Lista br. 5: Ujedinjeni Vlasi - Dragan Balasević

[caslav]

    Eto najsažetije misli na ovom svetu, jedna maestralna i nepobitna formula koju ne može niko da zaobiđe i da se "ušeta" u projekat svojom sofisticiranošću ili čime god drugim. Meni je najvažnije to da smo dostigli da pružimo priliku svakom građaninu da se neposredno izjasni  glasanjem "na kutiji" za koju listu želi a da posle ljudi po jasnom kriterijumu dođu u Savet i gledaju šta im je najpreči posao. Zato "mi" (neki odoše i u druge partije i na druge liste) ipak imamo neke svoje pedstave o kojima smo razgovarali i zbog toga znam da će se oko fokusnih pitanja odigrati krunski potezi. Sve ostalo će biti dekor. Definitivno, dosta je kvalitetnog sveta ušlo u izbore s tim što bih ja više voleo da sve to doživim kao istinsku našu renesansu nego neku neuspelu pa sad ponovljenu priču o čemu god želite.
    Jeste ovo jedinstvena prilika (FORUM) da se ljudi sretnu i porazgovaraju a i da što je moguće više i pišu na jeziku "koji je u samrtnom ropcu" kako ga neki vide. Ja ga takvog ne vidim i ne volim "politiku" koja želi da ga marginalizuje i potisne "u mesto" predviđeno za intenzivni zaborav. To su moje lične ambicije koje delim sa jednim vrlo značajnim delom ljudi iz naše sredine.
     Drago mi je da sam kroz dosadašnje aktivnosti diljem ovog dela Srbije upoznao zaista divne, plemenite i nada sve pametne ljude koje bez ovih aktivnosti to ni na koji način ne bi bilo moguće povezati.
     U Savet bi po mom viđenju (daj Bože da tako i bude) sa listi trebali da uđu ne samo stručni ljudi iz quatro artes probitates već ujedno ljudi koji se dobro pokazuju kao saradnici kroz timski rad.
    Дјиџаба вака дă гăљата дје лаптје дакă дă ку краку ши о варсă.
     Ку сăнăтатје ши берекјет фратје dPasujoni !

[Vlad]

Jeste ovo jedinstvena prilika (FORUM) da se ljudi sretnu i porazgovaraju a i da što je moguće više i pišu na jeziku "koji je u samrtnom ropcu" kako ga neki vide.

"Neki koji vide da su nam dijalekti u samrtnom ropcu" rade terenska istraživanja i obilaze vlaška sela uzduž i popreko i vrlo dobro znaju šta pišu. A da su nam "dijalekti u samrtnom ropcu"  zaključuje  svako onaj ko se prošeta vlaškim selima i čuje kako deca, ako ne pričaju srpski, onda "parlaju" italijanski i nemački. Prava je retkost naići na decu, čak i najzabitijim vlaškim selima, da govore vlaški.

[Paun]

Jeste ovo jedinstvena prilika (FORUM) da se ljudi sretnu i porazgovaraju a i da što je moguće više i pišu na jeziku "koji je u samrtnom ropcu" kako ga neki vide.

"Neki koji vide da su nam dijalekti u samrtnom ropcu" rade terenska istraživanja i obilaze vlaška sela uzduž i popreko i vrlo dobro znaju šta pišu.

S-a ḑîśe şî la Rumîń, ka şî la Sîrbĭ:
L-aĭ kĭorĭ nu arata, l-aĭ surḑ nu şopoći!

Ko god se u pogledu živahnosti "vlaškog jezika" ne slaže sa mišljenjem onih koji "rade terenska istraživanja i obilaze vlaška sela uzduž i popreko", neka se zapitaju:

Gospon Časlav, govore li vaša deca tečno vlaškim jezikom?
Gospon dPasujoni, govore li vaša deca tečno vlaškim jezikom?
Gospon Vlad, govore li vaša deca tečno vlaškim jezikom?
Gospon Paune, govore li vaše dve unuke tečnim vlaškim jezikom?

[dPasujoni]

... Prava je retkost naići na decu, čak i u najzabitijim vlaškim selima, da govore vlaški.

Takvo razmišljanje i takvo stanje svesti će VLAŠKI JEZIK dovesti do "samrtnog ropca", samo li se ukoreni kod Vlaha.
Zapravo se to i dešava u mestima gde se VLAŠKI JEZIK smatra zaostalim, arhaičnim govorom koji je simbol neke ZABITI.
Sa takvom projekcijom u glavama VLAHA, nestaće i jezika i VLAHA!

Gde god se VLAŠKI JEZIK smatra nečim posebnim, simbolom lepog i vrednog, tamo se i govori makar ta "zabit" bila i milionski Beč.

Zapravo je najveći uspeh narednih izbora za NS činjenica da se prijavilo DEVET lista, na kojoj ima i starijih, ali i dosta mladih!

Raduje i činjenica da su mnogi VLASI koji su se već afirmisali u struci ili politici, iskazali želju i potrebu da se afirmišu i kao VLASI!

To pokazuje da biti VLAH nije nešto nepoželjno i vezano za neku zabit, već nešto lepo i afirmativno!

To je osnova svega, sve ostalo je nadgradnja!

Kare aja nu auđe šî nu vjeađe, nuj aźută njiś vorbitu njiś crtajitu!

Să trajim šî nuoj šî ljimba anuoastră!

dPasujoni

[caslav]

Предмет: кратак биографски осврт са суштином личне поруке уочи гласања 06.06.2010. године.

У име Д. Балашевића:

Драган Балашевић  потиче из мешовитог брака, оца Влаха и мајке Српкиње. Детињство проводи у Злоту, Бору и Бољевцу све до 13 године када одлази у иностранство.
     Родни крај са завичајним сликама из детињства остају и развијају се у њему као младом човеку везујући га за матицу. Једна од тих слика је и побратимска везаност Раке Костића  и Ђорђа Балашевића , Драгановог оца, и труба која одзвања међу шумовитим брдима хваљена од: Срба, влашких Цигана (у Луковском  крају се тако сами становници представљају) и Влаха, који памтивековима живе као једно. Ту Своју прву трубу из 1963. г. Р. Костић поклања свом пријатељу из детињства, Ђорђу Балашевићу , која је као знамен у власништву Д. Балашевића, као симбол заједништва Влаха , влашких Цигана и Срба у матици својој.
     По повратку у домовину настањује се у Београд  а у родном крају инвестира у реновирани комплекс мотела ,,Ртањ- Балашевић ,,  и има амбицију да и друге обимне послове које је започео до краја и спроведе у  дело за опште добро свих житеља.
     Није ,,цела" истина да Драган ,,не зна Влашки", истина је да велики број речи које млад човек између 13. и 33. године уграђује у свој лексички фонд није кроз свакодневну комуникацију дошао на своје место. Драган се за сад задовољава тиме да разуме влашки који се у његовом родном крају говори, да разуме и оно што само народ наш немушто може да изрекне, а у шали је једном од својих колега и рекао нешто на влашком за округлим столом (уследио је смех):" Е, кад ово прође, ти мене мораш да мало подучаваш  влашком језику- не смеј се..."(још жешћи смех) Наравно- сви су почели да се смејући надмећу  ,,својим влашким", не би ли Драган променио одлуку.
     Не одговара истини опаска да је Д. Балашевић ,,десничар, радикал...". До  уласка у СНС није никада био члан ниједне странке. У СНС је ушао по расцепу раније странке и оснивању СНС као странке са новим темељима и програмом. Од самог почетка га је занимало стање и расположење као и размишљање људи о националном бићу, тако да је видео потребу да се у оквиру ОО СНС, где год постоји жеља, оформе савети за неговање културе и традиције Влаха . Такав савет постоји око годину дана у Неготинском ОО СНС и говори довољно репрезентативно о уделу овог човека  који ову идеју афирмише на сасвим нов начин. Дакле, почетке буђења другачије идеологије а не само оне ,,Влах да бих се Влахом звао", утемељује се окупљањем нових људи невезано за страначку припадност од самог почетка чак по цену да поједини међу њима у том тренутку ,,мало" буду и на немилом гласу. Такве индивидуе, заједно са Драганом Балашевићем из ,,тог периода излазе" гордо и чисто, и настављају сав посао са јасно одвојеним политичким (у страначком смислу) и националним питањем. Постоје документи да су на седницама Србије (у влашком смислу) присуствовали што званичници а што чланови разних политичких групација а такође и у страначком смислу неопредељени  људи. Мото је био- свеопшти савез за добро влашке заједнице у Србији.
    Камо среће да нам је неко ко је већи Влах од г. Драгана Балашевића урадио више у кратком временском периоду а за  добро свих (и нестраначки опредељених) Влаха. У таквом случају  би се ми (без непотребног исцрпљивања) придружили оном што ,,тамо наши велики Власи"  раде за наше добро. Ми би смо свим срцем пришли као сарадници таквим прегаоцима , какве страначке и друге конфронтације кад је живот јединствен и за све једнак?

    Г. Драган Балашевић упућује јавни позив, свима који себе сматрају Власима, да по својој најслободнијој вољи гласају за оне у које верују да ће донети добробит свим људима који живе у  нашој Србији- без обзира на којој листи били.

     Једно питање упућено свима с моје стране :
     Да ли знате лидера у историји кога год нашег () покрета који, као г. Д. Балашевић, по остваривању замисли непосредних избора,  обзнањује да је најмање важно за коју ће се листу опредељивати бирачи својим гласовима. Најважније је да народ изађе и по први пут изабере сам за кога ће да гласа.

                                                                     потписник: (Ч. Радукановић)

    ,,Лу тотнату чинстје ши омињије, ној трăјим йн љегăтурă ку рăдăчина родулуј носту йн Србије.
     " Свакоме част и човештво (чојство и част),  ми живимо повезани са кореном рода свога у Србији."

[armin]

 ...da me ubije čovek, ne znam što sam se jutros probudio u pet.Da je radni dan, pa ajde- ali nije.Da mi je do interneta, ali o pet nije.A, da, setio sam se.Gode ima neke svoje u Pet rovo  selo...Idem da ga vozim.