Bećarević je kao prezime nastalo od reči
bećar, koja je izvorno persijskog porekla, ali je na Balkan stigla preko turskog jezika.
Evo šta o ovoj reči kažu rečnici.
Abdulah Škaljić,
Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo, 1979, kod reči
bećar:
bѐćār, -ára (pers.)
1. neženja, momak samac, bez porodice;
2. bekrija, mangup, lola < tur. bekâr (čita se: bekjar) "neženja, momak" < pers. bīkār (bī-kār) "bez posla, besposlen"
Речник српскохрватскога књижевног језика, Матица Српска, књ. 1, Нови Сад - Загреб, 1967, код речи
бећарбѐћāр, -áра ...тур.
1. нежењен човек, момак 2. весељак, лола, бекрија
3. ист. војник, најамник, добровољац у првом српском устанку
Ево шта о бећарима у време Првог устанка пише један историчар:
Бартоломео Куниберт
СРПСКИ УСТАНАК И ПРВА ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА, 1
Београд, 1988, стр. 43
"Свака општина, редовном службом доношења, издржаваше своје властите војнике, који не примаху никакве плате. Једини бескућници (бећари) и тобџије имађаху хлеб и плату. Први бејаху бугарски, грчки или албански хришћани, што дотрчаше у Србију, у помоћ својим једновернима. Сви беху осведочене храбрости и смелости."
Закључак:
Сви ови други могли су дати презиме вашега претка, сем оних под бр. један из "категорије"
нежења, јер нежења значи "човек без жене", самим тим и без потомства!
Како је то код наших Влаха, видите овде (доказ да ипак бећари могу имати потомке):
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=937
