http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-12-03-2010/izbori-za-savete-nacionalnih-manjina-6-junaPrema rečima Čiplića, Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina iz 2002. godine ne propisuje donju granicu za osnivanje nacionalne manjine "pa praktično ista prava ima nacionalna manjina od nekoliko stotita hiljada pripadnika i ona od nekoliko stotina".
Ćiplić je kazao da će izbori za nacionalne savete na više od devet jezika biti organizovani kao i izbori na lokalnom ili republičkom nivou i da će birački odbori biti formirani na mestima gde ima najmanje 200, a najviše 2.000 upisanih birača.
- Glasački listići za određene nacionalne savete razlikovaće se po boji - dodao je ministar.
Prema njegovim rečima, crnogorska nacionalna manjina (69.049) nije upisana jer nisu ministarstvu prijavili pet odsto overenih potpisa pripadnika te manjine, a Jugosloveni (80.721)
jer im nedostaju jezik, pismo i književnost.
Мене живо занима да ли овај критеријум (nedostaju jezik, pismo i književnost) испуњавају Буњевци, Ашкалије и Власи?
Колико ја знам, ни један домаћи ни светски лингвиста није потврдио постојање ашкалијског, влашког и буњевачког језика. Такође нема ни ашкалијског, буњевачког ни влашког писма, а о књижевности да и не говоримо.
Када су Власи у питању, инсистирање на стандардизацији некаквог "влашког" језика образлаже се тиме да се 40 054 грађана Србије на попису из 2002. године изјаснило Власима и да се самим тим њихова слободноизражена воља мора поштовати, без обзира на став науке и историјске чињенице. Исти случај је и са Буњевцима.
Зашто Буњевци и Власи могу а Југословени не могу да имају Југословенски национални савет и да им се стандардизује "југословенски језик" и "југословенско писмо"?
Одговор је врло једноставан:
Зато што се инсистирањем на Буњевцима Хрвати у Србији деле на Хрвате и Буњевце - инсистирањем на Власима се Румуни деле на Влахе и Румуне а измишљањем Ашкалија и Египћана се Роми разбијају у 3 групе.
Југословени, а посебно Црногорци - цепају српски национални корпус на 3 групе. Не треба нимало потценити број оних који се са сетом присећају старе СФРЈ и друга Тита - популарних - "Југоносталгичара".
Што се тиче Црногораца, ево шта пише на сајту удружења Црногораца у србији - Крсташ:
http://www.krstas.rs/SAOPŠTENJE
Crnogorska zajednica će biti jedna od rijetkih nacionalnih zajednica u multinacionalnoj državi Srbiji koja neće formirati svoj Nacionalni savjet.
Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ kao krovna organizacija Crnogoraca u Srbiji u kojoj je uključeno 5 Udruženja Crnogoraca od juga do sjevera države i Crnogorska partija kao jedini zastupnik i artikulant političkih interesa Crnogoraca u Srbiji,
nijesu bili uključeni u proces formiranja Nacionalnog savjeta Crnogoraca.
To pravo su na čudan način uzurpirali nekolicina beogradskih Crnogoraca sa svojom fantomskom organizacijom koji su nadležnom ministarstvu Vlade Srbije umjesto tada potrebnih 4040 ovjerenih potpisa, podnijeli samo spisak sa 40 imena za formiranje Savjeta. Ono što posebno iritira Crnogorce širom Srbije je to što je to urađeno bez njihovog znanja, zavjerenički i u tišini. Forma je na neki način zadovoljena iako je svaki uspjeh unaprijed onemogućen već unaprijed iskonstruisanim neuspjehom.
Posebno zabrinjava činjenica što je ta grupa ljudi, kako sama naglašava, za svoje poteze imala verbalnu podršku od zvanične Podgorice. Ja neću da vjerujem u to i neću to da komentarišem. Kao iseljenik i neko ko živi i radi van Crne Gore držim se pravila da ne kritikujem i ne napadam Vladu svoje matične zemlje. Kada se jednog dana vratim kući, nadoknadiću izgubljeno.
Da li će pretrpjeti određene konsekvence oni koji svojim neradom onemogućavaju nacionalno organizovanje Crnogoraca u Srbiji ili će i dalje biti nagrađivani tako što će biti na platnom spisku Ambasade u Beogradu?
To je pitanje na koje odgovor traže Crnogorci u Srbiji.
Kada se završi ova svojevrsna komedija koja je nanijela ogromnu štetu našoj zajednici u Srbiji, Crnogorska partija i „Krstaš“ će se uključiti i pokušati da riješe ovaj problem u interesu 69.000 državljana Srbije koji su se 2002 godine izjasnili da pripadaju crnogorskoj naciji.
Nenad Stevović
Predsjednik Crnogorske partije i
Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“
Novi Sad, 09. 03. 2010
