto: Zoran Žestić, Tanjug)


izvor:
http://www.mondo.rs/s270363/Info/Srbija/SANU_ce_pomoci_oko_Kosova_koliko_moze.html

Ван мреже Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Поруке: 1303
  • Углед: +0/-0
Одг: Nezvanična saznanja o "standarduizaciji"
« Одговор #2 послато: 17.12.2012. 18:05 »
Biće jako interesantno videti na koji način će "stručnjaci za jezik" iz Nacionalnog saveta Vlaha uspeti da ubede evropske lingviste da:
1) Vlaški jezik nije rumunski
2) Postoji potreba za standardizacijom
pogotovu što i srpski lingvisti odbacuju bilo koju pomisao da se radi o "posebnom jeziku, 'sličnom' rumunskom".

Цитат
Srpska akademija nauka i umetnosti stoji na raspolaganju društvenoj zajednici i predsedniku Republike da, u granicama svojih kapaciteta, uradi sve što može u rešavanju bitnih državnih pitanja, pa i pitanja Kosova i Metohije, izjavio je u intervjuu za "Večernje novosti" predsednik SANU Nikola Hajdin.

Цитат
Akademija je, dodaje Hajdin, više puta na svojim redovnim godišnjim skupštinama dokazala spremnost da se odazove i učestvuje u razmatranju pitanja i davanju predloga od važnosti za društvo i državu.

Цитат
"Kada neko postane član, svaku sujetu mora da ostavi u Knez Mihailovoj ulici, ispred ulaza u Akademiju. Ovde ima mesta samo za nauku i umetnost", rekao je predsednik SANU.

A trebali bi ubediti i SANU.  :)