Сусрети села општине Неготин 2011.

[caslav]

                                         По Ђорђу Миуловићу

Тот сăраку ку нăроку         
                             
Бунă сара копиј,                                               
јетје мă јарă                                                       
сă ви ље повјестјеск пје тоатје,                       
чје ми са йнтймпљинат йнтрă о варă:           

Кйнд ши јо дăнак јерјам,                                   
дјин сат йн сат кăлăрјам                                   
вро њевастă йм кăтам.                                     

Гăсйсăм уна кам фрумоасă                             
ђин йнтро мије је аљасă                                   
ши мираз мулт авја адус                                 
о фуркă фрйнтă ши ун фус,                             
о пăтурă руптă йн доуо,                                 
ши клоцă пје зечје уоуо.                                 

Йнтро сарă йнсăрат,                                       
пăнă стам трйнтјиц йн пат                             
Ворбинду ње ку дулчацă                               
кум ом пјетрјеча йн вијацă.                           
Мă апукă о грижје тарје                                 
кум сă јес дјин нăказу ал марје.                     
Њеваста корăжинд зйча                                 
тот нăказу кум ње о трјеча.                           
Ној авјем  клоцă кам бунă,                           
чје клочештје дје вро лунă.                           
Ам пусо пје зечје уоуо                                   
пујиц нје о вро скотја ноуо.                           

Кйнд пуји дје уоалă о крјештје                     
пје ји йј пуњем дје клочјештје.                     
Дупă чје тоц о крјештја                                 
ној омуље йј ом виндја                                 
ши ње кумпăрăм пурча,                                 
да пурча дје тăмăзлйк                                   
зјечје пурчи грунж фăча.                               

Кйн крјеск ши пје ји йј виндјем                   
доуо јепје кумпăрăм,                                     
чјезă ку амурј ши фрăње,                               
ку ун кочијаш сă мйње.                                 

Кйн пје тоатје ље аузйј,                                 
дје мулт драг йн сус сăри.                             
Пату сă рăсфрйнсă йн доуо                           
кăзуј пје клоца ку уоуо.                                 
                                                                         
Кум дје биње мă збăтуј                                   
ши дје уоуо мă споји                                     
Рјепједје мă дјезбрăкај                                     
измјењиљи ље лăпăдај                                   
алтјиљи му мăј кăтај.                                     

Йнкă ну йм гăсйј кăмаша                               
кйн дјин тјиндă стрйгă наша.                               

Кум сă фак акума аша                                 
сă ну мă йнтйлњеск гол  ку наша?             

Мă суји йн под дје рушиње                         
ка јепурљи чуљеск биње,                           
аскулт ла јеље чје ворбјеск.                         

Йнтрјабă наша а мја њевастă-                     
"Чје фач фа ту, финă драгă?                         

"Фа наше, синт кам бонлавă                       
рăчи алалтăрј скотйнд крймпи".                   

Ја бонлавă ну јерја                                         
нума aша сă прјефăча.                                   
Ну путја њич сă сă скоаље                           
финд пљинă дје уоуо йн поаље.                 

"Ауз финă,  кйт сă йц спун,                         
ам вјењит сă  йм дај ун сул".                     
"Да, сулу мје йн куј ла тјиндă                       
тумтје йн фунд дупă а гриндă.                       
Ши акум чје тот је ку миње                         
ну йм мјерђе њимик ку биње..."                   

Наша пје финă крјезй,                                   
йнкăтрă под сă рăпјезй.                               
Мă вăзинд фăр дје кăмашје                         
ин птјеља гоалă а мја нашје.                           
Јо порњи сă фуг, мă фратје.                         

Наша йтро партје јо руп дје фуг                 
сă ну фак кумва сă о ажунг.                       
Фуџинд аша, ка ун ом нăрод,                     
добăрйј наша дјин под.                               
Кăзу йм пат пистă њевастă,                         
кăзуј ши јо гол пистă јељеч,                         
сймцйнд ун куцйт йн шјеље.                     
Да сă вă спун чје тăмбăлăу,                         
сă фăкусă йн пату мјеу.                             

Аша гол, фăр дје кăмаше                           
стау йнкăљекат пје наше.                         
Збјарă њеваста дјин пат:                           
"Фира ал драку дје бăрбат                         
кйн стај пје наше йнкăљекат"                   
.
"Чје сă фак, њеваста мја,                           
Аша мј'о фи судбина."                                 

Јо вă спун копијилор јарă                         
дакă пје варă вă йнсурац                           
Мујерј дјаљ' ку клоц ну луац.                     
Дакă ку клоца тот виње,                             
цйњец клоца ун сă цйње                           
сă ну пјетрјечјец ка миње.
                       
               Записао: Часлав.Радукановић

Кйнтјеку изворњик: 
                                                                   
Ма фăкут мума фрумоасă                                                 

кйнтă: Марија Мардљевић                                                                                 

Ма фăкут мума фрумоасă, јула, јулајла                                   
Ма фăкут мума фрумоасă, јула,јула јулај ла јула јулај ла         
Ши мă цйње йнкисă йн касă, јула јулај ла                             
Ку фјероанга ла фјерјастă јула јулај јулај ла јула јулај ла     

Њич ла апă ну мă ласă јула, јулај ла                                       
Њич ла апă ну мă ласă јула, јула јулај ла  јула јулај ла                   
Њич ла љемње йн бăтăтурă јула јулај ла                                 
Кă је фрикă кă мă фурă  јулам јула, јулај ла јула јулај ла         .

Ну фи мајкă пăкăтоасă јула, јучај ла                                         
Ну фи мајкă пăкăтоасă, јула, јулам јулај ла, јула јулај ла.       
Мă фăкуш аша фрумоасă, јула, јула јулај ла јула, јулај ла.     .
Ши мă цйј йнкисă йн касă јула, јула јулај ла , јула јулај ла.   

               Записао: Часлав Радукановић

Група фјетјилор:                       
кйнтјеку:                                     
„Jaц мирјасă зăуа бунă“          

Jaц мирјасă зăуа бунă             
дјила татă, дјила мумă,             
дјила фрац дјила сурорј,           
дјила грăдјина ку флорј.           
Дјила фир дје пјељињицă,       
дјила фјетје дјин уљицă,           
дјила фир дје бусујок,             
дјила фјетје, дјила жок.             
Соакра ноастă, соакра марје,     
ај о норă ка о флоарје.                 
Ај грижје сă ну фи ра,                 
кă ши ту ај фост ка ја.                 

   Запис : Часлав Радукановић


Кйнтјеку  : “С- аудје “                   
Кйнтă: Марија Мардаљевић                     

С- аудје, с-аудје музика кум кйнтă               
Сă вједје сă вједје кă је марје нунтă.             
С-аудје, с-аудје, кйнтă лăутари,                     
Сă вједје сă вједје, нашу кум дă бањи.         

С-аудје, с-аудје, соакра киочинд,                 
Сокру поартă данцу пин обор жукйнд.         
С-аудје, с-аудје, кйнтă лăутари,                     
Сă вједје сă вједје, нашу кум дă бањи.         

Нунташи жукйнд, урјезă ла сокри,                 
Трăјаскă копији, сă винă њепоцй.                 
С-аудје, с-аудје, кйнтă лăутари,                     
Сă вједје сă вједје, нашу кум дă бањи. 
         
           Запис: Часлав Радукановић

[Rosu]

Група фјетјилор:                       
кйнтјеку:                                     
„Jaц мирјасă зăуа бунă“         

Jaц мирјасă зăуа бунă             
дјила татă, дјила мумă,             
дјила фрац дјила сурорј,           
дјила грăдјина ку флорј.           
Дјила фир дје пјељињицă,       
дјила фјетје дјин уљицă,           
дјила фир дје бусујок,             
дјила фјетје, дјила жок.             
Соакра ноастă, соакра марје,     
ај о норă ка о флоарје.                 
Ај грижје сă ну фи ра,                 
кă ши ту ај фост ка ја.

Asta sa canta la nunti prin Romania, in partea Olteniei si a Munteniei...
Puteti sa ignorati cat vreti, tot de un trunchi suntem...

[Paun]

  Asta sa canta la nunti prin Romania,

Ma, krĭed kă vîntu a batut
şî kînćiku Dunărĭa a trĭekut!
Kum altfeļ puaće să fiĭe
Intr-a-şa lumĭe, pustîĭe?  

[caslav]

Ka ши мотивурљи приложитје мăј сйнт пистă тот йн лумје текстурј аље кйнтјечилор дупљиритје, да сă кйнтă аминтрăља йн вјерс. Кйнтјеку кйнтат дјиспрје М.М. ка "Јац мирјасă..." дјекйнд јо цйн минтје йн Рăдăјвăц сă кйнта ку алту текст "Тач мирјасă ну плйнџа"..., ка кум "Мăрăчиње" сă кйнта ку ворбиљи "Примовара мума ноастă".
Кйнтăтори кйнтă кум ље мăј згодјит. Асарă аузйј кум скимбарă Букопчјењи кйнтјеку адус дје миње дјин Камица Микă йнаинтје вро 40 дје ањ. Ну ар фи марје чудă сă ну фи скимбато фјемја ку друштва лор пје кум ља вјењит лор мăј биње. Је бун ши аша, ну фăљештје њимик - зйк јеу- дакă вă ун лукру дје скимбат, скимбацăл кум вă фачје трјаба ши кум вă виње згоада.

[Rosu]

Ma, krĭed kă vîntu a batut
şî kînćiku Dunărĭa a trĭekut!
Kum altfeļ puaće să fiĭe
Intr-a-şa lumĭe, pustîĭe?  

Nu-i vânt mai bun ca glasul omului

[caslav]

Човек иде из села у село певајући. Јесте да опрашивање врши и ветар али пчеле разносе мед. Нешто он научи друге а понешто и он научи од других, нешто остави а нешто и понесе. Стицајем околности сам део програма који је извео КУД "Боја Чурић" из Кобишнице приложио овде са циљем да се једина жива културна активност наших села и покаже. Марија Мардаљевић је сама изабрала да пева те текстове и ја нисам извукао старе верзије текстова и рекао да то тако треба да пева упркос томе што сам у режији програма око сваке ситнице био питан. Уосталом и Миреј Матије је певала "Le soleil..." кaо "пљунуто" "Ој Козаро..."  Данас сви можемо да певамо "Le soleil..." који се пева по Француској. Ко каже да није француски? Моцарт је записао "Француску тему" за коју Шуман доста касније каже да је "Немачка тема". И да не требимо о томе даље шта се где по историји и свету... Бар што се тиче "Мирјасе" живи су још људи који је се сећају и у другој (то јест првој) варијанти коју смо ми пре више од пола века слушали (и певали). Уосталом и разлике су небитне - нек се певају песме.

[Volcae]

Група фјетјилор:                       
кйнтјеку:                                     
„Jaц мирјасă зăуа бунă“          

Jaц мирјасă зăуа бунă             
дјила татă, дјила мумă,             
дјила фрац дјила сурорј,           
дјила грăдјина ку флорј.           
Дјила фир дје пјељињицă,       
дјила фјетје дјин уљицă,           
дјила фир дје бусујок,             
дјила фјетје, дјила жок.             
Соакра ноастă, соакра марје,     
ај о норă ка о флоарје.                 
Ај грижје сă ну фи ра,                 
кă ши ту ај фост ка ја.                 

   Запис : Часлав Радукановић

Versuri "Folclor - Ia-ti mireasa ziua buna"

Strofa 1
Ia-ti mireasa ziua buna
De la tata de la muma
De la frati de la surori
De la gradina cu flori
De la frati de la surori
De la gradina cu flori
De la fir de busuioc mai
De la fete de la joc
De la fir de siminic mai
De la drag de ii pocni

Strofa 2
Plangi mireasa nu tacea mai
Ca astazi e ziua ta
Sa urasti pe tatal tau
Sa iubesti pe socrul tau
Sa urasti pe mama ta
Sa iubesti pe soacra-ta
Sa urasti surorile mai
Sa iubesti cumnatele.

Strofa 3
Taci mireasa nu mai plange
Ca la maica-ta te-oi duce
Cand o face plopu mere
Si rachita micsunele
Cand o face plopu nuci mai
Atunci la parinti te duci
Cand o canta cucu-n vatra
Atunci te mai vezi tu fata

Strofa 4
Copilita cu parinti mai
La ce naiba te mariti mai
Caci mila de la parinti mai
La nevoie a-i s-o uiti
Dar mila de la barbat mai
Ca umbra de pom uscat
Dar mila de la barbat maï
Ca umbra de pom uscat.

http://www.versuri.ro/versuri/kjmgf_folclor+ia+ti+mireasa+ziua+buna.html

[caslav]

Eflak-Turk


Düğün gününüz iyi alın

Düğün gününüz iyi alın
Babadan anneye
Kız gelen kardeşler
Çiçek bahçesi

Telden pelin
Bekaret di sokaktan
Fesleğen Konu
Kız oynamak için
Bizim anne, büyük anne,
bir çiçek gibi bir kızı var.
Ra dikkat edin
Eğer onun gibi olduğunu.

 
Romen - Türk

Düğün gününüz iyi alın

Düğün gününüz iyi alın
Babadan anneye
Kız gelen kardeşler
Çiçek bahçesi
Kız gelen kardeşler
Çiçek bahçesi
Mayıs fesleğen iplikten
Kız oynamak için
Mayıs simina iplikten
Onu crack aşk için


 Можда је са турског лакше видљива разлика у стиховима. Петсто година под Тутском. И Она је могла некоме да буде мајка (некоме и отац). Ма, не мислим ја на ту мајку и оца

[Volcae]

Пошто си научио и турски употреби Google преводилац и преведи шта овде пише.

http://tr.wikipedia.org/wiki/Eflak
http://tr.wikipedia.org/wiki/Rumenler

[caslav]

Је л' то тај извор у коме нема разлике између два  термина који су у ствари један појам? Научи се прво да добро проучиш постове које стављаш да се не би понављао виц о Босанцу који жмига лево а скреће десно. А чуј и логике! "Аман ја теби жмигам ди ти треба да скренеш-ја знам где ћу..."  Ето, а ти жмигај! Ми знамо ко је испред нас и заобилазимо га у луку. Ја, виш, и твој матерњи одлично говорим, још и шегу терам..

[Volcae]

                                   
„Jaц мирјасă зăуа бунă“        

Jaц мирјасă зăуа бунă            
дјила татă, дјила мумă,            
дјила фрац дјила сурорј,          
дјила грăдјина ку флорј.          
Дјила фир дје пјељињицă,        
дјила фјетје дјин уљицă,          
дјила фир дје бусујок,              
дјила фјетје, дјила жок.              
Соакра ноастă, соакра марје,    
ај о норă ка о флоарје.                
Ај грижје сă ну фи ра,                  
кă ши ту ај фост ка ја.                  

   Запис : Часлав Радукановић

„Ia-ţ miriasă zăua bună“          

Ia-ţ miriasă zăua bună            
Di la tată, di la mumă,            
Di la fraţ, di la surori,          
Di la grădina cu flori.          
Di la fir de pieliniţă,        
Di la fiete din uliţă,          
Di la fir de busuioc,              
Di la fiete, di la joc.              
Soacra nostă, soacră mare,    
Ai o noră ca o floarie.                
Ai grije să nu fi ra,                  
Că şi tu ai fost ca ia.

Ако би написао румунском латиницом то што си ти записао чаславицом,
изгледало би овако, што би се рекло чист румунски језик.

Жмигавац код тебе неради одавно, зато и крадете румунски језик.

П.С. намерно нисам записао и гласове Љ,Њ, Дј и Тј

[caslav]

Ну јештј ту, сраку, дје винă...




     Фăкусă о чјеркăтурă Думњезăу сă йнвјецă тот чје ар путја сă фије йнвăцат ши тоцйлор сă ље дја алту мјертјик дје вијацă пје пăмйнт ка ши сă ље трјакă ку уариљи ши ку лумја ши ку туатје фјеричитје дји пје пăмйнт кă сă арăтје богăцйја туатă йн фаца рајулуј.
     Вјењисă учењичи луј сă реферјаскă дупă мулц ањ кйнд ва путјере сă сă йнтймпље аја трјабă.
       Зйсасă кă лупу а кăпăтат лок пје скара кăши, кокошу дјин пом батје ку чоку йн фјерјастă………………………………………………………………………………………….
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

        Сă лăсăм повјестјија аста копијилор карје ва йнвăцао. Гйндјештјитје биње, йн повјестјија аста сйнт мултје рйндуитје, аље дје лаудă ши аље дје пăкат кум сйнт урсатје йн вијаца лор сă трăјаскă. Кйт гйт дје лунг ар трјебја сă йц крјаскă пăнă а господарјулуј фјерјастă - сă тје фи аљес Думњезăу сă фи кокош?  (Јестă ауч ши математикă афурисйтă – три зйље дје рăчуњит (финкă формула о токасă капра пин трнуцă). Дје глас ну ворбим – ње фăчјем сурж!)

(Слобод скрије аша кум годјикă йц виње. Дје њештјиут ну је рушиње. Сă йнрушињазă алцй йн лок дје тјиње. )

[caslav]

Ја, Влах, са ових простора не могу да крадем оно што није овде настало а немам потребе за тиме да крадем оно што је овде настало, јер, заједно са свим тим потичем одавде. Ја, према томе, не могу да крадем оно што не припада говорном миљеу ових простора, али могу с пуним правом да користим то што овде постоји и да му помажем свим својим умним и душевним снагама на његовом путу ка раскоши.
    Кад бих рекао : „Deja eăti abandonată? Scuză mă, divorsată..? Da ce coifură puternică…? Aveţi foarte bune surse de ... (Замисли да се тако удварам некој нашој Влајни – или замисли себе таквим речима у твојој латиничној редакцији обраћаш… (Могао сам да узмем и тему из привредног живота - веће смејурије ради…)).  Или!
Да сам написао: тврдећи да је то написано на влашком и још „будућем влашком  и латиницом“ и још „која припада овом поднебљу“ песму у „твојој-вашој редакцији“.


 „Ia-ţ miriasă zăua bună“         

Ia-ţ miriasă zăua bună             
Di la tată, di la mumă,             
Di la fraţ, di la surori,           
Di la grădina cu flori.           
Di la fir de pieliniţă,       
Di la fiete din uliţă,           
Di la fir de busuioc,             
Di la fiete, di la joc.             
Soacra nostă, soacră mare,     
Ai o noră ca o floarie.                 
Ai grije să nu fi ra,                 
Că şi tu ai fost ca ia.“ 



Сигурно је да би сви они који ме познају сачекали да ми се разбистри глава читајући то што сам „наводно ја написао“… Ти у своје име изврћи и причај шта хоћеш. Вероватно ви тамо имате стручну лабораторију за извртање „језика“. (Али то мој мониторинг није).

Неко међу нама у сваком случају „није одавде“.