Vesti:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Glavni meni

Monografija sela Golubinje

Započeo Glavan, 21.08.2016. 16:41

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Glavan

Dragi korisnici,

Interesuje me da li neko ima ili moze da pomogne pri nabavci monografije sela Golubinja? Unapred hvala.

Paun

Hm! Nisam siguran da ovo selo ima monografiju?
Odakle vam informacija?
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Volcae

Да ли сте на ову књигу мислили?

VLADIĆ, Velimir M., 1945-
        Golubinje : monografija naselja / Velimir M. Vladić ; [predgovor Gorčilo Potpara]. - Donji Milanovac : Centar za kulturu, 2011 (Beograd : Forma B). - 178 str. : ilustr. ; 24 cm

Autorova slika. - Tiraž 200. - Predgovor: str. 5. - Beleška o autoru: str. 175-176. - Bibliografija: str. 172-174.

ISBN 978-86-87085-03-9
908(497.11 Golubinje)

COBISS.SR-ID 186248460

Paun

Citat: Volcae poslato 22.08.2016. 07:56
Да ли сте на ову књигу мислили?


Bibliotekar je bibliotekar! Svaka čast majstore! :) 
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Glavan

Citat: Volcae poslato 22.08.2016. 07:56
Да ли сте на ову књигу мислили?

VLADIĆ, Velimir M., 1945-
        Golubinje : monografija naselja / Velimir M. Vladić ; [predgovor Gorčilo Potpara]. - Donji Milanovac : Centar za kulturu, 2011 (Beograd : Forma B). - 178 str. : ilustr. ; 24 cm

Autorova slika. - Tiraž 200. - Predgovor: str. 5. - Beleška o autoru: str. 175-176. - Bibliografija: str. 172-174.

ISBN 978-86-87085-03-9
908(497.11 Golubinje)

COBISS.SR-ID 186248460

Veliko hvala. Da li imate informaciju gde se monografija moze pogledati? Pretpostavljam da se nalazi u Gradskoj biblioteci u Majdanpeku. Dve stvari koje su vrlo upecatljive za ovo selo mene izuzetno zanimaju a to je njegovo stanovnistvo i poreklo, kao i podaci o njegovom izmestanju usled gradnje HE Djerdap. Pretpostavljam da je u Monografiju uvrsteno svako od ovih pitanja.

Paun

Citat: Glavan poslato 23.08.2016. 12:34
Pretpostavljam da se nalazi u Gradskoj biblioteci u Majdanpeku.

Проверено: нема!

О Голубињу корисне податке можете наћи у ова два текста, која су написана као нека врста "портрета" села која треба да се преселе:

Милорад ДРАГИЋ
ГОЛУБИЊЕ, "РАЗВИТАК", 2,
Зајечар, 1971, p. 70-74

Душан ДРЉАЧА
ГОЛУБИЊЕ У ПОРЕЧУ                                                                                                      
"ЗБОРНИК РАДОВА ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА", 8
Етнографски институт САНУ, Београд, 1976, p. 79-88

Што се тиче етничког састава становништва, оно је сигурно по пореклу око 2/3 српско, и то досељено са Косова у оној другој сеоби коју је 1737. године предводио Арсеније Јовановић Шакабента; Косовари се овде нису доселили директно, јер је главнина са Косова, као што је познато, отишла у Угарску, него етапно, преко Црне Реке и Крајине. Ону једну трећину Голубиња чине Власи из околних влашких села.

Оно што је у Голубињу збиља особено је њихово српско наречје, ванредно занимљиво, али, на жалост, колико је мени познато, нико од српских дијалектолога овде није систематски истраживао. У међувремену се на чудесан начин то наречје измешало са влашким, а за то духовити Голубињци криве влашке снајке! :)

Ево једне шале коју сам чуо још у детињству. Пример показује како (наводно) Голубињци певају:

Коло-н ваље ла фрундзаре,
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну,
Баш је добар за каśулу!

Има таквих примера доста.
Оно што је, међутим, мало познато, а важно, јеста факат да је 1771. године цело Голубиње пребегло у Банат, тада под аустријском влашћу, данас под румунском. Евакуација је трајала око недељу дана, и Голубињци су спашавали главе пред разјареним турским хордама!

О томе има диван прилог Срете Пецињачког такође у зајечарском Развитку:

Срета ПЕЦИЊАЧКИ
ПОДАЦИ О СЕОБИ ГОЛУБИЊА У БАНАТ 1771. ГОДИНЕ                                                                           
"РАЗВИТАК", 4-5
ТИМОК, Зајечар, 1977, p. 112-116

У прилици сам сада само да приложим своју кратку белешку о овом раду:

У извештају се каже да је Голубиње "турско село", а занимљиво је и то да се види како су изгледале сеобе тога времена, јер су се Голубињци иселили у Банат са свим својим иметком, коњима, говедима, овцама, животним намирницама и кућним стварима, а иселили се зато што Турци често мушкарце "одвлаче у рат, и отуд их никад више не пуштају кућама, док на њиховим имањима остају само жене". (Стр. 112)

Напомена: документ су сачиниле аустријске власти, које су организовано радиле на пријему и смештају избеглица. Пошто је на овој страни Дунава била турска власт, из тог разлога пишу да је Голубиње "турско село". Да ли су се Голубињци вратили, када, после коликог времена и у ком броју, на жалост, не знам. Признајем да ме често гризе савест што се нисам више посветио овим питањима, када сам био у активној кустоској служби у Музеју у Мајданпеку, али - стицајем околности - управо пре три дана сам уговорио једно рекогносцирање у том селу!     



Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Glavan

Veliko hvala. To bi objasnilo i podatke sa ranijih popisa u 19. veku koje smatram daleko tacnijim, gde uz Donji Milanovac, srpsko stanovnistvo se javlja jedino u Golubinju (i u ono vreme po popisima izjasnjeno kao srpsko selo, bio sam ubedjen da je kompletno vlasko) i u mesovitom Boljetinu i Mirocu. Sto se tice selidbe sela, tome cu posvetiti posebnu paznju. Naleteo sam na jednoj izlozbi na kartu toka Dunava pre izgradnje Djerdapa,a isti se moze videti i na starijim topografskim mapama.

Paun

Citat: Glavan poslato 23.08.2016. 15:00
Naleteo sam na jednoj izlozbi na kartu toka Dunava pre izgradnje Djerdapa,a isti se moze videti i na starijim topografskim mapama.

Evo izvatka iz moje digitalne kartografske zbirke.
Detalj sa generalštabne karte Srbije iz 1894. godine.
Cela karta nalazi se u sekcijama na linku:
http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Kartografska_gradja/Djeneralstabna_karta_Srbije

Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!