(01) VORBARĬU RUMÎŃESK - УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

[Paun]

VORBARĬU RUMÎŃESK (VLAŠKI REČNIK) je pilot projekat, koji sam najavio u Kompendijumu ...
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1085.msg6084#msg6084

On je u potpunosti koncipiran prema mojim gledištima koja sam tamo obrazložio.
Adresa rečnika je: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php
 
Klikom na link, dobija se uvodna strana:



Ovde skrećem pažnju na najvažnije detalje:

1) Mogućnost promene jezika interfejsa:


2) Predloženi redosled slova koja - po mom osećanju za jezik - obuhvataju sve vlaške glasove,
i to ovde date u onom redosledu po kome će se rečnik sortirati.
(Beli kvadratić sa plavim upitnikom je pomoć!).


3) Uvodna slika je portret jednog mog dede, koji sam uradio na početku fotografske karijere.
Ona me podseća na obavezu da sačuvam jezičko nasleđe koje mi je predao.
A desno od slike je zaštitni znak Vorbarja: u žutom "dugmetu" je moj zaštitini znak koji koristim u internet vilajetu, i koji ja zovem "Vlajku Rumînu!" Parola koja obično ide uz taj znak glasi:

"VLAĬKU RUMÎNU VORBĬAŞĆE RUMÎŃAŞĆE"

Pošto mu je ovde dodata desnica kojom piše, parola specijalno osmišljena za Vorbarj glasi:

VLAĬKU RUMÎNU SKRIĬAŞĆE RUMÎŃAŞĆE!
(Duamńe pazîaşće şî ferĭaşće!  



Vorbarj u stanju u kome će se videti na sajtu jeste nulta verzija rečnika, ili prototip.
Nameravam da ga kao takvog izložim javnoj analizi jedno mesec dana, kada bih ga zaokružio kao leksikografski koncept, i "zaključao" kao on-lajn internet aplikaciju!

Osnovna svrha rečnika jeste akvizitorska: treba da omogući Vlasima da sami unose reči u njega!
Da ne bi rečnik u takvoj situaciji skliznuo u amaterizam, dunsteraj i šarlatanstvo, u toku je formiranje ekipe stručne redakcije koja će biti sastavljena od domaćih i stranih stručnjaka, uglavnom doktora nauka iz oblasti rumunistike.

Să ńi ažuće Dumńeḑîu ku Maĭka Prĭastîśe!

Aĭ ku vuoĭa bună la vorbarĭu vostru:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php

[Paun]

Веома је важно, са програмерског гледишта (које ме тренутно највише мучи), јесте изглед (визуелни) и садржај (лексиколошки /граматички/морфолошки итд) тзв. "гнезда речи".

Себи сам као основ поставио селедећи модел:

Model rečnika No 1, (početni(čki) koncept):

(01) vlaška reč na latinici (malim slovima, bold)
(02)                    (akc. reč na vl. latinici sa akcentom, normal,
(03)                    ćir. реч на vl. ćirilici, normal,
(04)                    rum. rumunski oblik, normal)  
(05)                    (gram. gramatičke odrednice ...)
(06)                    (mn. -nastavci, množina ...)

(07) prevod1 (osnovna reč prevoda na srpski jezik)
(08) prevod2 (ostale reči u srpskom, ukoliko ih ima)

(09) ◊ fraza, primeri upotrebe, sa tildom ≈ gde treba da se ponovi reč,  
(10) „prevod fraze na srpski, italik, pod (ovakvim) navodnicima”.

(11) gnezdo vlaške reči (dopunski materijal u vezi sa konkrenom reči) ...
(12) gnezdo rumunske reči (probrani primeri iz rečnika dexonline)

(13) ◊ /<poreklo reči (ili napomena o poreklu).
(14) ∞ poveznice: v. vidi, sin. sinonim, up. uporedi
(15) ------------------------------------------- (podvučena crta)
(16) Ostali elementi: selo, region, (sub)narečje, deo kulture za koju je reč karakteristična, zapisivač (autor), napomene i sl.

ПРИМЕРИ

Imenice:

vuorbă ž. (mn. -bĭe) (akc. vuórbă, ćir. вуорбă,
rum. vorbă) im. ž. (mn –bĭ) reč, govor, poruka, vest  
◊  ≈ dulśe mult aduśe „slatka reč, velika korist”.

skufundarĭe ž. (mn. –dărĭ/-dărurĭ) 1. potapanje,
propadanje u vodi. 2. uleganje (duboko) u nešto;
sleganje (zemljišta).  

skufundatură ž. (mn. -rĭ) v. skufundarĭe.

Glagoli (III lice jednine prezenta, + I lice j. prez. pošto vlaški nema dobar osećaj za infinitiv):

skufundă (skufund) (akc. skufúndă, cir. скуфундă,
rum. scufundă) (gl. p.)  I . 1. p. tone, propada u vodi.
2. uleže (duboko) u nešto. 3. (fig.) (za tle) udubljuje se,
propada u podzmene šupljine. 4. (za zemljište) klizi,
odronjava (se); urušava (se); sleže.  II. p. čini da nešto
potone; potapa (nekoga ili nešto). ◊ Sa ≈ krćiţari pin başćiaļe.
„Uležu/sležu se/ krtičnjaci po baštama”. ∞ V. skund + fund

Pridev

skufundatuorĭ, - uarĭe prid. (mn. -uorĭ, -uarĭe)
što /se/ potapa; koji je potopljiv. ◊ Imańa nu mi la
luok bun, mult pomînt ĭe ≈. „Imanje mi nije na dobrom
mestu, ima mnogo klizišta”.

http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php

[Paun]

Rečnik je zasnovan na sledećim slovnim znacima, koje ovde prikazujem u redosledu koji se primenuje u test fazi:
 
Vlaška latinica
a, ă, b, ţ, č, ć, d, ḑ, ğ, đ, ď, e, f, g, h, i, î, ĭ, k, l, ļ, m, n, ń, o, p, r, s, ş, ś, t, ť, u, v, z, ž, ź   

Vlaška ćirilica
а, ă, б, в, г, д, ḑ, ђ, ď, ź, е, ж, з, и, î, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ť, ћ, ś, у, ф, х, ц, ч, џ, ш   

Brojne vrednosti znakova:
01,02,03,04,05,06,07,08,09,10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27,28,29,30,31,32,33,34,35,36, 37

Glasovnu vrednost znakova možete čuti ovde:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/sound.php

Za rečničku materiju redosled reči je od suštinske važnosti, jer ne samo da utiče na redosled reči u rečniku, već i na mnoge druge operacije koje program izvodi "u pozadini". Zato je od presudnog značaja raščistiti sve dileme pre nego što počne konačno unošenje građe.

http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php

[Paun]

VORBARĬU RUMÎŃESK nije zamišljen kao običan rečnik, koji bi reči iz jednoga jezika objasnio rečima iz drugoga jezika, nego kao neka vrsta enciklopedije vlaške kulture, koja će omogućiti korisnicima da steknu uvid (i) u njene regionalne specifičnosti. Da bi se ove posebnosti mogle sagledati, neophodno je prilikom unosa reči, pored imena sela, navesti i predeo u kome se selo nalazi. Niže navedena tablica sadrži početnu listu u kojoj sam pokušao da, na osnovu svojih terenskih istraživanja, dam jednu takvu sistematizaciju. (Ovaj podatak se, inače, u "Vorbarj" unosi sa tzv. "padajuće liste").  

I	II	III	IV	V
xx selo	(01) Valjeni1)	Carani	Istočni Vlasi	Svi Vlasi
xx selo	(02) Kmpeni2)	-"-	-"-	-"-
xx selo	(03) Timočani3)	-"-	-"-	-"-
xx selo	(04) Padureni4)	Munćani	Centralni Vlasi	-"-
xx selo	(05) Crnorečani	-"-	-"-	-"-
xx selo	(06) Porečani	-"-	-"-	-"-
xx selo	(07) Bufani6)	-"-	-"-	-"-
xx selo	(08) Gornjopečani5)	-"-	-"-	-"-
xx selo	(09) Pečani7)	Ungurjani	Zapadni Vlasi	-"-
xx selo	(10) Mlavljani8 )	-"-	-"-	-"-
xx selo	(11) Resavci	-"-	-"-	-"-
xx selo	(12) Ćuprijci	-"-	-"-	-"-
xx selo	(13) Pomoravci9)	-"-	-"-	-"-
xx selo	(14) Romi	Romi	(svuda)	(Vlaški Romi)

Napomene:
1) Drugi naziv "Dunarĭeńi" (oni koji žive pored Dunava u Ključu i Neg. Krajini)
2) U ravničarskom pojasu Negotinske Krajine, između Dunava i miročko-delijovanskog pobrđa
3) Vlasi na obalama Timoka, u delu koji se zove Krivina; sela su do 1919. bila u Bugarskoj; (Kmpenji ih zovu "Bugaraši", nemaju ustaljen naziv).
4) Padurenji ("Munćeni", "Ungurjeni") nazivi koje Carani koriste za Vlahe na istočnim obroncima Miroča i Delijovana. Po etnografskim karakteristikama, neka od njih (Malajnica, Plavna) spadaju u grupu ovde označenu kao "Centralni Vlasi", ali neka ne, jer su čisto caranska: Dupljana, na primer).
5) U gornjopečka sela spadaju Debeli Lug, Leskovo, Jasikovo i Vlaole, koja su u svim elementima "centralno-vlaška" ("munćanska"), i po tome se razlikuju od "zapadnih" Vlaha u susednim oblastima Homolju i Zviždu.
6) Bufani su u svakom pogledu posebna etnografska grupa Vlaha koja je nastanjena u Majdanpeku.
7) Grupa "Pečani" obuhvata naselja u Srednjem i Donjem Peku (Zvižd, Braničevo sa Klisurom na Dunava istočno od Golupca).
8 ) Grupu "Mlavljana" čine naselja Mlavskog sliva (Homolje, Mlava i Stig).
9) "Pomoravci" obuhvataju sela u tzv. Požarevačkoj Moravi, odn. Pomoravlju. Treba ih posebno označiti, da bi se razlikovala ova grupa sela od one koja je takođe u "Pomoravlju", ali se nalazi na području Ćuprije, koja je zasebna etnografska celina (ovde označena sa "Ćuprijci").

http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php

[Paun]

http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php

[Paun]

[Paun]

[Paun]

VORBARĬU RUMÎŃESK NE SAMO DA JE JEDINSTVEN PO KONCEPCIJI, SADRŽAJU
I NAČINU NA KOJI SE VRŠI AKVIZICIJA I OBRADA REČI,
VEĆ I PO TOME DA SE SVAKA OBRAĐENA REČ MOŽE ČUTI KAKO ZVUČI!

Klikom na ikonicu zvučnika, koja se nalazi u gornjem desnom uglu kartice reči, može se čuti, na primer:

mamaľigă
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/sound/28.mp3[/mp3]

potrńiśe
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/sound/45.mp3[/mp3]

U planu je izrada posebnog dela rečnika, gde će posetiocima biti omogućeno da upišu bilo koju vlašku reč, ili frazu, a program će je automatski "odspelovati" na vlaškom jeziku!

[Paun]

Posle oko dva meseca rada, zaokružena je osnova programa, i rečnik je 1. IX 2011. godine, predat na upotrebu.
Ima još mnogo da se radi na njemu, naročito na opcijama za pretraživanje, ali je važno da je opcija obrade reči (u osnovi) gotova, i ekipa saradnika može da počne sa sistematskim radom.
U toku prve razvojne faze, uneto je nešto preko 70 reči sa raznih strana, i njih posetilac može videti i prema njima suditi o samoj zamisli.

Ulazna strana rečnika:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php
   
Strana na kojoj se mogu videti sva slova i čuti njihov izgovor, sa primerima:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/sound.php

Rečnik je, zapravo, svojevrsna enkciklopedija vlaške kulture.
U to se možete uveriti na ovom primeru, kome nedostaje još samo slika, ali i ona će biti dodata ovih dana:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=75

Kako izgleda specijalni editor za obradu reči, možete videti (i lično isprobati) ovde:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/ispravke-test.php

Lista svih do sada unetih reči može se videti ovde:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/listanje-vlr.php

Nek nam je sa srećom!
Iskreno Vaš
http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm

[Volcae]

Ovako Vlasi iz sela Ljubičevca, opština Kladovo dele Vlahe Carane kojima i sami pripadaju.

1. KĻUČEŃI = od MILUTINOVCA do KLADOVA
2. MĂRĞINAŞI = od VELESNICE do MIHAJLOVCA
3. KÎMPEŃI = od DUŠANOVCA do MOKRANJA
4. BUGĂROŃI = sela preko Timoka koja su ranije pripadala Bugarskoj