Un film pră rumâneașće - graiu' banâțean/ungurean

[Vlad]

Un film prâ dialect care-l vorbim noi rumâńi/rumîńi/româńi dîn Serbia dâ râsărit şî fraţî noştri dîn Banat.

Film na banatskom/ungureanskom dijalektu rumunskog književnog jezika čiji su govornici kako Vlasi, tzv. Ungureani, tako i Rumuni u Banatu.



Slomljena mladost

Žanr: Ljubavna drama

Režija: Marija Marić

Kratak sadržaj: Radnja se odvija između dva rata u banatskom selu. Dečaka Kolu ožene od njega starijom devojkom radi uvećanja imovine. Paralelno teče priča o raspuštenici koja je nesrećno zaljubljena u Iliju. I on je tajno voli jer mu roditelji ne dozvoljavaju da se oženi onom koja se već udavala. Kola je bolešljiv i neiskusan, pa se njegova mlada žena zaljubi u drugog momka. Kad nastrada mladin otac, Kola prelazi da živi kod nje. U međuvremenu, raspuštenica ipak bude primljena u Ilijinu kuću, ali ne za dugo, jer nemaju dece. Na kraju je izbace iz kuće i ona se ubije. Za to vreme Kola je odslužio vojsku i vratio se snažniji i zreliji. Njegova žena se sada zaljubljuje u njega, ali on je kinji, sveteći se za prošlost. Rađa im se sin 6. aprila 1941.

Producent: Profil, Beograd, RTV Novi Sad, Romania film, Bukurešt

Scenario: Marija Marić

Muzika: Petru Popa

Snimatelj: Panta Cebzan

Scenografija: Aurel Dolinga

Zemlja porekla: Jugoslavija, Srbija

Montaža: Slobodan Jandrić

Trajanje: 93 minuta

Tehnika: Standard, kolor

Prvo prikazivanje: 22.5.1990

http://www.youtube.com/watch?v=45YtlJs0ezg

[Paun]

Fraća Vlad,
karta-ĭa ś-aĭ puso sus ĭe prĭa batrînă!
Ona je imala oznaku "polazna"!

Ăće una mult măĭ ćinîră, numa şî pi ĭa a-nśeput s-o ruadă şokîţî koļa-koļa!
Ona ima oznaku "radna"!



Đ-aĭa sa kĭamă "kărţ lukratuare"
kă sa lukră păn-sa muare!
Dakă ĭe puţîn un traĭ -
ļi do gaćesk ăn raĭ!  :-[

ПС. Највећа ми је дилема, на којој још увек радим, јесте око назива појединих група, које су, иначе, на овој карти просторно тачно означене.
Конкретно, група овде названа "Мунћани", коју сам тада (2009. г.) сврстао у "Унгурјане" (користећи царански назив за њих), по етнографским карактеристикама није то, већ као и ова западнија - такође Банаћани! Из овога следи да међу данашњим Власима најмање има правих Унгурјана: доминирају две групе - Олтенци на истоку и Банаћани на западу! Ова би подела била по принципу "радачине", једином смисленом принципу за први корак етнографске систематизације и класификације, другим (ученијим) речима: за "етногенезу настанка"!  

:)

[Vlad]

Fraća Vlad,
karta-ĭa ś-aĭ puso sus ĭe prĭa batrînă!
Ona je imala oznaku "polazna"!
Ăće una mult măĭ ćinîră, numa şî pi ĭa a-nśeput s-o ruadă şokîţî koļa-koļa!
Ona ima oznaku "radna"!

Uica Pauńe,
cît ć-aviem prâ ćińe, noi Rumâńi d-aiśa nu ńe ćemiem dâ ńima  ;)

Numa, bâgai dâ sama śe-va mult or mai puţîn important (important=važan, namerno upotrebljavam ovaj izraz koga srećemo u svim romanskim jezicima):
în amîndua cârţ ai pus "Malo Crnuće", şî-n aia dîn tîń, şî-n aia dâ acuma. Oraşu, or satu-l chiamâ "Malo Crniće" cu I în mijloc.

[Paun]

Numa, bâgai dâ sama ...
... ai pus "Malo Crnuće"

Bun vaḑuş!
Nuĭe bun kînd skuoţ đin kuĭb uou ńiklośit!
Ăl ogođiĭ, pusăĭ "Мало Црниће" !

Alalće lasaĭ đ-alta dată!

PS. Da filmu ĭe o dulśaţă đi urĭekĭ!
M-m-da - să prostîţ domńişorilor - pi la uńi luokurĭ: şî đi uokĭ!  :-[

[bojanboki95]

Dal' puaţe vrunu săm spună, asta film je ku KOlă, sî ku Zîna?