Đurđevdanski običaji Vlaha Crnorečja

[filiposnic]

         Dan pre Đurđevdana je uranak (napruour). Ovce su rano isterivane na pašu da bi se, po povratku, obavila prva muža, a mleko podsirilo kako bi za Đurđevdan bilo sira za namenu. U polju je brano bilje koje je mešano sa jarmom. Bilo je slobodno da se ore, a radio je samo ko je imao preku potrebu.
   Na sam Đurđevdan, ovce su rano napasane, potom nakrmljene jarmom u koju je izmešano bilje: selin, drenov cvet i list, suvi bosiljak i drugo po izboru čuvara. Pre izlaska sunca kićen je nadvratnik kuće, ulazi u dvorište, u torove i staje. Za kićenje je korišćeno vrbovo granje i selin (Levisticum officinale koch).
        Mužu je započinjao starešina porodice. Kroz brdo i veći okrugli hleb u vidu obruča, u kom je zamešen novčić, svaku ovcu bi promuzao sa po tri mlaza, pri čemu je za svaki potez muže okrenuo drugu stranu brda. Sa drugim muškarcem iz porodice ili slugom koji je stajao sa spoljne strane tora,  preko ograde prelomio hleb, tako što su ga držali obema rukama, okretali ga i izgovarali: domaćin – ,,kuku" (cucu), a odgovor - ,,raskuku" (rascucu). Ovo bi izrekli tri puta, a onda bi hleb prelomili. U čijem se delu hleba našao novčić, biće srećan cele godine. Hleb se davao ovcama, a potom bi ih izmuzli do kraja. U Metovnici je mleko pomuženo kroz brdo prosipano preko ovaca. Ostatak mleka se kuvalo za ručak. Opisani postupak je očuvan u Osniću, Zlotu i Metovnici.
   Za ručak, kome su prisustvovali svi ukućani, peklo se jagnje. Poseban hleb sa velikom svećom, sirom, mlekom i komadom mesa posvetili bi Svetom Đorđu, a ostalo  pokojnicima. Posle ručka odlazili su na veselje i igranku. Tom prilikom su se igrale igre iz zabavnog repertoara.
   Pre Đurđevdana ovce se nisu muzle ni jagnje klalo da se ne bi naškodilo stadu. Oni koji su imali mrtve potomke, pre svega decu ili člana uže porodice koji je umro posle prethodnog Đurđevdana, nisu do kraja života jeli mleko i jagnjeće meso pre namene pokojniku na Đurđevdanu.
   U podplaninskim selima se, posle Đurđevdana, ovce isteraju u planinu gde se prelazi na bačijsko ovčarenje koje traje do završetka žetve.

(Tekst iz knjige u pripremi za štampu "Tradicionalna kultura Vlaha Crnorečja")