Fonlet ili Vlaško pismo - najnoviji predlog zapisivanja Nenada Milića iz Vlaolja

[Vlad]

Fonlet
или: Влашко писмо


Fonlet (изведено из енглеског: fonetic letters) представља фонетско писмо. Следи златно правило Вука Караџића: један глас - једно слово.

Fonlet је мој предлог за Влашко писмо. Настало је као моја дугогодишња тежња за записивањем на мом матерњем Влашком језику. Пошто, ми Власи, немамо свога писма, требао сам преузети туђе, или измислити своје.

Српска ћирилица или латиница нису могле да удовоље, зато што имамо више гласова у Влашком језику него у Српском. А Румунски алфабет ми је деловао сложенији. Иако су Влашки и Румунски веома слични језици, опет и у Румунском се чинило да фале слова, која бих могао користити.

Fonlet је писмо које је изведено из српско-хрватске латинице, уз неколико промена. Избацио сам диграме (двојна слова) и убацио пар нових слова, која су нам врло позната.

Fonlet има 35 слова. Има мала и велика слова. Али нема разлике међу њима, исто се пишу. Једино што су једна мала, а друга велика. На тај начин сам доста упростио писмо. Fonlet нема писану верзију, већ само ову коју видите. Не видим потребу за њом, иако ћу временом стварати и другачије фонтове. Али не желим да закомпликујем са још више знакова. И ових 35 је довољно.

Нека слова не треба објашњавати, јер се током живота научи много знакова за споразумевање. Само се током прве године школовања научи око 150 знакова, што слова, бројева, знакова интерпункције и математичких симбола. А касније се тај број увећава.

Сви ти знакови су се током историјског периода развитка човечанства стварали и сакупљали. Тако да имају велику традицију учења. Понављали се, преписивали, бележили и објављивали. Ту и тамо се мењали, према потреби.

Влашки језик је језик који припада групи латинских језика. У тој групи поред Влашког спадају и Румунски, који је Влашком најсличнији; ту су још и Италијански, Француски, Шпански и Португалски.

На простору Балкана Латински језик је дошао путем Римских освајања и отад је остао у употреби једног дела народа, које зову Власима. Иначе, корен речи "Власи" можда потиче из Германског језика. Германи су оне народе, који су били латинизирани под Римском империјом, називали погрдним именом. Словени су са својим доласком, преузели тај назив. Он се одомаћио код нас, као име за народ из Источне Србије, који себе назива Румњ (написано онако како би звучало на српском). А корен речи Румњ, или Румуни, је из назива Roma, престоници Италије, центру Римске империје.

Ко су Власи? Ко су тачно Власи? На то питање би неки познаваоци историје требали да одговоре. Преко ових простора је вазда пролазило народа. Први становници Подунавља познатих у историји су били људи из Ђердапских клисура, познатије као култура Лепенски Вир. Па се после тога, утицајем са Истока формирају Старчевачка култура, па Винчанска. А зна се, да је народ Винчанске културе користио извесне знакове за писање. На сцену касније ступају Келти, па Римљани, који намећу свој језик.

Тај облик латинског језика је остао да живи. И данас известан број сточара, сељака, пољопривредика; али и број људи, који су прихватили савремени начин живота; говори Влашки језик. Специфичан је језик. Неки га сматрају дијалектом Румунског језика и не дају му на некој важности. Али, мора се признати чињеница, да иако су слични, нису исти језици. Наравно, и Српски и Хрватски су слични, али нису исти. Исто тако, ни Влашки и Румунски нису исти.

Приступио сам стварању сопствене верзије писма. Посматрао сам и ћирилицу и латиницу. И латиница, као да ми је давала веће слободе. Посебно због кукица, којих има на неколико слова. А на крају, Влашки јесте језик из латинске групе. Те стога и делује логично, да би латиница и требала да буде писмо, коју ћу модификовати у ову сврху.

Па, да појасним. О сваком слову по реч - две.

Влашки језик има 7 вокала (самогласника). А то су:

5 слова, која се обележавају као у српско-хрватској латиници, су исти ти гласови. Нема потребе да се објашњавају.


Opširnije na:
http://www.fonlet.net/index.html