Hajde, malo analize.
I ja mogu da se žalim na zapise koji su mi strani iz više razloga, na stranu to što čitam latinicu.
Pročitajmo predložene primere koje je zapisala B. Sikimić, uzmimo u obzir i priloge ostalih učesnika na "vlaškoj latinici".
1. Nisam učio rumunski, uzmimo da ga samim tim i ne znam, a latinica koja se koristi je ili rumunska ili takozvana vlaška koja ima temelje rumunskog pravopisa za koga posle nove reforme mogu da kažem da mi je još nejasniji. Ajde da je samo meni...
To mi stvara problem da teže čitam navodni vlaški zapis. Meni to takođe, što kažu neki, stvara dodatne poteškoće i treba mi prevod kako se ne bih mučio.
2. Glasovi koje poseduje rumunski jezik ne mogu da zapišu (a da ga ja svesno ne kvarim) moje ime, ime moga dede... reči iz mog svakodnevnog okruženja. Jednom rečju, ne tvore moj maternji jezik.
Zbog toga je takav jezik neprimenjiv u zapisivanju reči i mnoštva imena i prezimena iz mog okruženja.
3. Kukice, tačkice i sasvim nepotrebne crtice mi kao dodatak latiničnim slovima stvaraju novi problem i prilikom prvog čitanja i vezivanja reči i celina utiču na to da iste ne izražavalu nešto što treba da bude smisleno i određeno.
Ako pročitam pet do šest puta- u redu je bar što se tiče povezivanja smisla. Lakše bi mi ipak bilo da se prevede.
Zbog toga je potrebna konstruktivna rasprava koja bi obuhvatila što je moguće više predloga i rešenja koje treba sami Vlasi da urade i ugrade u temelje svog, vlaškog, jezika. Zbog toga sam oduvek insistirao na pisanju - kako god i kojim god pismenima. Kad sve bude na stolu i kad se uzme prvo ono što je nezaobilazno, kad svi priložnici teorija, učen i upućen narod kaže svoje, tad Kineska akademija može da potvrdi šta je standard. (Šalim se, Nacionalni savet na mig Kineske akademije, pošto se po Paunovoj sugestiji ipak ne bi spustili u podzemna prostranstva Bg vodovoda i kanalizacije).
Dalje:
4. Pomanjkanje smisla za izražavanje je već ono što nije pravopis.
5. Stil je ono što čini čoveka /ili svaki čovek je stil/ i moja malenkost se jedino time neće baviti nikad, sem ako napisano zaista vredi uloženog napora da se uživa u retkoj vrednosti koju utemeljuju sama individua i Bog.
Umesto zaključka:
**************************************************************************************
**************************************************************************************
**************************************************************************************
**************************************************************************************
**********************************************
Umesto naravoučenija:
Jedan naš deo (Vlaha) je već rekao „ћао“ stvaranjem Rumunske kneževine /Цара румйњаскă/ od Vlaške i Moldavije. (Dobro, de “ciao“!)
Ako su nas zbog Evrope krštavali Rumunima mi to prihvatali nikad nismo. Čak kada je KPJ sa sestrinskom stranom radila na tome- mi to prihvatali nismo čak ni na nivou: škola,jezik,štampa,crkva. (sem uz upotrebu ćirilice iz vremena „Ворба ностре“ као zaječarskog izdanja).
Kome bi još jedno novo, podjednako inteligentno i džentlmensko, naravoučenije (u tom smislu) trebalo? - po ko zna koji put
Ciao!
Напомена уредника: део покривен звездицама обрисан због непристојног речника!
