Јован Илић

[Volcae]

          На овом месту имамо да напоменемо и име некога Јована Илића, такође румунског агитатора, из села Брестовца који је по завршетку свог школовања почео да шири некакву "румунску идеју" међу нашим Србо-Власима у црноречком округу.
          О томе Јовану Илићу учитељу eвo шта каже један учитељ из села Брестовца округа црноречког своме пријатељу Ж... Из тог писма доносимо само оно што је главније за карактеристику ове личности:
          "Што се тиче пропаганде и ширења румунске идеје мога садањег колеге г. Јована Илића могу вам потврдити, да је то цела истина. То је било по свршетку његових студија - филозофског факултета - Велике школе и одмах по одслужењу ђачког војног рока. Које је године било, то не знам. Знам из његових причања, да су му школски другови били на Великој школи, један од браће Рибникара - мислим да је био пок. Владислав и садањи министар просвете г. Миша Трифуновић".
          "За велеиздају државе Јова Илић био је оптуживан и предан преком суду, али се је он сретно извукао. У том времену Јова Илић је превео и дело румунске краљице „Кармен Силва", које се и сада може наћи у књижарама, - бар тако ме је он сам уверавао.
          "У ширењу румунизма Јова се служио обично агитацијама без штампаних брошура. Најенергичнији је био у селима Брестонцу и Кривељу. Масу за собом није имао услед своје растројености и слабог ауторитета. То је човек уоиште неурачунљив био, па и сада је. Највише може бити нормалан 5-6 минута, а после скаче с предмета на предмет - и губи сe у говору.
          "Мене лично чуди то, да се исти Јова Илић још и данас држи у служби и то у свом елементу, када је већ познат по свом ранијем разорном раду и баш у истој средини. Дешава се врло често, да Јова Илић и сада говори са ђацима у школи на влашком језику. [Стр. 382]
[...]
          Са Велике школе умало није био отпуштен, што је румунским студентима држао говор на румунском језику у Београду. [Стр. 383]



Ђокић, Јован. Кроз насеља с. и. Србије, Баната и суседних крајева: историска етнографска опажања, Београд, 1934, стр. 382-383.
Обрадио у ПиСАР-у: П. Дурлић

[Vlad]

Dorim să-l menţionăm aici şi pe Iovan Ilici, propagatorul românesc, la fel, din satul Brestoţ, care după terminarea studiilor a început să răspândească “idea românească” printre sârbo-vlahii noştri in plasă Timocului Negru.
          Aducem despre acest Iovan Ilici, învaţător, din scrisoarea unui alt învaţător din satul Brestoţ, plasă Timocul Negru, prietenului său J…  Am citat doar cele mai importante lucruri legate de caracterul acestei personae:
          "Când este vorba de propaganda şi de raspândirea ideei române din partea colegului meu actual Iovan Ilici, vă pot confirma, este adevărat. A început după terminarea studiilor- facultăţii de filozofie- Şcoalei mari- imediat după ce a făcut armată ca elev. Nu ştiu ce an a fost. Ştiu, din cele auzite de el, că I a avut ca colegi pe unii dintre fraţii Ribnikar, decedatul Vladislav, cred, şi ministrul actual de educaţie, domnul Mişa Trifunovici”
          "Iovan Ilici a fost acuzat şi predate tribunalului supreme pentru cea mare tradare de stat, însă, a reuşit să scape.  În perioadă aceea, a trădus şi opera a reginei române “Carmen Silva”, care se poate găsi şi astăzi în librării- aşa m-a convins, cel puţin.
          "Iovan a raspândit românismul prin agitaţie. Fără broşurile imprimate. A fost cel mai energic in satele Brestoţ şi Criveli. Nu a reuşit să convingă masele, pentru că nu a fost concetrat şi nu a avut autoritate. A fost un om la care nu poţi conta, şi acum este la fel. Poate fi normal maxim 5-6 minute, după care se pierde în vorbă şi rătăceşte printre subiecte.
          "Personal, mi se pare foarte ciudat că acest Iova Ilici încă este ţinut în serviciul, în elemental său, fiind cunoscut prin munca sa destructivă, chiar în acest mediu. Se întâmplă foarte des, că Iovan Ilici să vorbească cu elevii în limba vlahă. [Pag. 382]
[...]
          A lipsit puţin să fie dat afară din Şcoală cea mare, pentru că a ţinut discursul în limba română, pentru studenţii români, în Belgrad.
 [Pag. 383]
 [...]

Giochici, Iovan. Printre localităţile Serbiei de nord-est, Banatului şi zonelor învecinate: observaţiile istorice şi etnografice, Belgrad, 1934, pag.382-383.
________________________________________
Traducere: Christian Wagner Ruţanu
________________________________________