Ja немам потребу да дебатујем са било ким у ситуацији која је мени исто тако јасна као и онима с "друге стране дуге..."
Кад дебатујем, дебатујем о речима и променама које чине сушто ткиво језика за сада још увек у приватном амбијенту са својим сарадницима и сабеседницима. Брига мене за туђе веселе заблуде. Постоји искрено и предано настојање да влашки језик буде не скуп вербалних сеанси до укљештења у румунски, већ језик који ће штошта новога уз старо открити и донети на светло дана.
Апсолутно не стоји податак да нема нових речи из науке и технике у влашком језику, чак се не могу све лако измирити колико се интензивно намећу. Нису грађене само овде већ и диљем света... Дотле, док их све не окупимо и отпремимо у адекватне начине - ето нам тужбалица и "он лине" ("dex on line") речника па да здраво у глас закукамо над развојем матерњег нам влашког језика кроз монодије његове.
То што увиђам кроз приложене записе мени поштено речено квари и "слух и њух" (између ова два чула се налази само танка порозна опна).
Код глагола, рецимо, судбина безличног и личног приказа је енигма коју ћемо највероватније добити "у Компендијум-пакету" са грађењем глаголских времена. И онда ће нам инфинитиви бити оно што су по материји и структури погодбени облици "а fi", "а cânta" ... као кукавичје јаје које се с нашим јајима "ни примаћи" (или, хајде, можда мало ипак личе). Уосталом шта ће нам инфинитив, поготову романски, рекоше Енглези и направише језик од " лингва д'ока" без безличних глагола на "ер", "ир", "ре".
Аутори "увезене љубави и пажње" вероватно око предбожићних концерата, трибина и сусрета по католичком календару траже основу и везу са нашом (а румунском) традиционалношћу на Балкану. Кутије ироније и шарених лажа не отварам ја у улози "Ст. Николауса". Отварају то пријатељи свега влашког које помену симпатични, мали Ивита, "зăвйршйту ђе београдски ђак"... Ако ко и добије недостојну играчку или је другоме подметне ја се нећу смејати. На крају лакрдије и лакрдијаша откад је света и века и никад доста!
А сад ће ми неко још с правом пребацити:"
Ce te doare ... de treaba noastră, românească"...
Одговор:
"Мăмăљигă ку фăсуј-тотнату ку каса луј."
(Кăшиљи сйнт "Савету" ши "Consiliul").
Мăј ши:
"Кум ва фи сă тје жоч ку лукру дракулуј йн касă ла попа ал тăу? (Б.А.-јеу дупă И.Г-)"
Ја на даље имам много паметнија посла. Дођох само да се насмејемо заједно.
Што се тиче промоције предложака почев од корица па надаље (оригиналне корице џепног формата речника фраза је приказао само "канал ф") је циљ био да се Одбору за службену употребу језика и писма прикаже записивање живог влашког језика уз помоћ оба предложена писма. "Гергина" је припремила и одштампала предлоге у датом формату подржавши идеју до краја и уобличивши предлоге на најбољи могући начин. Сви чиниоци ће према капацитетима и условима који су расположиви свој посао радити онако како је то и најбоље могуће.
Шта је ко о чему изјавио, (прецизно-непрецизно) и шта је како схватио, остаје на маргинама и ове рублике уз све лапсусе, претеривања а главни догађаји са својом суштом проблематиком иду даље. Далеко од тога да ће се било ко озбиљан наћи да овде расправља и да са "уваженим чланством" игра "цицу-мицу".
Слободан Голубовић и Часлав Радукановић, као ни Љубиша Ницуловић вам нису ништа криви - или?
На овом месту од "Речника фраза и израза" могу само да приложим онолико колико сматрам да је потребно представљања идеје ради.
Влашко ћирилично писмо
A a Antjikă Ă ă . Б б Бйбă В в Војкă Г г Гјуза
арбăџик ăла бабă врјад готован
Д д Дуркă Ђ ђ Ђеверџа
Доп ђуља ...
................................................................................................
................................................................................................
*
* *
Лумја, брйње ши брйње ворбја, ворбјештје
дјин рйндурљи ăштја рйндуитје, йншируитје дупă
кăтатурј ши дупă плак ка о фрумушацă пусă пинтру
дје помјењалă алора карје во вјења дупă ној.
Дакă врјец сă аузйц ши ворба а тојиља да ну нума
ворбиљи пје карје сйнтјец йнвăцац, ăста је йнкă ун
фјел скријат дјин адунăтуриљи ворбилор, фразйљилор
ши изразурљилор престăвитје йн Ворбарј.
Ла уормă, фйршитă ор њефршитă, дјешкисă-йнкисă,
дје исправă ор дје бăтаје дје жок – је спус атит кйт а
трјебујит ши арăтат атйт кйт а фост дје арăтат. Јеу мă ам
трудјит сă ворбјеск атйт дје пуцйн кйт ам ворбит, да
кăрцйји рăмйње сă ворбјаскă йн нумиљи аље нуаштје,
Влахилор.
aутору
*
* *
Људи, генерације и генерације говораху, говоре из
редака ових поређане, нанизане по замисли и по укусу
као једна лепота постављена зарад памћења онима који
ће доћи после нас.
Уколико желите да чујете и туђи говор а не само
речи на које сте навикли, ово је још један писани начин
из скупина речи, фраза и израза представљених у Речнику.
На крају, довршена или недовршена, отворена-затворена,
исправна или поруге ради – речено је толико колико је
требало и приказано толико колико је требало да буде
приказано. Ја сам се трудио да говорим толико мало колико
сам говорио, а да књизи остаје да говори у име нас, Влаха.
аутор
А
ак дје кожок -.-
Кйтје ун кожок дји ла йнпорњитурa дје фăкут тот фрйнџје ла ачје. Атйтја фрйнџје панă ну дă дје ăла карје йл йнгăурје фăкйнд дјин пјетјечје ун пјептарј ор ун кожок.
Дје ај карје дјес скимбă патрнери, да ла уормă дау дје „ал дрјепт“ , сă зйчје:
„Йш гăсй ак дје (ђе) кожок.“
Йнкă ун израз примењит дји ла сăпăтура гропилор (фйнтйњилор) аратă кйнд сăпăтотју прјекињештје сă сăпје.
Дјетје дје (ђеће ђе) тарје.
-.-
Дакă кујва ну йј сă допăдује кум је гăтјит чјева, чје тот је пус йн гăтјалă, пуатје сă нумјаскă гăтјитура:
„алмеш – балмеш“.
-.-
Албирă уојки йн кап.
Дјин чје уојки пот сă албјаскă? Пуатје дјин привирја йн голу ал дјин нăинтја ојкилор, адăстинд пје чињева прја лунг, пјерзйнд туатă нăдјежа, зйчјерем:
„Йм албирă уојки йн кап дје атйта ујтат йн друму пје карје вај вјењире.“
-.-
Амăрăштје (Амăрăшће) вијаца.
Нăроку йн трај ку чињева с'ар путја искăзй мăј вјеродостојњик:
„Йш амăрăштје вијаца ку јел (ја).“
Дјес путја сă сă аудă ши изразу дје тутунџиј, амăрăштје суфљету.
„Амăрăштје суфљету ку тутун.“
-.-
1.
Превод:
А
игла за кожух -.-
Понеки кожух од самог започињања израде једнако ломи игле. Толико поломи док не наиђе на ону која од хрпе парчића направи грудњак или кожух.
За оне који често мењају партнере а онда наиђу на „правог“, каже се:
„Пронађе иглу за кожух.“
Пронађе лонац поклопац. Нађе рупа закрпу.
Још један израз примењен из искуства ровокопача (копача бунара) упућује на то кад копач прекида да копа.
Удари о тврдо.
-.-
Ако се некоме не допадне како је нешто скувано,шта је све у куваном стављано, може то назвати: „алмеш – балмеш“ сматрајући да сте направили само добар бућкуриш.
бућкуриш, смути па проспи
-.-
Побелеше (ми) очи у глави.
Од чега очи могу да побеле? Можда од гледања у празнину пред собом. Чекајући неког предуго, изгубивши сваку наду, рећи ћемо:
„Побелеше ми очи у глави од толиког гледања на пут којим ћеш доћи.“
-.-
Загорчава живот.
Срећа коју доживљавате с неким може се исказати сликовитије:
„Загорчава си живот с њим (њом).“
Често могаше да се чује и израз о пушачима: загорчава(ју) душу.
„Загорчава(ју) душу дуваном.“
-.-
2.
Толико је доста.
