Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić

[Vlad]

Deo teksta iz: "PLATFORME ZA RAZUMEVANJE I REŠAVANJE »VLAŠKOG PITANJA", koji može da posluži kao rešenje problema vezanog za "standardizaciju" govora Vlaha severoistočne Srbije.
Kompletan tekst Platforme, čiji je autor Dragomir Dragić, dip. ing. mašinstva iz Bora i predsednik Foruma za kulturu Vlaha, najstarije NVO koja se bavi "vlaškim pitanjem", možete preuzeti na:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1068.msg5882;topicseen#msg5882

[...]Posle svega rečenog može se zaključiti:
maternji jezik Vlaha (na vlaškom: Rumâni = Rumuni) iz Istočne Srbije
je rumunski jezik

Imajući u vidu da Vlasi nisu učili maternji jezik u školi na nivou književne jezičke norme, njihov govorni jezik je arhaičan, ali ni to ne menja navedenu činjenicu.
U vezi sa iznetom konstatacijom je i pitanje ortografije. Naravno, može se govoriti samo o rumunskoj latiničnoj abecedi koja je po meri našeg romanskog govora, zato što rumunski jezik od XIX veka koristi latiničnu abecedu, otkako je njome bila zamenjena ćirilična »azbuka« iz ranijih vremena. Evo kako izgleda ova abeceda:

a,A (a); ă,Ă (ă); â, (î); b,B (be); c,C (ce); d,D (de); e,E (e); f,F (fe); g,G (ghe); h,H (ha); i,I (i); î,Î (î); j,J (je); k,K (ca), l,L (le); m,M (me); n,N (ne); o,O (o); p,P (pe); r,R (re); s,S (se); ş,Ş (şe); t,T (te); ţ,Ţ (ţe); u,U (u); v,V (ve); x,X (ics), z,Z (ze)

Da bi se zabeležio izgovor u dijalektu na raspolaganju su internacionalna pravila APHI (Berlin, 1928.). Zato se može  tvrditi da ne postoji nikakva teškoća da se zabeleži bilo koji vlaški originalni dijalektalni govor sa terena korišćenjem osnovne ortografie.

Rumunska književna jezička norma oslanja se na sva rumunska narečja (muntensko, banatsko, krišansko, maramureško, moldavsko), imajući u vidu da je nastala tamo gde se rodila rumunska visoka pismenost uz obogaćivanje jezika (Muntenija - Oltenia, Transilvanija, Moldavija, Banat ...). Nadalje je norma proširena jezičkim transferom kroz crkvene knjige, od XVI veka pa nadalje ali manje ili nikako u našim krajevima.
Uporedna tabela sa latiničnim slovima ukazuje na srodnost tih jezika kao na važnu lingvističku i kulturološku činjenicu.

latinski   grossum   mortum   portam   costam
romanski   grosso   morto   porta   costa
francuski   gros   mort   porte   cote
portugalski   grosso   morto   porta   costa
španski   grueso   muerto   puerta   cuesta
italijanski   grosso   morto   porta   costa
rumunski    gros   mort   poarta   coasta

Evo kako izgleda dopuna prethodne tabele ako se unesu  iste reči sa "vlaškim" izgovorom iz okoline Bora ("diftong" uo = ó):

"vlaški"   grós   mórt   póarta   cóasta

Dolazi se do ideje da je moguće da se održi morfološka i ortografska korespondencija u pisanju ,,vlaškog" uz primenu ,,dijakritičkih znakova". To važi kod sva tri ,,vlaška" narečja koji se govore kod nas.

Za početke u pisanju ,,vlaških" tekstova, radi dokazivanja da je to rumunski ,,jednostavni jezik", ovaj kod je na raspolaganju za one koji su nepoverljivi.

U zaključku, ukoliko se krene sa pisanjem na narečju, da bi se suzbila propaganda o razlici našeg jezika tamo gde esencijalne razlike nema, ili da se kod prvih koraka školskog učenja jezika  početak osloni na lokalni govor, pojaviće se i u ,,vlaškom" i u ,,rumunskom" pisanju reči isti oblici (morfeme) sa istim ortografskim karakterom.

Pronunciranje (izgovor fonema) se precizira pomoću dijakritičkih znakova.

Ako se skinu dijakritički znaci ostaje se nadalje kod oblika normiranog jezičkog izraza. Evo primera ovog koda ,,napred-nazad":

mèrĝe (čita se u banatskom narečju: mĭarźe)
↔ merge (čita se u normiranom književnom jeziku: merđe)

Na primer, pošto se obrišu dijakritični znaci na ,,è" i ,,ĝ", od dijalektalnog oblika  mérĝe stiže se do književnog oblika merge!

Ovde ćemo nabasati još na jedan problem koji se sreće unutar našeg etnosa. Treba da se usvoji sistem nefonetskog pisanja udaljen od idealnog
fonetskog pisanja Vukovom ortografijom, koju Vlasi znaju i u ćiriličnoj i u latiničnoj varijanti.


Ovo bi moglo da objasni frustracije izvesnih tvoraca pisma koje su dovele do četiri varijante »autohtonog vlaškog pisanja«. U identifikaciji nije isključeno da se dođe i do drugih vrsta psihotičke »zaposednutosti« i neostvarenih snova tih lica.

Kako da odgonetnemo šta je to: ,,vlaškenjuor", ,,vlaškjan ljimba"; ,,vlarumân", ,,vlarumâneašće"! Da Bog sačuva!

Nemoguće je da su nas naši preci prevarili kada su nam ostavili ime koje nosimo – Rumân - i ime  našeg jezika – rumâńeşťe, rumâńeaşťe. Sa kakvim pravom mi da ovo nasleđe menjamo po ukusu stranaca i komšija?!


Šta želimo mi Vlasi - emancipaciju ili potpunu getoizaciju ? Ovo je pitanje od najveće važnosti za očuvanja našeg ovdašnjeg naroda.


Pomozi nam, Bože, prosvetli nam um i vrati nam naše zalutalo i zaboravljeno sećanje!

JAVNO KORIŠĆENJE JEZIKA

Naš narod ima problem sa poznavanjem učenog rumunskog jezika. Ovo se može objasniti činjenicom da kao Vlasi nisu u školi imali lekcije i na svom maternjem jeziku. Tako dolazimo do ideje o »vlaškim kulturno-prosvetnim centrima« gde bi se popunila i misija etničke školske edukacije Vlaha.

Sa osnovom se veruje – analize će to pokazati - da mora da se ide na dobro smišljene projekte uvođenja jezika u škole i primene u masovnim medijima – od lokalnog narečja ka pisanom normiranom jeziku. Ovim putem će se postepeno normirati i nedostajuće nove reči (neologizmi) radi obogaćivanja lokalnog govora za moderne potrebe. Pošto za nas nije poznato takvo odvijanje projekata kroz neko bliže iskustvo iz Vojvodine i sa drugih strana, verujemo da ćemo se sresti sa različitim teškoćama »tranzicije« u njihovoj realizaciji. Da kažemo sa sigurnošću da modeli severno od Dunava teško da bi se primili kod Vlaha-ungurjana (planinaca, gorštaka, brđana) a nešto lakše kod Vlaha-carana (ravničara).
.

Naš početak je ,,jednostavni jezik", blizak narodnom jeziku ljudi sa sela. [...]

[caslav]

АНАЛИЗА реченог из пера г. Д. Драгића са пропратним неслагањима у односу на приказана полазишта ауторове "платформе".

[...]Posle svega rečenog može se zaključiti:
maternji jezik Vlaha (na vlaškom: Rumâni = Rumuni) iz Istočne Srbije
je rumunski jezik

Матерњи језик Влаха, оних који се опредељују као романизовани староседеоци Балканског полуострва, јесте Влашки језик. Тај језик је вулгаролатински, романски, романеште и ништа више од тога кад је у питању наш животни простор. Не видим простора за озбиљну (још мање научну) тезу да језик било ког народа настаје тамо где тај народ не живи. Даље, још би климавија теза била да су језици по својој сличности један другом дијалекти. Чак, и у случају потврђивања стандарда језика који настаје из хронолошки старијег језика, не значи да је првобитни језик у обавези да прати стандард новонасталог језика.
(Случај језика насталих на темељима латинског, словенског, германског језичког наслеђа...)

Imajući u vidu da Vlasi nisu učili maternji jezik u školi na nivou književne jezičke norme, njihov govorni jezik je arhaičan, ali ni to ne menja navedenu činjenicu.

Влашки језик јесте архаичан, као и у свим великим језичким целинама живе мање језичке групације посредством којих се одвија комуникација у свакодневном животу и које претендују да једног дана, када се за то створе сви предуслови, постану језик службене и сваке друге међусобне комуникације на одређеном простору.
(Разумео бих да се са било које географске ширине или дужине узму животиње и биљке за приплод или поправљање домаће пасмине, коришћење технолошких и других добара – али узети језик, унети, одомаћити, припитомити или шта ли већ и како ли већ, била би двострука штета а никаква корист.)
Наивно је веровање да ,,то не мења чињеницу"...

U vezi sa iznetom konstatacijom je i pitanje ortografije. Naravno, može se govoriti samo o rumunskoj latiničnoj abecedi koja je po meri našeg romanskog govora, zato što rumunski jezik od XIX veka koristi latiničnu abecedu, otkako je njome bila zamenjena ćirilična »azbuka« iz ranijih vremena. Evo kako izgleda ova abeceda:
a,A (a); ă,Ă (ă); â, (î); b,B (be); c,C (ce); d,D (de); e,E (e); f,F (fe); g,G (ghe); h,H (ha); i,I (i); î,Î (î); j,J (je); k,K (ca), l,L (le); m,M (me); n,N (ne); o,O (o); p,P (pe); r,R (re); s,S (se); ş,Ş (şe); t,T (te); ţ,Ţ (ţe); u,U (u); v,V (ve); x,X (ics), z,Z (ze)

Оваквом абецедом ми не можемо да записујемо речи свог будућег језика. Лако је то доказати и малом детету а некмоли човеку од науке. Још нико до сад није прво купио панталоне ,,од ока" па да се сигурно поклопи са свим телесним и другим захтевима ,,купца". Како да сместимо раскошне фонетске потребе овог дела у врећу по моделу ,,ма да видиш да се може"?

Da bi se zabeležio izgovor u dijalektu na raspolaganju su internacionalna pravila APHI (Berlin, 1928.). Zato se može  tvrditi da ne postoji nikakva teškoća da se zabeleži bilo koji vlaški originalni dijalektalni govor sa terena korišćenjem osnovne ortografie.
Rumunska književna jezička norma oslanja se na sva rumunska narečja (muntensko, banatsko, krišansko, maramureško, moldavsko), imajući u vidu da je nastala tamo gde se rodila rumunska visoka pismenost uz obogaćivanje jezika (Muntenija - Oltenia, Transilvanija, Moldavija, Banat ...). Nadalje je norma proširena jezičkim transferom kroz crkvene knjige, od XVI veka pa nadalje ali manje ili nikako u našim krajevima

То што је стало под наведену норму је вероватно то, не знам и не могу ни да потврдим а ни да оповргнем став.

Uporedna tabela sa latiničnim slovima ukazuje na srodnost tih jezika kao na važnu lingvističku i kulturološku činjenicu.
latinski   grossum   mortum   portam   costam
romanski   grosso   morto   porta   costa
francuski   gros   mort   porte   cote
portugalski   grosso   morto   porta   costa
španski   grueso   muerto   puerta   cuesta
italijanski   grosso   morto   porta   costa
rumunski    gros   mort   poarta   coasta
Evo kako izgleda dopuna prethodne tabele ako se unesu  iste reči sa "vlaškim" izgovorom iz okoline Bora ("diftong" uo = ó):
"vlaški"   grós   mórt   póarta   cóast

Претпостављам да су сви лежајеви, куглице... различитих произвођача али једнаких димензија од приближно једнаких легура... Не дај боже, мислим... саставимо лагер к'о ништа!

Dolazi se do ideje da je moguće da se održi morfološka i ortografska korespondencija u pisanju ,,vlaškog" uz primenu ,,dijakritičkih znakova". To važi kod sva tri ,,vlaška" narečja koji se govore kod nas.
Е, овде настаје ,,лом" и све последице свих ломова уколико се испусте потребни параметри.
Za početke u pisanju ,,vlaških" tekstova, radi dokazivanja da je to rumunski ,,jednostavni jezik", ovaj kod je na raspolaganju za one koji su nepoverljivi.

До сада има већ довољно написаних ,,влашких текстова" а са циљем доказивања да је то ,,румунски једноставни језик" и ја ћу према томе и даље остати више него неповерљив. Неповерљиви би могли бити они који нису упућени у материју па имају трачак сумње или неверице. Они други могу да имају сасвим јасан, у много чему другачији став.

U zaključku, ukoliko se krene sa pisanjem na narečju, da bi se suzbila propaganda o razlici našeg jezika tamo gde esencijalne razlike nema, ili da se kod prvih koraka školskog učenja jezika  početak osloni na lokalni govor, pojaviće se i u ,,vlaškom" i u ,,rumunskom" pisanju reči isti oblici (morfeme) sa istim ortografskim karakterom.

У реду је све написано ако се ,,крене са писањем да би се сузбила пропаганда..." и ја то као (анти)пропагандну делатност могу да прихватим, чак и кад исту покреће један НВО(културни центар) против пропаганде (вероватно постојећих) центара. Као човек који је радни век провео и по нашим и по иностраним школским установама и културним удружењима и центрима, као познавалац и поштовалац различитости међу посебностима не прихватам да на јасној међусобној сличности ракија или вина) од тога направим добар бизнис. Локални говор као прва етапа прихватања румунског књижевног, уз писање румунском латиницом (макар само) у школи је оно што је мени одувек било логично и јасно. Потребни предуслови би били - политичка воља, кадрови, простор, учила и још само две основне ситнице, а без којих ништа од тога бити не може!  

Pronunciranje (izgovor fonema) se precizira pomoću dijakritičkih znakova.
Ako se skinu dijakritički znaci ostaje se nadalje kod oblika normiranog jezičkog izraza. Evo primera ovog koda ,,napred-nazad":
mèrĝe (čita se u banatskom narečju: mĭarźe)
↔ merge (čita se u normiranom književnom jeziku: merđe)

Џаба онда и толика наука...

Na primer, pošto se obrišu dijakritični znaci na ,,è" i ,,ĝ", od dijalektalnog oblika  mérĝe stiže se do književnog oblika merge!

И сви примери...

Ovde ćemo nabasati još na jedan problem koji se sreće unutar našeg etnosa. Treba da se usvoji sistem nefonetskog pisanja udaljen od idealnog
fonetskog pisanja Vukovom ortografijom, koju Vlasi znaju i u ćiriličnoj i u latiničnoj varijanti.

И сви напори НВО(психолога) који се, видим, баве и фрустрацијама извесних твораца...

Ovo bi moglo da objasni frustracije izvesnih tvoraca pisma koje su dovele do četiri varijante »autohtonog vlaškog pisanja«. U identifikaciji nije isključeno da se dođe i do drugih vrsta psihotičke »zaposednutosti« i neostvarenih snova tih lica.

И шта би могло- кад би могло...

Kako da odgonetnemo šta je to: ,,vlaškenjuor", ,,vlaškjan ljimba"; ,,vlarumân", ,,vlarumâneašće"! Da Bog sačuva!

И да Бог сачува!

Nemoguće je da su nas naši preci prevarili kada su nam ostavili ime koje nosimo – Rumân - i ime  našeg jezika – rumâńeşťe, rumâńeaşťe. Sa kakvim pravom mi da ovo nasleđe menjamo po ukusu stranaca i komšija?!

И заиста У ГЛАС : С КОЈИМ(ЧИЈИМ,КАКВИМ) ПРАВОМ ДА МЕЊАМО СЕБЕ ПО УКУСУ СТРАНАЦА И КОМШИЈА?!

Šta želimo mi Vlasi - emancipaciju ili potpunu getoizaciju ? Ovo je pitanje od najveće važnosti za očuvanja našeg ovdašnjeg naroda.

Да jе то изречено у било ком делу светске забити, у било којој ,,цивилизацијској рупчаги"- ја бих то сигурно подржао као трачак борбеног Драгићеве поруке на крају платформе. Овако остаје само познати фр-р-р призвук балона који се мора изнова надути и боље водити.

[dPasujoni]

Објављено 01.12.2004. године у Бору.
...
Lingvističkim atlasom treba da se pokaže u kojoj su relaciji »vlaški« govori u odnosu na normirani rumunski književni jezik.

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1068.msg5882;topicseen#msg5882

Zna li se sudbina ovog lingvističkog atlasa danas, sedam godina kasnije????

[Volcae]

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1068.msg5882;topicseen#msg5882

Zna li se sudbina ovog lingvističkog atlasa danas, sedam godina kasnije????

O sut de ani de cartografie lingvistic românească – un bilanţ deschis

    4.7. Aceluiaşi spaţiu sud-dunărean îi este dedicat în ultimii ani un alt proiect de geografie lingvistică, cu focalizare de data aceasta pe graiurile româneşti din Serbia orientală şi din valea Timocului, aflate într-un teritoriu delimitat la nord de Dunăre, la sud de munţii Rtanj, la est de Timoc şi la vest de râul Morava. Proiectul are titlul Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc (ALR – MDT) şi este elaborat, începând cu anul 200432, de un colectiv de trei dialectologi din cadrul Institutului de Lingvistică şi Istorie Literară ,,Sextil Puşcariu" din Cluj, având la bază metodologia ALR/ NALR. Reţeaua de puncte cuprinde 64 de localităţi iar chestionarul folosit numără 1111 întrebări, selectate dintre cele 2543 de întrebări ale Chestionarului NALR (Neiescu et alii 2006: 262). Maniera de chestionare este similară celei folosite anterior de ALRR. Maramureş, în sensul că autorii au împărţit chestionarul în trei părţi aproximativ egale, fiecare dintre ei desfăşurându-şi ancheta cu câte un informator diferit şi participând astfel la înregistrarea de material lingvistic în toate localităţile reţelei33. Ancheta a fost finalizată în anul 2009 iar materialul lingvistic înregistrat urmează să fie publicat în 4 sau 5 volume (aprox. 250 de hărţi fiecare) de hărţi analitice şi sintetice. Importanţa acestei întreprinderi ştiinţifice este dată de faptul că ea reprezintă prima cercetare de asemenea
____________________
    32 Iniţiativa acestui proiect datează din anul 1998, ea aparţinând Societăţii Române de Dialectologie din Cluj-Napoca, în colaborare cu Forumul pentru Cultura Românilor din Serbia, cu sediul în Bor (http://www.mae.ro/poze_editare/2007.12.05_Newsletter_DRRP.pdf).
    33 Adoptarea acestei metode de lucru vine oarecum în prelungirea tradiţiei cartografiei lingvistice din arealul transilvan, în sensul că cei trei autori ai ALRR. Maramureş au devenit, ulterior, coordonatori ai celor trei atlase regionale din arealul respectiv: NALR. Banat (Petru Neiescu), NALR. Crişana (Ionel Stan) şi ALRR. Transilvania (Grigore Rusu), cei trei autori ai ALR-MDT fiind, în acelaşi timp, şi autori ai NALR. Banat, realizat sub coordonarea lui Petru Neiescu.

103

Florin-Teodor OLARIU

dimensiuni, cu relevanţă atât pentru domeniul lingvistic (dialectologie, lexicografie etc.), cât şi pentru cel al etnologiei, istoriei sau al demografiei populaţiei româneşti din regiunea respectivă.

104

FLORIN-TEODOR OLARIU, O suta de ani de cartografie lingvistica romaneasca – un bilant deschis, Philologica Jassyensia an VI, nr. 1 (11), 2010 http://www.philologica-jassyensia.ro/upload/VI_1_Olariu.pdf

Articole din revista Philologica Jassyensia an VI, nr. 1 (11), 2010
http://www.philologica-jassyensia.ro/list_art.php?id_r=11

[dPasujoni]

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Gde su tu Vlasi?

Zar među Vlasima nema diplomiranih filologa romanista?

[Absinth]

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Gde su tu Vlasi?

Zar među Vlasima nema diplomiranih filologa romanista?

e vidite nema, ja znam nekoliko profesora i nastavnika srpskoga jezika a romanista izgleda da nema, ili ja ne znam za njih.
Ko je dip. Lingvista od Vlaha? Antropolog ?

Možete li pobliže da nam elaborirate ovu izjavu sa sve uzvičnikom na kraju nije mi jasno šta ste hteli time da kažete:

" rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!"

Posebno imajući u vidu činjenicu da je projekat radjen u periodu nakon 2004 godine od kada je Rumunija već pristupila EU .

[Volcae]

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Gde su tu Vlasi?

Zar među Vlasima nema diplomiranih filologa romanista?

Kaže se HVALA, HVALA, HVALA i opet HVALA, i naravno HVALA BOGU što je ovako značajan za nas, projekat urađen!

[dPasujoni]

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Gde su tu Vlasi?

Zar među Vlasima nema diplomiranih filologa romanista?

Kaže se HVALA, HVALA, HVALA i opet HVALA, i naravno HVALA BOGU što je ovako značajan za nas, projekat urađen!

Da vidimo prvo kako je urađen!

[Volcae]

Da vidimo prvo kako je urađen!

Zar sumnjaš u najbolje rumunske stručnjake iz domena, lingvistike, dijalektologije .....
Drugo šta imamo da vidimo, ja nisam stručnjak, da li ste vi možda?

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Gde su tu Vlasi?

Zar među Vlasima nema diplomiranih filologa romanista?

Da ovo mi je promaklo, kažete "za rumunske potrebe", sada vidim, pa ne bi ni radili ovaj projekat, da se ne radi o rumunskim dijalektima ili subdijalektima,  u upotrebi su oba termina sve u zavisnosti od naučnika.

Vlasi govore različite dakorumunske dijalekte ili subdijalekte (banatski i oltenski).

Iz kože se ne može!

Mada za takve slučajeve postoji "alternativna nauka" koja se zove POLITIKA, koja je od velike koristi za ljude koji bi rado iz sopstvene kože da pobegnu!

[dPasujoni]

e vidite nema, ja znam nekoliko profesora i nastavnika srpskoga jezika a romanista izgleda da nema, ili ja ne znam za njih.
Ko je dip. Lingvista od Vlaha? Antropolog ?

Možete li pobliže da nam elaborirate ovu izjavu sa sve uzvičnikom na kraju nije mi jasno šta ste hteli time da kažete:

" rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!"

Posebno imajući u vidu činjenicu da je projekat radjen u periodu nakon 2004 godine od kada je Rumunija već pristupila EU .

E, pa IMA ih!

Da li su zainteresovani za rad na jednom takvom projektu?  
Neznam.

Da li uopšte među VLASIMA ima zainteresovanih za  jedan takav projekat?
Neznam.

Antropolog nije lingvista.

Da su VLASI hteli da naprave lingvistički atlas vlaškog jezika ("Vlaških govora") za vlaške potrebe, to bi bio vlaški projekt, čak i da su angažovani rumunski filolozi.

Ovako rumuni su rešili da u svojoj rumunskoj kući dograde jedan sobičak za "siromašne" rođake južno od Dunava.

Meni je pak milija "vlaška brvnara" od sobička u "rumunskoj palati"!

Răzumenješć aku, or ba?



dPasujoni

[dPasujoni]

Da ovo mi je promaklo, kažete "za rumunske potrebe", sada vidim, pa ne bi ni radili ovaj projekat, da se ne radi o rumunskim dijalektima ili subdijalektima,  u upotrebi su oba termina sve u zavisnosti od naučnika.

Vlasi govore različite dakorumunske dijalekte ili subdijalekte (banatski i oltenski).

Iz kože se ne može!

Mada za takve slučajeve postoji "alternativna nauka" koja se zove POLITIKA, koja je od velike koristi za ljude koji bi rado iz sopstvene kože da pobegnu!

Da činjenica je da se to radi za rumunske potrebe i u skladu sa panrumunskom politikom na Balkanu, po kojoj su svi balkanski VLASI deo rumunskog naroda i njihov jezik samim tim deo rumunskog jezika.

Da smo jezička rodbina jesmo, da moramo biti pod istim jezičkim krovom ne moramo!

Posao na atlasu podrazumeva popisivanje i beleženje vlaških govora na području Istočne Srbije, te njihovo razvrstavanje po jezičkim varijetetima.

S obzirom da se čitav projekat radi kao projekat rumunskog jezika, za posledicu ima pozicioniranje vlaškog jezika kao dijalekta ili subdijalekta istog, pri čemu se po istom principu sve  vlaške reči uvrštavaju u fond reči rumunskog jezika.

Răzumenješć or ba?


dPasujoni

[Volcae]

Da činjenica je da se to radi za rumunske potrebe i u skladu sa panrumunskom politikom na Balkanu, po kojoj su svi balkanski VLASI deo rumunskog naroda i njihov jezik samim tim deo rumunskog jezika.

Da smo jezička rodbina jesmo, da moramo biti pod istim jezičkim krovom ne moramo!

Posao na atlasu podrazumeva popisivanje i beleženje vlaških govora na području Istočne Srbije, te njihovo razvrstavanje po jezičkim varijetetima.

S obzirom da se čitav projekat radi kao projekat rumunskog jezika, za posledicu ima pozicioniranje vlaškog jezika kao dijalekta ili subdijalekta istog, pri čemu se po istom principu sve  vlaške reči uvrštavaju u fond reči rumunskog jezika.

Răzumenješć or ba?

Informiši se malo bolje ko je i kako je pokrenut taj projekat i ko je sve finansirao taj projekat!
Drugo, da, moramo da budemo pod istim jezičkim krovom kada je nauka upitanju, iz kože se nemože!

Za sve ostalo postoji "alternativna nauka" koja se zove POLITIKA, imaš sve uslove u Srbiji kao i u drugim zemljama
da uživaš i da budeš zadovoljan baš zahvaljujuči gore navedenoj nauci, niko ti ne brani.

Da sve se to podrazumeva i u nauci uopšte to nije sporno!

A pošto sam imao sreću da učim i srpski jezik,

Am înţăľes mă!

[Vlad]

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Ovo je klasičen primer naklapanja koja su produkt neobaveštenosti, neznanja i puke rumunofobije.

1. Projekat je inicirao Forum za kultur u Vlaha iz Bora, tačnije tadašnji sekretar Foruma dipl. ing Dragomir Dragić.
FKV je, koliko znam, osnovan 1992. godine.

2. Ovaj projekat je finansiran od strane članova i simpatizera Vlaškog kulturnog kluba Valja Timokuluj iz Vintertura u Švajcarskoj.
Vlaški kulturni klub Valja Timokuluj je osnovan 1993. godine sa ciljem promovisanja običaja i kulture Vlaha severoistočne Srbije.
Sa ponosom ističem da sam, onoliko koliko sam bio u mogućnosti, zajedno sa nekolicinom svojih prijatelja, finansijski podržao ideju Dragomira Dragića o Lingvističkom atlasu. Drugim rečima: Pare kojima je finansiran ovaj atlas su moje i mojih prijatelja i poznanika koji su podržali ovaj projekat. Da budem još precizniji - radi se o švajcarskim francima, zarađenih na krajnje pošten način od strane krajnje časnih ljudi bez ijedne, jedine mrlje u njihovoj biografiji.
I, ako baš hoćete, ista ekupa koja je finansirala Atlas, finansijski je pomogla da se Paunova monografija prevede na engleski, opet na inicijativu Dragomira Dragića!

3. Koji su to stručnjaci trebali da se uključe u ovaj projekat ako ne rumunski? Za one koji ne znaju, Petru Nejesku, jedan od dijalektologa, je govornik banatskog dijalekta rumunskog jezika - istog onakvog kakav se govori kod nas u Braničevu, Homolju, Resevi, Zviždu i da dalje ne nabrajam.

[dPasujoni]

Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

Ovo je klasičen primer naklapanja koja su produkt neobaveštenosti, neznanja i puke rumunofobije.

1. Projekat je inicirao Forum za kultur u Vlaha iz Bora, tačnije tadašnji sekretar Foruma dipl. ing Dragomir Dragić.
FKV je, koliko znam, osnovan 1992. godine.

32 Iniţiativa acestui proiect datează din anul 1998, ea aparţinând Societăţii Române de Dialectologie din Cluj-Napoca, în colaborare cu Forumul pentru Cultura Românilor din Serbia, cu sediul în Bor

Izvinjavam se jer sam prevideo ovu fusnotu i činjenicu da se radi o "kolaboraciji"!

No to ne menja činjenicu da je cilj čitavog projekta da se VLASI stave pod rumunski "krov"!

I, ako baš hoćete, ista ekupa koja je finansirala Atlas, finansijski je pomogla da se Paunova monografija prevede na engleski, opet na inicijativu Dragomira Dragića!

Lepo, lepo! :-X

[Volcae]

dPasujoni Obratite se VNS za utehu, oni če vaše frustracije i muke da reše, pošto je nauka protiv vas, a vi ste protiv nauke, očigledno je da ste u "RATU" sa naukom, a pošto primirje nije na vidiku, tražite utehu od VNS, oni če vas utešiti, sa "alternativnom naukom" koja se zove POLITIKA.

Mada postoje i druge ustanove koje bi vam bile od pomoći!  ;)

P.S. Kako bi bilo vama kao prosvetnom radniku da vas učenici stalno napadaju da ono što im predajete nije tačno i ako je tačno i ako znate da i kod učenika u knjigama to stoji, i svesni ste da učenici znaju da ste vi upravu, a ONI VAS I DALJE NAMERNO NAPADAJU!
E ovo vi stalno radite i trudite se da vi budete upravu i ako to niste i ako znate da niste upravu!