ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: БРЕСТОВАЦ

[Volcae]

               ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
               приредио Љубиша Рајковић Кожељац. Зајечар, 1975, стр. 26-28.

БРЕСТОВАЦ

               Положај села. - Село је поред реке, на странама речне долине, на левој (присојној) и десној (осојној) страни. Места на којима је село зову се: Чока Бунарулуј, Огашу Деуд и Огрез.
               Село је поред реке, али га она по правилу не плави. Поплава од 1915. год. је ретка појава.
               У селу има три безимена извора са којих се пије вода. Вода се пије и из бунара. Речна вода служи само за прање и појење стоке.
               Село је у једном удубљењу, те је заклоњено брдима и није у њему много хладно. Ветрови су кошава, север, југ и горњак. Кишу доноси југ; најјачи је горњак, а најхладнији север.
               Село има довољно земље за обрађивање по целом атару. Најудаљеније је место Црни Врх (око 20 км).
               Сеоске шуме има у Црном Врху и Општини. Црни Врх је изнад села (20 км), Општина испод села (2,5 км).

- 26 -

               Земље плодне има (свега) једна петина (од целог атара).
               У атару села местимично се може наћи и нешто руде. Милићевић је записао: ,,Код села Брестовца, испод брестовачке бање, Барон Хердер је нашао жицу гвоздене руде, оне исте која је у Мајданпеку, само нема бакра, и није онако богата." (,,Кнежевина Србија", стр. 878) (ДИГ)

               Тип села. - Село је збијеног типа. Има два краја: Палилула и Чока Бунарулуј. Први је удаљен од села око 200, а други око 400 метара. Палилула има улица; у другом су крају куће без реда начињене.
               Куће су у селу, као и у поменутим крајевима, подједнако удаљене једна од друге. Куће су груписане по родовима, па тако се често групе кућа и зову по породичним именима.
               Има 5-6 кућа које живе одвојено од села, на својим салашима.
               Куће се помичу на косе, услед могућих поплава. Раније је село било све у долини реке и куће су биле врло густо подигнуте.

               Постанак села и порекло становништва. - Предања о постанку селеа и пореклу његова становништва су врло тамна. Зна се само о новим досељеницима: Микуловићи, Барбуловићи, Човикановићи и Илићи, који су се доселили из Кривеља или Бора.
               Породица Брестовљани у Злоту доселила се из Брестовца, па је Злоћани зато тако и зову. Славе св. Јована. (в. М. С.: ,,Зборник...", књ. III, стр. 51)
               Село је увек било на овом месту. Нема селишта.
               Село слави ове славе: св. Марка, Митров дан, Петковицу, св. Јована, Аранђелов дан итд. - Илићи славе св. Марка; Петковицу (св. Параскеву) славе Човикановићи, Барбуловићи и Поповићи; Кржановићи славе Митров дан;

- 27 -

Трујкићи - Ђурђицу; Алимпију - Руђићи; Аранђелов-дан - Бугариновићи; св. Јована - Вучинићи, итд.

               ^{Подаци: Вој. Вукадиновић, упр. школе у Брестовцу, Бр. 156 од 12. VI 1931.}

- 28 -