Румунија (Roumanie): Dr. Emil Fischer (Bukarest): Über den Ursprung der rumänischen Bojarenfamilien." (Јован Ердељановић.), Dr. Emil Fischer: Die Herkunft der Rumänen nach ihrer Sprache beurteilt (Јован Ердељановић.), Гласник Српског географског друштва, свеска 6, Београд, 1921, стр.180-182
РУМУНИЈА.
Dr. Emil Fischer (Bukarest):
Über den Ursprung der rumänischen Bojarenfamilien."Zeitschrift für Ethnologie", 1908, Heft III, стр. 343--361. Berlin, 1908).
Фишер, који је већ у толико махова писао о пореклу румунског народа и појединих страна његова живота и културе и дао неоспорно корисних разматрања, овде нам износи један део грађе за студију о пореклу румунских племићских (бојарских) породица. У листинама и другим
-180-
писаним споменицима из румунске прошлости има забележено мноштво личних имена и породичних презимена румунских бојара, која су туђег порекла, и тиме показују, да и сами ти бојари нису били пореклом Румуни. Фишер наводи као пример приличан број имена, која показују грчка, немачко, маџарско, арбанашко, татарско, хрватско и талијанско порекло бојарских породица, тврди да их има још и веома много јерменског, али се особито задржава на именима и презименима, која сведоче о словенском пореклу многобројних бојара и бојарских родова. Навео је велики списак тих имена и презимена, од којих су нека заиста забележена у своме непромењеном словенском облику (нпр. Милош, Драгодан воевод, Бојин, Станимир, Илиашевици, Григоровици, Drâghici итд.), а друга су у неколико измењена. Вредно је поменути, да Фишер по доказима, којe износи, тврди као поуздано, да су чувене великашке породице: Басарабе и Хуњади, биле српског порекла. Хуњади су из Србије најпре прешли у Влашку, па одатле у Ердељ, где су добили имање у хуњадској грофовини.
Знатно је што Фишер истиче као доказ, колико се племство осећало туђе према народној маси, и то, штo у повељама означава своје сељаке (кмете) именом "Români''. Борба око тога која ће породична презимена превладати, да ли словенска или румунска, није се, вели, још, ни у XVI веку била завршила. Још се и тада налазе многа потпуна словенска презимена поред њихових скраћених румунских облика (Tomşevici поред Tomşa, Sturzevicĭ поред Sturzea итд.).
Мислимо, да Фишер гpeши, што сматра, да је то свеколико румунско племство са словенским презименима било српског, бугарског и пољског порекла. То се ничим не би могло доказати, а немамо ни потребе доказивати. Ово питање има много простије објашњење: то племство са словенским именима било је без сумње пореклом од оних Словена, који су се били настанили по Влашкој, Молдавској и Бесарабији, и после ушли у састав румунског народа. Баш је Фишер у својим радовима (па и у овом) изнео многобројне доказе, да су Словени били у тим земљама настаљени у веома великом броју и да су оставили за собом небројене трагове у животу и особинама данашњег румунског народа.
Јован Ердељановић.
Dr. Emil Fischer:
Die Herkunft der Rumänen nach ihrer Sprache beurteilt. ("Korrespondenz-Blatt der Deutshen Gesellschaft für Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte". Herausgegeben von Prof. Dr. Georg. Thilenius . Braunschweig 1909. Nr. 1/2, стр. 2-6).
Да би доказао, од коликог је значаја био словенски језик за стварање данашњег румунског, Фишер најпре показује у 22 тачке, како "има
врло велики број граматичких облика који не припадају романском, неrо словенском". Али је, вели, и сам дух народног језика био под непрекидним словенским утицајем све до почетка 19. века. По тврђењу самих најбољих румунских стручњака румунски језик има мноштво словенских речи, и то таквих речи, које су неопходне за изражавање свакодневних мисли и осећаја, речи, без којих се данашњи румунски језик не може ни замислити. А. de Cihac је у своме речнику набројао у румунском језику:
3800 речи словенских,
2600 народно-латинскuх, 700 турских, 650 грчких, 500 маџарских и 50 арбанашких. По другом једном речнику (Лазара Сајинсану) Фишер је израчунао овакав однос:
народно-латинских речи 3976 (у говору интелигенције 3401),
словенских 3242, т. зв. трачких 1400, грчких 1353, турских 833, маџарских 342.
-181-
Књижевни језик румунски се знатно разликује од народног. Он је препун француских речи, тако да га сами Румуни означавају као "покварени француски".
Фишер разматра, какав је однос словенских речи према латинскима за називе у појединим групама појава из народног живота. Метеоролошки називи нпр., дакле они који су од толиког значаја за земљорадника, већином су словенски. Речи за плуг и разбој такође, док су оне за ткање и предење латинске. Име за кућу је латинско (casa), а за кућне делове сви су називи словенски. Слично је код кола и код воденице. Главни делови човечјег и животињског тела зову се латински, док сви мањи делови имају само словенска именима. И већина имена за болести такође је словенска. јако пада у очи, да се све рибе зову нелатинским, и то готово све словенским имена. Даље је врло интересантно, што се мушки полни органи зову само латинским, а женски све нелатинским, готово само словенским именима. Фишер то објашњава на тај начин, што мисли, да се је сразмерно малобројно мушко трачкороманско становништво женило словенским женама.
Истраживања у језику, вели, потврђују потпуно познату историску чињеницу, да су се трачкоромански пастири с планина населили међу Словене у равнице на Доњем Дунаву.
Ј. Ердељановић.
-182-
