INTERVJU Predrag Balašević: "Vrše se pritisci da etnički Rumuni ne izjasne pravu (istinitu) nacionalnost (nacionalnu pripadnost)"
Predrag Balašević, predsednik Vlaške Demokratske Stranke Srbije (VDSS), najvažnije organizacije vlaške zajednice iz istočne Srbije, skreče pažnju nad zloupotrebama srpskih vlasti.Vođe rumunske zajednice iz Timočke Krajine (Srbija) optužuju srpske vlasti da vrše pritiske protiv etničkih Rumuna da ne bi deklrisali pravu nacionalnu pripadnost na državnom popisu. Situacija popisa ove godine je čak teža nego u 2002, kada, su takođe, vlasti iz Beograda pokušali da sakriju stvarni broj etničkih Rumuna.
„Adevărul": Prvih dana popisa zabeležene su neregularnosti kako se odvija ovaj proces. O čemu je reč?
Predrag Balašević: U nekoliko velikih mesta, kakva su Petrovac, Kladovo, Zaječar, Šipikovo ili Kučevo, popisivači su vršlili pritiske na ljude da se ne izjasne kao Rumuni ili Vlasi. Govorili su im: "da li vi znate rumunski književni jezik? Jer, ako ne znate, ne možete se izjasniti kao Rumuni". Prema srpskim zakonima, popisivači nemaju prava da utiču na ljude da izjasne jednu ili drugu nacionalnost. U selu Velesnica, opština Kladovo, popisivač nije ni pitao za nacionalnost (nacionalnu pripadnost). Na insistiranju ljudi, popisivač je rekao da to nije obavezno i da če on to popuniti kasnije. Prema srpskom zakonu, pitanje koje se odnosi na nacionalnost je jedino za koje nije obavezan odgovor, ali je popisivač u obavezi da postavi pitanje.
Da li su podnete prijave protiv popisivača policiji?Ljudi se plaše da urade tako nešto, jer se baš policija nalazi u pozadini ovih zloupotreba. 5 oktobra, u Šipikovu, u prisustvu meštana, policajci su fotografisali, postere koje smo zalepili u kampanji za popis, u kojoj smo ohrabrili stanovništvo da se ne plaši i da izjasni svoju pravu nacionalnu pripadnost, onako kako ljudima savest diktira. Kasnije su sami policajci iscepali te plakate.
Zašto mislite da srpske vlasti reaguju na ovakav način?Popis je išao dobro do sada za nas, u smislu da su mnogi etnički Rumuni izjasnili svoju nacionalnost. Najverovatnije da su vlasti ušle u paniku i da su dali naređenje popisivačima da vrše pritiske nad ljudima da se više ne izjašnjavaju kao Rumuni ili Vlasi.
Koje su još neregularnosti bile zabeležene?Problema ima i sa formularima za popis. Oni imaju više stranica sa serijom i brojem, baš iz razloga da ne bi mogli biti zamenjene i falsifikovane. Jedino stranica sa tabelom u kojoj se određuje nacionalnost nema broj. Mi mislimo da to nije slučajnost.
Ne postoji legalna mogučnost da rumunske organizacije nadgledaju na neki način popis da bi se sprečile zloupotrebe?Nije nam dozvoljeno da radimo tako nešto, jer zakon to ne predviđa. Možemo jedino, individulano, posle završetka popisa, da tražimo proveru formulara, kako bi proverili da li podaci odgovaraju sa onima koji su izjavljeni.
Šta je u pitanju u ovom popisu?Od poslednjeg popisa, prošlo je skoro 10 godina. To su 10 godina od otvaranja prema Evropi, reklo bi se demokratije, posle pada Miloševića. Za nas je važno da pokažemo stvarni broj Rumuna u istočnoj Srbiji, da pokažemo da postojimo.
Vlasti bi, naprotiv, da pokažu da u Timočkoj Krajini, nema Rumuna, da ne bi bili u obavezi da poštuju prava nacionalne manjine, prava koja, nažalost, u ovom času, nemamo.
Šta se deslio na popisu iz 2002?Največi broj naših sunarodnika nisu se izjasnili kao Vlasi ili Rumuni, več Srbi, jer su bili "ugroženi". Jedino se 40.000 izjasnilo kao Vlasi i oko 4.000 kao Rumuni.
Veoma malo, jer su Rumuni večina u 154 sela iz istočne Srbije, dok drugih 46 naselja imaju mešovito stanovništvo. Ovo znači skoro 300.000 Rumuna ili Vlaha.
Da razmotrimo u časopisu i par incidenata koji su se desili prošle godine i ove godine u Timočkoj Krajini.U prvom redu, prevara na izborima za Nacionalne Savete manjina, iz 2010, i otvoreni proces protiv nekih članova rumunske zajednice, optuženih za navodno falsifikovanje biračkih spiskova. Ove godine, čak je i broj optuženih u ovom procesu povečan, koji se odvija na Sudu u Petrovcu.
Nije bio izolovan slučaj...Ne, ove godine vlasti su pokušale da demoliraju rumunsko zvono iz Šipikova. Vođe VDSS-a bili su ispitivani sa razlogom da su prekršili zakon, posle čega je u Policiji stigla i "anonimna", da je naša stranka bila finansirana od strane Rumunije, na lokalnim izborima, u Boru. Drugi napad protiv rumunske zajednice je bio pristup novog Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, koji je pod kontrolom srpskih vlasti, zbog standardizacije takozvanog vlaškog jezika. Ne postoji vodja neke rumunske organizacije u istočnoj Srbiji koji nije bio saslušan od strane Policije ili da nije imao neki proces sa srpskim vlastima. Stalno se vrše pritisci. Njihova poruka je jasna: "pazite šta radite, mi vas pratimo!".
