MALI INTERVJU SA PAUNOM DURLIĆEM, tj. KU MIŃE, DĂMA DRAKULUĬ ...

[Paun]

          MALI INTERVJU SA PAUNOM DURLIĆEM, tj. KU MIŃE, DĂMA DRAKULUĬ, KÎ NU PUOT SÎ STAU PI PAŚE!       

          1. Šta biste naveli (možete slobodno taksativno) kao razloge zbog kojih treba što više istraživati o Vlasima, kao što ste to činili i činite Vi? Pitam, dakle, za ''probleme'' ove manjine.

         То је проблем сваке науке засебно, не постоји неко опште правило, или општа обавеза да се било шта или било ко истражује, па ни Власи. Можемо говорити о основном задатку који има свака наука, а он се састоји у непрестаном проверавању проширивању и продубљивању наслеђеног људског знања, а у случају нових појава, или непознатих, или недовољно познатих, или наопако упознатих, наука треба да се том појавом позабави, али она то може да уради само уколико постоји друштвени интерес, јер свако истраживање захтева средства, било за само истраживање, било за презентацију резултата.
         За Влахе би требало превасходно да буду заинтересоване етнологија,  историја и лингвистика, посебно дијалектологија. Прве две су Влахе истражиле наопако, ова трећа никако. Ја сам се определио за етнологију зато што у ономе што сам из ове области читао као млад просветни радник, нисам препознавао ништа од онога што сам као Влах знао, видео и осећао.
         Што се тиче ,,проблема" који се најчешће приписују Власима данас, јесте тзв. ,,криза идентитета", другим речима: Власи као не знају ко су и шта су. Истражујући деценијама овај проблем, дошао сам до закључка да није реч о ,,кризи идентитета" код Влаха, већ о озбиљној ,,кризи" у методологијама, па чак и у теоријама, одређених наука које се бави проблемом етничког идентитета, или етницитета, како се то данас модерно зове. За већину тих наука време стоји, не мења се ништа у начину промишљања проблема, који је формиран у XIX веку, када су се стварале тзв. националне државе. Проблем етницитета баш на примеру Влаха данас показује своју нову, ,,вишедимензионалну" природу, а за тако нешто у формуларима није довољна само једна рубрика. А (не само) наше друштво, том проблему приступа са ,,обрасцима" из претпрошлог века!

         2. Vlasi odnedavno imaju status nacionalne manjine (od 2007. ako ne gresim), pa kakvo je Vase misljenje o polozaju Vlaha kao nacionalne manjine u Srbiji? Pokušavam da doprem do odgovora osoblja iz Nacionalnog saveta Vlaha, kako bi mi potvrdili kad je Vlaška manjina dobila status nacionalne, ali stavljena sam ni listu čekanja na odgovore već više od nedelju dana. Imate li Vi možda ovu informaciju?

         Моје стручно мишљење о томе јесте да Власи нису били етнички и, посебно, политички сазрели за статус мањине; обични људи су били тиме затечени, јако велики део Влаха ни данас не зна да је ,,мањина"; то значи да ,,прерастање" из статуса ,,етничке заједница" у статус ,,националне мањине" није ишао ,,изнутра", као дубока људска потреба свакога Влаха, већ је више реч о ,,октроисаном", ,,дарованом" статусу, о иницијативи појединаца, или мањих група људи која је дала резултат захваљујући сплету политичких околности. Због тога на јавној сцени имате више комичних него промишљених потеза. Ја ћу цитирати једног од чланова влашког Савета. Срео сам га на терену августа прошле године. На питање чиме се бави Савет, одговорио је дословце: ,,Па сада правимо нашу граматику, јер ми немамо граматику, а румунску граматику не можемо да користимо јер је пуна шпанских рећи!"
         Погледајте и сами шта јавно говоре ти људи:
         http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1032.0
         http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=969.0
         А требало би пажљиво да прелистате и ову конференцију:
         http://forum.paundurlic.com/index.php?board=57.0
         
         Не знам да ли сам Вам одговорио на питање, хтео сам да кажем заправо да је положај Влаха онакав каквог они по својој етничкој (не)зрелости заслужују. Не слажем се са онима који за такво стање криве актуелну власт.

         3. Vi, kao Vlah i kao posvećen istraživač, šta biste (takođe, možete taksativno, radi sistematičnijeg pregleda u ovakvoj formi komuniciranja) izdvojili kao specifičnosti Vlaha (u pogledu ponašanja, razmišljanja, verovanja...)?

         Пре свега, Власи су сељаци. Све предрасуде потичу оданде, што село нема неко своје посебно ,,право гласа", а посебно зато што се село и његови сељаци ,,вреднују" из угла варошана, и на основу ,,скале вредности" коју варош ствара за себе. Тај градски социјални слој, заједно са тзв. друштвеном елитом, увек је и свуда у односу на село један отуђени друштвени антипод, понајвише (и) зато што је сам сељачког порекла. Српски сељак се стиди једанпут што је сељак, а влашки двапут: и што је сељак, и што је Влах! Према томе, Власи су онолико ,,специфични" колико и сваки сељак у односу на варошанина на целој планети земљи, одувек, и заувек! Када се, даље, дубље уђе у културу сеоских заједница, уочава се као битно одређење СВЕГА тип економије: сточарске сеоске заједнице су једно, земљорадничке сасвим друго, толико је међу њима разлике да је етнологија дошла до закључка да ,,сточари једнога народа више личе на сточаре другога народа, него на земљораднике свога народа". Када, дакле, ствар посматрамо се оваквог становишта – све је нормално, разумљиво, природно, јасно и самим тим треба да буде и (као такво) прихватљиво!
         Навешћу само један пример из моје праксе: када сам питао Царане у Крајини да ли знају шта је ,,јернаћик", нико није знао, чак ни један њихов доктор наука који се бави и језичким питањима, између осталог. У мојим брдима, међутим, нема детета који ту реч не само да познаје, него и даље осећа језу када је изговара! Јер ,,јернаћик" у језику сточара значи количина сточне хране коју је он припремио за зимски период. Од те количине зависи његов опастанак, зато је сва његова драма саткана у њој! Онај коме економија (=опстанак) не почива на стоци, нема ни ову реч у речнику, не само кључну, него је, видимо, нема уопште!

         4. Svedoci smo da nam mediji prikazuju Vlahe uglavnom kroz jednu prizmu- vlaške magije, te zato postoje i ozbiljne predrasude o njima. Kako to komentarišete?

         Куку, када бисмо ми процењивали објективну истину о било чему на основу писања (наших) медија?! Ја све мање људи срећем који истински верују новинама, па би сами медији требало да се замисле над таквом својом природом. Ово је време општег лицемерја, једни лажу, други глуме да им верују. Морам да признам да нисам добар саговорник на тему медија, јер их не пратим, а већини новинара је добро позната моја одбојност према интервјуима сваке врсте. Баш због тог њиховог непријатељског односа према објективној истини, општу неписменост да не помињем. Пре деведесетих постојао је један шаблон по коме се писало само о тзв. успесима, а од тада је створен други, по коме новинар добија ,,шаблон" од послодавца (у стварном или симболичком смислу) у који саговорник треба да се уклопи; ако неће он, уклопиће га већ новинар или уредник, углавном од онога што је он рекао, или можда мислио да казује – остаће тек понешто уверљивости ради, остало ће бити вешта манипулација у тенденциозном смислу.
Мој став по питању тог стереотипа о тзв. ,,влашкој магији" (уосталом, као и о сваком другом стереотипу) јесте да га не треба мењати, јер је то немогуће, већ га треба искористити. То је готов маркетинг, и могао би – маштовитим приступом – лепе паре да донесе! :)

         5. Mislite li da ''ta vlaška magija'' postoji (zašto da, zašto ne)?

         Морате прво да преиспитате појам ,,магије", шта под тим подразумевате када ме то питате? Ја сам о објавио неколико радова, а спремам и једну монографију ,,У земљи Ветра и Шојмана", у којој се на овај или онај начин провлачи термин ,,магија", али не знам да ли мислимо на исту ствар. (Дакле, појасните, па ћу Вам накнадно одговорити, јер је питање, како сте га Ви формулисали, прилично озбиљно за мене). Али пре тога ОБАВЕЗНО прочитајте овај рад (ако сте га прочитали, прочитајте га наново):
         http://www.paundurlic.com/radovi/magstat.htm

         6. Ispravite me ako grešim, ali Vlasi tj. Vlajne više su okrenute bajanju nego vračanju. Koliko sam ja razumela pri prošlom istraživanju na temu ,,Čuda Vlaške magije'' bajanje ima za cilj dobro npr. skidanje uroka, a vračanje ima za cilj ,,bacanje čini''. Volela bih da to objašnjenje dobijem od Vas na pitanje: da li se Vlajne više bave bajanjem ili vračanjem, kad već govorimo o ''magiji'' da budemo precizniji?

         Прво: немојте, ко бога Вас молим, користити тако уопштене изразе ,,Власи/Влајне су" јер се том праксом, о којој Ви говорите, бави једва неки ПРОМИЛ Влаха/Влајни, па би ваљало писати ,,влашке врачаре", на пример. Ја сам силно време потрошио, радећи на поменутој монографији, не би ли саставио листу СВИХ влашких врачара/врачева, активних у последњих пола века, јер желим да у прилогу књиге дам једну карту на којој ће се видети право стање ствари, а мислим да је картирање најбољи начин за то. Дакле, и живих и мртвих, нема их више од 50 (тачније, успео сам да евидентирам њих 43). С којим правом, онда, ми уопштавамо ову маргиналну појаву на цео народ?!?!
         Конкретан одговор на Ваше доста техничко питање имате у горњем раду, једним делом, а остатак можете наћи у овом:
         http://www.paundurlic.com/radovi/religija_vlaha.htm
         Успут само да Вам скренем пажњу на просту ствар: оно што Ви у медијима ,,развлачите" као ,,влашку магију", да бисте (ваљда) дизали тираж, шта ли, има у длаку исто и у српским селима, или га је било до скора! То је у СВИМ селима на свету тако, ништа посебно нису влашка села. Друго је питање зашто је ДАНАС толико интересовање баш за ,,влашку" а не за ,,српску", ,,албанску" или неку другу сличну магију; то јесте веома важно, али одговор није у природу саме ,,магије" (влашке, или било чије), него и ПРИРОДИ КЛИЈЕНТЕЛЕ КОЈА У ЊОЈ (=СЕОСКОЈ ,,МАГИЈИ") ТРАЖИ РЕШЕЊЕ ЗА СВОЈЕ ПРОБЛЕМЕ (=ПСИХОЛОШКЕ ФРУСТРАЦИЈЕ)! Окрените своје истраживачко перо КА клијентели, а не КА Власима и све ће Вам се ,,касти" само!

         7. Ako sam dobro shvatila, Vlasi neguju animizam tj. da duh nastavlja da živi i posle smrti, te da ima iste potrebe kao za života i kad ''ode sa ovog sveta''. Kako objašnjavate njihovo verovanje u zagrobni život? Tj. pomenuli ste u jednom delu da Vlasi ne štede na hrani isto kao i stari Egipćani - možete li mi ukratko objasniti odakle ova sličnost sa Egipćanima?

         Е, сада ћу се лепо убити! Написаћу опроштајно писмо и скочићу кроз прозор: ако после читања мојих радова постављате овакво питање, значи да сам их узалуд писао? Убићу се, заиста. Преклињем Вас да још једном, па можда и још једном, прочитајте овај рад са горњег линка, и уз то ОБАВЕЗНО и ону ,,сликовницу" о хлебовима! Обратите пажњу на термине: да ли сам ја тамо игде написао да ,,Власи негују анимизам", прво зато што је израз ,,негују" потпуно погрешан, а друго, није реч о анимизму него о аниматизуму. А уз аниматизам иде и фатализам, то су два носећа стручна израза који најбоље објашњавају ту област влашке културе. Пошто их сељаци не знају, не можемо ни писати да их ,,негују", ако их, дакле ико ,,негује", то смо онда ми који о томе пишемо! Мада ни нама не ,,пасује" та нежна реч, јер ни ми не негујемо, него користимо одређену терминологију за коју држимо да најбоље дефинише предмет.  
         А паралеле са Египћанима има у мојим радовима на више места, то не значи да Власи воде порекло од њих, него, напросто, да постоје изузетно велике сличности између неких елемената данашње влашке духовне културе, и оне египатске, од пре неколико хиљада година, о којој јако много знамо захваљујући многобројним писаним споменицима који су остали иза ње. Компарације су део научног поступка, и огледа се у томе да једну непознату појаву објашњавамо указујући на њену сличност са неком појавом која је опште позната. А има, наравно, и могућности да су појаве, уз које помињем Египћане, од њих и потекле, па су преко Грка (а посебно преко Римљана) ,,упале" и у матрицу на којој се формирао влашки духовни свет онаквог каквог га данас откривамо на терену! А зашто је он код Влаха остао очуван у таквој свежини, није необјашњив феномен, и имате у оној ,,Сликовницу" јендо место где се указује на оделитост ,,женског" дела влашке заједнице, и на ,,генерацијски" дијаграм који објашњава како се ствари преносе са бабе на унуку ...  

         8. Kako tumačite odvajanje velikih svota novca za, slobodno rečeno, luksuzne sahrane i daće, koje su u vezi sa potrebama koje treba ispuniti pokojniku, čiji duh i dalje živi? Je li to povezano, takođe, sa verovanjem starih Egipćana da se ne štedi na hrani iz razloga koje ste naveli u knjizi? A kakvo je Vaše mišljenje povodom činjenice da sigurno ima ljudi koji nemaju finansijska sredstva za onoliko hlebova i ostalih detalja, a nekako moranje je da se običaji ispoštuju?

         Ко је год мудар као (стари) Власи, па верује да се живот наставља и после смрти, тај ради управо то што раде наши Власи, а што су радили и (стари) Египћани! Само једна важна исправка (јер се види да нисте добро читали моје кључне радове): влашко ,,поимање" загробног живота није спиритуално, него реално. (Поимање сам ставио под наводнике, зато што сељак није теоретичар, не бави се апстракцијама, генерализацијама и сличним умованијама, он је биће праксе, уз коју иде по нека блажена слика која човеку највише годи; сељака не брине да ли се те слике могу повезати у неки складни систем, понајмање теоретски ... Па и тзв. ,,високе" религије пате од антиномије, сетимо се на пример оних великих Васељенских сабора на којима су се расправљала тешка питања хришћанства, као што је безгрешно зачеће, троједан бог и слично, па се пресуђивало надмудривањем, закулисним сплеткарењем, гласањем сличним као у нашој Скупштини, и после таквих физичких чинова – ствар је постала ,,општеважећа истина"!) Ово значи да треба бити ЈАКО опрезан када неке уобичајене (а јако отрцане фразе) као ,,дух", ,,душа" и сл. примењујемо на влашком ,,материјалу". За дефинисање народне религије битна је сељакова пракса, дакле: оно што он чини, а не толико шта изговара! Па, забога, 80% баба на селу, које воде обреде (било које) НЕМА ПОЈМА зашто то ради, нити уме да објасни значење поступака, реквизита и слично, јер то ради ЗАТО ШТО ТАКО ТРЕБА, а како треба научила је од своје бабе, и тако у недоглед, до старих Египћана када су били млади, и још даље! (Погледајте само у Сликовницу ону страницу где сам ставио ,,винчанску" таблицу знакова!)
         Што се тиче вашег прекора о новцу, дабоме да је и то један стереотип који је настао услед неразмевања села, пре свега; то је једна јако ружна примедба, јер испада да је сељак (Влах сељак посебно), нека тешка будалетина која не зна шта ради! Нема ЕКОНОМИЧНИЈЕ и штедљивије културе од сељакове; он је једини који се пружа колико му је губер дуг, и ако ради нешто што боде очи било ком са стране, ради зато што то може себи да приушти. Од памтивека обичајни образац гласи: Fă kum puoţ, šî kît puoţ! Ти обрасци налажу минимум, а максимум одређује економска моћ.
         Обрадио сам преко 100 помана, у свим нашим крајевима, нисам ни једну нашао да је у погледу раскоши била претеривање. Једна је била прилично богата, и када сам питао домаћина између осталог и о то тој трошковној страни, рекао ми је следеће:
- Наш отац има шесторо деце, два сина и три ћерке; све нас је подигао, ишколовао и, што је најважније, за живота нас јако лепо поделио; сви смо тиме задовољни. Када смо се договарали о помани, схватили смо колико је то добро што је учинио на време, јер бисмо се сада повлачили по судовима, и деоба ,,масе" би све нас коштала ђаво и по, а да не помињем зађевице међу нама! Да будем искрен, ова помана са ,,привегом" и музиком кошта нас око трећине онога што бисмо ми дали суду и адвокатима да смо морали да се тужакамо!

         9. Budući da ste relativno skoro Vi sastavili Kompendijum (koji mi se lično dopada), možete li mi reći kome ste ga dostavili? Kakve su reakcije? I kakve su Vaše prognoze i objašnjenja u vezi sa istim, može li to zaživeti? I u vezi sa tim, da utvrdim, Vi predlažete da se vlaški tj. rumunski uči kao strani jezik u školama u okruzima gde ima Vlaha?

         ,,Компендијум" сам написао више на наговор једна даме, коју веома ценим (и са којом сте Ви у вези, што ме радује!), него што сам писао у нади да он може утицати на било кога у влашком политичком вилајету! А јес, вала, било је ,,потицаја" и из Влашког савета, али не да напишем ,,Компендијум", него да одем на неки њихов састанак, или трибину, што ми није падало на памет. (Трибине су галиматијаси, на којима стручњак може само да се уговни од главе до пете!) Зато сам то написао, да се заштитим. Сматрам, иначе, да је то што ми данас зовемо ,,влашким питањем", око 80% стручно питање, а тек у остатку процента политичко. Какви су апсурди на терену, можете закључити по чињеници да се формирају НВО или чак и партије (била је таква једна у Бору!), са циљем да докажу, рецимо, да су Власи ,,аутохтони", да им је ,,матица у Србији" и слично, а када тражите да дефинишу појам ,,аутохтон" или ,,матица", беже с мегдана и ћуте. Општи дунстерај, дакле, који има само једну ствар заједнучку: сви здушно пљују по стручњацима, јер они знају ,,све" а ,,ови немају појма"! Дакле, одговор на питање је: ,,Компендијум" је послат као мој прилог (некој тамо) трибини, која је била у организацију Влашког савета; како је то тамо примљено, шта је даље с тим било, е то мислим ни добро Бог не зна! Ја сам тај материјал после окачио о клин на Флоруму, да могу да га читају они који се наврзну на мене, као Ви сада!  

         10. Kako komentarišete da se do skora Vlasi nisu pominjali u medijima, a sada ih čak predsednik države ''uzima u usta''? Šta se to promenilo: odnos države ili jačina glasa Vlaha?

         Не виђам се често са господином председником, шта више: не виђамо се уопште, јер ја јако бринем о свом менталном здрављу, а поменути лик је велика опасност па се чувам од заразе такве врсте! Знам једино да се Власи упали у Велики Европски речник, и да се Увелико користе као тојага за млаћење Србије. Наивни влашки политичари мисле да је могуће тући Србију, а да они сами прођу без модрица! Али је јасно свакој нашој баби да то тако ,,неће да може"!
         Као Влајна, чувајте се колико год можете клишеа и стереотипа о Власима и Влајнама! Није фер да још и Ви додајете со на љуту рану! Мада, у принципу, највећи део Влаха сељака боли уво за све то што новине пишу о њима!
         Па и за ово, дабоме, што ћете Ви написати!
         
         Напомена: интервју је урађен 26. новембра 2011. године за потребе дипломског рада на одсеку за новинарство Факултета политичких наука Београдског унуверзитета.